Политичка

антропологија

Слободан Г. Марковић
Наслеђивање
политичке власти
 Нецентрализовани Централизовани

Скупина Племе Поглавиштво Држава

Врста вођства Неформалне и Харизматски Харизматски Суверени вођа

ситуационе главешина поглавица кога подржава
вође; могу без „власти“, ограничене аристократска
имати али с неким власти бирократија
главешину ауторитетом у засноване на
који делује групном поштовању
као арбитар у одлучивању користи за
групном чланове
одлучивању

Политичко Може бити Нема формалних Положај Непосредно

смењивање наследни средстава поглавице се наслеђивање
главешина, политичке не наслеђује суверена; све
али право смене директно, али опсежније
вођство поглавица постављање
припада мора доћи из бирократских
онима високо функционера
посебних рангиране
знања или лозе
способности
 Начела наслеђивања у једном
централизованом систему не смеју да буду ни
сувише крута, ни сувише флексибилна
Наслеђивање се кроз историју јавља
у пет облика:
1. Дифузно вођство
2. Наслеђивање

3. Републиканска власт

4. Повремене војне интервенције

5. Владавина неколицине
 Дифузно вођство
 Одликује нецентрализоване системе
 У њима смрћу вође умире и власт.

 У ловачко-сакупљачким скупинама
вођство је ситуационо, епизодно и
минимално.
 Оданост је везана за појединца,
његовом смрћу структура се распада
 Вођа не може да пренесе власт на
другога нити да припрема наследника.
 Наслеђивање
 Сменавласти у поглавиштвима и
државама је скоро увек наследна,
као последица нагласка на
праволинијском сродству
 Два виђења вођства у
традиционалним културама

 Вођствоје у нецентрализованом
системима епизодно, минимално и
ситуационо.
 Став антрополога Доналда
Брауна
 Доналд Браун је написао књигу о људским
универзалијама и описао је шта одликује сваког
припадника хомо сапијенса, односно како он то
каже универзални народ.

 “Универзални народ [Universal People] има вође,

мада они могу да буду ефемерни или ситуациони”,
а ниједан такав вођа нема „моћ која је дата само
њему“. Зато „УН никада нема ни потпуну
демократију ни потпуну аутократију“, и зато „он
увек има извесну de facto олигархију.”

 Donald E. Brown, Human Universals, 1991, p. 138.

Саутволд разликује пет категорија
правила, обичаја и начела по којима
се наслеђује краљ:
1. прескриптивна правила
2. преференцијална правила
3. лични чиниоци
4. политички чиниоци
5. изборне установе

Основно правило је да су само

синови и унуци краља у игри за
наследство.
 Врсте смене власти у поглавиштвима и
раним државама
Главне предности
Један владар Делотворнији, снажнији у
такмичарским околностима
Насупрот Може бити одговорнији
сорам групних захтева; нема
вакуума власти током
колеткивном вођству раздобља смене
У раним државама
Наследност унилинеарног сродства,
потомство ствара природни
осно власти који је
привредно независтан. То
насупрот спречава да свако може да
претендује на власт током
смене.
ненаследној смени власти Дозвоаљва шири осег
налседног потенцијала. Даје
једнак приступ власти.
Главне мане
Нејединство и такмичење
током раздобља сменеж
Нестабилност због
такмичења унутар групе;
немогућност брзог
одлучивања у раздобљима
хитности
Остале сродничке групе могу
да не подрже систем због
мањка приступа власти.
Друштво подложно растакању
током раздобља смене због
великог броја талмаца за власт.
Напомене
У централизованим пол.
системома постоји склоност
да једна осова доминира чак
и у системи заснованим на
колект. вођству. Права
колективна вођства су ретка.
Наследно смењивање је
готово свеопште у раним
државама. Непостојање
таквог система је главна црта
разликовања племенских
система “великог човека” и
централизованих система.
 Главне предности Главне мане Напомене

Опште наслеђивање Пружа шири распон Ствара такмичење међу Опште налсеђивање је
власти могућности вођства. свим сродници толико нестабилно да га
племените лозе. Тиме скоро и нема. Све
нарушава сроднички наследне политичке
систем који је основ заједнице ограничавају
насупрот монархијске власти. смену на само једну
лозу.

ограниченом Смањује такмичење за Може спречити рођене

наслеђивању службу. вође да преузму службу.

Патрилинеарно Мушкарци држе власт. У матрилин. Поретку Патрилинерано

наслеђивање Наслеђивање иде патерил. Наслеђивање ће наслеђивање се налази и
(ограничено) синовима и да пресеца линије у матрилинераним
непосредније је. сродничких група и да друштвима јер је
збуњује поданике. непосредније. У
насупрот патрилинеарним
друштвима нема
У матрил. друштву, Нследство са вође матрилинеарног
матрилинеарном матрил. наслеђивање прелази на сестриће наслеђивања.
наслеђивању одржава власт унутар којих може да буде
једне лозе. сувише.
 Главне предности Главне мане Напомене

Братско наслеђивање Мала веробатноћа да ако Не зна се ко наслеђује Ове врсте не искуључују
краљ умре млад на власт власт по смрти последњег једна другу. Синовско
дође дете. Мање брата. Следи сукоб међу налеђивање може да буде
такмичара у реду за синовима браће. привремено замењено
насупрот наслеђивање јер остају братсим уколико нема
млађа браћа. престолонаследника или
ако је престолонаследник
Такмичење ограничено на Могућност да дете дете.
синовском наслеђивању неколицину. Вође обично наследи престо или да
млађе него код братског уопште нема
наслеђивања. престолонаследника.

Именовање наследника Уклања такмичење и Слабе и нестручне Правила првенства

претњу разједињавањем личности могу аутоматски обично ограничавају
током раздобља да стекну краљевски борбе за наслеђе, али је
насупрот наслеђивања. положај. потпуно одређено
наслеђивање ретко јер би
Омогућује најбољем Ако је сувише такмаца, такво начело прелазило
слободном такмичењу за (најјачем) човеку да прети хаос. Такмичење преко личних одлика вођа.
власт задобије власт. мора да буде ублажено
правилима подобности.
 Ерик Р. Волф,
1923-1999

Ерик Волф и Едвард Хансен (обојица

са Канија/CUNY) направили су
разврставање смене власти у
латиноамеричким државама при којима
се користи насиље (Eric R. Wolf,
Edward C. Hansen, The Human
Condition in Latin America, OUP, 1972):
 Општи поглед на Латинску Америку

 Област великих контраста у погледу еконије.

Од људи који живе на граници опстанка до
заједница које живе у деловима градова који
цветају. У Мескико Ситију аутори су дивели
један ресторан под називом „Сећања на
будућност.“ То им је скренуло пажњу на
околност да се не може побећи од прошлости и
да је Латинска Америка из 1970. наслоњена на
искуства колонијалне валсти Европљана и
наслеђа те власти.
 Друштвени односи
1. Значај породичних веза
Најјаче породичне мреже су код богатих људи.

2. Значај сародитељских (кумовских) односа

Уласком у сародитељске односе шири се мрежа
на људе који нису род.

3. Значај односа патрон-клијент

Клијент често моли патрона да постане compadre
његовом детету.
 Латиноамерички модел
наслеђивања власти
 Насиље је у претходна два века било
легитимни начин преноса власти у
латиноамеричким државама.
 При томе све латиноамеричке државе
имају устав, али се власт се често
мењала изван устава.
 Систем није фунцкионисао због велике
подвојености етничких група.
 Власт се сводила на заштиту елите
моћи.
Мачетизмо (machetismo)
Обласни силници боре се да задобију ранг хефе максимо
(jefe maximo) односно да постану каудиљо (caudillo)

Квартлеско (cuartelezko)
Побуна касарни. Војска преузима власт од владе која се
отуђила од војске

Голпе де естадо (golpe de estado)

Ударац право на седиште власти. Атентатом или хапшењем
преседника.

Постоји и револуција као насилни метод смене власти, али

се она веома ретко употребљавала у Латинској Америци
(изузетак су Мексико, Куба и Гватемала)
 Мачетизмо
 Примитиван метод мобилисања насиља нарочито у
месној, сеоској политици, али повремено и на
националном и градском нивоу. Иако су сељаци веома
сиромашни, ипак могу да набаве мачету. Да би опстали
морају да науче како да је користе, а то почињу да уче
већ као деца.
 Код оваквих друштава постоји проблем вођства, али
јављају се вође на локалном нивоу који решавају односе
с централном владом. Tаквe вође су alcalde, jefe de
operaciones militares, или особа из црквене хијерархије,
али често и вође које немају никакву званичну
функцију. На месном нивоу се појављује el que manda
(онај који наређује). То је сеоски кауљидизмо,
апсолутно персонализовано вођство.

 Каудиљизмо (caudillismo) је начело личне власти у

политици које потиче из шпанског и португалског
феудализма. Он знамењује инситуције и закон
 Аутори су срели сасвим различите каудиље и по
физичком изгледу и по квалитетима.
 Каудиљо врши готово свемоћну личну власт у њему
одређеној области, а то је власт коју народ
прихвата без приговора. Он сам је закон, устав,
странка, застава и политичко начело.
 Лоша комунукација између области сужавала је
власт каудиља на месни ниво, али понекад су
каудиљи долазили у додир и од њих би се издвојио
један кога онда други прихватају као власт. Од
обласних каудиља често се регрутује председнички
кандидат.
 Кад обласни каудиљо наметне власт другима он
постаје хефе максимо (jefe máximo) или (caudillo
supremo). Он постаје председник.
 Он може да влада преко стања опсаде (estado de
sitio) или да буде presidente simpático.
 У титулатури он употребљава не само назив
председник већ и све могуће наслове које има или
је добио: El Presidente Contitucional de la República…
el doctor y general…
 Када један каудиљо није могао да наметне своју власт
примењивао се мачетизмо који је често означаван и
термином грађански рат у латиноамеричким земљама.
Само у Колумбији је у 19. веку било 70 случајева
мачетизма. У једном случају погинуло је 80.000 људи, а
у борби од 1899. до 1903. 100.000.
 Када се врховни каудиљо успостави он може да влада
преко estado de sitio (опсадно стање), али може да
постане и presidente simpatico. Да би остао на власти он
мора да има људе иза себе (tiene gente).
 Генерал Перон је једноставно објаснио суштину
каудиљизма 1. маја 1944: „Верујем да програми као што
су револуције не треба да се обзнањују, већ једноставно
да се изврше.“
 Председник није обичан човек и мора се
окитити низом титула. Тако је он El
Presidente Constitucional de la República…
а ако има и титулу може још да буде и el
doctor y general. Он је доброчинитељ –
benemérito.
 Влада каудиља је лична, ауторитарна,
антинаучна итд... Он говори о „мом
народу“, „мојој влади“, непотизму... али
је у већини случајева то влада која
ужива подршку јавног мњења.
 Квартелеско
 Cuatelezko (sargentada или golpe de
cuartel) је усредсређен на касарне. У
класичном случају једна касарна се
буни објављује pronunciamiento и
маршира на центре комуникација, места
где се снабдева војска или на седиште
владе.
 Он не обухвата масивну употребу силе,
већ пажљиво одабрану силу и не
представља легитимне жеље народа.
 Да би успео морао да обезбеди подршку
других делова војске и јавног мњења.
 Најчешће се дешава без губитка живота.
 Голпе де естадо
 Golpe de estado (golpe militar). Овде је
далеко мање потребна употреба
професионалних војника, а напад
потпуно заобилази касарну. Он не само
да омогућује, већ и охрабрује учешће
цивила.
 Све што је потребно је убити
председника и прогласити промену
владе.
 Хефе супремо (jefe supremo) унапред
дели функције да би обезбедио
подршку.
 Признање од стране САД било је
пожељено, али не и нужно.
 Револуција
 Мада су забележени дубоки преображаји у
појединим земљама Латинске Америке (Бразил,
1930-45, Аргентина после 1943, и
Доминиканска Република током 1930-их, као и
Куба) аутори сматрају да се једина тако
опсежна промена као што је револуција
догодила у Мексику од 1910-11 и да су њени
резултати дугорочно опстали.
Да би вођа остао на власти може
да користи следеће три методе:

 Импозисион (Imposición) -
наметање
 Кандидато унико (Candidato Unico)
– једини кандидат
 Континуизмо (Continuismo) -
настављање
 Импозисион (Imposición)
 Преовлађујућа политичка сила проналази кандидата и
настоји да му обезбеди победу. Да би се ово
обезбедло морају да постоје следећи услови:
1. Да постоји добро установљен каудиљо
2. Влада чврсто на власти
3. Сагласност главних странака око истог кандидата

Влада подстиче велики број кандидата да узму учешће

у изборима.
За добро установљеног каудиља лако је да пронађе
довољно поштованог кандидата, уз разумевање да ће
тај кандидат добити довољан број гласова да би
деловало да је кампања аутентична и да би се очувала
част противкандидата.

Током кампање владајућа клика преузима контролу

над бирачким поступком, а у тежим случајевима
купује гласове или користи насиље преко полиције и
војске.
 Кандидато унико
(Candidato Unico)

 У овом случају само један кандидат наступа на

изборима. То се дешава када је каудиљо тако
моћан да му се нико не супротставља. На
пример, генерал Мануел Одрија из Перуа
дошао је на власт квартелеском октобра 1948,
а онда је јула 1950. био једини кандидат на
председничким изборима.
 Ово је сувише отворено кршење представничке
демократије, па је зато импозисион био много
омиљеније средство.
 Континуизмо (Continuismo)

 Када каудиљо увиди да нико не може да

оспори његову власт онда лако посеже за
континуизмом, то јест за остајањем на власти
упркос чињеници да устав земље то не
омогућава.
 Понекад му се обраћају представници главних
група које поседују моћ у земљи који траже од
њега да настави да буде на власти.
 Ако устав не дозвољава вишеструки избор
истог председника онда се посеже за следећим
мерама:
1. промена устава
2. доношење документа који привремено ставља
ван снаге члан устава који забрањује вишеструко
обављање фунцкије председника
3. плебисцит
4. правно тумачење повољно за каудиља

Тако је нови аргентински устав из 1949. укинуо

члан који је постојао још од 1853. и који је
забрањивао поновни избор председника, с
циљем да би генерал Хуан Доминго Перон могао
поново да буде изабран.
Владар Врста владавине Раздобље

“Вожд” Карађорђе Колебање између апсолутизма вожда, и Феб. 1804- окт.1813.

локалних апсолутизама народних
првака

Махмуд II, отомански султан Апсолутна монархија Окт. 1813- јесен 1815.

Српски прваци Олигархија Јесен 1815- нов. 1817.

Књаз Милош Обреновић De facto апсолутна монархија Нов. 1817- јун 1839.

Уставобранитељи Уставна монархија – олигархија Јун 1839 – дец. 1858.

Књаз Милош Обреновић Апсолутна монархија Јан.1859 - Сеп.1860.

Кнез Михаило Обреновић Просвећени апсолутизам Сеп. 1860 – Јун 1868.

Регенти Просвећени апсолутизам Јун 1868- Јул 1869.

Регенти Уставна монархија Јул 1869 - авг.1872.

Кнез/краљ Милан Обреновић (1868-1889) Уставна монархија Авг. 1872 - јан. 1889.

Краљ Александар Обреновић Парламентарна монархија Јан. 1889 - апр. 1893.

Краљ Александар Обреновић Лична власт Апр. 1893 – мај 1903.

Краљ Петар I Карађорђевић Парламентарна монархија Јун 1903 – окт. 1915.

Централе силе (Аустро-Угарска, Немачка Војна окупација Окт. 1915 – нов. 1918.
и Бугарска)

Регент/краљ (од 1921) Александар Парламентарна монархија Дец. 1918 – јан. 1929.
Карађорђевић

Краљ Александар Карађорђевић Лична власт Јан. 1929 - сеп. 1931.

Краљ Александар Карађорђевић Уставна монархија Сеп. 1931 – окт. 1934.

Кнез-регент Уставна монархија Окт. 1934 –

Павле Карађорђевић март 1941.

Генерал Душан Симовић Војни пуч 27. Март – сред. априла 1941.

Трећи рајх и савезници Војна окупација – тоталитарни поредак Апр. 1941- јесен 1944.

Јосип Броз Тито Лична власт заснована на терору Јесен 1944- 1955.
Озне/Удбе

Јосип Броз Тито Лична власт 1955 – мај 1974.

Јосип Броз Тито “Републиканска уставна монархија” Мај 1974 - мај 1980.

Председништво и ЦК СКС Олигархија Мај 1980 - мај 1989.

Слободан Милошевић Лична власт Мај 1989 - окт. 2000.

Влада Србије Парламентарна демократија Окт. 2000 – феб. 2004.

УКУПНО:

Тоталитарни поредак
1. Нацистичка окупација, 3,5 године
2. Лична власт Јосипа Броза заснована на терору Озне/Удбе, 11
год.
Ауторитарни поредак
1. Апсолутна монархија, 35 година
2. Просвећена апсолутна монархија, око 9 година
3. Олигархија 30.5 година (од тога у монархији, 21.5 г.; у
републици, 9 година)
4. Уставна монархија, 29 година
5. Аустро-немачка војна управа, 3 године
6. Лична власт/диктатура, скоро 43 године
6. Републиканска уставна монархија, 6 година

Демократски поредак
1. Парламентарна монархија, више од 26 година и 8 месеци
2. Парламентарна и демократска република, 3 године и 3
месеца
 Наслеђивање власти међу
хришћанима централне Србије у
време Београдског пашалука

 Кнежине воде оборкнезови који

имају право да суде, али се њихове
одлуке испуњавају само ако имају
ауторитет. Сеоски кнез има
незнатну власт, а сеоски улгедници
зову се кметови. И они су могли да
суде, али и њихове пресуде су
зависиле од личног угледа кмета.
Питања за колоквијум
 Наслеђивање се кроз историју
јавља у пет облика, а они су:
1.
2.
3.
4.
5.
Аутори књиге Стање човека у
Латинској Америци (The Human
Condition in Latin America) су:
1.
2.
 Начинсмене власти у Латинској
Америци ударцем право на
седиште власти назива се?

________________
 Закојим методом посеже вођа који
жели да остане на власти упркос
томе што устав његово земље то не
доупушта?

_____________________