Џорџ Беркли

Лазар Ђапић IV-А

 Џорџ Беркли
Ирски филозоф, бискуп Беркли, своје филозофско учење посветио је побијању
атеизма. Сматрао је да сваки атеизам почива на материјализму: "Било би
непотребно износити колико је материјална супстанција била велики пријатељ
атеистима свих времена. Сви њихови чудовишни системи зависе од ње тако
видно и нужно да ако се једном уклони тај угаони камен читава ће се зграда
морати срушити до темеља". Он је, у складу са реченим, покушао филозофски да
оповргне материјализам.

Материјализам се у филозофском смислу разликује од онога што је означено

свакодневном употребом те речи. Материјализам у филозофији значи
становиште да постоји само материја (физичка супстанција) и да је све
изграђено од материје.
 Материја
Да бисмо схатили како Беркли побија материјализам, морамо претходно да разумиjемо шта су
филозофи његовог времена схватали под материјом. Под материјом се схватала: Res extensa,
ствар која се протеже, заузима простор, и чији се квалитети "чврстоћа, протежност, облик,
кретање, мировање или број" могу опазити чулима.

Најважније својство материје, својство које ће Беркли побијати, представља објективност

материје. Материја (физичка или телесна супстанција) постоји чак и када је нико не опажа, и када
је нико не мисли. (Рећи ћемо да, на пример, ми мислимо да клупе и столице у овој учионици,
постоје чак и када их нико не опажа, чак и када нико не мисли на њих. Оне постоје објективно
чак и када се ми не налазимо у учионици.)

Насупрот материји стоји дух који опажа идеје.

 Идеје
Идеје су, за Барклија, једини предмет људске спознаје: "Свакоме ко прегледа
предмете људског сазнања очигледно је да су они идеје које су стварно: утиснуте у
чула, или такве које су опажене проматрањем страсти и радњи духа створене
памћењем и маштом.

Најважније својство идеја, својство на које ће се Беркли ослонити, представља

субјективност идеја.

"Свако ће допустити да ни наше мисли, ни страсти ни идеје не постоје без духа,

односно да, не могу постојати друкчије него у духу који их опажа" - баш као и бол
који постоји само када га неки дух осећа, само у духу који га осећа.
 Дух
“Постоји такође нешто што спознаје или опажа идеје, и што врши различите
радње на њима. То активно биће које опажа јесте оно што зовем умом, духом,
душом или самим собом. Тим речима не означавам ниједну од својих идеја, већ
ствар која се од њих потпуно разликује, у којој они постоје, или што је исто,
којом се опажају; јер постојање идеје састоји се у томе да буде опажена”
Приказ материје и свијести
 Бог
"Идеје сензације јаче су, живље и разговjетније од идеја маште; оне
такође посjедују постојаност, ред и не изазивају се случајно, као
што се често догађа с идејама које су последица људске воље, већ
су у правилном низу или реду". Идеје сензације у наша чула
утискује творац, тј. Бог. Оне су јаче, имају више реда, доследније су
него идеје које је створила наша машта, "али то није аргумент да
оне постоје изван нашег духа".
Хвала на пажњи