Криминалистичка обрада

места кривичног догађаја

• Криминалистичка обрада места КД
представља систем мера и радњи
(оперативних и доказних), које се
применом адекватних научних метода и
средстава (криминалистичко тактичких,
крим.техничких и других) предузимају
на месту кривичног догађаја;
• Циљ је што квалитетније очување и
фиксирање затеченог стања, односно
давање одговора на што већи број
златних питања криминалистике;
• Криминалистичка обрада места догађаја
предузета у склопу мера првог захвата –
предузима се по сазнању за догађај који
изазива сумњу о постојању КД;
• Подразумева предузимање радњи којима ће
се:
а) Установити да ли је конкретни догађај КД
(ако јесте, прецизнија класификација КД);
б) Прибавити и проследити подаци о
карактеристикама извршиоца, евентуалним
саучесницима, возилима, начину и правцу
бекства и сл;
в) Пронаћи, идентификовати и интервјуисати
жртве, очевици и друга лица и документовати
њихови искази;
г) обезбедити место догађаја – уочити,
означити, анализирати, тумачити и
заштитити предмети и трагови који могу
бити докази;
д) утврдити начин и средства извршења
КД, природа и тежина последице;
ђ) евидентирати методе и средства која
су употребљена за проналажење и
фиксирање доказа;
е) сачинити увиђајна документација;
• Предузета у склопу мера првог захвата,
крим.обрада места догађаја
подразумева континуирано деловање у
и обухвата:
 обезбеђење места догађаја;
 прикупљање обавештења
 вршење увиђаја;
• Увиђај је само једна од радњи која се
предузима у склопу криминалистичке
обраде места догађаја; обрада места
догађаја и увиђај нису синоними!!!!!
 I Обезбеђење места догађаја
• Када ОСЛ сазна за извршење КД, прекршаја или
другог догађаја поводом којег је потребно
непосредним опажањем утврдити или разјаснити
чињенице, овлашћен је да обезбеди место догађаја
до доласка службеног лица одговарајућег органа,
односно изврши увиђај или реконструкцију;
• Изузетно, полицијски службеник може да изврши
преглед места догађаја, при чему не сме да наруши
место догађаја, ради:
 заштите од уништења предмета који могу бити
доказ;
 задржавања лица и откривања учиниоца;
 помоћи оштећеном;
 прикупљања обавештења у вези са догађајем;
• Да ли ће државни орган сазнати за
извршење КД, зависи од низа
околности:
 врста догађаја;
 начин манифестовања догађаја;
 очигледност последица;
 да ли се догађај одиграо на урбаном
или ненасељеном подручју;
 да ли је подручје покривено патролном
или позорничком делатношћу полиције;
• Један од начина сазнања за догађај
јесу обавештења грађана и других
субјеката, која се разликују по
истинитости и веродостојности
података, али и поуданости извора;
(нпр. дојава је добронамерна, али су
подаци непотпуни или нетачни због
неповољних услова опажања,
недовољне стручности пријавиоца и сл)
• Благовремена и потпуна обавештења о
врсти и локацији КД омогућавају брз
излазак полиције на место где се
одиграо;
• Поред униформисаних припадника полиције,
који ће предузети одговарајуће мере
(проверити обавештења, обезбедити
затечено стање, задржати присутна луца и
евентуално ухапсити учиниоца), у сложеним
криминалистичким случајевима позваће се
припадници криминалистичке технике који су
обучени за квалитетну обраду места
догађаја;
• Уколико је то потребно, о догађају ће се
обавестити тужилац или други одговарајући
стручњаци (нпр. здравствене, противпожарне
струке);
• Након добијања првих информација о
догађају, ОСЛ ће изаћи на локацију догађаја,
где ће предузети радње у циљу провере
добијених обавештења;
• Један од захтева који се мора размотрити
јесте питање безбедности чланова екипе за
обраду места догађаја – треба се припремити
за потенцијално опасну ситуацију или
отежане услове који ће захтевати
одговарајућу опрему и средства (нпр. за
пружање помоћи, одећа, транспортна
средства, осветљење и сл);
• Безбедност ОСЛ и свих других присутних
лица је приоритет, због чега је потребно
препознати потенцијалне ризике:
 ризици физичке, хемијске и биолошке
природе, радиокативно зрачење;
 вируси и инфективне материје;
• Због потенцијалних ризика, пре уласка у круг
места догађаја, треба обезбедити заштитну
опрему за лица која спроводе обраду места
догађаја (гумене рукавице, заштитна одела,
маске за лице, заштита за очи и лице);
• Поред заштитне опреме, потребно је
доследно понашање на месту догађаја (нпр.
не скидати поклопце са контаминираних
предмета зубима, не односити
контаминиране предмете у службене
просторије – оловке, пенкала и сл);
• Потешкоће се јављају и код догађаја који су
за последицу имали велику материјалну
штету или људске жртве (нпр.експлозије,
пожари, СН);
• Рад са преживелима и њима блиским лицима
доводи до већих притисака на психу
службених лица – пожељно је ангажовати
психолога као члана тимова за обраду места
догађаја;
• Овакви догађаји некада захтевају да се
обрада места спроводи дужи временски
период, а локације за обраду могу бити
и ненасељена места, па се јављају и
проблеми као што су: превоз ОСЛ и
опреме, напајање уређаја електричном
енергијом, могућности коришћења
компјутерске и телекомуникационе
опреме, обављање физиолошких и
хигијенских потреба људства итд;
• Основни циљ обезбеђења места догађаја
јесте очување затеченог стања до доласка
увиђајне екипе;
• То подразумева:
 спречавање уништења постојећих трагова и
предмета;
 спречавање промена њиховог положаја и
међусобног односа;
 спречавање остављања нових предмета и
трагова;
• Једноставније је обезбеђивати затворене
просторе – јер се постављањем обезбеђења
или затварањем врата и прозора спречава
улазак неовлашћених лица;
• Поступак обезбеђења места догађаја
обухвата низ међусобно повезаних
активности:
1. Одређивање ширине круга места
догађаја;
2. Обележавање круга места догађаја;
3. Поступање са присутним лицима;
4. Онемогућавање дејства разних
релемтилачких фактора;
• Циљеви са којима је потребно
ускладити основни циљ обезбеђења
места догађаја су:
 пружање помоћи повређеним лицима;
 омогућавање рада спасилачким
службама;
 посебна заштита појединих предмета и
трагова;
 трагање за одбеглим учиниоцем уз
употребу службених паса;
1. Када одређује ШИРИНУ КРУГА МЕСТА ДОГАЂАЈА -
ОСЛ мора уважити:
 просторну распрострањеност видљивих предмета и
трагова;
 исказе лица о околностима битним за конкретну
ситуацију;
 закључке мисаоне реконструкције коу је извео, на
основу анализе ситуације;
2. Лица се удаљавају са простора, а саме границе
места догађаја се ОЗНАЧАВАЈУ;
• користе се погодни предмети или објекти;
• постављају се службена лица или возила;
• постављају се приручна или наменски израђена
средства (нпр. капап, лампе, чуњеви) који имају јасну
поруку о присуству полиције (стоп полиција, не
прилази – увиђај);
3. Поступање са присутним лицима
• спречити неконтролисано кретање присутних
службеника, како не би непотребно улазили у круг
места догађаја;
• Зато се одређује један улаз-излаз и поставља се
полицајац на том месту који ће бележити детаље о
свим лицима која улазе и излазе;
• Такође ће их упозорити на могућности да
контаминирају предмете и трагове, те да се бележе
ако постоји каснија потреба да дају отиске прстију,
ципела, влакана тканина, крв и слично;
• На место догађаја не смеју да улазе непозвана лица
– ако постоји оправдана потреба да пре доласка
увиђајне екипе одређена лица уђу у круг места
догађаја (нпр. пружање здравствене помоћи),
одредиће се један ОСЛ који ће их усмеравати и
надзирати њихово понашање и бити одговаран за
очување затеченог стања;
• Такође, ОСЛ ће запамтити и фиксирати све промене
које су изазване (нпр. фотографски, обележавањем
положаја транспортованог лица);
4. Онемогућавање дејства разлиитих реметилачких
фактора;
• Уколико постоји опасност да ће доћи до уништења
или оштећења неких доказа услед дејства кише,
ветра, јаког сунца, неконтролисаног ширења воде,
ватре, гаса и сл, ОСЛ ће предузети мере заштите:
 прекривањем предмета и трагова – поставиће
приручна средства (најлон, платно, даска, посуда и
сл);
 изузетно, ако није могуће прекривање, изузеће
предмете и склонити на погодније место;
• Уколико постоји опасност од пожара, експлозије
запаљивих материја – прекинуће довод струје,
односно истицање опасне материје и поставити
границе места тако да обухвати и простор
потенцијално опасних зона;
• Полицајци који обезбеђују место
догађаја су битни, јер морају да спрече
промену затеченог стања, а ако дође до
промене морају да их запамте и
документују, те о томе морају
обавестити руководиоца обраде места
догађаја;
• Због могућности да је учинилац у
близини, препоручује се да у обради
учествују најмање два ОСЛ, при чему је
бар један наоружан и има средства
везе.
 II Прикупљање обавештења на
месту догађаја
• Међу грађанима затеченим на месту догађаја, треба
пронаћи оне који могу дати обавештења о току
догађаја, лицима, предметима и траговима који су у
вези са догађајем;
• Свим лицима неопходно је утврдити идентитет,
спречити их да међусобно коментаришу околности
случаја и да се договарају о садржини исказа који ће
дати полицији;
• Посебну пажњу обратити на учеснике догађаја, како
не би сугестивно утицали на сведоке;
• Треба их спречити да предузму активности којима би
могли изменити своје психофизичко стање (нпр.
конзумација лекова, алкохола и сл);
• ЗКП – лице за које је утврђено да
располаже значајним сазнањима о
догађају, а постоји бојазан да се његово
касније испитивање у својству сведока
неће моћи обавити или да ће бити
скопчано са потешкоћама, може
упутити лице јавном тужиоцу ради
давања исказа или га задржати до
доласка тужиоца, најдуже 6 сати;
• Исто овлашћење предвиђа и Закон о
полицији;
• Полиција може доћи до грађана који могу
дати корисна обавештења у вези са
догађајем:
 затицањем на месту КД;
 на основу исказа затечених грађана;
 на основу предмета и трагова пронађених на
месту догађаја;
 ако се грађани самоинцијативно пријаве да
дају обавештења;
 прикупљањем обавештења у околнини места
догађаја или на местима где се може
очекивати проналажење грађана који би
могли дати обавештења;
 обраћањем путем средстава јавног
информисања;
• Број лица која би могла дати обавештења и
њихова спремност да сарађују зависи од низа
фактора (врста догађаја, место, време и
начин дешавања догађаја, лични однос тих
лица према догађају, актерима и полицији,
умешност ОСЛ – тактичност, стрпљивост,
љубазност итд);
• Дискретним осматрањем присутних лица, а
не само оних за које се процењује да могу
дати обавештења, могу се открити и лица
која настоје да усмере активност полиције у
погрешном правцу (нпр. наметљиво
коментарисање, прислушкивање разговора
како би чули коментаре о пронађеним
траговима, о томе које верзије о учиниоцу
постоје);
• Што хитније обавити разговор са ОШТЕЋЕНИМ и то
на месту догађаја, јер су тада најсвежија сећања; ако
су жртве повређене, пружање помоћи је примарна
обавеза;
• Питања која се постављају оштећеном:
 да ли је услед догађаја дошло до неких проена на
месту и ако јесте које су то промене и чимме су
изазване;
 да ли је пре,за време или по окончању догађаја
приметио присуство непознатих лица или лица која су
се неуобичајено понашала;
 да ли се десило нешто у блиској прошлости што би
могло имати везе са догађајем;
 да ли је за предузимање радње извршења било
потребно познавање одређених вештина, професије
или заната;
 којим лицима су могле бити познате неке околности
које су релевантне за извршење КД, да ли је неко
испољио вољу да изврши КД и сл;
 Очевици – лица која су уочила ток догађаја, његово
трајање и учеснике;
• Питања: да ли су запазили учиниоца, са ког места и
раздаљине, из ког правца је дошао, које је радње
предузео, како је отишао, да ли је оставио неке
предмете и сл;
• Некад желе да остану неутрални (страх, нису
покушали да спрече догађај или да засутаве
учиниоца и пруже помоћ оштећеном) – покушаће да
тврде да нису ништа значајно видели или ће давати
изјаве којима оправдавају своје пасивно држање;
• Могу се добити обавештења која су различитог
садржаја од очевидаца који су уочили исти догађај –
не мора да значи да су искази злонамерни: нпр.
чулна обмана, незаинтересованост за догађај,
подложност сугестији итд;
• Ако се потпуно подударају – можда су се лица
договарала о исказима;
• Разговор треба обавити и са лицима која су
била на месту пре него да се догађај деси
или су дошла након догађаја – околности о
изгледу места догађаја, која лица су уочили и
њихов описс, атмосферске и светлосне
прилике које су постојале, да ли су се нека
лица неуобичајено понашала, да ли је неко
покушао да контаминира место догађаја и
слично;
• Може се затећи и лице за које се сумња да
је учинилац – ако није стварно учинилац,
потрудиће се да понуди алибии и укаже на
доказе који га потврђују како би оспорио
сумњу о себи;
 III УВИЂАЈ
• Члан 133 ЗКП – увиђај је доказна радња која се
предузима када је за утврђивање или разјашњавање
какве важне чињенице у поступку потребно непосредно
опажање органа поступка;
• Надлежни орган ће проценити да ли је у конкретном
случају потребно да се обави увиђај;
• Опажање које увиђајни орган врши не мора бити само
непосредно, могуће је и посредно опажање – када се
користе оптички и мерни инструменти или се опажање
врши уз помоћ експерата;
• Такође, поред опажања, током увиђаја се врши читав низ
радњи – проналажење, изазивање, анализа, фиксирање и
изузимање свих релевантних предмета и трагова;
• Неки трагови се не могу директно опазити, већ се њихово
постојање може само претпоставити (нпр. микротрагови,
латентни трагови), па је потребно изазвати их и
фиксирати посебним поступцима и помагалима;
• Предмет увиђаја:
 место кривичног догађаја;
 лица;
 лешеви;
 ствари;
 животиње;
• Најсложенији је свакако увиђај места
кривичног догађаја јер га чине сви предмети,
сва места и сва лица која имају везе са
догађајем и на којима се могу пронаћи
трагови и предмети КД, као и свеукупност
односа између њих;
 СУБЈЕКТИ УВИЂАЈА
 Директни субјекти спровођења увиђаја – то су
руководиоци увиђајне екипе;
• Законом је предвиђено да је то јавни тужилац, а да је
полиција субјект који врши увиђај по изузетку;
 Учесници у вршењу увиђаја;
• Надлежни увиђајни органи често немају довољно
потребних знања, те ЗКП предвиђа да се могу
ангажовати одговарајућа стручна лица и вештаци
(нпр. криминалистичко-техничке, саобраћајне или
друге струке);
• Осумњичени, његов бранилац и оштећени могу
присуствовати увиђају;
• Ако неко лице нарушава ред, тужилац ће га
опоменути, а ако настави може га новчано казнити до
150 000 динара; ако његово учешће није потребно,
удаљиће се;
 Циљеви увиђаја
• Утврђивање:
 постојања или непостојања КД
одређене врсте;
 место, време, начин, средства и мотив
извршења КД;
 друге чињенице које могу бити доказ о
извршилаштву једног или више лица;
 Тактика вршења увиђаја
• Руководилац увиђајне екипе се информише о свим
предузетим радњама и свим променама које су
наступиле до доласка увиђајне екипе;
• Доноси одлуку да ли ће приступити вршењу увиђаја, а
може сачекати и погоднији тренутак;
 Прелиминарно претраживање места догађаја – ако
је могуће, пожељно је да се врши без уласка у ужи део
места догађаја;
• ако се уочи неки предмет или траг, поред њега се
постављају маркери како би био уочљив другим
лицима;
• утврдити да ли је нешто померано, уклоњено или
додато
• документовати затечено стање (наративни опис
ситуационих фактора – нпр.светлосни услови и
фотографисање из више углова и са випе стајних
тачака,
 Идентификовати тип доказног материјала
за који се претпоставља да се може наћи у
конкретном случају;
• ако је место догађаја добро одређено, већа је
могућност проналажења доказа;
• неки докази су видљиви, а за неке је
потребна мисаона реконструкција тока
догађаја;
 Статичка фаза увиђаја
- Циљ је утврдити затечено стање места
догађаја као и положај и величина појединих
предмета и трагова;
• Радње криминалистичког техничара у
статичкој фази увиђаја: !!!
 проналази и обележава релеватне
трагове и предмете;
 припрема их за фотографисање;
 узима потребе мере за израду скице
места догађаја;
 фотографише место догађаја и све
предмете и трагове;
 Систематско претраживање подразумева
кретање у кругу места догађаја, те се прво
треба усмерити на лако приступачан простор
где се обрађује оно што је видљиво;
• Затим се приступа трагању за предметима и
траговима који су прикривени (намерно
сакривени или се налазе на местима која су
заклоњена);
• Концентрисати се на доказе који су пролазног
карактера и постоји опасност њиховог
уништења;
• Некад ће постојање оваквих доказа захтевати
да увиђај започне динамичком фазом, а да се
изостави прелиминарно претраживање места
догађаја;
• Проналажење и фиксирање доказа треба да
врши један човек, да би се обезбедила
једнобразност у поступању и правилно
проценио обављени посао;
• Такође, тако се ограничава број лица која
долазе у контакт са доказним материјалом;
• Изузетак – ако је велика просторна
распрострањеност и сложеност места
догађаја;
• Тада се формирају тимови, место догађаја се
дели на сегменте и сваки тим се задужује за
одређени сегмент, а унутар сваког тима једно
лице прикупља доказе;
• Златно правило – не мењати положај, не подижите,
нити додирујте било који предмет који није претходно
описан и фотографисан!
• Да би докази имали кредибилитет, криминалистички
техничар мора, приликом откривања и фиксирања
доказа (фотографисања, означавања, скицирања и
описивања), омогућити да касније могу бити лако
идентификовани – мора успоставити систем
заштите, чувања и контроле над предметима и
траговима;
• Морају постојати писани трагови о томе ко је имао
контакт са доказима, датуму и времену када је доказ
преузет, условима у којима је преузет, евентуалне
промене ако их је било;
• Овај систем даје гаранцију да су докази који се
представљају на суду управо оно који су прикупљени
са места догађаја;
 Фотографисање – крим.техничар из свих
углова фотографише ошти изглед места
догађаја;
 Означавање доказа – најчешће се
означавању приступа тек након
фотографисања општег изгледа места
догађаја;
• Изузетак – докази који се могу уништити, могу
се означити још у фази прелиминарног
претраживања места;
• Ознаке морају бити видљиве на
фотографијама;
• Нумеричке и словне ознаке предмета и
трагова морају бити преузете од стране свих
учесника у обради (морају бити исте и у
записникку, скици места догађаја, када се
докази изузимају и пакују);
 Маркирање – је неизбежно ако:
• прети опасност да ће се траг уништити за време
вршења увиђаја (нпр. влажан траг вожње ће се
исушити и нестати);
• постоји потреба да се неки траг или предмет помери
пре завршетка увиђаја (нпр. да се помери леш,
возило);
• постоји опасност да се неки траг случајно уништи или
оштети (нпр. теже је уочљив, налати се на прометној
локацији);
• је потребно да се у групи предмета и трагпва истакне
нарочито важан предмет или траг (нпр. локва крви);
• постоји опасност да се неки траг или важан детаљ
неће добро видети на фотографији (нпр. тачан
положај почетка трага кочења);
• ако се тиме олакшава мерење трагова (нпр. трагови
кочења – маркирати почетак и завршетак трага);
• Маркирање се врши тако што се поред
важних трагова и предмета се
посебном траком наглашавају или се
кредом, циглом или црепом исписују
испрекидане или неиспрекидане линије;
• Накнадно маркирање – врши се на
фотографијама тако што се поред трага
уцртава линија контрасне боје или
стрелица која упућује на траг; (нпр. није
било могуће раније исписати линију, јер
се траг налази на телу усмрћеног лица);
 Динамичка фаза увиђаја –
криминалистички техничар: !!!
• Пажљиво узима предмете у руке (са
рукавицама) и разгледа их;
• Изазива и фиксира невидљиве трагове;
• Пакује их и припрема за даљу анализу;

• Током динамичке фазе, тумачи се значај

трагова и предмета,утврђује се њихов
настанак и веза са догађајем;
• Трагови су битни јер су материјал за
вештачење и на основу њих се могу
проверити искази сведока и учесника
догађаја;
Документовање места догађаја

• Постоји више метода:

Фотографски метод;
Видео метод;
Графички метод;
Метод изузимања;
Вербални метод;
 Фотографија – ако је квалитетно сачињена даје
велики број информација о изгледу места догађаја,
положају, међусобном односу и изгледу појединих
предмета и трагова;
• Основно правило за сачињавање увиђајне
фотографије јесте да се иде од општег ка
појединачном;
1. Широкоугаоно фотографисање општег изгледа
места догађаја и његове околине;
• Сачињава се више фотографија са више стајних
тачака, из випе различитих праваца и углова;
2. Фотографија са средње удаљености – треба да
прикаже однос појединих предмета и трагова;
3. Појединачна фотографија – представљају се
поједини предмети и трагови и детаљи на њима;
• Фотографисање у динамичкој фази -
допуњује се оно што је снимљено у
статичкој фази;
• Предмети и трагови се померају, па се
могу открити и нови предмети и трагови
који се морају фотографисати;
• Такође, латентни трагови се након
изазивања фотографишу;
 Записник о увиђају – је најчешћи
начин документовања чињеница које су
утврђене увиђајем;
• Записник се сачињава током вршења
увиђаја или непосредно након увиђаја;
• Записник пише записникчар и мора се
водити уредно, у њему се ништа не сме
избрисати, додавати или мењати;
• Сва преиначења и исправке уносе се на
крају записника и морају бити оверене
од стране лица која потписују записник;
• Најпримереније решење је да се током
увиђаја најпре у слободној форми, писмено
забележи стање на месту догађаја, а да се
сачињавању записника приступи након
претраживања места догађаја и обраде
пронађених предмета и трагова;
• Обавезни делови записника: уводни и
описни део, а поједини аутори помињу и
завршни део (исправније је рећи завршни
него закључни, јер записник о увиђају не сме
садржати било које закључке ни оцене, већ
објективно фиксирано стање затечено на
месту догађаја;
 Уводни део записника
• ко, по ком законском основу и где врши
увиђај;
• која лица суделују у вршењу увиђаја, а
која лица присуствују;
(подаци о лицима морају бити што
поптунији, навести и струку лица,
идентификационе податке);
• подаци о времену одигравања догађаја
и времену почетка увиђаја
(навести тачан датум, месец и годину);
• када се и како сазнало за догађај;
 Описни део записника
• Констатује се да ли је место догађаја
било обезбеђено или не;
• Место догађаја се подробно описује –
описати атмосферске прилике и
видљивост у време настанка догађаја,
време кад је извршен увиђај, описати
шири и ужи изглед места догађаја, а
затим предмете и трагове који су
пронађени;
• Описати ,,негативне чињенице” - то су
поједине околности које су утврђене на месту
догађаја чије постојање, односно изостајање,
одудара од иначе уобичајеног, логичног
стања ствари;
(нпр. чињенично стање на месту догађаја је
постављено тако да изгледа да су ствари
изнете кроз прозор, а на прозору се налази
паукова мрежа покривена прашином, испод
прозора нема никаквих оштећења ни
трагова);
• Описати криминалистичке и друге методе
које су примењене током вршења увиђаја
(нпр. да ли је вршено фотографисање,
скицирање) и који су предмети изузети са
места догађаја;
 Завршни део записника
• када је увиђај завршен;
• потпис руководиоца увиђаја;

• Записник се заједно са прилозима (белешке,

извештаји, предмети, трагови, скице,
фотографије) доставља јавном тужиоцу;
• Фотодокументација и скице су саставни део
записника;
• У записнику о увиђају се констатују само онне
чињенице које су непосредно запажене, а не
и подаци о чињеницама до којих се дошло на
основу нечије изјаве или закључивањем на
основу материјалних трагова;
• Документацију ће сачинити и остали
учесници обраде места догађаја:
 Униформисани полицајци који су први дошли
на место догађаја ће сачинити службену
белешку о изласку на месту догађаја;
 Криминалистички техничар ће сачинити
криминалистичко-технички извештај о обради
места догађаја;
 Ако је вештак изашао на место обраде,
сачиниће свој налаз и мишљење о
извршеном вештачењу;