Povezivanje

preduzeća
Vladimir Stošić
 Preduzeće
-Preduzeće je osnovni subjekat tržišne privrede. Ono obavlja specifične delatnosti i razlikuje
se po brojnim drugim karakteristikama. Preduzeće je samostana organizacija
ekonomskih resursa koja transformišući uložene resurse stvara vrednost u cilju
ostvarenja profita.
-Kao sistem, preduzeće je celina koja se sastoji od međusobno povezanih delova.
-Preduzeća možemo diferencirati po: obliku,veličini i karaktristikama transformacionog
sistema
 Povezivanje preduzeća
Povezivanje preduzeća vodi odredjena preduzeća u obezbedjivanje dugoročnih konkurentnih prednosti,
jer omogućava:
- Povećanje efikasnosti preduzeća (bolji pristup informacijama, tehnologijama, potpornim institucijama)
-Racionalizaciju poslovanja (grupno podešavanje tržišta i promotivna aktivnost, grupni razvoj,
racionalizacija investicija, nabavne politike)
- Povećanje rasta i razvoja (pridobijanje novih kupaca, tehnološki napredak)
- Povećanje inovativnosti (intenzivnije razvojno-istraživački rad, nove tehnologije,
novi oblici organizacije)
- Otvaranje novih poslovnih mogućnosti.
-Saradnja između preduzeća obuhvata sve aktivnosti, koje se preduzimaju radi ostvarenja zajedničkih ciljeva
i interesa, dok poslovno povezivanje podrazumeva osnivanje različitih formi udruženja i poslovnih
zajednica, sa ili bez stvaranja novih privrednih subjekata. Najčešće prisutan oblik saradnje je 'prilikom
plasmana proizvoda' i 'prilikom otkupa sirovina'.
-Srednja i velika preduzeća sarađuju znatno više od malih i mikro preduzeća, koja se uglavnom takmiče ili
ignorišu To se može objasniti time što mala i mikro preduzeća nemaju kapaciteta za saradnju sa drugim
preduzećima. 
 Strategija povezivanja preduzeća
Prednost strategijskog povezivanja preduzeća- je smanjenje zavisnosti preduzeća od neophodnih resursa iz
okruženja, ali je nedostatak neophodnost uvažavanja ciljeva i interesa povezanih preduzeća. Tako npr.
ako neko proizvodno preduzeće zakljući ugovor o ekskluzivnom snabdevanju sa proizvođačem
materijala tada to preduzeće rešava problem snabdevanja potrebnim materijalom, ali istovremeno gubi
slobodu da nabavlja taj materijal od drugih dobavljača.
-Međusobno povezivanje preduzeća pretpostavlja balansiranje izmedu potrebe za
resursima i želje za samostalnošću. Preduzeća ostvaruju taj balans tako što nastoje da
modifikuju ili kontroliše ponašanje drugih preduzeća. Preduzeća koja već imaju kontrolu
nad resursima neće biti motivisana da se povezuju sa drugim preduzećima, dok će
preduzeća kojima nedostaju resursi težiti povezivanju sa drugim preduzećiina.

Što je viši stepen formalizacije odnosa između preduzeća to je intenzivnija njihova

saradnja, područja saradnje su preciznije određena, a koordinacija njihovih aktivnosti je
direktnija.
Strategije uspostavljanja veza između preduzeća
Strategije uspostavljanja veza između preduzeća mogu
podeliti na:
1-Strategije upravljanja simbiotskom međuzavisnošću preduzeća (postoji između
preduzeća koja su povezana u proizvodno-prometnom lancu, sa dobavljačima
materijala ili distributerima proizvoda. Npr. simbiotski meduzavisni Intel, kao
proizvođač mikročipova i integralnih kola, i IBM ili Compaq, kao proizvodači
računara).

2-Strategije upravljanja konkurentskom meduzavisnošću preduzeća (postoji između

preduzeća koja međusobno konkurišu za iste resurse. Tako su, npr. IBM i Compaq
konkurenti u nabavci mikročipova i integralnih kola, ali i konkurenti na prodajnom
tržištu računara).
-Preduzeće može koristiti različite strategije za kontrolu simbiotske i konkurentske
međuzavisnosti. Svaka strategija podrazumeva koordinaciju aktivnosti više
preduzeća.
STRATEGIJE UPRAVLJANJA SIMBIOTSKOM
MEĐUZAVISNOŠĆU PREDUZEĆA
Najznačajnije strategije upravljanja simbiotskom meduzavisnošću preduzeća su:
1-sticanje reputacije,

2-kooptiranje,

3-strategijske alijanse i

4-merdžer i preuzimanje.
1. Najneformaniji oblik upravljanja simbiotskom međuzavisnošću sa kupcima, dobavljačima
i drugim elementima okruženja preduzeća je razvoj reputacije ili poslovnog ugleda
preduzeća.

Reputacija je pozitivan odnos i poverenje koji drugi imaju prema preduzeću zbog njegove
poštene i korektne poslovne prakse. Тако npr. uredno plaćanje obaveza i kvalitet
proizvoda doprinose razvoju reputacije preduzeća kod njegovih dobavljača i kupaca.
Proizvode tog preduzeća kupci će ponovo kupovati, kao što će dobavijači to preduzeće
rado ponovo snabdevati svojim proizvodima.

Uobičajen način sticanja reputacije je promocija. Dobra reputacija ne iskijučuje potrebu

pregovaranja sa dobavljačima o noviin uslovima snabdevanja, niti oslobađa preduzeće
obaveze da stalno povećava kvalitet svojih proizvoda i da na druge načine uvažava
potrebe kupaca.
2. Kooptiranje je strategija neutralisanja dejstava negativnih uticaja iz
okruženja.Tako npr.farmaceutske kompanije kooptiraju lekare sponzorišući
njihov boravak na stručnim konferencijama i dajući im besplatne uzorke svojih
proizvoda. То doprinosi formiranju blagonaklonog odnosa lekara prema
farmaceutskoj kompaniji, osećaju pripadnosti kompaniji i razvoju svesti o
postojanju zajedničkih interesa lekara i kompanije.
3. Strategijske
alijanse su sve zastupljeniji oblik upravljanja sibiotskim ali i konkurentskim
vezama između preduzeća. Predstavljaju sporazum dva ili više preduzeća o zajedničkom
korišćenju resursa u cilju razvoja novih poslovnih mogućnosti. Тако npr. ako neko veliko
proizvodno preduzeće kupi manjinski paket akcija velikog trgovinskog preduzeća, to je
između ostalog, motivisano željom da svoje proizvode distribuira preko prodajne mreže
trgovinskog preduzeća.

Strategijske alijanse mogu nastati na osnovu: dugoročnih ugovora o saradnji, mrežnim

povezivanjem preduzeća, medusobnim manjinskih ulaganjem kapitala i zajedničkim
ulaganjem. U zavisnosti od toga da li preduzeća pripadaju istoj grani ili su povezana u
proizvodno-prometnom lancu strategijske alijanse mogu biti horizontalne i vertikalne.
 Zajedničko ulaganje nastaje sporazumom dva ili više preduzeća o osnivanju novog
preduzeća u zajedničkom vlasništvu. Od svih oblika strategijskih alijansi ovo je
najformalniji oblik jer nastaje na osnovu formalnog ugovora u kome se preciziraju prava i
obaveze osnivača u pogledu udela u preduzeću koje se osniva, upravljanja tim preduzećem i
ostala važna pitanja poslovanja preduzeća koje se osniva. Zajedničko ulaganje zahteva
saradnju, koordinaciju i razmenu informacija osnivača novog preduzeća.
4.Najformalnija strategija upravljanja simbiotskim vezama su merdžeri i
preuzimanja: Preduzeće se spaja ili sebi pripaja najvažnije dobavljače ili distributere
svojih proizvoda. Rezultat ove strategije je prenošenje eksternih transakcija resursa
u samo preduzeće. Kako merdžer podrazumeva značajna finansijska ulaganja u
kupovinu drugih preduzeća, ova strategija se primenjuje samo ako postoji velika
potreba za kontrolom veoma važnih resursa.
KRAJ