РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА

Велимир Радловачки

velimir.radlovacki@gmail.com

www.radlovacki.com

facebook.com/velimir.radlovacki

instagram.com/velimirradlovacki
Меморија
Меморија
• Меморија у рачунару користи се за чување података привремено (док има
електричне енергије) или трајно (и по губитку електричне енергије).
• Меморију у рачунару можемо посматрати нијерархијски:

Тип Капацитет Брзина Цена

Регистри процесора 1 5 5
Кеш меморија процесора 2 4 4
Оперативна меморија 3 3 3
Електронска меморија за складиштење 4 2 2
Магнетна меморија за складиштење 5 1 1
Регистри процесора
• налазе се у оквиру самог језгра процесора (на истој силицијумској плочи са
осталим компоментама процесора).
Кеш меморија
• је ултрабрза меморија која се уграђује у процесор и носи ознаке L1, L2 и L3 (у
старијим рачунарским системима налазила се у засебним чиповима).
• Користи се да убрза приступ често коришћеним локацијама у оперативној
меморији.
Оперативна меморија
• чува програме који се извршавају и податке који се при томе користе. Назив
меморија са случајним приступом (RAM, Random Access Memory) добила је јер се
после приступа једном меморијском регистру може приступити било ком другом
(историјски гледано, у првим рачунарима то није било могуће).
• Време приступа сваком меморијском регистру је исто, односно константно, а
приступ може бити у циљу читања или уписа.
Оперативна меморија
• Обично се у десктоп рачунарима користе DIMM (dual in-line memory module), а у
лаптоп SODIMM (small outline dual in-line memory module) модули.
Меморија за складиштење
• за разлику од претходних типова чува програме и податке и по губитку електричне
енергије, па се зато назива и постојана меморија. Тренутно се користи више врста
постојаних меморија:
• флеш меморије (SSD (Solid State Drive), USB Flash, SD Card…)
• меморије са магнетним записом (HDD (Hard Disk Drive))
• меморије са оптичким записом (CD, DVD, Blu-ray)
Капацитет меморије
• изражава се бројем бајтова [B]. Један бајт представља се низом од осам бинарних
бројева, односно низом од осам битова [b или bit], нпр. 10110001. Значи:
• 1 bit = 0 или 1
• 1 B = 8 bit
• 1 KB = 1024 B
• 1 MB = 1024 KB
• 1 GB = 1024 MB
• 1 TB = 1024 GB итд.
Капацитет меморије
• Сада следи чувено питање – зашто је 1 KB = 1024 B, а не 1000 B?
• Како бинарни бројни систем има само две цифре, 210 = 1024, а не 1000.
• 1000(10) = 1111101000(2)
• 1024(10) = 10000000000(2)

• Ово се није свидело научницима који подржавају стандардизацију и желе да кило

увек буде 1000, па по другим стандардима из 1998. године:
• 1 kB = 1000 B, a 1 KiB = 1024 B (KiB се чита kibibyte – kilo-binary-byte)
• ми ћемо користити оригинални начин.
Представљање карактера у рачунару
Конверзија бинарних у декадне бројеве
• Један бајт може да има бинарне вредности 00000000, 00000001, 00000010,
00000011,… 11111111, односно декадне од 0 до 255. Зашто?
• Приликом превођења броја из бинарног система у декадни, последња цифра у
бинарном запису броја множи се са 20 односно са 1, претпоследња са 21 односно
са 2, следећа са 22 односно са 4 и тако редом до 27 односно 128.
• Затим се добијени производи саберу што резултује еквивалентним бројем у
декадном систему.
ASCII (American Standard Code for Information Interchange)
• представља скуп знакова и кодова који се користи у рачунарству и
телекомуникацијама.
• Један је од првих важних кодних стандарда.
• ASCII користи седмобитни код за представљање података, док се осми бит раније
користио као бит парности за проверу грешака у преносу или је имао улогу
карактеристичну за одређени уређај.
• Значи, сви подаци у рачунару морали су бити кодирани бројевима од 0 до 127,
односно битовима од 0000000 до 1111111.
ASCII
ASCII
• На пример карактери у речи Informatika по ASCII стандарду могу се
представити декадним бројевима:
• 73 110 102 111 114 109 97 116 105 107 97
• односно, у рачунару би се ти бројеви представили бинарним бројевима:
• 01001001 01101110 01100110 01101111 01110010 01101101
01100001 01110100 01101001 01101011 01100001
Задатак 1.
• Претвори бинарни број 10101100 у декадни број.
Задатак 2.
• Претвори бинарни број 11000101 у декадни број.
Конверзија декадних у бинарне бројеве
• Да би се број превео из декадног у бинарни система потребно је извршити поступак
целобројног дељења са 2.
• Остаци при дељењу се записују, а поступак се наставља све док количник не буде
једнак нули. Запис остатака од последњег ка првом је тражени бинарни број.
Задатак 3.
• Претвори декадни број 234 у бинарни број, односно бајт.
234 / 2 = 117 (0)
117 / 2 = 58 (1)
58 / 2 = 29 (0)
29 / 2 = 14 (1)
14 / 2 = 7 (0)
7 / 2 = 3 (1)
3 / 2 = 1 (1)
1 / 2 = 0 (1)
11101010
Задатак 4.
• Претвори декадни број 13 у бинарни број, односно бајт.
13 / 2 = 6 (1)
6 / 2 = 3 (0)
3 / 2 = 1 (1)
1 / 2 = 0 (1)
1101
00001101
ПИТАЊА?