METODE POBOLJŠANJA

TLA

D R E N I R A NJ E
 Dreniranje je kontrolisano prikupljanje i
odvođenje vode iz nekog dela terena.

 Poznato je da podzemna voda uglavnom

negativno utiče na stabilnost terena,
uslove građenja objekta ili na njihovo
funkcionalno korišćenje.
 Dejstvo podzemne vode može biti različito i
višestruko:
 Opterećenje terena ili objekta silama
hidrostatičkim i hidrodinamičkim, silama pornog
pritiska, uzgonom...

 Smanjivanje čvrstoće smicanja tla

 Hemijsko dejstvo vode na građevinske materijale

beton, čelik i sl.

 Stvaranje fenomena kao što su bubrenje,

skupljanje, sufozija, likvefakcija i sl. u terenima
izgrađenim od metastabilnih tla
 Za dreniranje terena koriste se drenažni
objekti i savremeni materijali.

 Od drenažnih objekata najviše se koriste:

depresioni bunari, vakuum bunari, drenažni
potkopi – galerije, subhorizontalni drenovi,
vertikalni drenovi, iglo filteri, drenažni tepisi.

 Od savremenih materijala najviše se koriste:

drenažne membrane, geotekstil, filteri za
proceđivanje voda, plastične cevi i dr.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni bunari

Drenažni bunari su vertikalne

bušotine prečnika 0.5-2.0m,
koje se primenjuju u
vodopropusnim sredinama sa
koeficijentom filtracije većim
od 10-2 cm/sec.
Najčešće se koriste kod
dreniranja iskopa temeljnih
jama, a mogu da se koriste i
kod padina i kosina.
U pogledu dubina nemaju
posebna ograničenja.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Vakuum bunari
Vakuum bunari se primenjuju
za dreniranje manje propusnih
sredina, za koje kf=10-3 - 10-4
cm/sec. Da bi voda doticala u
bunar mora se izazvati
vakuum, pa se voda kreće ka
bunaru pod atmosferskim
pritiskom. Primenom vakuum
bunara nivo podzemne vode
može da se spusti za 5-7 m.
Najčešće se primenjuju za
dreniranje iskopa temeljnih
jama i padina i kosina.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Iglo filteri

Metalne, plastične ili keramičke cevi

malog prečnika, najčešće 40-80 mm,
perforirane pri dnu i presvučene
finom mrežom koja ima ulogu
filterskog zasipa kod bunara.
Rade na istom principu kao vakuum
bunari. Pobijaju se na međusobnom
rastojanju 5-6m, a sniženje nivoa
podzemne vode iznosi 5-7m. Ako se
izvode u čvršćim sredinama
pobijanje nije moguće, pa se tada Primenjuju se za dreniranje
ugrađuju u prethodno izvedene iskopa kod dreniranja
padina i kosina.
bušotine, što poskupljuje radove i
ograničava njihovu primenu.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni rovovi
Drenažni rovovi su kontinualni drenažni objekti koji se najčešće
primenjuju kod dreniranja padina i kosina sa visokim nivoom
podzemne vode.
Mogu da budu širine 0.50-1.50 m, a dubine 10 m i više, u
zavisnosti od stabilnosti zidova rova i načina izvođenja. Ukoliko
su dublji od 2.0 m, često se izvode uz primenu podgrade.

Kontinualni (A) i
dskontinualni (B)
sistemi drenažnih
rovova
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni rovovi
Unutrašnjost rovova se ispunjava odgov. filterskom ispunom.
Iz rovova se voda odvodi kolektorskim perforiranim cevima koje
mogu da bude metalne, plastične ili keramičke. One se
postavljaju na betonsku podlogu – tajaču, radi sprečavanja
njihovog oštećenja usled eventualnih sleganja. Drenažni rov
obavezno na vrhu ima glineni tampon radi sprečavanja
doticanja površinskih voda u rov.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni rovovi
DRENAŽNI OBJEKTI
Subhorizontalni drenovi
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažne galerije
Drenažne galerije (tuneli) su veliki i vrlo skupi drenažni
objekti koji se primenjuju za povećanje stabilnosti
padina. Mogu da se izvode u kliznom telu ili u njegovoj
podlozi. U ovom drugom slučaju se stabilizuju sa
vertikalnim bušotinama.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažne cevi

Drenažne cevi su perforirane cevi, najčešće plastične,

koje se utiskuju u tlo i najčešće se koriste kod
dreniranja potpornih zidova i padina i kosina. Prečnici
cevi su 100-200mm, a dužine 5.0-30.0 m. Koriste se
kada je koeficijent filtracije k≥10-4 cm/sec.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni tepisi

Drenažni tepisi predstavljaju ravanske drenažne objekte

debljine 0.50-1.0m. U osnovi mogu da budu različitih oblika i
dimenzija što zavisi od konkretnih uslova na terenu. Čini ih
jedan ili više filterskih slojeva sa odvodnom kolektorskom cevi
(ili bez nje). Primenjuju se kod nasipa, saobraćajnica, brana i sl.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni tepisi
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažni tepisi
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažne trake

Posebni uski drenovi - drenažne trake od geosintetika

ugrađuju se u teren i služe kao drenažne bušotine.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažne maske
Drenažne maske primenjuju se kod dreniranja kosina useka.
Izrađuju se od krupnozrnog tla i drobljenih kamenih agregata:
peskovitog šljunka, kamene drobine ili lomljenog kamena.
Drenažne maske mogu da budu različitog oblika, najčešće
pravougaonog ili trapezastog, ređe trouglastog. Obično se rade
na celoj visini kosine. Širina drenažnih maski, određena
empirijski iznosi 1/3 do 1/2 visine kosine H.
Drenažne maske povećavaju stabilnost kosine iskopa ili useka
uz istovremeno dreniranje terena.
 DRENAŽNI OBJEKTI
Drenažne maske
 PRIMENA DRENIRANJA

Dreniranje se primenjuje kod:

- iskopa,
- objekata visokogradnje,
- potpornih zidova,
- saobraćajnica: površinsko, podužno, poprečno
- padina i kosina

Veoma često dreniranje se primenjuje za stabillizaciju

klizišta.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje iskopa
 Prilikom izvođenja temeljnih iskopa, koji se potpuno ili
delimično nalaze pod vodom, potrebno je izvršiti sniženje nivoa
podzemne vode, ispod dna buduće temeljne jame kako bi se
radovi izvodili u prirodno vlažnom tlu.
Dreniranje iskopa najčešće se vrši drenažnim bunarima, kojima
je mogući sniziti dubinu podzemne vode i do 10m (3 spratne
visine).
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje iskopa
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje iskopa
U određenim situacijama, za snižavanje nivoa podzemne vode
u kosinama iskopa mogu da se kombinuju drenažni bunari i
vakuum bunari, kao što je prikazano na slici.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje iskopa
Osim toga, za dreniranje kosina iskopa može da se koristi i
sistem iglofiltera.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje objekata visokogradnje
Postoje objekti kod kod kojih se ispumpavanje vode pomoću
pumpi odvija i nakon izgradnje objekta, ali to je veoma skupo.
Zbog toga se objekti visokogradnje često štite od štetnog
dejstva podzemne vode na drugi način. Na slici je prikazana
zaštita objekta od uticaja podzemne vode, pomoću
hidroizolacije i drenaža na zidovima i kolektorskih perforiranih
cevi.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje potpornih zidova
Prilikom građenja potpornih zidova mora da se obezbedi
efikasno dreniranje iza zida, jer bi prikupljanje vode iza zida
moglo da dovede do povećanja bočnih pritisaka na zid i do
raskvašavanja tla iza zida, što smanjuje njegovu čvrstoću.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje potpornih zidova
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje potpornih zidova
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
Kod stabilnih padina i kosina koristi se podužno dreniranje, jer
se time postiže povećanje faktora sigurnosti Fs, kao i
smanjenje priliva vode u drenažni kanal.
 
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
 

Dreniranje padine
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
 

Drenažni sistem za stabilizaciju klizišta

 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
 
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
Kod nestabilnih kosina, drenaže se postavljaju poprečno, tj. u
pravcu kretanja terena, jer bi u suprotnom, pomeranje terena
moglo da polomi drenažu i nanese veliku štetu usled dodotnog
upuštanja prikupljene vode u, ionako nestabilan teren.
 

 
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje padina i kosina
 
Ovi drenovi su svojim donjim krajem ispod klizne površine, tj.
ulaze u stabilni teren, i tako deluju kao potporna rebra
(kontraforovi). Oni tada imaju dvostruku ulogu: smanjuju nivo
podzemne vode i doprinose povećanju čvrstoće smicanja duž
klizne površine na tom delu.
Poteškoće koje prate dreniranje, kao postupak poboljšanja
svojstava terena, proizilaze iz činjenice da:
- nekad je potrebno da prođe i više meseci, pa i čitava
godina, da dreniranje počne da deluje u potpunosti,
- drenažni rovovi moraju, permanentnim čišćenjem, da
se održavaju u funkcionalnom stanju, jer u suprotnom, kada su
zapušeni postaju kolektori podzemne vode, što može da
dovede do štetnih posledica njihove primene.
 PRIMENA DRENIRANJA
Stabilizacija klizišta dreniranjem
 

 
 PRIMENA DRENIRANJA
Stabilizacija klizišta dreniranjem
 

 
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica
Stabilnost saobraćajnice je često ugrožena usled dejstva vode,
koja nepovoljno utiče na sve elemente saobraćajnice: podtlo,
trup saobraćajnice, posteljicu i kolovoznu konstrukciju.
Dejstvo vode može da bude različito:
- funkcionalno delovanje, koje dovodi do plavljenja
kolovoza, nanošenja mulja, stvaranje uslova za zaleđivanje,
- mehaničko delovanje, usled kojeg se stvaraju uzgon,
filtraciona sila, uslovi za pojavu likvefakcije (kod peska),
bubrenja (kod glina) ili tonjenja (kod lesa) i usled kojeg dolazi
do promene mehaničkih svojstava tla i stenskih masa, tj.
smenjenja čvrstoće i povećanje deformabilnosti,
- hemijsko delovanje, kada dolazi do rastvaranja soli u
tlu, mineralne transformacije tla i oštećenja ugrađenih
građevinskih materijala.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica

Dotok vode na saobraćajnicu se javlja:

- sa površine terena (stalni ili povremeni vodotokovi,
stajaće vode, slivanje vode posle kiše, otpadne vode i sl.),
- ispod površine terena (podzmne vode).

Voda može da uđe u trup saobraćajnice na jedan od sledećih

načina:
- proceđivanjem sa hipsometrijski viših delova terena,
- izdizanjem nivoa podzemne vode usled padavina,
- proceđivanjem kroz propustljiv ili oštećen zastor
kolovozne konstrukcije,
- kapilarnim izdizanjem podzemne vode u podtlu.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica

Drenažni objekti se grade da bi zaštitili saobraćajnicu od

nepovoljnog dejstva vode. Pri tome se uvažava princip da se
drenažni objekti projektuju tako da se vode, površinske ili
podzemne, najkraćim putem i najbrže, odvedu sa bilo kog
mesta saobraćajnice i njene okoline do mesta na kome više ne
predstavljaju opasnost za saobraćajnicu.

U zavisnosti od vrste vode koju treba odvesti razlikujemo:

- površinsko dreniranje, tj. skupljanje i odvođenje
površinskih voda,
- dreniranje podzemnih voda, tj. sakupljanje i odvođenje
podzemnih voda i voda dospelih u trup saobraćajnice
ili na posteljicu.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica - Površinsko dreniranje 

Površinskim dreniranjem prihvata se voda sa površine

saobraćajnice i njene okoline i odvodi se do mesta gde više ne
predstavlja opasnost za saobraćajnicu. Površinske drenaže
mogu da budu podužne i poprečne.

Podužno površinsko dreniranje saobraćajnica izvodi se

pomoću otvorenih kanala postavljenih pod nagibom 1-5%.
Standardni tipovi kanala za površinsko odvodnjavanje
saobraćajnica su: rigole, trouglasti, pravougaoni, trapezasti i sl.
  Poprečne drenažne građevine su propusti, koji
predstavljaju horizontalno postavljene cevi prečnika 1.0-3.0 m.
Sastoje se od ulazne građevine, sprovodne cevi i izlazne
građevine. Ulazna i izlazna građevina sadže čeoni zid, krilne
zidove i podnu konstrukciju.
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica - Dreniranje podzemne vode
 
Odvođenje podzemne vode vrši se radi uklanjanja vode sa
planuma (posteljice) i radi snižavanja vode u terenu.
Podzemne drenaže mogu da budu podužne i poprečne.

 
 PRIMENA DRENIRANJA
Dreniranje saobraćajnica

Dreniranje podzemne vode