Источни фронт у Другом

светском рату

Давид
Николчевић
Источни фронт током Другог
светског рата је назив за
сукобе вођене у источној
Европи, озлоглашене по
непамћеној жестини,
разарању и неизмерним
губицима живота. Многи
извори укључују Немачку
инвазију на Пољску из 1939.
у борбе вођене на Источном
фронту, али је фокус овог
чланка на много већим
сукобима вођеним од
јуна 1941. до маја 1945, у
којима су две главне
зараћене стране
биле нацистичка
Немачка и Совјетски Савез.
 Совјетски савез
 Совјетски Савез је тријумфовао,
и из сукоба изашао као војна и
индустријска суперсила.
Совјетски Савез је након рата
остварио контролу над већим
делом источне Европе, а
Немачка је окупирана и
подељена. На руском, овај сукоб
се назива Великим
отаџбинским ратом (Великая
Отечественная война), име
које алудира
на Руско – наполеонски отаџби
нски рат на руском тлу 1812.
године.
Руско-фински рат
Руско-фински рат се може сматрати северним
крилом Источног фронта. Неки историчари овај
сукоб називају Руско-немачким ратом, а други
користе термин Совјетско-немачки
рат или Немачко-совјетски рат. Рат између
Немачке и Совјетског Савеза је отпочео 22.
јуна 1941, када су немачке трупе извршиле инвазију
на део Пољске који су претходно окупирали
Совјети, а завршио се 8. маја 1945, када су се
немачке оружане снаге безусловно предале
након Берлинске битке. 
 Инвазија: лето 1941.
У 04:45 22. јуна 1941, четири милиона немачких, италијанских,
румунских, и других војника је прешло границе и започело јуриш
у Совјетски Савез. Током наредних месец дана, офанзива која се
развијала као стабло дрвета је била потпуно незаустављива.
Немачке оклопне снаге су опколиле стотине хиљада совјетских
војника у огромним џеповима, које су затим смањивале спорије
пешадијске дивизије, док су тенкови настављали јуриш.
Москва и Ростов: Јесен 1941.
Хитлер је одлучио да сада настави поход на Москву, и за ту
прилику је преименовао Панцер групе у оклопне армије.
У операцији Тајфун, која је отпочела 30. септембра, 2. оклопна
армија је јуришала дуж калдрмисаног пута
од Орела (освојеног 7. октобра) до реке Оке код Плавска, док су
4. оклопна армија (премештена из Групе армија Север у групу
Центар) и 3. оклопна армија окруживале совјетске трупе у два
велика џепа код Вјазме и Брјанска. Група армија Север се
поставила испред Лењинграда и покушавала је да одсече
железничку везу од града ка истоку код Тихвина. Тако је
отпочела 900-дневна Опсада Лењинграда. Северно
од Арктичког круга, немачко-финске снаге су кренуле
на Мурманск, али нису могле да допру даље од реке Литсе, где су
стале.
Група армија Југ је ишла на југ од Дњепра, ка
обали Азовског мора, такође напредујући
кроз Харков, Курск и Сталино. 11. армија се кретала
у Крим, и преузела је контролу над целим
полуострвом до јесени (изузев Севастопоља, који се
држао до 3. јула 1942). 21. новембра, Немци су заузели
Ростов, капију ка Кавказу. Међутим, немачке линије
су биле превише растегнуте, и совјетски браниоци су
извршили контранапад на најистуреније делове 1.
оклопне армије са севера, и натерали Немце да се
повуку из града и иза реке Миус; ово је био прво
значајно немачко повлачење током рата.
Совјетска контра-офанзива: Зима 1941.

Током јесени, Жуков је пребацивао свеже и добро

опремљене снаге из Сибира и са далеког истока у
Москву. 5. децембра, 1941. појачања су напала
немачке линије око Москве, уз подршку нових
тенкова Т-34 и ракетних бацача Каћуша. Совјетске
снаге су биле припремљене за зимско ратовање, и
укључивале су неколико скијашких батаљона.
Изнурени и смрзнути Немци су били разбијени и
одбачени уназад између 100 и 250 km до 7. јануара
 1942.
 Даљи совјетски напад је покренут у касном јануару, и
његово тежиште је било на раскрсници између Групих
армија Север и Центар, између језера Селигер и Ржева, и
напад је направио рупу између две немачке армијске
групе. У садејству са напредовањем од Калуге на југозапад
од Москве, било је планирано да се две офанзиве споје код
Смоленска, али су се Немци окупили, и успели да спрече
ово спајање, задржавши избочину код Рзева.
Дон, Волга и Кавказ: Лето 1942.
Мада су били начињени планови да се поново нападне
Москва, 28. јуна 1942, офанзива је поново почела у
другом смеру. Група армија Југ је преузела
иницијативу, направивши упориште фронта битком за
Вороњеж а затим пратећи Дон јужно. Основни план је
био да се осигурају Дон и Волга, а затим да се уђе на
Кавказ према нафтним пољима, али су операциона
питања и лична таштина нагнали Хитлера да нареди
остваривање оба циља истовремено. Ростов је поново
освојен 24. јула када се придружила 1. оклопна армија,
а онда је та група кренула на југ према граду Мајкопу.
Као део ове кампање, изведена је операција
Шамил, чији је план био да група Бранденбрушких
командоса обучених у униформе совјетског НКВД-а
дестабилизује одбрану Мајкопа, и олакша улазак 1.
оклопне армије у нафтни град.
Стаљинград: Зима 1942.
Док су се немачка 6. армија и 4. оклопна армија
пробијале у Стаљинград, совјетске армије су се
гомилале са обе стране града, посебно на
мостобранима на Дону, које Румуни нису успевали да
смање, и са ових мостобрана су Совјети напали 19.
новембра 1942. У операцији Уран, два совјетска фронта
су се пробила кроз румунске положаје и спојила
код Калача 23. новембра, заробивши иза себе око
300.000 војника сила Осовине. Симултана офанзива на
сектору Ржева, позната као операција Марс требало је
да напредује до Смоленска, али је била неуспешна, јер
су је Немци тактички савладали.
 Немци су журили да пребаце трупе у Русију у
очајничком покушају да подрже напад на Стаљинград,
али офанзива није могла да отпочне до 12. децембра, до
када је 6. армија у Стаљинграду била већ изгладнела
исувише слаба да би подржала офанзиву. Операција
Зимска олуја, са три пребачене Панцер дивизије, је брзо
напредовала од Котељникова према реци Аксај али је
заустављена 65 km од циља
 Украјина: јесен и зима 1943.
 Продор совјетских снага у
позадину Орелске избочине био
је веома озбиљан. Чак ни
омиљена Хитлерова СС дивизија
„Велика Немачка“, која је
пребачена
из Бјелгорода у Карачев, није
успела да заустави напредовање
руских јединица, због чега је
донета стратешка одлука да се
напусти Орел и да се немачке
јединице повуку на Хаген
линију испред Брјанска.
 На југу, совјетске јединице пробиле су фронт
немачке Групе армија „Југ“ у близини Бјелгорода
и наставиле да напредују у правцу Харкова. У
жестокој покретној бици која је уследила на овом
делу фронта, током јула и августа 1943. године
немачки тенкови Тигар успели су да успоре и
зауставе руски напад на једном делу фронта али
су били принуђени на повлачење због пробоја
руских јединица у правцу Псела, због чека је
Харков коначно морао да буде евакуисан 22.
августа.
Белорусија: лето 1944.

На централном делу фронта, масивна совјетска

офанзива под називом Операција Багратион, која
је почела 22. јуна 1944. године, довела је до
уништења немачке Групе армија „Центар“. Немци
су део јединица ове групе армија пребацили две
недеље пре почетка совјетске офанзиве у западну
Европу како би се супротставили савезничком
искрцавању у Нормандији. Четири совјетске
армијске групе, састављене од 120 дивизија,
сручиле су се на ослабљене немачке положаје.
Совјети су остварили предност од десет према
један у тенковима и седам према један у
пешадији у односу на Немце. У тренутку напада
совјетска бројчана и квалитативна предност је
била огромна. Црвеној армији, која је у овој
офанзиви ангажовала преко 2,5 милиона
војника, Група армија „Центар“ је могла да се
супротстави са једва 800.000 војника.  Немачки
фронт се распао.
 -КРАЈ-
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!