Supervenijencija (oslanjanje)

• Fizička svojstva određuju adaptivnu vrednost, ali adaptivna

vrednost ne određuje fizička svojstva: adaptivna vrednost se
oslanja na fizička svojstva
• Jedno P se može povezati sa više Q
• Organizam kao fizički objekat: sva njegova svojstva
oslanjaju se na njegova fizička svojstva
• Da li nam je potrebna još neka nauka osim fizike?
• Patnam: ako se X svojstva oslanjaju na Y svojstva, onda Y
svojstva nikada ne objašnjavaju ono što X svojstva
objašnjavaju
• Objašnjenje koje uključuje mnogo irelevantnih informacija
• Pojedinačni događaji i opšti obrasci 1
 Teorijska redukcija
• Svođenje specijalnih nauka na fundamentalnu nauku: svi
fenomeni predstavljaju fizičke entitete, pa se sve nauke mogu
svesti na fiziku
• Svi biološki fenomeni mogli bi da se objasne u striktno
fizikalnim terminima bez korišćenja teorijskih termina višeg
nivoa.
• Antiredukcionizam: objekti koje proučavaju nauke višeg
nivoa su višestruko realizovani na fizičkom nivou, pa zato
fizičke razlike među njima onemogućavaju da se fizikalnim
zakonima objasni jedinstvo njihove funkcije
• Biološki objekti se određuju u funkcionalnim terminima
2
 Višestruka realizacija
• Postoji najmanje jedno svojstvo F takvo da je za F
moguće da ono bude proizvedeno u različitim
okolnostima na temelju toga što je realizovano
putem različitih fizičkih svojstava.
• Ima svojstava koja su takva da ne postoje fizička
svojstva sa kojima su ona koekstenzivna (npr.
razmena na tržištu i novac kao apstraktni ekvivalent
vrednosti predmeta: kauzalna uloga novca nema
veze sa njegovim fizičkim svojstvima)

3
• Ne postoji korespondencija između različitih
segmenata stvarnosti (niti mogućnost svođenja
jednog na drugi): “Pretpostavimo da
funkcionalna organizacija nervnog sistema
preseca njegovu neurološku organizaciju (tako
da potpuno različite neurološke strukture mogu
da služe identičnim psihološkim funkcijama u
različitim vremenskim odsecima i kod
različitih organizama. Onda egzistencija
psihologije zavisi...od činjenice da neurologija
ne postulira prirodne vrste koje psihologija
zahteva.” (Fodor, Special Sciences)
4
• Biologija se dominantno služi funkcionalnim
kriterijumom koji prirodne vrste sistematizuje
na poseban način: predmeti koji nemaju istu
ili sličnu fizičku strukturu mogu prema
nekom drugom kriterijumu da se nađu u istoj
vrsti predmeta
• U biološkoj sferi, sve dok različiti organi vrše
istu funkciju, mi u objašnjenju ove funkcije
možemo da apstrahujemo od njihovih
strukturnih i ostalih razlika.

5
 Evolucioni mehanizmi i
tradicionalna kauzalna analiza

6
 Aristotel: telos
• događanje kao razvoj određeno je suštinom koju treba
postići, ravnotežom koja treba da se dostigne
(fenomeni vezani za razvoj organizma bili su važniji
za formulisanje Aristotelove teleologije nego iskustvo
čovekove ciljno usmerene delatnosti)
• svakom elementu pripada jedno prirodno mesto, a
svrha se pojavljuje kao ono što izaziva kretanje, tj.
težnju ka ovom prirodnom mestu
• strukturne odlike organizama poistovećuju sa vrsnom
suštinom koja omogućuje njihovu klasifikaciju

7
 Aristotelovska teleologija

• Argumenti iz Fizike, Metafizike i bioloških

spisa:
1.Finalitet prirode je objašnjenje koje
zadovoljava u većoj meri od drugih
objašnjanja.
2.Sličnost između strukture ljudske i prirodne
proizvodnje
3.Adaptiranost živih bića
8
• U prvom argumentu razmatra se mogućnost da su
prirodni oblici nastali po »čistoj nužnosti« i da su oni
koji su bili dovoljno funkcionalni onda i
preživljavali: »Sve tvorevine pri čijem nastajanju bi
sve proizašlo onako kao što bi to proizvelo i
nastajanje određeno svrhom, mogle bi se onda
održati u životu, jer bi zahvaljujući slepoj slučajnosti
posedovale građu koja služi životu. Međutim, one
ostale bi propale i stalno bi propadale, dakle
tvorevine kao one o kojima Empedokle govori:
govedo sa prednjim delom tela čoveka.«

9
• Aristotel: izjednačavanje čiste nužnosti i slepe slučajnosti
omogućava pobijanje navedenog argumenta koji pomalo
podseća na osnovnu evolucionističku shemu
• procese o kojima je reč kada su prirodne tvorevine u
pitanju moramo da posmatramo kao regularne, kao procese
kod kojih nema nikakvih izuzetaka, a to je perspektiva
koja je nespojiva sa slučajnošću, gde se efekti datog
procesa vide kao nešto što je rezultiralo iz sticaja okolnosti
na koji ne možemo uvek da računamo
• finalitet prirode predstavlja objašnjenje koje u većoj meri
zadovoljava.

10
• Drugi dokaz u prilog finalnosti u prirodi: kod
delatnosti koje su usmerene prema nekom cilju
»etape delatnosti sprovode se jedna nakon druge
zarad ovog cilja«. (Fizika, 199 a 6-8)
• u pogledu ovako shvaćene strukture ljudska i
prirodna proizvodnja u potpunosti se poklapaju, a
pošto je ljudska proizvodnja finalna, onda to
mora biti i prirodna produkcija

11
• Treći argument: adaptiranost živih bića može da se
objasni samo primatom finalnog uzroka
• Aristotelovi biološki spisi su eksplikacija i
ilustracija ovog trećeg argumenta.
• oblik kao konačni rezultat samog procesa razvoja
u kome je sve usmereno prema kraju, tj. prema
svrsi, oblik se izjednačava sa svrhom.
• aristotelovsko i kasnije izjednačavanje oblika, tj.
suštine sa prirodom.

12
 Naturalizovana teleologija
• Funkcionalna analiza: da li analitička shema iz
područja veštačkih tvorevina može da se prenese na
područje prirodnih objekata?
• Funkcionalno objašnjenje u biologiji kao DN tip
objašnjenja:
Funkcija A u sistemu S sa organizacijom C
omogućuje da u sredini E S bude uključeno u proces P
• Funkcija nekog pojedinačnog elementa objašnjava
njegovo prisustvo u sistemu

13
• Funkcija srca je da omogući cirkulaciju i zato je
ono prisutno u organizmu.
Svaki sistem S sa organizacijom C u sredini E
učestvuje u procesu P.
Ako S sa organizacijom C i u sredini E nema A,
onda S ne učestvuje u procesu P.
_____________________________________
S sa organizacijom C mora imati A.

14
 Problemi
• 1. Veza između funkcije i onoga što ona
omogućuje nije nužna (cirkulacija krvi može da
se obezbedi i na drugi način, a ne samo
aktivnošću srca)
• Pitanje valjanosti druge premise gornjeg
zaključka: da li je za S nužno da poseduje A da
bi učestvovalo u procesu P? (ili: da li druga
premisa izražava nužne ili samo dovoljne
uslove?)
15
• Ukoliko bi ovo objašnjenje trebalo da bude
deduktivan zaključak, iz činjenice cirkulacije krvi
morali bismo da izvedemo činjenicu postojanja
srca.
• Postojanje funkcionalnih ekvivalenata (isti efekti
mogu da se postignu na različite načine: elementi
koji su predmet funkcionalnog objašnjenja nisu
nužni, već samo dovoljni uslovi za funkcionisanje
organizma.
• Gornje premise nam dozvoljavaju samo zaključak
da postoji neka struktura koja vrši pumpanje krvi,
ali to ne mora nužno da bude srce.
16
• DN model funkcionalnog objašnjenja: da li je
faktor kojim se objašnjava postojanje neke
organske strukture kauzalno relevantan u datom
slučaju ili ne?
• Nepostojanje veze između specifičnosti date
strukture i njenih efekata (nejasni kauzalni odnosi)
• Funkcionalno objašnjenje “mora tačno da izrazi i
karakter krajnjeg proizvoda i one odlike sistema
koje taj sistem definišu... u odnosu na koje su dati
procesi verovatno neophodni.” (Nejgel, Struktura
nauke)

17
• 2. Kriterijumi na osnovu kojih funkcije
razlikujemo od pukih efekata (da li funkciju
smemo da izjednačimo sa svim efektima
datog elementa?)
• Da li je poslednji kriterijum objašnjenja
doprinos elementa preživljavanju organizma
čiji je deo? (srce uvećava telesnu težinu, šum
srca može da se koristi u dijagnostičke
svrhe, šum majčinog srca kod mladunčeta
stimuliše sisanje i uspostavljanje emotivnih
veza)
18
• Zašto u našem organizmu postoji srce?
• 1. Srce imamo zato što ono pumpa krv.
• 2. Srce imamo zato što ga imaju naši
roditelji, pa smo ga mi nasledili.

19
 Etiološki model funkcionalnog
objašnjenja
• 1. Funkcionalno objašnjenje mora da sadrži
iskaze o postanku vršioca ili nosioca funkcije
(element kauzalnog nastanka organske strukture
omogućava nam da funkciju razlikujemo od
pukog efekta)
• 2. Princip prirodne selekcije je određujući za
objašnjenje funkcije: učestalost osobina sa
većom adaptivnom vrednošću raste, a onih sa
manjom opada
20
• 3. Funkcija se asocira sa adaptacijom
• 4. Funkcija se objašnjava u terminima
selektivnih efekata: “funkcija neke osobine je
efekat zbog kojeg je ova osobina selektovana.”
(kičmenjaci ne poseduju srce zato što im efekti
njegovog rada omogućavaju da prežive, već zato
što je ono kod njihovih predaka zbog ovih
efekata bilo selektovano)
• 5. Selektovana osobina je imala efekte koji su
pružali adaptivne prednosti u poređenju sa
drugim varijantama ove osobine u predačkoj
populaciji.
21
 Kaminzov model: Funkcija kao
doprinos kapacitetima organizma
• 1. Evoluciona istorija je nevažna za objašnjenje funkcije
nekog organskog elementa (dovoljno je postojanje nekog
efekta kojim se uvećavaju sposobnosti organizma)
• 2. Analiza se odvija u terminima odnosa između sistema i
njegovih delova
• 3. Adaptacija i funkcija spadaju u heterogene sfere
(činjenica postojanja nekog dela u organizmu ne
objašnjava se time što je u prošlosti selektovan, već
procesom nasleđivanja)

22
• 4. Specifična struktura organizma (koja uključuje
npr. srce) objašnjava se time što je organizam od
svojih predaka nasledio takav plan građe (selekcija
može da deluje samo na već postojeći plan, tj.
strukturu)
• 5. Etiološko objašnjenje počiva na jednoj
parazitskoj upotrebi jezika (osobini ne pripisujemo
funkciju zbog njene adaptivne vrednosti, već je
obrnuto slučaj)
• 6. Prirodna selekcija ne obezbeđuje kauzalnu vezu
između funkcije nekog elementa i njegovog
postojanja u sistemu (primer sa morskim i
slatkovodnim protozoama)
23
 Problemi Kaminzovog modela
objašnjenja
• 1. Preterana liberalnost u pogledu određenja šta je funkcija:
svaki efekat koji doprinosi sposobnosti organizma može se
smatrati funkcijom (karakteristična težina srca može se
označiti kao njegova funkcija)
• 2. Preterana liberalnost u pogledu određenja šta je deo, a šta
celina (pozitivna funkcija patoloških procesa u ćelijama
raka)
• 3. Kaminzov model objašnjenja podrazumeva da se funkcija
normalno vrši (bolesno srce ne spada u klasu funkcionalnih
objekata)
24
 Adaptivna vrednost umesto koristi
• „Nešto poseduje funkciju.“=„Nešto je korisno.“
• Filozofska tradicija: funkcija se objašnjava pozivanjem
na korist koju nosilac funkcije donosi organizmu
• Darvinova shema: prirodna selekcija „...odbacuje rđave
varijacije a održava i sabira one koje su dobre...“
(Postanak vrsta)
• Etiološki model funkcije: korist nije nužan uslov za
posedovanje funkcije (element koristi nije konstitutivan
za kauzalnu analizu)
• Korelacija osobina: plejotropija, genetička vezanost
• Selekcija za i selekcija nečega
25
26