PENICILIN

Nejra Berović
• UVOD

• Penicilini su grupa beta-laktamskih antibiotika koji se koriste u lečenju infekcija

izazvanih bakterijama.

• Na dejstvo penicilina osetljivi su prevashodno Gram-pozitivni patogeni, dok je

jedan broj polusintetskih penicilina efikasan i protiv Gram-negativnih bakterija.

• Prirodni penicilini su proizvod metabolizma gljivica iz roda Penicillium. Njihovo

antibakterijsko dejstvo prepoznao je Aleksandar Fleming 1928. godine, ali su prvi
penicilini u široku kliničku primenu ušli tek tokom i nakon završetka Drugog
svetskog rata.
• I danas se široko upotrebljavaju, ali njihov terapijski značaj polako opada, dobrim
delom usled rastuće učestalosti pojave rezistentnih sojeva.
• Danas se penicilin dobija iz filtrata kulture plesni roda Penicillium. U zavisnosti
od soja plesni i sastava hranilišta dobijaju se: penicilin G ili benzilpenicilin i
fenoksimetilpenicilin ili penicilin V. Pored ova dva prirodna penicilina, do danas
su pronađeni brojni polusintetički penicilini.
• OSNOVNA STRUKTURA PENICILINA

• Osnovna struktura penicilina sastoji se od tiazolidinskog prstena povezanog sa β-

laktamskim prstenom na koji se prihvata bočni lanac R, što određuje veličinu
antibakterijskih svojstava i farmakoloških karakteristika određenog penicilina.

• Različiti polusintetički penicilini se pripremaju dodavanjem bočnih lanaca u

jezgro penicilina.

• Tako su proizvedeni penicilini otporni na beta-laktamazu (npr. flukloksacilin) i

penicilini širokog spektra (npr. ampicilin, pivampicilin i amoksicilin).
• Penicilin je baktericid. Deluje na izgradnju ćelijskog zida bakterije.

• Zid ovih bakterija sadrži mrežu murein umreženih mukopeptida.

• Penicilin inhibira bakterijske transpeptidaze – enzime koji sprečavaju

umrežavanje mureina (peptidoglikana), što smanjuje snagu bakterijske ćelije.

• Ćelija sa tako nepravilno sastavljenim zidom nije u stanju da održi osmotski

gradijent prema okolini, pa puca.
• Antimikrobni spektar prirodnog penicilina je: Streptococcus, Staphilococcus (koji
ne proizvodi penicilinazu), Treponema, Actinomices, Fusobacterium spp. i oralni
anaerobi, dok je amoksicilin (polusintetički penicilin koji koristimo kao
antibiotike) ista profilaksa antibiotika . , ali su osetljivije Escherichia coli i
Haemophilus influenzae, što znači da ima prošireni spektar na Gramm (-) aerobe,
koji su nešto ređe uključeni u odontogene infekcije.

• Kombinacija penicilina i inhibitora beta-laktamaze sastoji se od dve antibiotske

komponente - amoksicilina i klavulanske kiseline (beta-laktamski hemoterapeutik
čiji je antibiotski efekat veoma slab, ali zato inhibira dejstvo većine beta-
laktamaza). Antimikrobni spektar je isti kao kod amoksicilina, a takođe je osetljiv
na klebsijelu i anaerobe.
• PRIMENA PENICILINA

• Kada se primene oralno, različiti penicilini se apsorbuju u različitom stepenu, u

zavisnosti od njihove stabilnosti u kiseloj sredini i potencijalnih interakcija sa
hranom.

• Penicilini se mogu davati kao intramuskularna i intravenska injekcija.

Intratekalna primena se ne preporučuje, naročito benzilpeniclina, pošto on
uzrokuje pojavu konvulzija.

• Lek se široko raspodeljuje po telesnim tečnostima, prolazi u zglobove, pleuru,

perikardijalne šupljine, žuč, pljuvačku, mleko i placentu.
• Primena obuhvata: bakterijski meningitis (uzročnici npr.Neisseria meningitidis,
Streptococcus pneumoniae; infekcija kostiju i zglobova (Staphylococcus aureus);
infekcija kože i mekih tkiva (Streptococcus pyogenes ili S.aureus); faringitis
(S.pyrogenes); otitis media (S.pyrogenes, Haemophilus influenzae); bronhitis;
pneumonija; infekcije uroinarnog trakta; gonoreja; sifilis; endokarditis; ozibiljne
infekcije sa Pseudomonas aeruginosa.
• Primena penicilina ponekad počinje empirijski ukoliko je uzročni organizam
osetljiv na peniciline, dok čekamo rezultate laaboratorijskih testova za
identifikaciju organizma i određivanje antibakterijske osetljivosti.

• Penicilini se često kombinuju sa drugim antibioticima, što je od presudnog

značaja za antibakterijsku hemioterapiju.

• Iako su penicilini još i dan danas delotvorni protiv većine patogenih bakterija
treba istaći da se na njih lako razvija rezistencija. Naime, mnogi sojevi bakterija
su razvili enzim beta-laktamazu koja oblaže zid bakterije i razgrađuje peniciline.
• REZISTENCIJA

• Suprotno popularnom mišljenju, otpornost na peniciline nije otpornost koju

razvija osoba već sama bakterija.

• Bakterije postoje milijardama godina.

• Tokom ovog vremena, izdržale su ekstremna okruženja i, kao rezultat toga,

veoma su prilagodljive.

• Takođe se veoma brzo regenerišu, čineći relativno brze genetske promene

mogućim u populaciji.
• Penicilinaza:

• Bakterije su ponekad sposobne da proizvode penicilinazu, enzim koji razgrađuje

peniciline.

• Ova sposobnost se može širiti širom bakterijske populacije preko malog prstena
DNK u procesu koji se zove konjugacija.

• Ovo je bakterijski ekvivalent seksualne reprodukcije, gde pojedinačni organizmi

dele nove genetske informacije između sebe.
• Izmenjena struktura bakterija:

• Neke bakterije mogu suptilno da promene format proteina koji vezuju penicilin u
svom zidu tako da se penicilini više ne mogu vezati za njega.

• Uklanjanje penicilina:

• Druge bakterije razvijaju sisteme za izvoz penicilina. Bakterije imaju efluks

pumpe koje koriste za oslobađanje supstanci iz ćelije. Upotreba nekih od ovih
pumpi može omogućiti ćeliji da izbaci peniciline i spreči njihov efekat.
• NEŽELJENA DEJSTVA LEKA

• Najčešći neželjeni efekti uzimanja penicilina uključuju:

• dijareju
• mučninu
• glavobolju
• kožni osip i koprivnjaču
• Manje uobičajeni neželjeni efekti uključuju:

• kratak dah ili nepravilno disanje

• bol u zglobovima
• iznenadnu vrtoglavicu i nesvesticu
• nadutost i crvenilo lica
• perutanje kože i crvenu kožu
• vaginalni svrab i iscedak, zbog gljivične infekcije ili bakterijske vaginoze
• bol u ustima i jeziku, ponekad sa belim mrljama
• grčeve u stomaku, osetljivost ili bol
• Retki neželjeni efekti uključuju:

• anksioznost, strah ili zbunjenost

• osećaj predstojeće propasti
• halucinacije
• žutilo očiju i kože
• upala grla
• neobično krvarenje
• dijareja i smanjeno mokrenje
• konvulzije
• ALERGIJA NA PENICILIN

• Alergija na penicilin je abnormalna reakcija vašeg imunološkog sistema na

antibiotik penicilin. Penicilin je propisan za lečenje različitih bakterijskih
infekcija.

• Uobičajeni znaci i simptomi alergije na penicilin uključuju koprivnjaču, osip,

svrab, otežano disanje i otoke. Teške reakcije uključuju anafilaksiju, stanje
opasno po život koje utiče na više telesnih sistema.
• Istraživanja su pokazala da se alergije na penicilin mogu previše prijavljivati –
problem koji može rezultirati upotrebom manje odgovarajućih i skupljih
antibiotskih tretmana.

• Oko 10 posto ljudi prijavilo je alergiju na peniciline, ali stvarna cifra je bliža 1
posto, a samo oko 0,03 posto pokazuje alergijske reakcije opasne po život.

• Zbog toga je potrebna tačna dijagnoza kada se sumnja na alergiju na penicilin

kako bi se obezbedile najbolje opcije lečenja u budućnosti.
• KONTRAINDIKACIJE I NUS POJAVE

• Iako je upotreba penicilina široko rasprostranjena, mogu se pojaviti neki problemi

ili postoje kontraindikacije za upotrebu, kao i kod svakog leka: Kontraindikacije
ili neka stanja koja sa sobom nose povišen rizik u vezi sa upotrebom penicilina
su:

• Dojenje:
• Osobe koje doje mogu detetu preneti male količine penicilina. To može dovesti
do alergijskih reakcija kod deteta, dijareje, gljivičnih infekcija i osipa na koži.
• Interakcije sa lekovima:
• Neki drugi lekovi mogu da stupe u interakciju sa penicilinima. Provera sa
lekarom pre uzimanja više lekova je od vitalnog značaja.

• Problemi sa krvarenjem:
• Neki penicilini, kao što su karbenicilin, piperacilin i tikarcilin, mogu pogoršati
već postojeće probleme sa krvarenjem.

• Upotreba oralnih kontraceptiva:

• Penicilini mogu ometati pilule za kontrolu rađanja, povećavajući rizik od
neželjene trudnoće.
• Cistična fibroza:
• Ljudi sa cističnom fibrozom su skloniji groznici i kožnim osipima kada uzimaju
piperacilin.

• Bolest bubrega:
• Pojedinci sa bolešću bubrega imaju povećan rizik od neželjenih efekata.

• Metotreksat:
• Metotreksat ometa rast ćelija i može lečiti nekoliko stanja kao što su neke
autoimunske bolesti. Penicilini usporavaju izlučivanje metotreksata putem
bubrega, što može dovesti do teških komplikacija.
• Fenilketonurija:
• Neke jače tablete amoksicilina za žvakanje sadrže visok nivo aspartama koji telo
pretvara u fenilalanin. Ovo je opasno za svakoga sa fenilketonurijom.

• Gastrointestinalni problemi:
• Pacijenti sa istorijom čira na želucu ili drugim crevnim bolestima mogu imati
veću verovatnoću da će razviti kolitis kada uzimaju peniciline.
• LITERATURA

1. Miletić, I.; Šegović, S.; Anić, I. 2007. Antibiotici u endodonciji. Hrvatski

stomatološki vjesnik. 14/4. 4–8
2. Bebek, B. 2012. Doprinos doktora dentalne medicine u izvanbolničkoj
nacionalnoj potrošnji propisivanju antibiotika u Republici Hrvatskoj. Doktorski
rad. Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Zagreb.
3. Macan, D. 2003. Primjena antimikrobnih lijekova u stomatologiji. Sonda
4. Petrač, Dubravko i suradnici. 2009. Interna medicina. Prvo izdanje. Zagreb.
Medicinska Naklada; 1.10.2. Infektivni endokarditis.
• HVALA NA PAŽNJI!!!!