DIPLOMSKI RAD

ISTRAŽIVANJE KONCEPTA
KREIRANJA TACITNIH ZNANJA U
NASTAVNOM PROCESU

Kandidat: Borislav Todorović

 Uvodna razmatranja
• Tacitna znanja se najčešće opisuju kao
znanje u formi „khow how“ odnosno
„znati kako“ dok se eksplicitno znanje
predstavlja kao znanje „know what“
odnosno „znati šta“.
• Edukacija kadrova sve više postaje osnov
rada modernih organizacija.
• Aktivan pristup učenju, kreativnost i
radoznalost je osnov formiranja
kompetentnog radnika – radnika znanja.
 Šta je znanje?
• „Znanje se definiše kao "istinito
opravdano ubeđenje (verovanje)“
(Nonaka i Takeuchi).
• „Znanje se definiše kao set činjenica,
ubeđenja i iskustava“
(Kioši Niva).
• „Znanje je fluidna mešavina oblikovanog
iskustva, vrednosti, povezanih informacija
i ekspertnih mišljenja koja osigurava okvir
za ocenjivanje i uključivanje novih
informacija i iskustava...”
(T.H. Davenport, L. Prusak)
 Hijerarhijski model nivoa od
podataka preko informacija do znanja
 Tacitna naspram eksplicitnih znanja
• 1967. godine knjiga pod nazivom „The Tacit
Dimension”, autora Michaela Polanyija prvi put
u svom naslovu sadrži termin „Tacit“ koji je
postao i formalno termin koji će se u buduće
koristiti.
• Značenje ovog termina, po njegovom autoru,
predstavlja znanje koje poseduje pojedinac ali
ga teško može opisati –
„we can more that we can tell“
• Osnova je bilo uverenje da su za akte
kreativnosti, a posebno inovativnosti odgovorni
jaka lična/unutrašnja osećanja. Autorovi
argumenti su bili da neformalno razmišljanje,
osećaji i maštarenja predstavljaju deo
istraživačkih akta koji predstavljaju motivatore
 SPOZNAJNO
(Iskustvo )
TACITNO
TEHNIČKO
ZNANJE (Kompetencije)

EKSPLICITNO
(kodifikovano i uskladišteno na različite
medije)

Obeležja dva tipa znanja

Tacitno znanje Eksplicitno znanje
(subjektivno) (objektivno)
Iskustveno znanje Racionalno znanje
(misao)
Simultano znanje Sekvencijalno znanje
(ovde i sada) (tamo i onda)
Analogno znanje Kodirano znanje
(praksa) (teorija)
 Upravljnje znanjem
• „ Upravljanje znanjem je naučna oblast čiji je predmet
istraživanja otkrivanje i kreiranje novog i upravljanje
kako novootkrivenim tako i već postojećim znanjem u
različitim organizacijama u cilju unapređenja poslovnih
performansi organizacija kojima se povećava
konkurentska prednost na tržištu.“
Individualno Organizacijsko

Procedure Uputstva
Eksplicitno Pravila Propisi
Algoritmi Recepture
Zakonitosti Realizovani projekti

Veštine
Tacitno Organizacione
Intuicija
Iskustvo sposobnosti
Pronicljivost

Znanja kojima se upravlja

 Strategije upravljanja znanjem
• Sistem upravljanja znanjem zasniva se
na kombinaciji triju strategija:
– Kodifikacija odnosno personalizacija,
– Konverzija znanja i spirala znanja i
– Kombinacija alata i tehnika.
 Konverzija znanja i spirala znanja
• Ovaj proces sačinjen je od četiri
koraka:
Tacit Eksplicit

SOCIJALIZACIJA EKSTERNALIZACIJA
(Kultura) (Dokumentovanje) Kolektivno

INTERNALIZACIJA KOMBINACIJA
(Učenje) (Obrada podataka) Individualno
 Pristupi upravljanju znanjem
Tacitni pristup
Znanje je po svojoj prirodi lično i
teško ga je ekstrahovati.
Transfer znanja se odvija
pomeranjem ljudi unutar ili među
organizacijama.
Znanje mora biti podržano
spajanjem pravih ljudi pod
pravim okolnostima.
Eksplicitni pristup
Znanje može biti artikulisano i
kodifikovano u cilju kreiranja
eksplicitnih vrednosti znanja.
Znanje može biti prošireno
(korišćenjem IT) u formi
dokumenata, crteža, priručnika,...
Učenje može biti dizajnirano kroz
struktuiran, uređen i naukom
podržan proces.
 UČENJE EKSPLICITNIH A
KREIRANJE TACITNIH ZNANJA
• Znanje nije samo podatak ili informacija
koja može biti smeštena u računar, nego je
mnogo više i uključuje emocije, intuiciju,
stavove i veštine.
• Najnegativnija karakteristika tradicionalnog
obrazovanja je fokusiranost na eksplicitna
znanja
• Tradicionalno obrazovanje treba da bude
zamenjeno novim modelom koji podupire i
sprovodi koncepciju obrazovanja u toku
čitavog života.
 Sticanje znanja-učenje
• Učenje je, kako psiholozi kažu, osnovni
psihološki proces i predstavlja proces koji
obuhvata sve ono što čovek opaža, saznaje i
vrednuje.
• Osnovni pokretači učenja mogu biti spoljašnji i
unutrašnji (motivatori)
• Podela oblika (načina) učenja:
– Mehaničko-asocijativno učenje (putem
uslovljavanja, putem ponavljanja)
– Reproduktivno-stvaralačko učenje(po
modelu, putem imitacija, putem učenja uloga)
– Heurističko-stvaralačko (učenje uviđanjem
odnosa, putem rešavanja problema)
Kreiranje tacitnih znanja u
nastavnom procesu

Forme
sadržaja

Prethodno
znanje
Praksa
Metode prenošenja znanja
 Predlog primene metode prenošenja
znanja
U toku procesa prenošenja znanja moraju biti
jasno utvrđeni ciljevi i zadaci u okviru časa ili
predmeta u celini, koji su osnova za
sistematičnu i svrsishodnu realizaciju istih
Veoma bitno imati na umu na koji način ljudi uče,
odnosno koliki je stepen usvajanja ponuđenog
sadržaja znanja u pojedinim oblicima angažovanja
studenata u nastavi.
 ISTRAŽIVANJE
• Predmet i cilj istraživanja
• Hipoteze istraživanja
– Nulta hipoteza: Na Fakultetu za menadžment
se u nastavnom procesu koriste koncepti
upravljanja znanjem u cilju razvoja tacitnih
znanja kod studenata.
– Pomoćne hipoteze:
1. Nastavno osoblje na Fakultetu za
menadžment planira i realizuje tacitna
znanja kod studenata u nastavnom procesu;
2. Studenti na Fakultetu za menadžment znaju
na koji način i koja tacitna znanja predavači
kod njih razvijaju.
 Prikaz i rezultati istraživanja
predavači
• Po vašem mišljenju do Pitanje 1a

sada stečena znanja Potpuno tacan is kaz

Potpuno ne tacan isk
1,00 / 5,9%

studenti su u najvećoj
Delimicno ne tacan i
4,00 / 23,5%
3,00 / 17,6%

meri stekli: Iz knjiga

• predavači smatraju Delimicno tacan iska

4,00 / 23,5% Ni tac an ni ne tac an

5,00 / 29,4%

da su studenti više
stekli znanje iz studenti Pitanje 1 a

knjiga nego oni sami Missing

8,00 / 6,7%
Potpuno ne tacan isk
13,00 / 10,9%

(23,5% predavača
Potpuno tacan is kaz

18,00 / 15,1% Delimicno ne tacan i

15,00 / 12,6%

naspram 15,1 % Delimicno tacan iska

studenata) 20,00 / 16,8%

Ni tac an ni ne tac an

45,00 / 37,8%
 Kroz studije slučajeva
• Koncentrisanost odgovora od Pitanje P1 b
strane predavača (58,8% smatra predavači
da je tvrdnja u potpunosti tačna,
,00

1,00 / 5,9%
Potpuno tacan is kaz

a 0% da je tvrdnja u potpunosti
Potpuno ne tacan isk
4,00 / 23,5%
3,00 / 17,6%

netačna),
Delimicno ne tacan i

• Kod studenata je primetna 2,00 / 11,8%

ravnomernija raspodela Delimicno tacan iska

Ni tac an ni ne tac an
1,00 / 5,9%
6,00 / 35,3%

frekfencija odgovora (17,6%

smatra da je tvrdnja u potpunosti
studenti Pitanje 1 b
tačna, a 17,6% da je tvrdnja u
Missing

potpunosti netačna). 4,00 / 3,4%

Potpuno ne tacan isk
Potpuno tacan is kaz
21,00 / 17,6%

•Na osnovu ovih pokazatelja

21,00 / 17,6%

može se pretpostaviti da su Delimicno ne tacan i

17,00 / 14,3%

predavači davali socijalno Delimicno tacan iska

poželjne odgovore, dok su 28,00 / 23,5%

Ni tac an ni ne tac an

studenti bili u znatnoj meri 28,00 / 23,5%

objektivniji
 Kroz praksu
predavači
• Preko 50 % predavača Pitanje P1 c

smatra da su studenti
Potpuno ne tacan isk
2,00 / 11,8%
Potpuno tacan is kaz

stekli znanje kroz 5,00 / 29,4%

Delimicno ne tacan i

praksu ali na suprot 4,00 / 23,5%

tome približno 46 % Delimicno tacan iska Ni tac an ni ne tac an

studenata nema takvo 4,00 / 23,5% 2,00 / 11,8%

mišljenje.
studenti
• Može se zaključiti da Missing
Pitanje 1 c

većina predavača 10,00 / 8,4%

Potpuno tacan is kaz

35,00 / 29,4%

uočava važnost sticanja Potpuno ne tacan isk

znanja kroz praksu ali

24,00 / 20,2%

Delimicno ne tacan i

to ne primenjuju u 11,00 / 9,2%

Ni tac an ni ne tac an

dovoljnoj meri.
10,00 / 8,4%
Delimicno tacan iska
29,00 / 24,4%
 Kroz simulacije na računaru
predavači
• Predavači su Pitanje P1 d

,00

strožije odgovorili
Delimicno tacan iska
1,00 / 5,9%
2,00 / 11,8%

Potpuno ne tacan isk

od studenata, 4,00 / 23,5%

• zaključak da
Ni tac an ni ne tac an

6,00 / 35,3%

predavači priznaju
Delimicno ne tacan i
4,00 / 23,5%

da simulacije nisu studenti

zastupljene u
Pitanje 1 d

Missing

nastavnom procesu, 13,00 / 10,9%

Potpuno tacan is kaz

7,00 / 5,9%
Potpuno ne tacan isk

dok studenti ne
38,00 / 31,9%

Delimicno tacan iska

prepoznaju o čemu
20,00 / 16,8%

je konkretno reč. Ni tac an ni ne tac an

18,00 / 15,1%
Delimicno ne tacan i

23,00 / 19,3%
 Kroz role play
predavači
• Studenti i predavači Potpuno tacan is kaz
Pitanje 1e

,00

se slažu da ova 2,00 / 11,8%

Delimicno tacan iska
1,00 / 5,9%
1,00 / 5,9%

metoda nije Potpuno ne tacan isk

6,00 / 35,3%

zastupljena u
Ni tac an ni ne tac an

4,00 / 23,5%

nastavi. Delimicno ne tacan i

3,00 / 17,6%

studenti Pitanje 1 e

Missing
16,00 / 13,4%
Potpuno tacan is kaz
1,00 / ,8%

Delimicno tacan iska Potpuno ne tacan isk

9,00 / 7,6% 42,00 / 35,3%

Ni tac an ni ne tac an

24,00 / 20,2%

Delimicno ne tacan i
27,00 / 22,7%
 Da li u okviru vašeg predmeta studenti
imaju priliku da praktično vežbaju primenu
teorijskih koncepata?
Pitanje 2 Pitanje 2
Ne Ne
3,00 / 17,6% 40,00 / 33,6%

Da
79,00 / 66,4%
Da
14,00 / 82,4%

predavači studenti

• Predavači misle da postoji više prilike za vežbe

teorijskih koncepata (82,4 %) nego što su to studenti
potvrdili (66,4%).
• Poražavajuća je činjenica da čak 33,6 % studenata
smatra da nije imalo prilike da vežba primenu
teorijskih koncepata
 Ako je odgovor «Da», na koji način studenti stiču
potrebne radne veštine?
predavači
• Kroz izradu zadataka Potpuno tacan is kaz
Pitanje 3 a

na vežbama 7,00 / 41,2%

,00
2,00 / 11,8%

• Predavači i studenti
Delimicno ne tacan i

1,00 / 5,9%

slažu, da je Ni tac an ni ne tac an

3,00 / 17,6%

najzastupljenija Delimicno tacan iska

metoda koja se 4,00 / 23,5%

koristi da bi studenti studenti Pitanje 3 a

,00

stekli radne veštine 2,00 / 1,7%

Potpuno ne tacan isk

izrada zadataka na
Missing 4,00 / 3,4%

41,00 / 34,5% Delimicno ne tacan i

2,00 / 1,7%

vežbama (3,647 – P
Ni tac an ni ne tac an
14,00 / 11,8%

Delimicno tacan iska

4,00 – S) 18,00 / 15,1%

Potpuno tacan is kaz

38,00 / 31,9%
 Kroz seminarske radove koji su
realan problem iz prakse
predavači Pitanje 3 b

• Čak 52,9 % ,00

3,00 / 17,6%

predavača se u Ni tac an ni ne tac an

potpunosti slaže sa Potpuno tacan is kaz

2,00 / 11,8%

ovom tvrdnjom, a
9,00 / 52,9%
Delimicno tacan iska
3,00 / 17,6%

ne postoji ni jedan
da se u potpunosti studenti
Pitanje 3 b

ne slaže, dok ,00

2,00 / 1,7%
Potpuno ne tacan isk

studenti imaju nešto 6,00 / 5,0%

Delimicno ne tacan i

ujednačeniju
5,00 / 4,2%
Ni tac an ni ne tac an
Missing
6,00 / 5,0%
40,00 / 33,6%

raspodelu Delimicno tacan iska

29,00 / 24,4%

Potpuno tacan is kaz

31,00 / 26,1%
 Kroz učešće u simulacijama
predavači
• „Koriste li se Potpuno tacan is kaz
Pitanje 3 c

simulacije u nastavi
3,00 / 17,6%

Delimicno tacan iska

2,00 / 11,8%

uopšte?“
,00
2,00 / 11,8%

Potpuno ne tacan isk

2,00 / 11,8%

• 6,7 % studenata Delimicno ne tacan i

1,00 / 5,9%

“DA” Ni tac an ni ne tac an

7,00 / 41,2%

• 40,3% studenata studenti Pitanje 3 c

nisu odgovorili na ,00

ovo pitanje
1,00 / ,8%

Potpuno ne tacan isk

8,00 / 6,7%

Delimicno ne tacan i
Missing
22,00 / 18,5%
47,00 / 39,5%

Ni tac an ni ne tac an

Potpuno tacan is kaz 23,00 / 19,3%

8,00 / 6,7% Delimicno tacan iska

10,00 / 8,4%
 Kroz učešće u role play
predavači
• 11,8 % predavača se Potpuno tacan is kaz
Pitanje 5 d

u potpunosti slaže sa
,00
2,00 / 11,8%
3,00 / 17,6%

ovom tvrdnjom Delimicno tacan iska

4,00 / 23,5%

• 0 % studenata “DA”
Potpuno ne tacan isk
5,00 / 29,4%
Ni tac an ni ne tac an
1,00 / 5,9%

• 42,0% studenata nisu

Delimicno ne tacan i
2,00 / 11,8%

odgovorili na ovo studenti Pitanje 3 d

pitanje ,00
1,00 / ,8%

Potpuno ne tacan isk

26,00 / 21,8%

Missing

50,00 / 42,0%
Delimicno ne tacan i

9,00 / 7,6%

Ni tac an ni ne tac an
19,00 / 16,0%
Delimicno tacan iska

14,00 / 11,8%
 Kroz studije slučajeva
predavači
• Predavači relativno Pitanje 3 e

visoko 58,8 %
Potpuno tacan is kaz ,00

3,00 / 17,6% 3,00 / 17,6%

• Samo 25,2 %
Potpuno ne tacan isk

1,00 / 5,9%

studenata podržava Ni tac an ni ne tac an

3,00 / 17,6%

ovu tvrdnju
Delimicno tacan iska
7,00 / 41,2%

• Zaključak je da u
studenti
mnogo većoj meri Pitanje 3 e

predavači daju značaj i ,00

1,00 / ,8%

pričaju o studijama Potpuno ne tacan isk

14,00 / 11,8%

slučajeva nego što

Missing Delimicno ne tacan i

45,00 / 37,8% 14,00 / 11,8%

konkretno i primenjuju
Ni tac an ni ne tac an
15,00 / 12,6%

Potpuno tacan is kaz

iste u nastavi.
Delimicno tacan iska
10,00 / 8,4%
20,00 / 16,8%
Da li studenti dobijaju zadatke takvog tipa koji nije
prethodno urađen od strane asistenta (profesora)?
Pitanje 4 Pitanje 4
Ne
6,00 / 35,3%
Da
42,00 / 35,3%

Ne
77,00 / 64,7%
Da
11,00 / 64,7%

predavači studenti

• Predavači (64,7% je dalo odgovor „Da“ i

35,3 % odgovor „Ne“ )
• Studenti (35,3 % je dalo odgovor „Da“ i
64,7% je dalo „Ne“).
• „Ko ovde ne govori istinu?“.
 Da li rešavanje problema koji se zahteva od
studenta zavisi od toga kakvi su stavovi studenta?
Pitanje 5 Pitanje 5
Ne Ne
7,00 / 41,2% 26,00 / 21,8%

Da

10,00 / 58,8%

Da
93,00 / 78,2%

predavači studenti

• Mišljenja predavača su podeljena i približno

ujednačena (58,8% -„Da“ i 41,2% -„Ne“),
• Čak 78,2 % studenata je odgovorilo „Da“.
• Komentar bi bio da studenti bolje shvataju
važnost stavova od predavača.
 Da li se od studenta zahteva da na osnovu naučenog
moraju sintetizovati nova znanja (sami) da bi rešili
problem?
Pitanje 6
Pitanje 6
Ne

Ne 19,00 / 16,0%

3,00 / 17,6%

Da
Da 100,00 / 84,0%

predavači
14,00 / 82,4%
studenti

• Dobijeni rezultati potvrđuju usaglašenost

mišljenja predavača i studenata skoro u
potpunosti (82,4 % - predavači i 84,0 % -
studenti) da je odgovor na pitanje pozitivan.
 „Na koji način razvijate potrebne veštine
kod studenata?“
• Predavači su • Studenti na ovo pitanje
prepoznali potrebu odgovarali približno
istim odgovorima,
uvođenja elementa
mada postoji znatan
praktične primene broj odgovora koji
stečenih znanja, pa ukazuju na
samim tim njihovi nezadovoljstvo
odgovori su sadržali studenata koji smatraju
metode koje oni da nisu stekli veštine ili
koriste a da sadrže da ne razumeju pitanje
u potpunosti („Kroz
praktičnu prenošenje suvog
komponentu. znanja, iskustva i
željom da nas
usmere“)
 Kako utičete na stavove studenata?
• Predavači zastupaju • Studenti prepoznaju
dva stanovišta. Po dva pravca koja
jednom ne utiču na zastupaju predavači i
stavove studenata gde na prvi pravac
već ih podržavaju reaguju pozitivno
kako bi oni dok se drugom opiru
do krajnosti da
formirali sopstvene, smatraju da pojedini
dok drugo predavači nameću
stanovište zagovara svoj sistem vrednosti
aktivno učešće u („Ne sviđa mi se
sticanju stavova njihov uticaj,
studenata. nameću svoj sistem
vrednosti“)
 Da li studenti kroz Vaš predmet stiču
iskustvo?
Ppitanje 10 Pitanje 10
Ne
3,00 / 17,6%
Missing
Da
,00 40,00 / 33,6%
44,00 / 37,0%
3,00 / 17,6%

3,00
5,00 / 4,2%

Da Ne

predavači studenti
11,00 / 64,7% 30,00 / 25,2%

• Najveći broj predavača čak 64,7 % smatra da

kroz njihov predmet studenti stiču iskustvo,
dok sa druge strane samo 37 % studenata
podržava ovaj stav
 „Ako je odgovor «Da» - Kako?“
• Predavači navode • Skoro dve trećine
grupe metoda koje studenata ne
oni koriste sa podržava stav
akcentom na predavača da oni
praktičnu primenu omogućuju da se
stečenih znanja kroz njihov predmet
stiču iskustva
 Pitanje za nas?
• Dobar deo studenata sigurno nije shvatio šta
se ovim upitnikom želi postići (Zašto se
postavlja isto pitanje iz različitih uglova i
tačaka gledišta?; Ko je smišljao ova pitanja?)
• Neki studenti nemaju poverenja u vrednost
samog Fakulteta („Da li ste svesni da će neki
strani privatni fakultet doći i zauzeti
primat?“)
• Neki pak indirektno utiču na unapređenje
nastave kroz uvođenje novina (“Da li će biti
kursa iz oracla, i maya 6.5?“)
 Zaključak
• Rezultati istraživanja ukazuju da u
velikoj meri u nastavnom procesu
nema jasne primene koncepta
upravljanja znanjem u cilju razvoja
tacitnih znanja kod studenata. Iako
predavači prepoznaju osnovne
elemente koncepta indikativan je nizak
stepen usvajanja ovog koncepta u
samom procesu prenošenja znanja.
• Na osnovu ovog istraživanja može se
zaključiti da je primena koncepta
upravljanja znanjem u nastavnom
procesu na Fakultetu za menadžment
tek u početnoj fazi i da tek treba da
zaživi
• Da bi ovaj koncept zaživeo potrebno je
pre svega da nastavno osoblje Fakulteta
izgradi jasnu sliku o tome koja tacitna
znanja treba njihovi studenti da steknu
tokom studija i da na osnovu toga unesu
promene u nastavni proces.
HVALA NA PAŽNJI