Alkoholizam

Dejana Purović
Dušan Starčević
Doruk Ozkul
Šta je alkoholizam ?
• Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo, bolest na koju
ne obraćamo dovoljno pažnje, mada je njena rasprostranjenost i
štetnost veoma značajna.

• Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) alkoholizam

je treća bolest po učestalosti u svetu, odmah posle kardio-vaskularnih
(bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih
bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.
• Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se tačke
problem posmatra

• Postoji čitav niz različitih naziva koji označavaju alkoholizam

kao bolest poput hroničnog alkoholizma (u medicinskoj
terminologiji), zatim alkoholne narkomanije, hronične
alkoholne intoksikacije, alkoholne encefalopatije, dipsomanije,
alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze, alkoholita kao i
mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih
sufiksa reči alkohol.

• Alkoholizam je, općenito, svako pijenje alkohola koje dovodi

do značajnih psihičkih ili fizičkih zdravstvenih problema.
Pošto postoji neslaganje oko definicije reči alkoholizam, on
nije priznati dijagnostički entitet. Preovlađujuće dijagnostičke
klasifikacije su poremećaj upotrebe alkohola ili zavisnost od
alkohola, koji su definisani u odgovarajućim izvorima.
 Psihička i/ili fizička
zavisnost od alkohola,

OSNOVNE
KARAKTERISTIKE
ALKOHOLIČARA

Zdravstvene (telesne i
Dugotrajno,
psihičke) i/ili socijalne
nekontrolisano
(porodične, profesionalne i
konzumiranje alkoholnih
šire socijalne)
pića praćeno problemima,
komplikacije.
 Faze alkoholizma
Faza umerenog pijenja Trening faza
• Ni ova faza se ne smatra • Glavna odlika ove faze su
• Svi ljudi koji fazom zavisnosti. To je u
piju alkohol su u stvari jedan prelaz između
riziku da jednog faze umerenog pijenja i
zavisnosti. Osoba i dalje
dana postanu pije umereno, ali joj se
alkoholičari. Da dogodi da se povremeno
napije u nekoj situaciji.
li će se to desiti i • Ove dve navedene faze ne
kada, ne može zahtevaju stručno-
medicinsku pomoć, ali
se odrediti, ali treba povećati opreznost
rizik postoji. što se pijenja alkohola
tiče.
Pretoksikomanska
(predzavisna) faza
povećanje tolerancije i
psihička zavisnost.
Povećanje tolerancije je
pojava da alkoholičar
može da "podnese" veću
količinu alkohola nego
ranije. Ova pojava se
obično razvija postepeno,
tako da alkoholičari
"privikavaju" organizam
na sve veće i veće
količine alkohola.
Alkoholičar sa razvijenom
povišenom tolerancijom,
subjektivno, nema osećaj
pijanstva ni kada popije
veće količine alkohola. To
pak ne znači da nije pijan.
Njegove psihofizičke
sposobnosti su sigurno
smanjene.
Toksikomanska (zavisna)
Psihička zavisnost
faza
• Trajna psihološka • Ovo je faza kompletne
zavisnost ili "oslanjanje" zavisnosti od alkohola.
na efekat alkohola je Nju karakterišu četiri
potreba alkoholičara radi
"olakšanja" fizičkih ili
znaka. Ako osoba ima
prisutan samo jedan od
emocionalnih bolova. ovih znakova svrstava se
Takođe, alkohol može u ovu fazu
koristiti za ublažavanje a) Prvi znak je gubitak
napetosti, neizvesnosti, kontrole (fenomen prve
strepnje, straha, uopšteno čaše)
rečeno - anksioznosti.
Umirujuće dejstvo
b) Drugi znak je
alkoholna amnezija
alkohola može da se ("prekid filma")
postigne i tabletama za c) Treći znak je
umirenje. nemogućnost
• Psihička zavisnost apstinencija
predstavlja i uključivanje
d) Četvrti znak je pad
alkohola u razne tolerancije
aktivnosti kao neizbežan
element. Naprosto osoba
oseća nekompletnost
nekog događaja ili
aktivnosti bez alkoholola.
 Simptomi alkoholizma

Rani znakovi Pozni znakovi

1. Svaki dan se pije isto piće. 1. Postoje problemi sa spavanjem.
2. Postavljeno je ograničenje, ali je ovo 2. Ujutru se budi razdražljiv, bolestan, znojan
ograničenje premašeno. ili drhtav.
3. Pijte u roku od tri sata nakon buđenja.
3. Obustavljene su aktivnosti bez pijenja.
4. Ponekad se mogu javiti simptomi
4. Postoje problemi uzrokovani pijenjem, prekomernog povlačenja: satima ili danima
ali oni se ne primećuju i/ili im se to nakon što ljudi prestanu da piju, mogu
dozvoljava. imati epileptične napade, izgubiti svest,
5. Potrebno je više pića da bi se postigao ponekad osetiti povlačenje u rukama i
isti efekat. nogama, biti kratak dah, delirizni, ne znaju
gde su ili sa kim su, i halucinirati.

Uzroci alkoholizma
1. Stres
• Bilo kod kuće, na poslu ili
u bilo kom drugom
okruženju koje izaziva
stres, neki ljudi će popiti
piće da se opuste i opuste.
Piće može pomoći nekima
da se opuste i smire na
kraju haotičnog dana.
Međutim, za one koji
razviju poremećaj
upotrebe alkohola, ovo
postaje mehanizam
suočavanja i pretvara se u
neprilagođeni obrazac koji
se ponavlja. Broj pića i
učestalost pijenja se stalno
povećavaju.
2. Pijenje maloletnika bez
nadzora
• Nije neuobičajeno da mladi
ljudi žele da piju pre navršene
21. godine. Pritisak vršnjaka,
želja da se uklope u društvo i
želja da se osećaju zrelijim od
svojih stvarnih godina
uobičajeni su motivacioni
faktori za mladu osobu da
proba alkohol. Većina
tinejdžera i maloletnih mladih
odraslih koji
zloupotrebljavaju alkohol su
u opijanju. Bez pažljivog
roditeljskog nadzora i
intervencije, ako je potrebno,
ove navike mogu dovesti do
razvoja alkoholizma kasnije u
životu mlade osobe.
3. Lični izbor
• Mnogo pre nego što smo shvatili pravu medicinsku
prirodu alkoholizma, postojala je dugogodišnja debata.
Da li je alkoholizam izbor ili bolest?
• Gore smo spomenuli kako nam nauka govori da je
alkoholizam zaista medicinsko stanje. Međutim, osoba
koja još nije razvila biološku zavisnost od alkohola
može i dalje izabrati da pije neprilagođeno uprkos
tome što je svesna znakova upozorenja ili ličnih
faktora rizika.
• Na primer, poremećeno opijanje je preterano i često
skupo, i obično se naziva opijanjem. Iako ovo možda
ne ispunjava uvek kliničke kriterijume koji se smatraju
zavisnošću od alkohola, ovi obrasci ponašanja i dalje
predstavljaju značajan faktor rizika za nečije fizičko ili
mentalno zdravlje.
• Ovo ilustruje koliko je važno upravljati unosom
alkohola. Ako su pojedinci u mogućnosti da prate svoj
unos alkohola na zdrav, preporučen način, to ih može
sprečiti da dožive mnoge potencijalne teškoće koje
mogu da prate zloupotrebu alkohola.
4. Mentalno zdravlje
• Ljudi koji imaju druga stanja mentalnog
zdravlja kao što su bipolarni poremećaj,
posttraumatski stresni poremećaj (PTSP),
depresija ili anksioznost mogu biti pod
povećanim rizikom od razvoja alkoholizma
kao pratećeg poremećaja. Mnogi ljudi se
okreću alkoholu kako bi ublažili simptome
svog stanja, a ponovljeno konzumiranje
alkohola može povećati nečiju toleranciju.
Ovo na kraju dovodi do toga da pijete više da
biste proizveli isti osećaj, koji se na kraju
može razviti u alkoholizam.
• U ovim slučajevima, osoba se često leči
pristupom dvostruke dijagnoze. Stručnjak za
mentalno zdravlje fokusira se na lečenje
osnovnog stanja mentalnog zdravlja uz pomoć
osobi da se oporavi od zavisnosti od alkohola.
5. Traumatska iskustva
• Bilo koji broj traumatskih iskustava može dovesti
osobu u opasnost od razvoja poremećaja alkohola.
Na primer, pripadnik vojske koji je preživeo jeziv
ratni događaj može se okrenuti pijenju alkohola
jer nije u stanju da zdravo obradi svoja sećanja.
Ove prakse su veoma neprilagođene i mogu
napredovati do alkoholizma što više osoba
formira emocionalnu zavisnost.
• Savetnik obavešten o traumi može pomoći
pojedincu da procesuira svoju osnovnu traumu
kako bi mogao da živi ispunjenijim i emocionalno
zdravijim životom. Pored toga, osoba koja se leči
može takođe da se pozabavi svojim nezdravim
ponašanjem u vezi sa pićem i nauči da se
prilagodi situacijama koje izazivaju produktivnije
veštine suočavanja.
 1- Naučite o poremećaju upotrebe alkohola
• Pre nego što bilo šta uradite, važno je da znate da li vaš prijatelj ili voljena osoba ima zavisnost od alkohola.
Poremećaj upotrebe alkohola, ili alkoholizam, je više od pukog pijenja previše s vremena na vreme. Ponekad
alkohol kao mehanizam suočavanja ili društvena navika može izgledati kao alkoholizam, ali nije isto. Ljudi sa
poremećajem upotrebe alkohola ne piju umereno, čak i ako kažu da piju samo jedno piće.

2- Vežbajte ono što ćete reći.

• Dajte do znanja osobi do koje vam je stalo da ste dostupni i da vam je stalo. Pokušajte da formulišete izjave koje su pozitivne i podržavaju će.
Izbegavajte da budete negativni, uvredljivi ili drski. Korišćenje „ja“ izjava smanjuje optužbe i omogućava vam da budete aktivni učesnik u
diskusiji. Možda će biti od pomoći da iznesete određenu zabrinutost. Možete pomenuti kada je alkohol izazvao neželjeni efekat, kao što je nasilno
ponašanje ili ekonomski problemi. Umesto da kažete: „Ti si alkoholičar – moraš da dobiješ pomoć sada“, možete reći: „Volim te i veoma si mi
važan. Zabrinut sam zbog toga koliko pijete i to može štetiti vašem zdravlju." Pripremite se za svaki odgovor. Bez obzira na reakciju, treba da
ostanete mirni i uverite svoju osobu da ima vaše poštovanje i podršku.

3- Izaberite pravo vreme i mesto.

• Izaberite pravo vreme za ovaj važan razgovor. Razgovarajte na mestu gde znate da ćete imati tišinu i privatnost. Takođe ćete
želeti da izbegnete bilo kakve prekide kako biste oboje imali punu pažnju jedno drugom. Uverite se da vaša osoba nije
uznemirena ili zaokupljena drugim problemima. Najvažnije, osoba treba da bude trezna.
4-
Priđite i slušajte sa iskrenošću i saosećanjem
• Ako osoba ima problem sa alkoholom, najbolje što možete da uradite je da budete otvoreni i iskreni prema njoj u vezi sa tim.
Nada da će osoba postati bolje sama od sebe neće promeniti situaciju.Recite svojoj voljenoj osobi da ste zabrinuti da previše pije i
dajte im do znanja da želite da budete podrška. Budite spremni da se suočite sa negativnom reakcijom. Pokušajte da se oduprete
vašim sugestijama. Osoba može biti u poricanju, a može čak i ljutito reagovati na vaše pokušaje. Ne shvatajte to lično. Dajte im
vremena i prostora da donesu iskrenu odluku i slušajte šta imaju da kažu .

5- Ponudite svoju podršku

• Shvatite da ne možete naterati nekoga ko ne želi da ide na lečenje. Sve što možete da uradite je da ponudite svoju pomoć. Na njima je da
odluče da li će to uzeti. Budite neosuđujući, empatični i iskreni. Zamislite sebe u istoj situaciji i kakva bi vaša reakcija mogla biti. Vaš
prijatelj ili voljena osoba se takođe može zakleti da će sami smanjiti. Međutim, dela su važnija od reči. Podstaknite osobu da uđe u
formalni program lečenja. Zatražite konkretne obaveze, a zatim ih pratite. Možda ćete želeti da vidite da li drugi članovi porodice i
prijatelji žele da budu uključeni. Ovo može zavisiti od nekoliko faktora, kao što su koliko je ozbiljna situacija ili koliko osoba može biti
privatna.

6- Intervenišite
• Pristupanje nekome da razgovarate o vašim brigama razlikuje se od intervencije. Više je uključena intervencija. To
uključuje planiranje, davanje posledica, deljenje i predstavljanje opcije lečenja.Intervencija može biti pravac
delovanja ako je osoba veoma otporna da dobije pomoć. Tokom ovog procesa, prijatelji, članovi porodice i saradnici
se okupljaju da se suoče sa osobom i podstiču je na lečenje. Intervencije se često rade uz pomoć stručnog savetnika.
Hvala na pažnji.