Драгутин Димитријевић Апис

( Београд, 17. август 1876 — Солун, 26. јун 1917 )

Детињство и школовање

 Драгутин Димитријевић Апис је рођен 17. августа 1876. године у Београду од оца
Тодора и мајке Јованке. Његова породица била је цинцарског порекла ( романски
народи који живе на Балканском полуострву ).
 Драгутин је имао две старије сестре Јелену и Милицу, често се селио, прво у
Крагујевац, затим у Ниш где им убрзо умире отац Тодор.
 Завршио је основну школу у Нишу и уписао класичну гимназију.
 Затим се цела породица сели у Београд у кућу Јелениног мужа , где Драгутин
наставља своје школовање.
 Због своје грађе и енергије у београдској гимназији је добио је надимак Апис, по
бику из египатске митологије.
Војна академија

 Након завршене гимназије уписао се

на Војну академију. Нижу школу Војне
академије завршио је 1896.
 Преко годину дана служио је као
потпоручник, а 1898. уписао се на
вишу школу Војне академије, где су се
школовали генералштабни официри .
 Августа 1899. унапређен је у
поручника.
Припрема преврата

 Након женидбе краља Александра Обреновића са Драгом Машин августа 1900.

официри су били изузетно незадовољни. Пошто остали политички
чиниоци нису успевали да спрече краљеву женидбу Апису и Антонију Антићу пала
је на ум идеја да официри уклоне краљевски пар на насилан начин.
 Апис је у почетку сматрао да треба да протерају краља и краљицу из земље, али
променио је мишљење под утицајем другова, који су сматрали да би краљ након
протеривања био опасан у покушају да се врати на трон.
 Нису били задовољни понашањем старијих официра и сматрали су да се ово питање
мора решити у што бржем року.
Тајни састанак завереника

 18. септембра 1901. у Антићевом стану дошло до састанка седам завереника.

 На том састанку уговорен је план атентата на краљичин рођендан, 23. септембра
1901. на балу у Коларцу. Према Аписовом плану завереници би у уговорено време
погасили осветљење, а онда би четворица у мраку убила краљевски пар отровним
камама.
 Овај план је пропао јер се краљевски пар није појавио на том балу.
 Након тога направили су много ширу мрежу завереника.
 Апис је имао водећу улогу међу младим завереницима, који су се често састајали у
његовом стану.
 Унапређен је у капетана крајем 1902.
Мајски преврат
 Апис је припремио детаљан план акције, о томе плану официри су требали да се поделе
у пет група, од којих је свака група добила свој задатак, који је требала да изврши
приликом упада на краљевски двор.
 Иако ствари нису ишле по плану Апис је одбијао да изађе из двора без главе српског
краља и краљице.
 У процесу убиства краљевског пара које је прошло успешно, Апис је остао тешко рањен.
 У мраку од једнога гардисте помисливши да је краљ, Апис је на челу своје групе кренуо
за њим у подземне одаје, али гардисти су пуцали у њега и тешко га ранили.
 Из овога изашао је са 3 тешке ране, једну дубоку у бутини, другу на куку и трећу
најопаснију посред груди.
 Транспортован је у Беч, где је оперисан о трошку Петра I Карађорђевића.
МАЈСКИ ПРЕВРАТ
10. јун 1903. – 11. јун 1903.
Црна рука
 едан је од организатора и вођа организације Уједињење или смрт, познате као Црна
рука. 
 Он се придружио седморици чланова централног комитета и своје блиске политичке и
војне контакте је ставио на располагање удружењу
 По узору на Италију циљ организације је била револуционарна борба за уједињење
српства, а Србија је требала да буде Пијемонт, око кога би се извело уједињење.
 Организација је настала понајвише због аустроугарске анексије Босне и Херцеговине и
тешке ситуације у Македонији.
 Пред Први балкански рат организација је постала готово главни извршитељ министарства
иностраних послова.
 „ЦРНА РУКА“
 Удружење је било веома организовано и сваки
члан је доприносио на свој начин.
 Апис је брзо постао главна снага у Црној Руци,
која је имала утицај и присуство у Народној
одбрани преко Милана Васића, међу
комитима преко Војисалва Танкосића, а међу
интелектуалцима и омладином преко Љубе
Јовановића Чупе.
 Апис је преко Милована Миловановића и
Радомира Путника одржавао везе са српском
владом и са највишим војним врхом.
 Захваљујући добрим односима са краљем
Петром, успео је да наговори Александра
Карађорђевића да му донира 20.000 динара
за Пијемонт покрет.
„УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ“
ПРЕДСТАВНИЦИ ЦРНЕ РУКЕ
„Бела рука“  Око Александра I Карађорђевића касније се
оформила група официра, која се назвала Бела
рука и која је била противник Црне руке.
 На челу те групе био је Петар Живковић.
Пријавио је Аписа министру одбране Степи
Степановићу, да је основао тајну организацију.
Он је успео да увери Александра I
Карађорђевића да би Црна рука могла да за
њега постане опасна као Мајски преврат за
Обреновиће.
 Апис је на службена питања негирао да
припада тајној организацији. Живковић је био
немоћан и кажњен је због лажних гласина, јер
су Аписа подржавали краљ Петар, Милован
Миловановић и Радомир Путник.

Петар Живковић
Солунски процес
 У фебруару 1916. Апис је прешао из Драча на Крф, на коме је провео неколико
месеци. До тога време регент Александар Карађорђевић је по својој жељи
очистио Врховну команду.
  Апис је маја 1916. отишао на Солунски фронт.
 На аутомобил регента Александра пуцано је са велике удаљености 11.
септембра 1916. Радило се о намештеном атентату са циљем да се касније у све
уплете Апис.
 Апис је ухапшен 28. децембра 1916. у Воштаранама, као и много чланова Црне
руке, све Аписових пријатеља.
 Три месеца је провео у притвору. Апис је сметао и Николи Пашићу и регенту
Александру.
 На Солунском процесу због наводнога атентата осуђен је на смрт заједно
са Радом Малобабићем и Љубомирем Вуловићем . Стрељани су 26. јуна
1917. крај Солуна. 
РАДИЛА: Ива Шијан IV-5