ЗВУК

Обрада звука
ЗВУК
Звук је једна од најзначајних компонената
мултимедије. Две основне врсте звучних
садржаја у мултимедији су:
• музика;
• говор (заснован на способности човека да
изговара гласове и да их препознаје када их
чује).
Како настаје звук?
• Звук представља промену притиска ваздуха у
времену. Промена притиска изазива
механичке осцилације честица околног
ваздуха. Оне се преносе брзином од 340 m/s и
стижу до човековог уха, изазивајући на исти
начин механичко осциловање бубне опне у
уху. На тај начин човек добија осећај звука.
Звук је таласна величина

Карактеришу је:
•Амплитуда,
•Фреквенција ,
•Фаза.
Величине које карактеришу звук:
• Амплитуда је максимална вредност притиска ваздушног
таласа, која одређује интензитет (јачину) звука изражену
у децибелима(dB).
• Фреквенција (учестаност) је број осцилација звучног
сигнала у једној секунди и изражава се у херцима (Hz);
једна пуна осцилација сигнала се назива периода (Т).
• Фаза дефинише фазни угао сигнала у односу на
референтну вредност (координатни почетак на
дијаграму); изражава се у радијанима (rad) или
степенима (º); у примеру на слици са претходног слајда
фазни угао једнак је нули, с обзиром на то да сигнал
полази из координатног почетка.
Чујни распон

• Људско ухо може да чује звукове чија се учестаност

креће од 20 Hz до 20 kHz. Овај опсег се назива
чујни распон и он је специфичан за сваког човека
појединачно. Сигнале изнад 10 kHz већина људи
врло лоше чује. По јачини, људско ухо може да
региструје сигнале од приближно 0 dB („праг
шума“) до 120 dB („праг бола“).
Дигитализација звука
• Звук који се среће у природи је непрекидни
(аналогни) сигнал у времену. У том облику
он се може записати (снимити) на
грамофонској плочи или магнетној траци.
При том се помоћу одговарајућег уређаја (на
пример, микрофона) звук најпре претвара у
електрични сигнал, а затим у магнетни.
Међутим, аналогни запис је ниског квалитета,
па се аналогни звук претвара у дигитални
облик (дигитализује се).
Дигитализација звука
Дигитални сигнал је испрекидан у времену.
Данас су скоро сви уређаји дигитални, а
дигитално снимање звука има низ предности
у односу на аналогно. На тај начин се добијају
аудио записи у облику фајлова (датотека),
који се једноставно могу више пута копирати
без губитка квалитета, резати на дискове или
размењивати преко Интернета.
Дигитализација звука
Одвија се у три етапе:
• Семпловање
• Квантизација
• Кодирање
Семпловање
Дигитализација аналогног сигнала се врши
узимањем (одабирањем) вредности сигнала у
појединим одабраним тачкама које ће
представљати тај сигнал у дигиталном
облику. Број одабраних тачака одређује
учестаност одабирања („семпловања“)
при дигитализацији, а претварање ће бити
верније уколико је та учестаност већа
Квантизација
Квантизација је заокруживање одабраних
вредности на најближу из скупа дозвољених
вредности (стандардних вредности).

Кодирање
Кодирање је додељивање кодне комбинације
логичких нула и јединица свакој одабраној
вредности.
КОМПРЕСИЈА АУДИО ЗАПИСА
Поступак сажимања записа звучног
сигнала назива се компресија. Постоји
компресија без губитака (lossless) и
компресија са губицима (lossy). Обрнут
поступак је декомпресија. Програм за
компресију и декомпресију се назива кодек
(компресор–декомпресор).
Два основна стандарда звука
Два основна стандарда (прописи и правила) за формирање
дигиталног аудио записа су:
• MIDI (Musical Instrument Digital Interface)
• DA (Digital Audio).

MIDI је стандард за електронске музичке инструменте и рачунаре,

развијен осамдесетих година 20. века. Он даје детаљан опис
музичке нотације (нотни запис) и дефинише 127 различитих
музичких инструмената. Квалитет дигиталног MIDI записа зависи
од квалитета уређаја на којем се записује и репродукује. Предности
овог стандарда су што заузима мало простора, брзо се учитава и
репродукује, а дужина MIDI датотеке се може мењати без губитка
квалитета. Његов недостатак је што се не може употребити за
репродукцију говора и за вокале.
Два основна стандарда звука
Digital Audio је стандард који даје стварну
(реалну) репрезентацију звука у дигиталном
облику, али захтева много више простора у
поређењу са MIDI записом. Софтверска подршка за
овај стандард много је већа него за MIDI. Такође,
прављење дигиталних аудио садржаја не захтева
познавање музичке теорије (нота) као у случају
MIDI стандарда.
Данас је у широкој употреби Digital Audio стандард,
док MIDI стандард користе углавном музички
професионалци.
Основни формати звука
• MP3 формат
• WAV (Waveform Audio) формат
• WMA (Windows Media Audio) формат
Обрада звука
Основни поступци у обради звука су:
• одсецање;
• уплетање и састављање;
• прилагођење јачине;
• Fade-in и Fade-out;
• ширење времена;
• инвертовање звука;
• специјални ефекти...
Обрада звука
Програми који се најчешће користе за обраду
звука су:
• Free Audio Editor
• Audacity
• EXPStudio Audio Editor
• Easy Rington Editor
• mp3Direct Cut
• SoundForge