Парламент: родно место

закона
 Улоге парламента
1. Представничка
2. Контролна
3. Законодавна

• Све мањи утицај на садржај закона: мала способност за

формулисање политичких агенди и за успешну припрему закона
• Стручна служба: 1.6 службеника на 1 посланика
 Поделе парламента
1. јаки – могу да одбаце и модификују предлоге Владе
2. Умерено јаки – могу само да модификују предлоге Владе
3. Слаби – не могу ни да модификују, а камо ли да одбаце
предлоге Владе
• Самосталност у раду посланика
1. У већинским системима је већа веза посланика и базе
2. У пропорционалним системима је доминантна улога партије
• Народна скупштина РС – умерено слаби парламент
 Како настају закони?
• Законе предлажу: народни посланик, Влада, скупштина ап,
најамње 30000 бирача, заштитник грађана у Народна банка
1. Саставља се нацрт закона (најчешће влада)
2. Јавна расправа (опциони корак)
3. Када нацрт стигне у скупштину постаје предлог закона
4. Одбори претресају предлог
5. Расправа у парламенту и усвајање
 Како то заиста изгледа?
• Законодавна активност је интензивна и убрзана (хитан поступак)
• Посланици не стижу ни да прочитају све предлоге закона
• Низак квалитет законодавног текста
• Обједињавање више тачака дневног реда у једну
• Амандманска грозница

• Последице: Народна скупштина има само формалну улогу у

законодавном процесу и само 20% грађана Србије има поверење
у скупштину
 Улога грађана
• Формално/процедурално схватање демократије
• Нормативно схватање: демократија је систем у коме сви они на
које потенцијално утиче једна одлука имају право да утичу на ту
одлуку
• Грађанско друштво: простор између државе и тржишта у којем
грађани покушавају да испуне своје појединачне или групне
интересе
• Начин учествовања: информисање, консултације,
партнерство/партиципација
• Јавна расправа је посебан вид консултација
 Правна држава
1. Државни службеници и грађани су ограничени законом и
понашају се у складу са законом
2. Закони су унапред познати, општи, јасни, стабилни, извесни и
једнако примењиви на све
• Она је повезана са капитализмом и демократијом
• Предуслови: 1. институционални: независно судство
2. културни: Брајан Таманаха
 Правна држава = равнотежа интереса
• Она настаје када ни један од доминантних државних актера не
успева да наметне контролу над кључним плитичким и
економски ресурсима

• Носиоци власти полажу рачуне грађанима

• Одонел: две врсте одговорности – хоризонтална и вертикална
• Показатељ квалитета демократије = степен одговорности власти
према друштву
 Одговорност власти
• Две врсте одговорности: ужа и шира
• Ужа: праћење, информисање, именовање оних који крше законе
и подизање кривичних пријава
• Шира: грађани нису само контролори, већ и доносиоци одлука