Funkcije osiguranja

Osiguranje ima 3 funkcije:

1. Čuvanje imovine
- neposredno (zaštita od nastanka štete)
- posredno (isplatom štete)

2. Finansijsko - akumulatorska funkcija

(prikupljanje sredstava)

3. Socijalna funkcija (društvena funkcija)

 1. Funkcija čuvanja (zaštite) imovine
Osnovna funkcija – ekonomska zaštita imovine i
lica:
 Neposredno čuvanje imovine i lica sprečava

nastanak šteta, doprinosi smanjivanju već

nastale štete i stimuliše osiguranike da sami
efikasnije štite svoju imovinu. Ovde spadaju:
 Preventivne mere – mere sprečavanja
 Represivne mere - mere suzbijanja već nastale
štete
 Posredna zaštita - ostvaruje se naknadom štete.

Izvršavajući ovu funkciju osiguranje doprinosi

zaštiti i sigurnosti odvijanja privrednih i drugih
delatnosti.
 Neposredna zaštita
 Preventivne mere – sve mere, sredstva i akcije koje se
preduzimaju radi sprečavanja i uklanjanja uzroka
koje bi mogle da izazovu štetni događaj, koje imaju
za posledicu uništenje ili oštećenja inovine, odnosno
smrt ili invaliditet lica.

 Represivne mere – mere kojima se sankcionišu

nesavesni osiguranici i represivna zaštita se sprovodi
na više načina. Ako osiguranik namerno ili prevarom
izazove osiguran slučaj, osiguravajuće društvo nije
dužno da isplati naknadu osiguranja.

Cilj: neophodno je da se spreči nastupanje osiguranog

slučaja.
 Posredna zaštita imovine

 Aspekt interesa pojedinca – cilj je da

osiguranik, na čijoj imovini je nastala
šteta, bude obeštećen.

 Aspekt interesa zajednice – cilj je da

se obešteti uništena ili oštećena
imovina preduzeća (ili neke druge
zajednice).
 Sredstva za sprovođenje zaštitne funkcije
 Mere kojima se osiguranje koristi u zaštiti imovine
od vanrednih ekonomskih štetnih dogadjaja,mogu
se svrstati u tri grupe:
1. Sistem materijalnih mera – osiguravač štete
nadoknađuje iz dela novčanih sredstava prikupljenih u
vidu premija
 Na primer: Osiguravajuća organizacija nabavlja ili

sama proizvodi serume za vakcinisanje stoke protiv

zaraznih bolesti, pomaže podizanju ili i sama podiže
fabrike materijala potrebnih za izgradnjuu objekata
koji su manje podložni požaru, odnosno fabrike u
kojima se proizvode razne vatrogasne sprave i
protivpožarne instalacije.
2. Sistem popusta u premijama –

popustima u plaćanju premije osiguravač

želi da utiče na osiguranika da pažljivije i
savesnije odnosi prema imovini (da štete
budu što ređe)
 Ovi popusti su uslovljeni savesnim

odnosom osiguranika prema osiguranoj

imovini i odobravaju se samo u
slučajevima kada se konstatuje da je,
zahvaljujući staranju osiguranika nastao
manji broj i obim šteta.
 3. Sistem sankcija – primenjuju se
ako se utvrdi da je osiguranik sam
kriv za štetu i u tom slučaju
osiguravač ne isplaćuje naknadu
štete, već štetu podnosi sam
osiguranik.
 Ukoliko je osiguranik zanemario

dužnost čuvanja imovine tako da

nije dovoljno zaštitio imovinu,
onda se takodje ne isplaćuje
naknada iz osiguranja.
 2. Finansijsko – akumulatorska funkcija
 Primarna funkcija osiguraja je ekonomska funkcija.
Osiguravač ispunjava tu funkciju iz sredstava koje
uplaćuju osiguranici unapred u trenutku zaključenja
ugovora.
 Osiguranje iz naplaćenih premija nadoknađuju

štete. Novčana sredstva po osnovu plaćenih premija

formiraju fondove rezervi - akumulirana sredstva.
 Jedan deo te akumulacije ide na formiranje

rezervnog fonda – Fond sigurnosti. Sredstva tog

fonda namenjena su za obeštećenja nastalih šteta.
Drugi deo se uglavnom drži kod banaka ili se ulaže
u obveznice.
 Osiguranje je na taj način tesno povezano sa

bankarskim sistemom.
 2. Finansijsko – akumulatorska funkcija
 Analize pokazuju da je osiguranje najzastupljenije
u ekonomski razvijenim zemljama, a da je
najmanje razvijeno u manje razvijenim zemljama.
 Premije naplaćene od osiguranika u malim

iznosima, akumulirane (prikupljene) na jednom

mestu, dobijaju vid krupnih novčanih sredstava. Te
sume uplaćene na ime premija, da nije osiugranja,
ostale bi neupotrebljene ili bi bile potrošene.
 Sredstva akumulirana i udružena u osiguranju

imaju značajnu ulogu u opštem finansijskom

sistemu svake zemlje.
 Što je osiguranje razvijenije, finansijska
sredstva pružaju ili povećavaju mogućnost
dugoročnih plasmana (investicija) i na taj način
pomažu privrednu aktivnost i privredni razvoj
zemlje.
 Finansijsko – akumulatorska funkcija odvija se

u obliku različitih ulaganja prikupljenog novca

u pojedine privredne grane, čime se unapređuje
opšti privredni razvitak neke zemlje.
 Na taj način osiguranje dobija značajnu ulogu u

finansiranju privrede.
 Veza osiguranja i štednje: osiguranje se smatra

najboljim vidom štednje.

 Društveno – socijalna funkcija
 Socijalna funkcija osiguranja podrazumeva
poboljšanje uslova za život. Osiguranje svoju
socijalnu funkciju u društvu ispunjava
ekonomskom zaštito čoveka i njegove imovine na
principima uzajamnosti i solidarnosti. Ova
funkcija se ostvaruje na dva načina:

 - neposredno – kroz osiguranje lica

 - posredno:

a. putem imovinskih osiguranja i

b. Putem akumulacije koja se postiže u
osiguranju.
 Neposredno osiguranje
◦ Obavlja se putem osiguranja lica za slučaj
smrti ili doživqewa i za slučaj bolesti ili
nesposobnosti). Tako se poboljšavaju
uslovi života, jer osiguranje čoveku
obezbedjuje lečenje (neposredno čim
bolest nastane) i dopunjuje mu materijalna
sredstva za život.
◦ Životno osiguranje teži pokriću budućih
potreba, ima karakter namenske štednje i
održanja životnog standarda, onda kada je
mogućnost privredjivanja smanjena ( u
starosti, kod iznemoglosti, nesposobnosti
za rad ).
Posredno ostvarivanje socijalne
funkcije
 Osiguranje imovine – nadoknadjuje štetu
koja nastaje na imovini, na primer, kada
neki objekat izgori u požaru, osiguranje
neposredno obezbedjuje sredstva za
izgradnju novog objekta. Na taj način
osiguranje u praksi utiče na preduzeća da
uvode savremenije uredjaje, koji
poboljšavaju uslove za rad i utiču na
zdravlje radnika. U tom slučaju, povoljnijih
uslova za rad, preduzeća plaćaju manju
premiju.
 Akumulacija novčanih sredstava
koja se stvara u osiguranju
predstavlja element napretka i
osiguranje posredno utiče na
životni standard, jer se ostvaruje
sve veće blagostanje, pojačava
materijalna baza društva što je od
značaja za privredu i socijalni
razvoj uopšte.