уметност

праисторије

1
Када су људи почели да стварају уметност?
Шта их је на то навело?
Како су изгледала та
“уметничка дела”?
Покушај одговора на ова
питања представља и
почетак путовања кроз
историју уметности . . .

2
 КАМЕНО ДОБА

Подељено на три временске

секвенце:
палеолит (1,500,000 п.н.е. до
8,000 п.н.е.) мезолит (8,000 п.н.е. до
6,000/4,000 п.н.е.) неолит(6,000 to
2000 п.н.е.)

3
 ПАЛЕОЛИТ
“старо камено доба”
(1,500,000 п.н.е. до 8,000
п.н.е.)

4
 Како је тада изгледао свет?
Било је много више леда.

Копнени “мостови” омогућили су

миграцију у Америку и Аустралију.
Лед је чинио климу много хладнијом.

Људи су били искључиво ловци-

сакупљачи, што значи да су се
стално кретали у потрази за
храном

5
 ШТА СУ ЈЕЛИ?
Јели су оно што су могли да пронађу, сакупе
или улове, што значи да им је исхрана била
веома разноврсна. Сви чланови породице,
клана или племена имали су своје улоге у
обезбеђивању хране - мушкарци су
ловили животиње попут зечева, птица или
јелена, а највећи део сакупљања
обављали су жене и деца.

6
 КАКО СУ ЖИВЕЛИ?
Као стални номади градили су склоништа на улазима
у пећине или испод природних камених
надстрешница. Шатори од животињске коже, колибе
од блата, биљног материјала, камена, костију.
Касније, колибе добијају и огњишта.

7
 АЛАТКЕ И ОРУЖЈЕ

Прве камене алатке су настале

вероватно као природно
одломљени оштри комади камена
који су након употребе
одбацивани.
У одређеном тренутку рани хоминиди
почињу циљано да бирају камене
комаде и од њих праве оштре алатке.
Намерно ломљење и прилагођавање
камена је доказ напредне когнитивне
способности - повезивања форме и
функције.
 ЈЕЗИК И УМЕТНОСТ
Изум писма је још веома далеко у
будућности, али људи палеолита
остављали су белеге на тврдим
површинама, као форму прмитивног
бројања или бележења времена.
Софистицраност сликарства у пећинама
указује да су развили језик - могућност
да комуницирају речима. Ипак, у овом
времену, естетска вредност објекта
неодвојива је од његове функције.
 СКУЛПТУРА
КЛЕСАНА или РЕЗБАРЕНА: техником
одстрањивања материјала неком
алатком како би се добио облик.
МОДЕЛОВАНА: обликована додавањем
материјала попут глине и обликована у
коначни облик, касније сушена на сунцу
или печена у примитивним пећима.
 ВИЛЕНДОРФСКА ВЕНЕРА
25,000 п.н.е. до 21,000 п.н.е.
 Најпознатија палеолитска
фигура, израђена од кречњака, са
траговима боје. Меснате обле
форме, наглашене бутине,
стомак, груди и вулва
Може се сматрати формом
“портативне уметности”
Пупак:
п р и р од н о
уд у б љ е њ е у
к а м е н у,
централна
т ач к а
ц ел о к у п н о г
“дизајна”.

18
Плодност:
нагласак на
деловима
тела к оји
ук азују на
рађање и
дојење. Ово
је навело
нек е
истраживаче
да закључе
да се ради о
фигури
богиње
плодности.

19
Схематизова
не
закржљале
руке: неки
д ел ов и
анатомије,
попут лица
нпр. су
потпуно
занемарени
у односу на
пренаглашен
е атрибуте
пл одности.

20
21
11, 5 cm

22
ДРУГЕ СКУЛПТУРЕ
“ВЕНЕРА”
 ВЕНЕРА ИЗ ЛОСЕЛА

25,000 п.н.е. до 23,000 п.н.е.

За разлику од већине других

праисторијских фигура Венера, ова
је израђена као рељеф, али
припада истом идејном типу као и
све остале - наглашава фертилитет
и успешну репродукцију.
око 45 цм

25
 Руска Венера из тзв.
Костењки налазишта
Материјал: мамутова кост
Трудни стомак, груди и бутине као и
код претходне две. Зар то није
невероватно?!
Одназад се види да фигура
носи некакав украшени
појас.
Још једна руск а Венера са
истог налазишта Костењки
●

Исти тип главе без лица погнуте према

грудима, низови уреза указују да је имала
●
фризуру или некакву капу, нема руке и
доње делове ногу.... као да су сви имали
●визију истог тотемског лика на тако

удаљеним географским подручјима...

ЖЕНА ИЗ БРАСЕМПИЈА

Око 25,000 п.н.е.

Мамутова кост,
око 4,5 цм,
најранији пример
лица са људским
карактеристикама
 ПЕЋИНСКО СЛИКАРСТВО

Боје су прављене од природних минерала,

окера, спаљене и млевене кости и угљена који
су се мешали са водом, крвљу, животињским
масноћама и соковима дрвећа.
Слике су се обично налазиле дубоко у пећинама и
далеко од сунчеве светлости, као и од простора у
којима су људи обитавали. Вероватно су креране за
неке магијске или ритуалне потребе.
Животиње су приказане веома реалистично, док су
људске фигуре или потпуно одсутне или се ради о
једноставним Чика Глишама, до женских фигура у
пећинском сликарству уопште нема!!
ПЕЋИНА ШУВЕ
Откривена 1994. и названа према једном
од спелеолога који је први ушао у
њене одаје.
У њој се налази око 300 зидних слика,
разне угребане фигуре, костури и
једна медвеђа лобања постављена на
камен.
Сликане су углавном животиње црвеним
или црним пигментом. Појављују се и
разни симболи и отисци људских шака.
Неке од приказаних животиња:
мамути (34), лавови, крзнати
носорози, коњи, медведи....
38
39
43
ПЕЋИНА ЛАСКО
Око 28 000 година
п.н.е.
Открили су је 1940. четворица дечака и један неспретни
пас....
На зидовима су приказане сцене лова као нека стрип
секвенца, “читају се с лева на десно, све док плен није
ухваћен. Можда су овако причали приче... укључујући и
једну о човеку кога је убио бизон.
Ове слике су најмање 2000 година млађе од оних у
пећини Шуве, а можда и више. Интересантна
одлика: нису приказиване опасне предаторске
животиње.
У пећини се налази и чувена “дворана бикова” (то су
уствари аурокси - изумрла гигантска врста -
https://en.wikipedia.org/wiki/Aurochs
 48
THE CHINESE OR MONGOLIAN HORSE
49
50
ПЕЋИНА АЛТАМИРА
 Открио ју је 1868 шпански ловац
Модесто Перес. Налазила се тада на
земљи коју је поседовао Марселино
де Саутуола, богаташ који се
аматерски бавио археологијом.
Понекад је зову Сикстинском
капелом праисторије јес су
слике изведене углавном - на
своду пећине....
Већина приказује бизоне, али,
појављују се два дивља вепра, коњи,
јелен...
 Историчари средине 19. века били су јако
скептични у погледу аутентичности слика у
Алтамири, неки су их сматрали веома вештим
фалсификатима, све до открића у Француској...
Богаташ Марселино није доживео да му свет
поверује да слике није фабриковао због
лажне славе...
ПЕЋИНА ПЕШ МЕРЛ, Француска
Слике у доњим галеријама пећине
откривене су 1922... посебан куриозитет је
сачувани отисак дечјег стопала у некада
мекој глини који се налази на више од 1,5
км далеко од улаза у дубини пећине...
ПАЛЕОЛОТСКА УМЕТНОСТ - САЖЕТАК

Две доминантне теме: ХРАНА

(сцене лова), ПЛОДНОСТ (женски
фертилитет, успешност
репродукције и опстанка).
животиња су ипак најбројнији и
њихово тумачење је могло бити
вишезначно.
“уметност” палеолита је, како
истраживачи сматрају, била
покушај човека каменог доба да
разуме и контролише свет око
себе. Она представља пуни доказ о
џиновском скоку у развоју
когнитивних способности - способност
за АПСТРАКТНО МИШЉЕЊЕ.
 МЕЗОЛИТ
средње камено доба
(8,000 п.н.е. до 6/4000
п.н.е.)
 КАКО ЈЕ ТАДА ИЗГЛЕДАО СВЕТ

Лед је почео да се повлачи и живот је постао нешто лакши,

али још увек клима није била ни приближно умерена као
данашња у Европи.
Људи су морали да се адаптирају на постепено изумирање
и промене мограторних рута животиња које су ловили
након окончања леденог доба.
Блажа клима и разноврсне јестиве биљке су им
свакако помагали, али се појављује нова препрека
која отежава миграцију ловаца - сакупљача: у Европи
бујају велике шуме - такође последица климатских
промена.
 КАКВА ЈЕ ТО МЕЗОЛИТСКА УМЕТНОСТ ?
Понешто “досадна” када се пореди са
палеолитским или неолитским
артефактима...
Обично се прескаче у многим причама и курсевима
о праисторијској уметности и веома је слична
касној палеолитској уметности.
Људи почињу да производе грнчарију за
утилитарне потребе, а “портативна” уметност
(резбарени женски тотем нпр. који стаје у шаку
и може се носити с једне локације на другу)
полако нестаје јер људи почињу да практикују
седелачки начин живота....Али, али - у
сликарству почиње да доминира слика
 НЕОЛИТ
ново камено доба
6/4000 п.н.е до 2000 п.н.е.
 КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО СВЕТ?

Глечери северне хемисфере консчно се повлаче и

ослобађају огромне површине копна, али клима
постаје много стабилнија.
По први пут људи су могли да рачунају да ће
посијано семе дозрети у одређено време и да ће се
годишња доба смењивати у усртаљеним
интервалима. Могли су да напусте свој дотадашњи
номадски начин живота и почну да живе у
трајнијим насељима.
Почели су да усавршавају технике обраде земље и
припитомљавају стоку због хране и рада.
Људи су добили време да почну да схватају “the big picture” и
да стварају...
 КАКО СУ ЖИВЕЛИ?

Доба пољопривреде - неолитска револуција,

трајна села, све софистициранија
стамбена градња...
 НЕОЛИТСКА УМЕТНОСТ

МЕГАЛИТИ
Масивни камени споменици
Деле се на три групе:
Менхири: усправно постављени камени
блокови, обично над гробовима
Долмени: камене структуре које личе на
столове
Кромлехи: групе менхра у кружним
формацијама.
Гобекли Тепе,
Турска, старије
од 9000 п.н.е.
Први храм: откривен у југоисточној Турској 1995. и
сматра се једном од најстаријијих откривених
архитектонских структура.

Теорија о томе да су организована религија и наменска

архитектура настали тек након преласка на седелачки
начин живота окренута је овим открићем наглавачке!!
Иако су Гобекли Тепе подигли ловци-сакупљачи,
сматра се веома важним за разумевање настанка
организованог друштва заснованог на
пољопривреди.
Име на турском значи - брдо са пупком. Брдо је
у потпуности вештачко и садржи неколико
слојева. После 8000. п.н.е. локалитет је
напуштен и намерно попунен земљом.
Гобекли Тепе је хиљадама година старији од
Стоунхенџа!!!
Обитавалишта и храмови су подигнути у виду
кружних мегалитских структура. Зидови су
ојачани бројним монолитним ступцима у облику
латиничног слова Т, од којих су неки високи
преко 8 метара.
У центру структуре налази се пар стубова у облику
слова Т. Рељефи на њима укључују животињске
ликове: лисице, лавове, биволе, дивље свиње,
чапље, патке, шкорпионе, мраве и змије.
Менхири
88
Долмени
92
93
94
Кромлехи

95
96
97
СТОУНХЕНЏ
Око 2000. п.н.е
 Саграђен у неколико фаза са
последњом у раном бронзаном добу.
Камен за изградњу довучен је из
каменолома удаљеног 20-ак
километара.
98
99
100
103
102
103
104
105
Неколико битних питања за размишљање:

?
1. Шта је то праисторија, а шта историја? Који је главни
начин да их разликујемо?
2. Зашто никада са апсолутном сигурношћу нећемо
знати чему су стварно служили артефакти попут
Виледорфске венере или пећинских слика?
3. Колико је оправдано користити термин
праисторијска уметност? У чему је проблем
дефинисања артефакта из праисторије као уметности?
4. Како се у све ово уклапа естетика?
5. Зашто је неолитска револуција значила и
револуцију за “уметност”?

106