Курикулум и настава

Нивои припреме и примене

курикулума
Факултет педагошких наука
Универзитета у Крагујевцу
 Однос између курикулума и наставе

Курикулум Настава
(планирање (реализација
васпитно-образовног васпитно образовног
процеса) процеса)
 Дуалистички модел односа између курикулума и наставе

• Између курикулума и наставе не постоји повезаност.

Процеси који се одвијају у учионици имају мало везе са
оним што је курикулумом планирано да се дешава у
учионици. Састављачи курикулума игноришу наставнике, а
на крају су игнорисани од стране наставника. По овом
моделу, курикулум и наставни процес се могу мењати без
значајног утицаја једног на друго.

курикулум настава
Преклапајући модел односа између курикулума и наставе

Курикулум и настава су међузависни и делимично интегрисани системи.

Курикулум нема значајнију позицију у односу на наставу, нити настава у
односу на курикулум, без обзира на редослед њиховог јављања у моделу.
Одвајање једног система од другог представљало би озбиљну штету за оба.

Курикулум Настава
Концентрични модел односа између курикулума и наставе

Међузависност и субординираност су кључна карактеристика концентричног

модела који има две варијанте. У моделу А настава је субсистем курикулума и
као таква је од њега потпуно зависна. У моделу Б курикулум је субсистем наставе
и изведен је из ње.

А Курикулум
Б Настава

А Настава
Б Курикулум

А, Б
Образовање
 Циклични модел односа између курикулума и наставе

• Циклични модел односа курикулума и наставе наглашава

постојање повратне информације.
• Курикулум и настава су одвојени ентитети, у сталном
кружном односу. Курикулум има континуирани утицај на
наставу, и с друге стране, настава има утицај на курикулум.
• Циклични модел показује да се наставне одлуке доносе
након курикуларних одлука, које се модификују након што се
наставне одлуке имплементирају и евалуирају. Овај процес
је континуиран, понавља се и никад се не завршава.
Евалуација наставних процедура утиче на следећу рунду
доношења курикуларних одлука које се, касније, примењују
у настави.
Циклични модел односа између курикулума и наставе

Курикулум Настава
 Суштина односа између курикулума и наставе

Курикулум и настава су повезани, али различити. Курикулум је у

најширем смислу план поучавања и учења, а настава је сам акт учења и
имплементација плана.

Курикулум и настава се преклапају и међусобно су зависни. Курикулум је

пројекција постигнућа и процеса учења, а настава је њихова
трансформација у конкретне, и предвиђеним циљевима и исходима,
активности учења и поучавања.

Курикулум и настава се могу проучавати и анализирати као одвојени

ентитети, али не могу функционисати међусобно изоловани. Курикулум
је основа за организацију и реализацију наставе, али је настава кључ за
даљи развој и унапређивање курикулума.
Посебни и заједнички аспекти развијања
курикулума и наставе

Планирање и Писање Развој

припремање циљева; циљева;
часа; Одређивање Доношење

Развој курикулума
Обезбеђивање редоследа одлука;
Развој наставе

ресурса; циљева; Прибављање

Одређивање
Обезбеђивање релевантних
потреба и
услова; интереса;
података о
Припрема Развој и школи,
материјала; евалуација окружењу...
Развој искуства материјала. Одређивање
учења. садржаја
курикулума
Нивои припреме и примене курикулума

Национални

Школски

Наставни

Ученички

Скривени
 Оквир Националног курикулума

• Оквир националног курикулума је један од основних докумената којим

се регулишу активности у образовном систему. У њему се:
• Национално усаглашена визија образовања, привредног развоја и
образовне политике смешта у контекст курикулума;
• Износе општи циљеви курикулума у различитим фазама школовања;
• Дају објашњења образовне филозофије која се налази у основи
курикулума;
• Наводе приступи настави, учењу и оцењивању засновани на тој
филозофији;
• Предлажу смернице за развој наставног програма, обуку и стручно
усавршавање наставника, као и за израду уџбеника;
• Дају претпоставке за успешну примену курикулума и праћење и
вредновање резултата примене курикулума.
 Природа оквира националног курикулума

• Њиме се одредбе закона тумаче у

Нормативна целовитом оквиру општег образовања.

• Ствара претпоставке да се на нивоу школе

Администра- ефикасно управља процесом планирања,
тивна организовања и остваривања наставе
сагласно утврђеном концепту.

• Усмерава учење, образовно и свако друго

Интелекту- напредовање ученика, а наставницима
помаже и подстиче их да учење разумеју
ална онако како је дефинисано у
најзначајнијим документима.
 Школски курикулум (програм)

Школски програм је документ на основу којег се остварује развојни план

и укупан oбразовно-васпитни рад у школи.
Школски програм представља основу на којој сваки наставник и стручни
сарадник планира и реализује свој рад.
Школски програм омогућава оријентацију ученика и родитеља, односно
старатеља у избору школе, праћење квалитета образовно-васпитног
процеса и његових резултата, као и процену индивидуалног рада и
напредовања сваког ученика.
учне тачке школског курикулума

Школски програм се доноси на основу наставног плана и програма у

складу са Законом. Школски програм усваја школски одбор, по правилу,
сваке четврте године.

Поједини делови школског програма иновирају се у току његовог

остваривања.
Школа објављује школски програм у складу са Законом и општим актом
школе.
 Елементи школског програма

• 1) циљеви школског програма;

• 2) наставни план основног образовања и васпитања;
• 3) програми обавезних и изборних предмета по разредима, са
начинима и поступцима за њихово остваривање;
• 4) програм допунске и додатне наставе;
• 5) програм културних активности школе;
• 6) програм школског спорта и спортских активности;
• 7) програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и
програми превенције других облика ризичног понашања;
• 8) програм слободних активности ученика;
• 9) програм професионалне оријентације;
• 10) програм здравствене заштите;
 Елементи школског програма

• 11) програм социјалне заштите;

• 12) програм заштите животне средине;
• 13) програм сарадње са локалном самоуправом;
• 14) програм сарадње са породицом;
• 15) програм излета, екскурзија и наставе у природи;
• 16) програм рада школске библиотеке;
• 17) начин остваривања других области развојног плана школе
који утичу на образовно-васпитни рад;
• 18) индивидуални образовни планови свих ученика који се
образују по индивидуалном образовном плану чине прилог
школског програма;
• 19) Када школа реализује факултативни предмет, његов
програм саставни је део школског програма;
• 20) Саставни део школског програма је и програм безбедности
и здравља на раду.
 Наставни курикулум (курикулум на нивоу поучавања)

• Наставни курикулум је саставни део школског курикулума и

омогућује да се:
• Испитају потребе ученика;
• Потребе преведу у циљеве учења;
• Одаберу садржаји за постизање циљева;
• Планира организацију поучавања и учења;
• Утврде врсте и технике вредновања постигнућа ученика.
Наставни курикулум омогућује планирање и програмирање
наставног рада, а његова израда омогућује сједињавање
активности свих субјеката васпитно-образовног рада: учитеља,
ученика, стручне службе и руководства школе.
 Скривени курикулум

• Скривени курикулум означава вредности које ученици науче у школи због

начина на који се у школи планира и начина на који је школа организована. Тако
се уче вредности попут друштвених и полних улога, ставова, вредности и других
аспеката живљења који се преносе из генерације у генерацију као
саморазумљиве, неупитне, општекултурне, трајне чињенице. Важна
карактеристика скривеног курикулума његова је имплицитност, често скривена
не само деци већ и наставницима и другим актерима васпитно-образовног
система. Скривени курикулум не преносе само наставници већ и заједница и
друштво у целини.
• У школском контексту скривени курикулум је неписана култура школе и
укључује начин одевања, избор опреме за школу, начине поздрављања и
комуникације међу вршњацима, начин провођења школских одмора, избор
игара... Курикулум се учи посматрајући, суделујући у контексту. Скривени
курикулум који постављају наставници сматрамо наставничким очекивањима
за која наставници подразумевају да су очита, научена већ током примарне
социјализације, те да произилазе из здравог разума. Тај курикулум се
рефлектује на правила понашања у школи, попут кашњења, дневног распореда
или писања задатка.
 Литература

• Деспотовић, М.: Развој курикулума – приступ усмерен на

компетенције
• Ђорђевић, Ј. (2003): Схватања о курикулуму и његова улога
у настави, Педагошка стварност, бр. 1-2, 31-46.
• Oliva, P.F. (2001): Developing the curriculum, New York:
Longman.
• Previšić, V, ur. (2007): Kurikulum, Zagreb: Školska knjiga
• Cindrić, M, Miljković, D, Strugar, V. (2016). Didaktika i
kurikulum, Zagreb: Učiteljski fakultet