Гласовне промене

Јун 2022. година Никола Радуловић

 Промена Л у О
 Ова гласовна промена, одиграла се крајем XIV века, свако л које се нашло на крају слога прелазило је у о, а
можемо је запазити у следећим облицима речи
 На крају радног глаголског придева у м.ј: гледао – гледала, мислио – мислила, јео-јела
 У номинативу једнине неких придева у мушком роду: бео – бела, кисео – кисела
 У номинативу једнине неких именица: део – дела, орао – орла, троуао – троугла
 У свим падежима осим номинатива једнине и генитива множине именица које се завршавају на –лац (а у
основи имају р.г.п): гледалац – гледаоци – гледалаца, читалац – читаоци – читалаца, спасилац – спасиоци –
спацилаца
 У неким изведеним речима: сеоба(селити), деоба(делити),учионица(учио – учила)
 Изузеци: код неких именица које се завршавају на –лац(а у основи имају р.г.п.) сонант л остаје у свим
падежима: зналац, радозналац, неваљалац, ткачац
 У речима страног порекла сонант л остаје на крају речи: фудбал, генерал, журнал, метал
 Непостојано а
 Самогласник а који се у неким облицима једне речи јавља, док га у другим облицима исте речи нема, назива се
непостојан а, а уочавамо га:
 У номинативу јд. и генитиву мн. именица мушког рода: писац – писца - писаца, пас – пса - паса
 У генитиву множине неких именица средњег и женског рода чија се основа завршава сугласничком групом:
копље – копаља, писмо – писама, ребро – ребара,
 У номинативу јд.(и акузативом ако је исти) заменица(на – ав), и придева(на -ан, -ак, -ар): какав – каквог, сав –
свег, некакав - некаквог, икакав – икаквог, такав – таквог
 У радном глаголском придеву:рекао – рекла, могао – могла , ишао – ишла
 Код предлога с, под, над..., када би образовали тешко изговорљиву реч: са мном, преда мном...
 У неким глаголским префиксима: разабрати, одабрати, изагнати и у прилогу надасве
 У именицама страног порекла на –кт, -нт у генитиву множине: ефеката, дијалеката, инсеката
 У именицама страног порекла које имају с у завршној сугласничкој групи се не јавља у генитиву множине:
социјалиста, стилиста, киоска, индекса, рефлекса, комплекса
 Губљење сугласника
 Губљење сугласника запажамо када се
 Један од два иста сугласника нађу један поред другог: (без + звучан) безвучан, (рус + ски), руски (енглез + ски
енглесски) енглески, (без + шуман – бесшуман – бешшуман) бешуман
 Сугласници Т и Д нађу испред африката(ц, ч, ћ, џ, ђ): (отац – отца)оца, (сладолед + џија – сладоледџија) сладолеџија,
(задатак задатчић) задаћић
 Сугласник Т нађе у неким сугласничким групама тешким за изговор(стн,стк,штн,стл и сл.): (болестан болестна)
болесна, (постан постна) посна, (таст + бина тастбина) тазбина...
 Сугласник С нађе иза ч, ћ, ш: (ковач + ски ковачски) ковауки, (младић + ски младићски) младићки, (варош + ски
варошски) варошки и сл.
 Нема губљења сугласника у: Суперлативу придева (прилога) који почињу са Ј, најјачи, најјаднији...
 Неким сложеницама где би губљењем једног од њих значење могло постати нејасно: наддражавни, четрдесеттрећина,
ваннаставни, суперревизија, противвредност
 Код речи које садрже број 600 нема губљења ст: шестсто, шестстогодишњи, шестстоти...
 У неким страним речима (-киња и –ни): пијанисткиња, финалисткиња, протестни, контрастни
 Асимилација и сажимање
самогласника
 Асимилација самогласника је изједначавање различитих вокала, а сажимање самогласника је спајање два иста
вокала у један дуги
 Асимилација и сажимање: Неке придевске заменице у зависним падежима имају по два облика, краћи облик
је настао од дужег, те у њему запажамо најпре испадање сонанта ј, а потом асимилацију и сажимање
самогласника: мојег(а) – мог(а), мојем(у) – мом(е), твојем(у) – твом(е), али имамо и неке појединачне
примере: (појас поас паас) пас, (свакојако свакоако свакаако) свакако, (зајец – заец – зеец) зец
 Сажимање: До сажимања истих самогласниак долази у неким речима код којих се запажа промена л у о:(стол
стоо) сто, (вол воо) во, (сол соо) со. Има и неколико примера у којима се између два а изубило х: (сахат саат)
сат, (рахатлук раатлук) ратлук
 У сложеницама када се први део заврашава вокалом којим почиње други део:пооштрити, плавоока, поочим,
једноок, плавоока, антиисторијски,контрааргумент
 У неким падежним облицима страног порекла: сакоом, интервјуу, реноом,Перуу, купее...
Хвала на пажњи!