UGLJENI HIDRATI

Andreja Anđelković
Uvod
 Ugljeni hidrati su važan nutrijent za ljudski
organizam.
 Za namirnice sa ugljenim hidratima se ranije tokom
školovanja učilo da treba da budu osnova i najveći
deo piramide ishrane, dok danas sve češće čujemo
da se ljudi odlučuju za dijetu bez ugljenih hidrata i
tako tope masne naslage.
Od čega se sastoje?

 Ugljeni hidrati su organska jedinjenja sačinjena

od ugljenika, kiseonika i vodonika.
 Našem organizmu potrebni su kao primarni izvor
energije koju on koristi kao „gorivo” za obavljanje
najrazličitijih aktivnosti.
Kako se deponuju UH?
 Deponuju se u jetri i mišićima u obliku
glikogena, ali samo do određene granice. Ako se
dnevno unese previše ugljenih hidrata, naš
organizam ih deponuje u obliku masti.

 Kapacitet jetre za skladištenje ugljenih hidrata je

oko 100 g, a u mišićima se može skladištiti 300–
500 g. Dakle, sve preko toga, skladišti se u obliku
masti.
Dnevna potreba za UH
 Dnevna potreba za ugljenim hidratima varira i od
toga koliko energije trošite, da li ste neaktivni,
umereno aktivni ili redovno trenirate.
 Preporuka je da od dnevnog unosa kalorija, unos
ugljenih hidrata bude od 45 do 65 odsto.
 Primera radi, ukoliko dnevno unosite 2000 kalorija,
trebalo bi da unesete od 900 do 1300 kalorija iz
ugljenih hidrata, odnosno oko 200-350 grama.
Ishrana

 Ugljeni hidrati su ključni sastojci u mnogim

namirnicama, poput hleba, testenine, žitarica,
slatkiša i pekarskih proizvoda, te su važni izvor
energije za telo.
Sport

 Ugljeni hidrati su često korišteni u sportskoj

prehrani zbog njihove sposobnosti da daju brzi
izvor energije tijekom fizičke aktivnosti.
Lekovi

 Ugljeni hidrati se koriste u proizvodnji nekih

lekova i dodataka prehrani koji se koriste za
povećanje energije ili za štavljenje šećera u krvi.
Održiva energija

 Ugljeni hidrati se koriste u proizvodnji bioplina,

koji se koristi kao alternativna obnovljiva energija,
te pomaže smanjiti emisije stakleničkih plinova.
Dijeta bez UH
 Ishrana na koju smo navikli bogata je ugljenim
hidratima, zato na sam pomen dijete bez ugljenih
hidrata, mnoge zaboli glava.
 Deluje nemoguće zar ne?
 Ipak, dijete bez ugljenih hidrata, odnosno one koje
podrazumevaju konzumiranje namirnica sa nimalo
ili vrlo malo ovog nutrijenta – jesu moguće. Ono
što je važno je da uz proteine i zdrave masti
nadoknadimo ugljene hidrate.
 Nakon što smo upoznati sa činjenicom da ako
dnevno konzumiramo više šećera nego što naša jetra
i mišići mogu da skladište, on odlazi u masne
naslage – jasno je da će smanjen unos šećera uticati
na redukciju težine.
 Kada se govori o dijetama bez šećera, ovde se
uglavnom misli na kompletnu promenu ishrane i
načina života, te izbacivanje šećera na duže staze.
Stoga vam u nastavku predstavljamo jelovnik za
jednu od dijeta bez ugljenih hidrata.
KRAJ