(МУЛТИ)МЕДИЈСКА

ДИДАКТИКА
Након што проучите ово поглавље, моћи ћете да:
• Одредите и разумете значење појмова „медијска
дидактика“ и „мултимедијска дидактика“;
• Наведете кључна питања којима се бави
мултимедијска дидактика;
• Објасните улогу и значај дидактичких медија;
• Наведете класификацију дидактичких медија;
• Разумете суштину програмиране наставе.
ОДРЕЂЕЊЕ ПОЈМА
Медијска дидактика је дидактичка дисциплина која проучава дидактичко
обликовање, израду и коришћење медија у образовно-васпитном процесу.
Медијско окружење за учење и образовање је у данашње време посебно
обогаћено Интернетом, па су се у литератури и јавности појавили нови
термини и облици учења (и поучавања)као што су: онлајн учење (online
learning), електронско учење (e-learning), учење засновано на вебу (web-
based learning), учење путем мобилних уређаја (m-learning) итд. С обзиром да
се у овим врстама учења и наставе ради о истовременом коришћењу
различитих медија, све чешће је у употреби назив мултимедијска дидактика.
На англосаксонском говорном подручју користе се термини наставна
технологија (instructional technology) или образовна технологија
(educational technology).

Кључна питања којима се бави мултимедијска дидактика су:

• Проучавање процеса поучавања и учења у новом медијском окружењу;
• Критеријуми за избор наставних медија;
• Дидактички критеријуми за дизајнирање мултимедијских софтвера за
учење;
• Вредновање ефикасности примене мултимедија у настави.
ДИДАКТИЧКИ МЕДИЈИ (НАСТАВНА СРЕДСТВА)
У својој књизи Дидацтица Магна, објављеној 1630. године, Јан Амос Коменски
је тврдио да ученици морају да „виде, чују, додирну или окусе” да би нешто
научили. Чулна искуства чине темељ већине интелектуалних активности.
Када ученици слушају наставника, посматрају слику, баратају објектом,
гледају филм или слушају музику, тада смештају информације у своју
меморију. Дидактички медији, као што су писани материјали, мапе,
графикони или табеле, помажу ученицима да обраде информације које су
привремено сачуване у њиховој радној меморији и да их сместе у
дугорочну меморију. А када се информација смести у дугорочну меморију,
она тамо остаје дужи временски период.

Дидактички медији су алатке које омогућавају или подржавају

процесе поучавања и учења. Они су носиоци и посредници
информација, средтсва комуникација, објекти и/или стимулуси у
процесима поучавања и учења. Другачије се називају наставним
средствима.
ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ ДИДАКТИЧКИХ МЕДИЈА
Основне добити од добро осмишљених и адекватно
употребљених дидактичких медија
Обезбеђују пажњу ученика, дајући им подстицај за учење.
Обогаћују квалитет учења и повећавају мотивацију ученика за учење.
Помажу ученицима да квалитетније остваре циљеве учења.
Обезбеђују јасноћу, прецизност и тачност у приказивању и обради
информација.
Подржавају процесе поучавања и учења кроз коришћење примера,
визуелну очигледост и више активности.
Подстичу одговоре ученика и повећавају њихово учешће у наставним
активностима.
Побољшавају памћење, разумевање и примену знања.
Помажу наставницима и ученицима у вредновању рада и постигнућа.
КЛАСИФИКАЦИЈА ДИДАКТИЧКИХ МЕДИЈА

Аудитивни • Различити тонски записи.

• Штампани материјали (удџбеници, приручници,
енциклопедије, документа...)
Визуелни • Иконички статични (слике, фотографије, карте...)
• Иконички динамички (РР презентације...)
• Просторне аналогије (глобуси, макете, модели...)

Аудио- • Филмови, видео клипови...

визуелни

Интер- • ИКТ (софтвери, вебинари,

активни дигитални уџбеници...)
АУДИТИВНИ ДИДАКТИЧКИ МЕДИЈИ
Аудитивни медији ангажују чуло слуха и неопходни су за презентовање
информација онда када се циљеви учења и наставе тичу присећања или
препознавања звукова. Аудитивни медији такође омогућавају
унапређивање наставе језика и музичке културе.

https://suzanamiljkovic.wordpress.com/2016/03/13/zvucna-citanka/
ВИЗУЕЛНИ ДИДАКТИЧКИ МЕДИЈИ

Категорија визуелни медији је подељена на штампане

материјале (нпр. уџбенике, новине, документа), иконичке
ресурсе који се не пројектују (нпр. фотографи је, мапе,
карикатуре), иконичке ресурсе који се пројектују (нпр.
Поwер Поинт презентације, фолије) и просторне
аналогије (нпр. глобуси, модели).
Визуелни медији се најчешће користе као допуна другим
медијима, мада се могу користити и самостално.
Документи који садрже табеле, слике и графи коне су
посебно важни облици штампаних медија. Графи чки
организатори, листа садржаја, материјали за решавање
проблема и примарни извори (нпр. историјски) су веома
корисни алати који помажу ученицима у учењу.
Просторне аналогије, као што су глобуси или модели
ДНК, могу помоћи ученицима да разумеју ствари које су
или превелике или премале да би се виделе голим оком.
Визуелни медији омогућавају ученицима да се накнадно
поново врате стварима које су раније учили, и поново их
читају или разгледају све док не запамте оно сто су
учили.
АУДИОВИЗУЕЛНИ ДИДАКТИЧКИ МЕДИЈИ
Аудио-визуелни медији (нпр. играни фи лмови, документарни фи лмови, видео
материјали) стимулишу истовремено вид и слух и то, на интегрисан начин.
Ова категорија медија обезбеђује систематичније презентовање знања.
Тако на пример, појединачна фотографи ја помаже у учењу једног појма или
идеје, а документарни филм омогућава ученицима да виде промену током
времена, чују објашњења догађаја и разумеју узрочне везе. Аудио-визуелни
медији су, такође, важни онда када нам прави објекти или природна
окружења нису на располагању. Камере могу да забележе места која већина
људи не може да види (нпр. дубине мора, културну баштину широм света).
Аудиовизуелни медији, такође, могу да помогну ученицима да разумеју
одређене процесе који нису видљиви или уочљиви зато што су превише
брзи, превише спори или превише ситни. Камера може да се користи тако
да успори догађаје који се превише брзо одвијају (нпр. лет бумбара) или да
убрза догађаје којима треба много времена да се одиграју (нпр.
коришћењем ефекта „time lapse” ученици могу да виде раст биљке).

https://www.youtube.com/watch?v=eKo5F87A8a0
ИНТЕРАКТИВНИ МЕДИЈИ (МУЛТИМЕДИЈИ)
Интерактивни медији слични су аудио-визуелним медијима по томе што
ангажују више чула, али интерактивни медији превазилазе границе аудио-
визуелних медија, јер ангажују ученике на много интерактивнији начин.
Тренутно најбољи пример интерактивних медија су ИКТ. Када се добро
осмисле и правилно употребе ИКТ обезбеђују ученицима сталне повратне
информације и омогућавају им да сами контролишу избор програма и
темпо рада на њему.
https://www.youtube.com/watch?v=NfgPN10VtEg
Наставне медије је најбоље комбиновати у мултимедијални систем. Већина
наставних ситуација дозвољава или захтева коришћење више од једног
медија да бисмо помогли ученицима да остваре циљеве учења. Гледању
видео материјала може претходити наставников увод, а након њега може
да уследи дискусија у разреду. Секвенце слушање – гледање и слушање –
дискусија стимулишу више чула и воде до комплетнијег разумевања
садржаја. Употреба већег броја медија обезбеђује више могућности за
учење. Ако ученику промакне нека информација у уводу, он може да је
надокнади гледајући видео-запис или кроз дискусији која следи. Или,
слично томе, ако ученику нешто није јасно у видеу који се приказује, кроз
дискусију која следи у одељењу могу бити значајно смањене или
елиминисане те нејасноће.
ПРОГРАМИРАНА НАСТАВА КАО ОСНОВА
ОБРАЗОВНИХ СОФТВЕРА
Основне одлике
• Настала са првенственим циљем превазилажења проблема изостајања повратне информације у
традиционалној настави;
• У наставним садржајима се задржава само оно што је битно, све сувишно и небитно се одбацује;
• Садржаји (градиво) се деле на мање деонице (секвенце); секвенце се састоје од још мањих
делова (чланака) који се надовезују један на други и могу се усвајати само потпуно а не
делимично;
• Чланци и секвенце се савлађују по принципу од лакшег ка тежем;
• Постоји стална повратна информација у току самог наставног процеса.
 
Програмирани чланак
Програмирани чланак је најмања јединица у програмираној настави, а чини је основна садржајно-
логичка целина коју ученик треба да савлада у процесу програмираног учења.
Елементи програмираног чланка:
Уводна информација којом се ученик обавештава о новом садржају и даје му се оквирна основа за
предстојећи задатак;
Задатак (проблем) који треба да реши;
Простор за решавање задатка;
Решење задатка (повратна информација) које ученик треба да погледа тек кад сам до краја уради
задатак и тако провери да ли је његово решење тачно.
ВРСТЕ ПРОГРАМА У ПРОГРАМИРАНОЈ НАСТАВИ
Линеарни програм
Чланци су поређани праволинијски. Сви ученици решавају исте задатке
постављеним редом. Предност: Ученици решавају задатке сопственим
темпом. Недостатак: Не постоји могућност за тражење додатних
информација које нису укључене у задатак а које су потребне неким
ученицима да би дошли до решења.
  Разгранати програм
Чланци су поређани праволинијски (са скоковима) и бочно. Предност:
Ученицима који дају тачно решење омогућено је прескакање појединих
чланака; ученици који не знају тачно решење добијају допунске
информације у бочним чланцима. Разгранати програм поред
индивидуализације темпа учења омогућује и диференцирање наставних
садржаја. Недостатак: углавном се дају задаци типа одабирања тачног
одговора од више понуђених.

Пример: Образовни софтвер „Природњаци.“

КЉУЧНЕ АКТИВНОСТИ НАСТАВНИКА У РАДУ СА
ДИДАКТИЧКИМ МЕДИЈИМА

Пронала-
жење

Дидакти-
Селе-
Примена чки
кција
медији

Стварање
ПРЕПОРУКЕ ЗА НАСТАВНИКЕ
• Будите свесни различитих дидактичких медија који се могу
користити у школи и ван ње;
• Изаберите дидактичке медије који су: а) усклађени са циљевима
наставе и учења, б) подржавају активности наставе и учења, в)
одговарају претходним знањима, искуству и узрасно-развојним
особинама ученика;
• Користите разноврсне дидактичке медије да бисте изашли у
сусрет различитим потребама и различитим стиловима учења
ученика;
• Наставник одлучује како да се користе дидактички медији да би се
креирало подстицајно окружење за учење;
• Дидактички медији су превасходно „когнитивна помагала“,
средство за помоћ и подршку процесима учења и поучавања, и не
могу бити замена за сложен склоп задатака наставе (развијање
социјалних вештина и односа, вредности итд.).
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
„Какво нам образовање заиста треба, питање је на које изгледа никако да
нађемо ваљан одговор. Реформе су зато тако честе и никад доведене до
краја. Угледањем на успешне образовне системе, мерене међународним
тестирањем и рангирањем, пренебрегавамо битну чињеницу. Најбоља мера
вредности једног образовног система јесте његов допринос националном
развоју. То је и мера његовог угледа на интернационалном нивоу. Стални
осећај заостајања за другима, без обзира где нам је старт, гони често на
неуспешну трку. Еуфорија увођења дигиталних уџбеника, сад или никад,
актуелна је, макар заувек остали у средњем веку дигиталне технологије.
Сурфовање по интернету, „гуглање“ више или мање циљано, четовање,
најраспрострањеније су форме њеног коришћења. Истраживања употребе
показују да масовност дигиталне комуникације нема претпостављене
образовне и развојне ефекте. То што су школе опремљене рачунарима,
паметним таблама, таблетима, што свако дете у џепу има мобилни
телефон, далеко је од ваљаних образовних ефеката. Деперсонализација
комуникације и површност, скоро да су опипљиви.“
(Гордана Зиндовић Вукадиновић)
ЛИТЕРАТУРА
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 3, Београд: Учитељски факултет
Лексикон образовних термина (2014), Београд: Учитељски факултет
Matijević, M, Topolovčan, T. (2017). Multimedijska didaktika. Zagreb: Š kolska knjiga
Nastava orijentisana na učenje (2013). Solun: Centar za demokratiju i pomirenje u
Jugoistočnoj Evropi