ОНОРЕ ДЕ БАЛЗАК

ЧИЧА
ГОРИО
 01.
03.

УВОД У ДЕЛО
И РАДЊА ДЕЛА

02. Карактеризација ликова

БИОГРАФИЈА ПИСЦА
 • Оноре де Балзак рођен је 1799. године.
• драматург, приповедач и француски романописац
реалистичне романе
• 1829. године издаје роман „Шуани“ и то је један
део који је чинио „Људску комедију“. У „Људској
комедији“ описао је своје виђење француског
друштва почетком 19. века. У врло кратком
раздобљу од само двадесет година створио је више
од стотину дела. Његови најпознатији романи су:
„Изгубљене илузије“, „Чича Горио“, „Рођак Понс“,
„Сељаци“, „Рођака Бет“, „Луј Ламбер“.

• Умро је у Паризу, потпуно исцрпљен радом и

враћањем дугова у 51. години живота, 1850.

Оноре де
године

Балзак
КЊИЖЕВНИ ЕЛЕМЕНТИ
Књижевни род: епика
Књижевна врста: роман
Место радње: Париз
Време радње: 1819. година
Тема: борба за живот, прожета темама
безусловне љубави родитеља, тежња за
угледом и успехом, превара и заблуда,
разочарања и лажи
Идеја: приказ стварне свакодневице
паришког живота у 19. веку
 РАДЊА ДЕЛА

• Роман почиње описом пансиона Вокер, његове околине и просторија. Некада

пристојан пансион сад је прљав, похабан, трошан. Просторије заударају на
плесан и влагу. Боја главне просторије се више не распознаје, а покућство је
толико истрошено да влада права беда и сиротиња
• У пансиону живи седам сталних станара од којих се прича базира на три лика:
Чича Гориа, Ежена де Растинака и Вотрена
• Чича Горио је бивши произвођач резанаца који се обогатио за време револуције
продајући брашно десет пута скупље. Чича Гориов однос према ћеркама се
огледа у томе што је сву своју љубав усмерио на њих. Куповао им је хаљине,
накит и обезбедио велике миразе како би се удале у аристократске породице.
Оне су га посећивале само када им је био потребан новац. Чича Горио због тога
почиње да сиромаши: скромније се облачи, храни, не пудерише, отпушта
берберина, почиње да продаје покућство, а и да мења собе у пансиону
закупљујући све јефтиније и скромније.
 РАДЊА ДЕЛА

• Након неког времена у пансион долази млади студент племићког порекла Ежен
де Растињак који жели да уђе у високо друштво. Г-ђа де Божеан постаје његова
заштитница, уводи га у високо друштво и упознаје га са правилима истог
• Ту упознаје наличје Париза, сиромашне и несрећне људе, и Вотрена, човека
париског подземља
• Умео је да процени човека, да сазна из самог погледа сва његова осећања, све
послове којима се неко бави.
• Његова доброћудност, љубазност и веселост биле су само маска којом је од
осталих људи штитио самог себе и све тајне које је крио.
• Није имао сталан посао, радио је шта му је воља. Они који му се нису
супротстављали могли су да очекују сталну подршку од њега и пуну помоћ док
се према својим противницима понашао као сам ђаво. Након сазнања ко је он
заправо, бива ухапшен.
Простор и време
у роману

Поетски простop: сиромашни пансион госпође

Вокер/аристократски париски салон
Простор: карактеризација јунак
Поетско време:крај 1819. и почетак 1820. године
Трајање радње: три месеца
Друштвено-историјске околности-Повратак Бурбона на
власт након Наполеоновог пораза
Мотиви: новац, страст, љубав, пријатељство, очинство,
морал, савест, искушење, злочин, самољубље, завист,
клевета, себичност, сујета;
 • Два споменика који мењају дневну светлост
бацајући своје жуте тонове и замрачујући све
тамном сенком својих купола. Тамо су
поплочане улице суве, у олуцима нема ни блата
ни воде. И најбезбрижнији човек постаје ту
невесео, куће су суморне, зидови подсећају на
тамницу. Какав залутали Парижанин видео би
ту само скромне пансионе, беду или досаду,
старост која умире. Ниједан крај у Паризу није
страшнији.
Симболика простора
• Задах пансиона. То је задах непроветреног
простора, плесни, ужежене масти; влажан
задах од којег се осећа хладноћа; задах
сиротишта. Лепљиви ормари са крњим
боцама пуним прљавштине. Све је тако
старо, похабано, иструлело, несигурно,
запуштено.
• Кућа, која има три спрата и собе под кровом,
сазидана је од камена и окречена оном
жутом бојом која даје тако ружан изглед
готово свим париским кућама. Испод
комарника се слива масна вода. Двориште
има малу капију кроз коју куварица
избацује на улицу ђубре излажући се
опасности да се зарази.
У Паризу човек треба да не спава па да сазна
шта се дешава око њега.
Париз је прави океан. Баците камен у њега,
нећете му никад измерити дубину. У њему ће се
увек наћи какво место до којег још нико није
дошао, каква непозната пећина Пансион Вокер
је 18:54 бисер, чудовиште
СПРАТ ЈУНАК РОМАНА

ПРВИ ГОСПОЂА КУТИР, ВИКТОРИНА ТАЈФЕР

ДРУГИ ПОАРЕ, ВОТРЕН

ТРЕЋИ МИСОНО, ЧИЧА ГОРИО, ЕЖЕН ДЕ РАСТИЊАК

ТАВАН СЛУГА КРИСТОФ и КУВАРИЦА СИЛВИЈА

Чича Горио
Карактеризација
ликова

Растињак
Вотрен
 “Има жена које воле човека кога је
изабрала нека друга жена, као што
“Људско срце има границе у има јадних малограђанки које мисле
љубави али нема у мржњи” да ће стећи наше понашање ако
ставе на главе шешире које ми
носимо.”

“Према логици
празноглавих људи, увек
говорљивих зато што
казују само ништавне
ствари, они који не говоре
о својим пословима мора
да се баве рђавима.”

ЦИТАТИ
 Сара Јовановић II2

h
ХВАЛА НА Нина Савов II2

ПАЖЊИ!!! Лана Стаменовић II2

Сања Симоновић II2