ZAŠTITA OD

DEJSTVA VODE
Učenik:Dzenan Rizvanović
Učenik :Amel Demirovic

Odeljenje:III-7
 ZAŠTITA OD
DEJSTVA VODE U
TOKU GRAĐENJA
OBJEKTA
 1. Kontrola podzemnih voda je jedan od najčešdih i najkomplikovanijih problema sa kojima se
susrećemo na gradilištu.Skoro svi duboki iskopi su povezani sa uklanjanjem podzemnih voda,
radi postavljanja temelja objekata ili podzemnih građevina.
 Pošto je ukupna površina preostalog zemljista na svetu konstantna, građevinarstvo pomera svoj
razvoj sa horizontalne ekspanzije na vertikalnu.Posledica takvog trenda je sve veda važnost
sistema za odvodnjavanje. U mnogim projektima odvodnjavanje zone temeljenja ima ključnu
ulogu u određivanju ukupnog vremena potrebnog za završetak radova.
 Zbog vremena koje je potrebno da se uspešno postavi oprema za odvodnjavanje i izgrade temelji
postoji nesigurnost oko početka radova, tako da je veoma važno da se odredi količina radova koji
su potrebni za ove potrebe i da se odaberu odgovarajuda oprema i sistem odvodnjavanja.
 VIDOVI POJAVE
PODZEMNE VODE

 1. SLOBODNA - Čini 95% od svih vidova podzemnih voda. Sile hidrostatičkog i hidrodinamičkog pritiska, sile uzgona
i pornih pritisaka, kao i fenomeni nastali u tlu prisustvom podzemne vode, kao što su bubrenje, skupljanje,
mržnjenje, sufozija, itd., nastali su uglavnom dejstvom ili prisustvom slobodne vode.
 2. KAPILARNA

 Vlaga se iz tla prenosi na temelje objekta i voda se, kapilarima temelja, opet može podizati do zidova gradjevine.
Na taj način može se ugroziti stabilnost i funkcija objekta
 3. FIZIČKI VEZANA

 Apsorbovana voda smanjuje fizičke i otporne karakteristike tla jer ima efekat podmaza, odstranjuje se sušenjem
na temperaturi od 300°C
 4. HEMIJSKI VEZANA

 Nisu opasne po građevinske objekte, izuzev ukoliko ne poseduju minerale koji negativno utiču na materijal od koga
su sačinjeni temelji.
 ZADATAK
PROJEKTANATA
Da bi projektanti usvojenim rešenjima obezbedili i rad u suvom, odnosno dovoljno
oceđenom materijalu, rešenja kojima nivo podzemne vode ostaje pod kontrolom moraju
biti usvojena zaključno sa idejnim projektom. Obaveza projektanta je da: izračuna
opteredenje kojim vodom zasideno tlo deluje na temeljnu konstrukciju, naznači vreme
obavezne depresijacije i (za velike površine osnova) specificira razlike u permeabilnosti
zona iskop.
 PRISUSTVO PODZEMNIH
VODA
 Darsijev zakon:

 Q = k * A * h/L

 u kome su veličine:

 Q - količina proceđene vode,

 k - koeficijent filtracije (vodopropustljivost),

 h - pad nivoa podzemne vode na dužini L

 (h/L je hidraulički gradijent),

 A - površina poprečnog preseka zone koja se posmatra,

 pokazuje da demo vedu količinu proceđene vode imati u

materijalima sa vedom vodopropustljivošdu ali i da u
takvim materijalima proticaj može biti povedan ukoliko
ostvarimo vedi hidraulički gradijent.
 UTICAJ TIPA TLA NA IZBOR
METODE
 NEKOHERENTNA TLA - voda se lako oceđuje u zoni radova. Ocedni rovovi imaju dno na

 dubini vedoj od dubine iskopa, pa oceđena voda mora da se prepumpava u neki kanal. Brza filtracija
vode kroz tlo čini da se gube sitne čestice, pa lako dolazi do sleganja (ispiranje tla).
 KOHERENTNA TLA – u njima je brzina filtracije manja. Da bi se skratilo vreme depresijacije vode mora
se povedati gustina mesta na kojima se vrši crpljenje.
 TRAJNOST ZAŠTITE I KRITERIJUMI ZA IZBOR

 U zavisnosti od pretpostavljenog ali očekivanog dejstva podzemne vode treba utvrditi do koje dubine se
postavlja zaštita i da li je ona:
 1. PRIVREMENA - zaštita traje u toku iskopa i izgradnje podzemnog dela

 gradjevine, nakon izgradnje zaštita se uklanja;

 2. TRAJNA - zaštita se postavlja tako da postaje nosivi deo konstrukcije

 bududeg objekta, neka vrsta „zida objekta”.

 IZBOR načina zaštite od dejstva podzemne vode zavisi od:

 • poznavanja tehnologije i podataka o objektu,

 • klimatskog okruženja u vreme izgradnje,

 • geomehaničkih i hidroloskih karakteristika terena,

 • metode izgradnje,

 • finansijskih sredstava namenjenih za izradu zaŠtitnih objekata...

 SISTEMI
ODVODNJAVANJA
 DRENAŽNI ŠAHTOVI se koriste u sredinama gde gravitaciono oticanje vode

 nije mogude zbog konfiguracije terena, pa se podzemne vode skupljaju u

 šahtu. Nakon što se podzemna voda u šahtu nakupi do određene visine,

 potapajuda pumpa je ispumpa u kanalizacioni vod. Na pumpi je montiran

 nepovratni ventil koji ne dozvoljava vradanje podzemne vode nazad u šaht,

 niti bilo kakav uticaj podzemnih voda na rad pumpe.

 • DUBOKI BUNARI su rupe prečnika vedeg od 15 cm, bušene do dubine vede

 od 4,5m i sadrže priključna kudišta i pumpe. Bunari su najefikasniji u

 zemljištu koje se sastoji od debljih slojeva peska ili mešavine peska i

 šljunka, jer na velikim dubinama može da privuče vodu iz velikog prostora.

 • IGLO-FILTERI su plitki bunari, prečnika manjeg od 15 cm, koji se postavljaju

 na dubinu do 4 m. Iglo-Efikasni su u zemljištu od grubog peska, šljunka,

 mulja i gline, pa imaju vrlo širok spektar primene. Zbog rada na principu

 usisavanja imaju primenu ograničenu na dubine do 6 m.

 KARTE PODZMENIH
VODA
 ZAKLJUČAK
 Nekoliko rečenica smislite sami, oslanjajući se na već prethodni
gradivo, recite nešto koliko je važno sanirati vodu, zaštiti objekat od
vode, svojim rečima.

HVALA NA PAŽNJI