“Konceptualne osnove održivog razvoja”

Prof. Marija Petrović-Ranđelović

Student: Anja Stanković 2201
I. Konceptualne osnove održivog razvoja
• Održivi razvoj može se smatrati “krovnim konceptom” koji objedinjava i sistemski
uobličava više ideja. Danas postoji saglasnost da su to ideje: integracija zaštite
životne sredine i ekonomije, orjentacija ka budućnosti, jednakost, kvalitet života,
participacija.

“Održiv razvoj jeste razvoji koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u

pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.”

• Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i životne sredine jeste

koncept održivog razvoja.
• Koncept održivog razvoja pordazumeva: potrebu za promišljanjem željenog kvaliteta
i realnog tempa društvenog razvoja, kao i potreba balnsiranja društvenih vrednosti.
• Održivost u ovom smislu jeste usklađenost ekonomskog rasta i razvoja s interesom
životne sredine i društvenim razvojem.
1.1. Nastanak koncepta održivog razvoja
• Početkom 20. veka se postavljaju teorijske osnove za analizu optimalne upotrebe iscrpljivih
resursa (kraj ere pantehnološkog optimizma)
• U Stokholmu se 1972. godine održala Konferencija UN o životnoj sredini – inicirano je
osnivanje “Programa UN za životnu sredinu”. Kasnije je osnovana i agencija za istu.
• Koordiniranom akcijom međunarodnih tela, 1980. godine proklamovan je program globalne
akcije za postizanje održivosti “Svestska strategija očuvanja prirode”.
• Od strane UN je 1983. godine ustanovljena “Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj”
• Međudržavni panel o klimatskim promenama ustanovljen je u “Programu UN” 1988. godine
s ciljem da skupi naučne informacije vezane za promene klime
• Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju UNCED održana je 1992. u Rio de Žaneiru i
usvojen je dokument: “Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama” i “Konvencija o
biološkom diverzitetu”
• Decembra 1992. osnovana je Komisija UN za održivi razvoj
• U avgustu 2002. godine održan je Svetski samit o održivom razvoju u Johanesburgu –
odlučeno je da se u najkraćem vremenskom roku izrade i usvoje nacionalne strategije
održivgo razvoja
1.2. Osnovne ideje održivog razvoja
• Osnovne ideje na kojima se bazira koncept održivog razvoja:
1. Integracija zaštite životne sredine i ekonomije: ekonomski razvoj i zaštitu
životne sredine potrebno je integrisati kroz proces planiranja i implementacije.
2. Orijentacija ka budućnosti: jasno definisana briga u vezi sa uticajima koje
postojeće aktivnosti imaju za buduće generacije.
3. Zaštita životne sredine: smanjenje zagađenja i stepena uništavanja životne
sredine i zaštita živog svijeta.
4. Jednakost: saglasnost o neophodnosti ispunjavanja osnovnih potreba
siromašnih u sadašnjosti i jednakost između generacija.
5. Kvalitet života: priznanje da ljudsko blagostanje čini nešto više od ekonomskog
rasta i prosperiteta pojedinačno.
6. Učešće (participacija): priznanje da održivi razvoj zahtijeva rekonstrukciju
institucija, tako da one omoguće da se čuje glas cjelokupnog društva prilikom
odlučivanja.
2. Principi održivog razvoja
• Trougao održivosti – tri principa na kojima se bazira koncept održivog razvoja:
1. Princip ekološke održivosti - koji obezbeđuje da razvoj bude kompatibilan sa
održavanjem vitalnih ekoloških procesa, biološke raznovrsnosti i bioloških
resursa;
2. Princip socijalne i kulturne održivosti - koji obezbeđuje da razvoj bude
kompatibilan sa kulturom i tradicionalnim vrednostima ljudskih zajednica i
doprinosi jačanju njihovog identiteta;
3. Princip ekonomske održivosti - koji obezbeđuje da razvoj bude ekonomski
efikasan i da se resursima upravlja na način da njih mogu uspešno da koriste i
buduće generacije.
Okolina

Društvo Ekonomija
• Prikaz održivog razvoja prema analogiji sa Venovim dijagramima – gde je sa
1 označen presek tri skupa:
• Kod definisanja održivog razvoja javlja se problem sukoba između:
životne sredine i ciljeva razvoja.
• To se vidi i iz definicije održivog razvoja koja glasi: „Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava
sadašnje potrebe društva bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje
potrebe.“
• Ovako postavljen koncept zahteva ravnopravno uključivanje tri aspekta razvoja:
1. Ekonomski: Ekonomski održiv sistem mora biti u stanju da u kontinuitetu proizvodi robe i
usluge uz održanje nivoa upravljanja državom i spoljnim dugovima uz izbegavanje ekstremnih
sektorskih neravnoteža koje mogu da dovedu do velikih problema u poljoprivrednoj i
industrijskoj proizvodnji.
2. Životna sredina: Ekološki održiv sistem mora da održava stabilnim osnovne resurse uz
izbegavanje prekomerne eksploatacije sistema obnovljivih resursa ili ugrožavanja njihove
životne funkcije uz iscrpljivanjem neobnovljivih resursa u onoj meri u kojoj je kroz investicije
moguće naći adekvatnu zamene. Ovo uključuje održavanje biodiverziteta, stabilnosti
atmosfere, kao i funkcije ostalih ekosistema koji nisu označeni kao ekonomski resursi.
3. Društveni: Održivi sistem društva mora da obezbeđuje distribuciju kapitala, koja omogućava
adekvatno pružanje socijalnih usluga, uključujući zdravstvo i obrazovanje, ravnopravnost
polova, kao i učešće u politici i odgovornos
4 stuba održivog razvoja
3. Milenijumski ciljevi održivog razvoja
• Milenijumski ciljevi održivog razvoja čine 8 ciljeva, za koje su sve zemlje članice UN
dogovorile da pokušaju da ih ostvare do 2015. godine.
• Džon Bolton je prvi koristio ovaj termin kao ambasador Amerike pri UN – postavljajući
spisak potrebnih amandmana na Svetskom samitu u Njujorku 2005. godine
• Milenijumska deklaracija Ujedinjenih Nacija potpisana je septembra 2000. godine.

CILJEVI:
1. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja
2. Promovisanje jednakosti
3. Smanjenje smrtnosti kod dece
4. Promovisanje jednakosti polova
5. Poboljšanje zdravlja majki
6. Borba protiv HIVA, side, malarije i drugih bolesti
7. Obezbeđenje ekološke održivosti
8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj
 8 milenijumskih ciljeva održivog razvoja:
1. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi
▫ Smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno.
▫ Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi.
▫ Povećanje količine hrane za one koji pate od gladi.
2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja
▫ Osigurvanje da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje.
▫ Povećan upis đaka mora biti praćen naporima da se osigura da sva deca ostanu u školi i
steknu visokokvalitetno obrazovanje.
3. Promovisanje jednakosti polova
▫ Eliminisanje nejednakosti polova u osnovnom i srednjem obrazovanju po mogućstvu do 2005, i na
svim nivoima do 2015.
4. Smanjenje smrtnosti kod dece
▫ Smanjenje na dve trećine stepen smrtnosti među decom mlađom od pet godina.
5. Poboljšanje zdravlja majki
▫ Smanjenje na tri četvrtine stepen smrtnosti među majkama.
6. Borba protiv HIV/side, malarije, i drugih oboljenja
▫ Zaustavljanje i smanjenje širenja HIV/side.
▫ Zaustavljanje i smanjenje širenja malarije i drugih opasnih oboljenja.
7. Obezebeđenje ekološke održivosti
▫ Integrisanje principa održivog razvoja u politike i programe država; smanjenje gubitka prirodnih
resursa.
▫ Smanjenje na pola broja ljudi bez stalbog pristupa pijaćoj vodi.
▫ Postizanje značajnoih poboljšanja uslova života za otprilike 100 miliona beskućnika, do 2020.
8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj
▫ Dalji razvoj liberalnog tržišta i finansijskih sistema, predvidivih i nediskriminatorskih. Uključuje obavezu
za dobro upravljanje, razvoj i smanjenje siromaštva - na nacionalnoj i međunarodnoj osnovi.
▫ Upućivanje na posebne potrebe najnerazvijenijih zemalja. Ovo uključuje bescarinski sistem za šihove
proizvode; smanjenje duga visokozaduženim zemljama; ukdanje zvaničnog bilateralbog duga; i veća
zvanična pomoć pri razvoju za zemlje koje su se obavezale na smanjenje siromaštva.
▫ Upućivanje na posebne potrebe država unutar kopna i malih ostrvskih država.
▫ Sveobuhvatno bavljenje problemom duga zemalja u razvoju narodnim i međunarodnim merama kako
bi vraćanje duga bilo održivo na duže staze.
▫ U saradnji sa zemljama u razvoju, stvaranje pristojnog i produktivnog posla za mlade.
▫ U saradnji sa farmaceutskim kompanijama, obezbeđivanje pristupa u skladu sa sredstvima zemalja u
razvoju.
▫ U saradnji sa privatnim sektorom, obezbeđivanje pristupa pogodnostima savremenih tehnologija
naročito informacionih i komunikacionih.
4. Globalni ciljevi održivog razvoja – 17
• Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju, kako bi sprečili
siromaštvo, zaštitili životnu sredinu i klimu, i osigurali da svi ljudi žive u miru i
prosperitetu.
• Ovo su ciljevi na kojima UN u Srbiji radi:
5. Inkluzivna zelena ekonomija
• Inkluzivna zelena ekonomija je ekonomija koja nastoji da poveže ekonomske, društvene i efekte
životne sredine sprovođenjem CORa i Pariskog sporazuma. Potrebna je sistemska i duboka
transformacija ekonomije kakvu danas poznajemo da bi ona postala zelena i inkluzivna, i kako bi
se postigli ciljevi održivog razvoja. Pritom se oslanja na pet osnovnih principa delovanja koji bi
trebalo da dovedu do stvaranja novih međunarodnih politika i ozbiljnih privrednih reformi.
1. Princip blagostanja – ljudi učestvuju u stvaranju i uživaju u blagodeti prirode
2. Princip pravednosti – jednakost generacija
3. Princip poštovanja ograničenja Planete – vrednujemo ono što nam priroda daje i prepoznajemo
prirodna ograničenja, štitimo i čuvamo klimatsku stabilnost, vodu itd..
4. Princip efikasnosti i dovoljnosti – podržava se potrošnja i održiva proizvodnja, važan je pomak ka
manjoj upotrebi prirodnih neobnovljivih resursa
5. Princip dobrog upravljanja – meri se i prati učinak na ekonomiju i okolinu, zahteva participacija
građana, demokratija, finansijski sistem blagostanja
• Globalni barametar zelene ekonomije za 2020. godinu navodi:
”da su u procesu ostvarenja COR-a napravljeni pomaci, stvorene bolje podržavajuće institucije i
partnerstva u nastojanju da svoje ekonomije učine zelenim”.
6. Supstitucija resursa
• Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa jedan je od
nacionalnih prioriteta za ostvarivanje održivog razvoja u Republici Srbiji.
• Prirodni resursi :
1. Vazduh: Kvalitet vazduha u gradskim sredinama uslovljen je emisijom gasova, čađi, prašine i drugih
organskih i neorganskih materija, a koji potiču iz industrije, saobraćaja, termoenergetskih postrojenja i dr.
Donet zakon o zaštiti vazduha kojim će se propisati granične vrednosti u oblasti emisije i kvaliteta vazduha.
2. Vode: Republika Srbija raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljenje svojih potreba, ali samo ako ih
racionalno koristi i štiti od zagađenja.
3. Zemljište: na i degradaciju zemljišta utiče veći broj faktora, a to su : širenje naselja, izgradnja industrijskih,
saobraćajnih, rudarskih i energetskih objekata, erozija, zaslanjivanje, gubitak kvaliteta, hemijsko zagađenje
4. Biodiverzitet: sa ukupnom površinom zaštićenih prirodnih dobara od oko 6% Srbija spada u zemlje sa
srednje nižim stepenom zaštite. Veoma je značajno podizanje efikasnosti državnih organa na sprečavanju i
kažnjavanju nepoželjnih aktivnosti u zaštićenim područijima.
5. Šume: čine oko 26% ukupne teritorije Republike Srbije, a osnovni problem su nekontrolisane bespravne
seče i požari čime se ugrožava njihova zaštitna funkcija, pre svega od erozije.
U budućnosti treba podspešiti aktivnosti na proširenju površina pod šumama.
6. Mineralni resursi (metaličke sirovine i ind.metali): raznovrsnim, ali ne dovoljno bogatim mineralnim
resursima, a naznačajniji su : ugalj, nafta, gas, bakar, olovo, cink, antimon, nikl, kao i plemeniti i retki metali
pre svega zlato, srebro, bizmut, kadmijum, platina, selen, titan i drugi. Fosilna goriva čine ugalj, nafta i gas pri
čemu na lignit otpada 90% a preostalih 10% na naftu i gas
Obnovljivi izvori energije
• Stepen korišćenja obnovljivih izvora energije je veoma mali osim iskorišćavanja
velikih vodotoka jer su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije veći od
troškova konvencionalnih izvora energije
• Energetski potencijal obnovljivih izvora iznosi oko 25% godišnje potrošnje
primarne energije
• Na energiju biomase otpada 60-80% pa se može reći da je biomasa najznačajniji
domaći energetski potencijal
• Značajni su i drugi izvori: energija vototoka, biodizel, geotermalni izvori, vetar,
solarna energija
• Potrebno je podsticanje investicija u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora:
1. Putem poreskih olakšica
2. Putem subvencija
• Posebno veliki problem jesu “procedure za dobijanje dozvola” – komplikovane i
dugotrajne
Životna sredina i prirodni resursi
HVALA NA PAŽNJI !