Александар Томић Е-23

Електронски микроскоп
Први електорснки микроскоп

Први електронски микроскопи направљени

су 1932. године у Немачкој, а широку
примену  доживели су  током педесетих
година двадесетог века.
 Од чега се састоји микроскоп
За посматрање веома ситних предмета користе сe микроскопи.
Најједноставинији оптички микроскопи се састоје од два сабирна сочива.
Сабирна сочива су постављена на крајевима цеви при чему дужина цеви може
да се мења помоћу посебног механизма. Сабирно сочиво ко је је окренуто
према предмету посматрања назива се објектив, а сочиво ко је ко је се налази
уз око назива се окулар.
Увећање код класичних микроскопа
Увећање класичних оптичких микроскопа
ограничено њиховом моћи разлагања.
Моћ разлагања је сразмерна таласној
дужини употребљене светлости. Зато
микроскопи који користе ултраљубичасто
зрачење имају већа увећања од оптичких.

Увећање класичних микроскопа, који

користе видљиву светлост је око 1000.
Ово увећање не може да се повећа
побољшањем квалитета сочива и зависи
само од таласне дужине коришћене
светлости. Даље повећање лика доводи
до губитка његове оштрине.
Електронски микроскопи

Захваљујући таласним својствима

електрона, конструисан је електронски
микроскоп који поседује многоструке
предности.
Електронски микроскопи уместо видљиве
светлости и оптичких сочива користи
снoп електрона, који усмерава фокусирајући
електромагнетско поље.
Као што се у геометријској оптици образовање
лика проучавало коришћењем светлосних
зракова, тако се и у електронској оптици
формирање лика може проучавати
коришћењем електронских зракова, који
представљају путању снопа електрона.
 Рефлекисја електрона
Слично светлосним зрацима, електронски сноп може да буде одби јен
(рефлектован), преламан и фокусиран.
Ако електронски сноп наилази на негативно наелектрисану плочу и
ако је електростатичко поље у околини плоче довољно јако наступи ћ
одбијање (рефлексија) електрона.
Електрично и магнетно електронско
сочиво
Под дејством електричног и магнетног
поља електрони скрећу са првобитне
путање, што се може посматрати као
преламање електрона.
Ако дивергентан сноп наиђе на погодно
формирано електрично или магнетно
поље сноп ће се фокусирати, као што
оптичка сочива фокусирају дивергентан
сноп светлости.Оваква електрична и
магнетна поља називају се електронска
сочива.
 Електронска сочива
Електронска сочива представљају
основне елементе електронског
микроскопа.Код освих сочива је
веома изражена сферна аберација,
тако да сноп мора да се одржава
близу осе система.Електрони су
ужарене катоде убрзавају се
електричним пољем и фокусирају
тако да образују сноп веома брзих
електрона. Електрони се
после проласка кроз предмет
фокусирају системом електронских
сочива. Лик се формира на
флуоресцентном заклону.
Предности електроснког микроскопа

Електронски микроскоп има и до 1000 пута ве ћу мо ћ раздва ја ња од

оптичког микроскопа. За последицу је и уве ћа ње тако ђе ве ће: и до 1 000
000 пута електронског микроскопа, у поре ђе њу с 1000 до 1500 пута код
светлосног микроскопа. На тај је начин, посматрају ћи је електронским
уместо оптичким микроскопом, могу ће запазити много више дета ља у гра ђи
узорка. Електронски микроскопи имају широку примену у металурги ји за
испитивање материјала, пре свега структурних дефеката и хомогености
површине материјала, као и танких металних слојева.
Слике ћелија помоћу електронског микроскопа

Алвеоли у плућима Поломљена влас косе Неурони-Пуркињи тип

Црвена крвна зрнца Крвни угрушак

 Врсте електронских микроскопа

Постоје две врсте електронских микроскопа:

 Трансмисиони електронски микроскоп оптички лик образује
помоћу електрона који прођу кроз препарат.

 Рефлексиони електронски микроскоп се примењује за

испитивање површине непрозрачних објеката. На испитивани
објект се под извесним углом усмерава моноенергетски сноп
електрона. Лик, односно приказ површине испитиваног об јекта
образује се на рачун „рефлектованих“, или тачније речено,
расејаних електрона који се одбијају од спољашње површине
препарата.
Десет занимљивости о микроскпу
1. Најранији миркоскопи називали су се “наочаре за мушице” јер су се користили за
истраживање инсеката.
2. Zakaris и Han Jensen су створили први микроскоп.
3. Antoni van Levenuk је створио моћна сочива која су могла да виде бактери је у капи
воде.
4. Robert Hul открио је ћелије, истражзујући саће под микроскопом.
5. Marselo Marpigi је открио црвена крвна зрнца и чула укуса. Он је познат и као
“Отац миркоскопске анатомије”.
6. Robert Koh користио је микроскоп да открије туберкулозу и колеру.
7. Kar Zajs је побољшао квалитет микроскопских сочива током 19. века.
8. Најмањи објекат икада гледан кроз микроскоп био је је дуг 500 нанометара.
9. Током 2008. године направљен је најјачи микроскоп који је могао да види десетину
милијарде метра.
10. Током 2013. уз помоћ микроскопа, научници су демонстритали како је живот на
Земљи започео.
Хвала на пажњи!!!