Поезија Десанке

Максимовић

Наташа Бановић
Хелена Симанић III-b
О животу Десанке Максимовић
• Десанка Максимовић је била најстарије дете оца
Михаила, учитеља, и мајке Драгиње.
• Одмах после њеног рођења, Михаило Максимовић је
добио премештај, те се породица одселила у Бранковину.
• У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је
завршила гимназију.
• Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја
Сластикова. Није имала деце.
• Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики
број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су
спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Крклец,
Исидора Секулић, Бранко Ћопић и многи други.
 Књижевна дела
• Десанка Максимовић је била песник, приповедач,
романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и
превођењем, махом поезије, са руског, словеначког,
бугарског и француског језика.
• Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за
децу и омладину, приповедачке, романсијерске и
путописне прозе.
• Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису
„Мисао“.
 Поезија
• Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и
младалачка, и озбиљна и осећајна.
• Неке од њених најпопуларнијих песама су:
„Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“,
„Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и
„Покошена ливада“.
• Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941,
песникиња је написала једну од својих најпознатијих
песама „Крвава бајка“ – песму која сведочи о терору
окупатора над недужним народом у Другом светском рату.
Песма је објављена тек после рата.
• Најчешћи мотив у поезији Десанке Максимовић је била
љубав, и њена реч, однос према свету и филозофија су и
сами били песничке природе.
• Њена поезија је одликована читавим обиљем нових
алитерација и рима.
• Њено основно песничко гесло је било да поезија треба да
буде разумљива, јасна, искрена, отворена према човеку и
животу.
• Многе њене песме представљају позив људима да буду
добри, племенити, поносити, постојани, да поштују људе
другачијих уверења и начела, мишљења, боја и вера, и да
буду строги према својим манама као и према туђим.
• Она је кроз своје песме посебно истицала слободу,
оданост, храброст, доброту и некористољубље.
• У каснијем периоду живота, лирика Десанке Максимовић
је добила нешто смиренији и тиши дух.
• Њена поезија, приповетке, романи, књиге за децу
превођени су на многе језике, а њене поједине песме
налазе се у антологијама поезије.
• Збирке песама и приповедака: "Врт детињства",
"Зелени витез", "Лудило срца", "Срце лутке спаваљке",
"Како они живе", "Нове песме", "Распеване приче"...
• Страдање српског народа опевала је у чувеним
родољубивим песмама "Србија се буди" и "Спомен на
устанак" и најснажнијој својој песми те врсте надахнутој
крагујевачком октобарском трагедијом "Крвавој бајци".
• У послератном периоду издвајају се књиге: "Песник
и завичај", "Мирис земље", "Говори тихо",
"Тражим помиловање", "Немам више времена",
"Писма из Норвешке", "Летопис Перунових
потомака", "Озон завичаја", "Слово љубави"...
• Песничким врхунцем Десанке Максимовић сматра се
збирка поезије "Тражим помиловање" где у лирској
распарави са Душановим закоником песникиња
заступа све категорије људи, између многих и своје
бранковачке земљаке.
 Чежња Стрепња
Сањам да чеш доћи: Не, немој ми прићи!
јер миришу ноћи, а дрвеће листа, Хоћу издалека
и ново се цвеће сваког јутра роди; да волим и желим
јер осмеси љупки играју по води ока твоја два.
и пролећним небом што од среће Јер срећа је лепа
блиста; само док се чека,
док од себе само
јер пупе тополе и као да хо6е наговештај да.
к небу, пуне топле, набујале жуди;
јер у души биља љубав већ се буди, Не, немој ми прићи!
и мирисним снегом осуло се воће; Има више дражи
ова слатка стрепња,
јер због тебе чежње у ваздуху плове; чекање и стра'.
јер природа сва се за твој дочек Све је много лепше
кити. донде док се тражи,
Цвеће, воде, мж(|ле, јабланови о чему се само тек
вити, по слутњи зна.
све около мене чека те и зове.
Не, немој ми прићи!
Дођи! Снови моји у густоме роју Нашто то, и чему?
теби лете. Дођи, без тебе се пати! Издалека само све
Дођи! Све крај мене осмех ће ти к'о звезда сја;
дати издалека само
дивимо се свему.
и у свему чежњу опазићеш моју.
Не, нек' ми не приђу
ока твоја два.
Хвала на пажњи!