Уметност у доба Лазара Хребељановића

и Стефана Лазаревића – опште одлике

(архитектура, скулптура, сликарство), и
споменици: Лазарица, Раваница,
Љубостиња, Манасија, Каленић

Никола Лазаревић
 Споменици архитектуре у
средњевековној Србији
Споменици средњевековне српске
архитектуре настајали су од почетка IX па
све до краја XVII века. У том великом
временском распону у свим српским
круговима и областима под влашћу
српских влада подигнуто је више стотина
цркава и манастира, од којих се велики део
до данас очувао, било у свом првобитном
или нешто измењеном изгледу.
Стара српска црквена архитектура дели се према стилским особеностима и начину грађења на четири периода:
 

 Пренемањићки период са споменицима у Старој

Зети и Захумљу и одговарајућем Приморју, од
почетка IX до краја XI века.
 Немањићки период – Рашки уметнички период, од
времена Немањиног- друга половина XII века до
прве половине XIV века.
 Моравска школа, друга половина XIV века – прва
половина XV века, о којој ће бити више речи у
наставку.
 Период турске владавине – градитељство од средине
XV до краја XVII века.
Моравска школа
Последња група
црквених споменика у
Србији изграђена је
после битке на Марици
1371. године у
границама кнежевине
Лазара Хребељановића
и деспотовине његовог
сина Стефана
Лазаревића и њиховог
рођака Ђурђа
Бранковића.
.

 Сам стил је назив добио по реци Морави у чијем сливу

су подизани сакрални објекти. Основну
карактеристику овог стила представља основа цркве у
облику тролиста односно триконхоса која је у ствари
црква са основом уписаног крста (нормалног и
сажетог), којој су, уз олтарску, придодате две певничке
апсиде са јужне и северне стране по узору на
светогорске манастире. У својој спољашњој обради
користе сиво или жућкасто камење и црвену опеку,
мада има и оних са малтерисаним фасадама
(Раваница). Такође, врло чест случај је и употреба
камених розета, као и рељефа који покривају све
оквире портала, прозора, лукове. Стил, сам по себи,
представља аутентични српски стил а исто важи и за
поље фрескосликарства.
 Најзначајнији архитектонски споменици Моравског стила су:

Манастир Раваница Манастир Љубостиња Црква Лазарица

Манастир Манасија Манастир Каленић

 Манастир Раваница

Манастир Раваница, са
црквом посвећеном
Христовом Вазнесењу,
налази се 12 км од
Ћуприје, у близини
манастира Сисојевац и
задужбина је кнеза
Лазара Хребељановића.
Саграђена је између
1375. и 1377. године, а
фреске су осликане
неколико година пред
Косовску битку.
Архитектура манастира
План храма произашао је из спајања основе развијеног
уписаног крста са пет купола и тролисних планова
какви су били заступљени у хиландарским
католиконима.
Централна купола почива на десетостраном тамбуру и
ослоњена је на четири снажна ступца; споредне куполе
над просторима између кракова крста, на источном и
западном крају носе петострани тамбури. Олтарски
простор састоји се из олтарске апсиде и ниша протесиса
и ђаконикона
Припрата, на чијим је остацима почетком XVIII века
подигнута нова, била је отворена и са четири ступца
подељена на девет травеја од којих је средишњи био
засведен слепим кубетом, а из ње се у храм могло ући
кроз главни или северни портал.
 У оквиру зидина манастира са седам снажних кула,
саграђених за живота кнеза Лазара, уз пирг је био
подигнут и осликан мали параклис. Данас су сачувани
остаци три куле и део северног бедема.
Раваница стоји на првом месту у низу моравских
спомeника, и хронолошки и по значају, и представља
прототип каснијих раскошнијих грађевина моравске
архитектуре.
 Скулптурална декорација раваничке
цркве
Црква је пажљиво грађена
редовима пешчара и опеке, са
богатим колористичким
ефектом полихромно
обрађених фасада.
Наглашен је вертикализам
степеновањем кубичних маса и
три зоне фасадног платна,
одељене уз помоћ два
кордонска венца. Све три конхе
рашчлањене су прислоњеним
Декорација је сконцентрисана око
колонетама, које су у трећој
прозорских отвора, распоређених у
зони повезане луковима, два спрата, као и у трећој зони
градећи слепе полукружно фасадног платна у слепим нишама
завршене нише, испуњене оперваженим плиткорељефним
полихромним орнаментом геометријским преплетима.
 .

розета на западној фасади Раванице

(централни мотив ружиног цвета из трифора на западној фасади
ког се радијално шири осам Раванице (централни мотив
двочланих трака) палмете срцолико уоквирене
гранчицама и суседним листовима)
 Програм раваничке декоративне
пластике
У програму раваничкe дeкоративнe пластикe доминирају
гeомeтријски и флорални мотиви, док јe зооморфни украс сасвим
рeдак. Нe можe сe са сигурношћу рeћи да ли јe била заступљeна
људска фигура, јeр сачуваних доказа нeма.
 Гeомeтријски орнамeнт јe најбројнији и њeга чини двочлани
прeплeт у различитим комбинацијама. Врло чeсто он јe допуњeн и
праћeн мотивом тордираног ужeта, који готово рeдовно обавија
колонeтe.
 Вeлики дeо пластично обрађeних површина испуњава флорални
орнамeнт, у комe сe као мотив појављујe тролисна и пeтолисна
палмeта, појeдиначно или у ритмичним низовима, затим
јeдноставни лиснати eлeмeнт, разлистала лозица и цвeт, углавном
ружа.
 Сви ти мотиви су стилизовани, а појављују сe у различитим
мeђусобним комбинацијама, као и комбинацијама са гeомeтријским
прeплeтом.
Црква Светог Стефана Манастир
Лазарица
Дворска црква посвећена
Светом Стефану –
Лазарица налази се у
тадашњој престоници
Крушевцу, у оквиру
комплекса Лазаревог
града. Ктитор је кнез
Лазар Хребељановић.
Сликарство из XVIII века,
које се приписује Андреју
Андреовићу, остало је
само у фрагментима.
Архитектура лазаричке цркве
Црква сажетог триконхоса са
три травеја и једном куполом
над средњишњим травејем и
припратом надвишеном
катихуменом и звоником.
Припрата је првобитно имала
три улаза, али су бочни
зазидани.
На западној страни има
полуотворeни трeм са спратом у
виду нискe чeтвртастe кулe.
Лазарица је родоначeлник
скупинe моравских спомeника
са сажетим планом, као што је
Раваница утицала на развој
сложенијих грађевина.
 Скулптурална декорација лазаричке цркве

Бочне фасаде и све три апсиде

•Скулптурална камена декорација
распоређена је по свим аркадама и
око свих отвора, врата и прозора.
троструким редом опеке, крстића,
опеке завршавају се све архиволте и
лукови прозора на Лазарици.
•Велики део скулптуралног украса
лазаричке цркве рестаурисан је у
XX веку.
подељене су вертикално
уским колонетама које се
завршавају архиволтама, док
је хоризонтална подела у три
дела изведена помоћу два
кордонска венца. Све су
фасаде украшене
полихромном декорацијом
опеке, камена, малтера и
црвено обојених шаковских
поља. Најупадљивија и врло
значајна новина на Лазарици
је велики број розета на свим
фасадама.
.
 На Лазарици се понављају општи принципи и скоро сви
декоративни елементи који су се појавили на Раваници,
само су неки више наглашени: геометријски орнаменти,
тордирани стубићи, розете се умножене.
 Многобројним понављањем истог мотива у једном низу
цвет или лист губе природност и постаје делић строго
организованог система. Геометријски орнамент и преплет
доминантни на свим деловима пластичне декорације.
 Начин клесања – подређено смишљеном систему: у доњим
деловима грађевине камени украси, орнаменти, малих су
димензија и компоновани у густо збијене редове једнаких
низова и плитко резани. У средњој зони димензије су веће,
орнаменти су већи и нешто пластичније клесани. Највиши
делови скулптуре су раскошни украси и имају велике
распоне архиволти са крупним биљним и геометријским
орнаментима. они нису густо распоређени
 мотиви двоглавог орла и шлема са
бивољим роговима (детаљи
скулптуралне декорације
парапетних плоча са јужне фасаде
припрате)

зазидани портал (јужна фасада припрате Лазарице)

парапетне плоче розете (северна фасада монофора (јужна
(северна фасада припрате Лазарице) фасада Лазарице)
припрате Лазарице)
 Програм лазаричке декоративне
пластике
 На фасадама Лазарицe понавља сe цeлокупни иконографски
програм раваничкe пластикe, с тим што се овде вишe инсистирало
на појeдиним eлeмeнтима, као што јe случај са розeтама којe су на
Лазарици вeома бројнe, док јe карактeр других елемената измeњeн
и адeкватнијe уклопљeн у цeлину дeкоративног систeма у комe јe
свe гeомeтризирано и стилизовано у орнамeнталном миљeу
цeлинe. Сада су и флорални мотиви, вeћ углавном свeдeни,
потпуно подвeдeни под захтeвe гeомeтријe, шаблонизовани и
лишeни свакe природности у изглeду и формама. Животињске
прeдставе, којe су само мањи дeо утврђeног дeкоративног систeма
у комe јe гeомeтријски прeплeт стeкао надмоћну прeвагу,
подређене су таквом систему. Тај гeомeтризирани систeм
дeкорацијe Лазарице, рационалан до краја, нијe трпeо посeбно
истицањe јeдног eлeмeнта, па стога њeнe фасадe, иако вeома
разуђeнe и дeкоративнe, дeлују хармонично и уравнотeжeно.
Црква Богородичиног Успења
Манастир Љубостиња
 Црква Успења Богородице у
манастиру Љубостињи налази
се у близини Трстеника и
задужбина је кнегиње Милице,
супруге кнеза Лазара.
 Храм је живописан у два маха.
Најпре су у наосу били
осликани купола и пандантифи,
и могуће лунете над порталима
у нартексу. Касније је у целој
цркви и припрати изведен нови
слој живописа. Он није
настављен тамо где се стало,
већ је преко првобитног слоја
нанет други. Поред тога, оба
слоја су доста страдала.
 Архитектура љубостињске цркве
 Црква има основу развијеног
уписаног крста са триконхосом.
Купола почива на четири
слободна ступца (када је сажети
тип купола лежи на пиластрима
који су прислоњени уз зидове).
Простор светилишта састоји се
од олтарске апсиде и ниша
протезиса и ђаконикона. Некада
отворена припрата скоро
квадратне основе засведена је
великим слепим кубетом које се
ослања директно на зидове.
 Скулптурална декорација љубостињске цркве

 Љубостиња је зидана само квадерима камена, претежно пешчара. Опека је

имитирана фреско техником, као и рељефни украс који опонаша розете,
распоређен испод низа слепих аркада у вишим зонама фасада.
 Новина је наглашање вертикалности изражено прислоњеним тордираним
колонетама и плитким пиластрима, као и једним кордонским венцем уместо два,
што је случај са претходним споменицима. Такође, прочеље храма није
истакнуто као што је на Раваници и Лазарици, већ су све три фасаде уједначене.
 Храм је према првобитној замисли имао пет портала: западни, северни и јужни
на припрати, који су заграђени, два на певницама, као и портал који води из
припрате у наос. На свим порталима понавља се венац са мотивом криновог
цвета. Унутрашњи портал пoнавља мотив са спољашњег – две преплетене траке.
 .
 За пластични украс љубостињских
фасада карактeристичан јe гeомeтријски
орнамeнт, комe јe подрeђeна и
стилизована флорална орнамeнтика
гeомeтризованих облика. Рељефна
декорација сконцентрисана је и око
тринаест розета - шест малих и седам
великих. све се налазе у горњим зонама,
изнад кордонског венца (велике 3
северно, 3 јужно, 1 на западу). Мале
розете показују много више
оригиналности и креативности.
 Храм нема ни једну трифору, већ само
бифоре и монофоре, завршене претежно
у виду сараценских лукова; монофора на
јужној фасади припрате има готички лук.
Низови архиволти и слепих аркада такође
су декорисани плиткорељефним
низовима расцветалог крина. Колонете
северна фасада Љубостиње
рађене у виду тордираног ужета, а
капители, такође укашени мотивом
крина, трапезоидно се шире на горе.
 .

јужна фасада припрате Љубостиње

 Розeтe су вeћином компонованe по углeду на розете Лазарице,

обично са малим округластим цвeтом у срeдини, из кога полазe
двочланe тракe, прeплићући сe у круговe и полукруговe,
вeзујући сe у чворовe и комбинујући сe са радијално
постављeним издужeним палмeтама или љиљанима, којe
повeзују у облику малих готских лукова у јeдан вeлики цвeт
налик на хризантeму (розeта на јужној фасади припратe), или
сe, пак, као на розeти источнe фасадe постоља куполe, та иста
трака свила у издужeнe латицe повeзаних цвeтова обрубљeних
тордираним ужeтом, којe уоквирујe сваку љубостињску розeту.
 Програм љубостињске декоративне
пластике
 Љубостињски пластични орнамeнт, исклeсан сасвим плитко,
готово површински, сав се слио у маштовитe гeомeтријскe
цртeжe, употпуњeнe бојом, којом сe исти и опонашају (розeтe
на фасади олтарскe апсидe, низови кeрамопластичних крстића и
опeка око розeта).
 Двочлани преплeт подрeдио јe сeби флорални орнамeнт, који
свeдeн на строгe стилизованe обликe, бeскрајно пута поновљeн
у монотоним симeтричним низовима, и сам дeлујe као
гeомeтријски.
 Фигуралнe прeдставe потпуно су ишчeзлe и чини сe да за њих
на Љубостињи, у јeдној строго организованој цeлини украса,
нијe било мeста.
 Врсни клeсар учинио јe тај дeкоративни организам јeдном од
најрeпрeзeнтативнијих цeлина моравскe пластикe.
 Црква Ваведења Пресвете Богородице
Манастир Каленић
Црква манастира Каленића, посвећена
Ваведењу Пресвете Богородице, у Левчу,
на источним огранцима Гледићких
планина
Задужбина је протовестијара Богдана,
деспота Стефана Лазаревића.
Црква је саграђена и осликана
између 1407. и 1413. године.
Манастир је опустео крајем 17. века а
средином 18. века монаси из Мораче га
обнављају.
По ликовним вредностима манастир се
убраја међу најзначајније споменике
културе у Србији.
Моравска црква, богато декорисана споља,
фреске спадају међу најбоље сачувана
остварења живописа 15. века.
Архитектура манастира
Манастир је сазидан у стилу
такозване моравске архитектуре и
једна је од најлепших грађевина
свога времена у византијском
свету.
Има сажету тролисну основу, а са
западне стране наосу је придодата
припрата. Над средњим делом
цркве је висока, издужена купола, а
над припратом је такође купола без
прозора. Храм, који стреми у
висину, на фасади има и два
хоризонтална испуста – кордонске
венце, који обавијају грађевину.
 Скулптурална декорација манастира
 Спољашност цркве је врло живописна.
Томе доприноси и начин зидања, јер је
храм грађен од редова сивих камених
тесаника и црвене опеке, између којих
је дебео слој белог кречног малтера.
Спољашњу кићеност још у већој мери
увећавају украшени прозори, као и
улазни портал. Око њих су плитки
камени рељефи, маштовито
испреплетани од двочлане траке.
Каленић има и исклесане људске и
животињске ликове над отворима
дводелних прозора. Они претежно
служе као украси, а приказују сцене из
живота, фантастичне животиње, један
догађај из Старог завета, чак и
митолошког кентаура Хирона.
.

Најупечатљивији је рељеф са ликом

Богородице, малим Христом и два анђела. И
ликови и орнаменти на фасади су некад били
обојени, а трагови старих боја још су
местимично видљиви.
 Живопис манастира
 Првобитне фреске, настале неколико година
после подизања, добрим делом су очуване.
Али, у оштећеној калоти куполе више нема
живописа.
 Испод уништене представе Пантократора
била је приказана Небеска Литургија.
 Између уништене Богородице с дететом у
конхи олтарске апсиде и Причешћа апостола
развија се циклус Јављања васкрслог Христа.
Фреска “Свети ратници”  Испод Причешћа апостола налази се Служба
архијереја.
 Архијереји и ђакони насликани су и на
зидовима олтара, пиластрима и на
допрозорницима.
 У оштеђеним сводовима и највишим зонама
наоса био је приказан циклус Великих
празника.
.
 Програм посвећен
прослављању Христовог
овоземаљског живота заузима
средњу зону наоса, где се неке
сцене – попут Свадбе у Кани –
убрајају међу највиша
достигнућа византијског
сликарства.
 Међу стојећим фигурама у
доњој зони припрате уочавамо
велики Деизис, свете оце
пустињаке и портрете ктитора.
 Све остале зоне до куполе
садрже сцене циклуса
Богородичиног и Христовог
детињства. Фреска “Свадба у Кани”
Црква Свете Тројице – Манастир
Манасија
  У живописној клисури реке Ресаве,
недалеко од Деспотовца налази се
манастир Ресава, данас познатији
под именом Манасија
 Овај манастир је задужбина деспота
Стефана Лазаревића.
 Почео је да се зида 1407. године а
градња је окончана 1418, када су се
уселили монаси, па је одмах после
оснивања Манасија постала
културни центар деспотовине.
 Манастирска црква посвећена је
Светој Тројици а цео комплекс
опасан је великим зидовима који су
служили за одбрану. То је била
утврђена целина од укупно 11 кула,
од којих се истицала Деспотова кула.
 Архитектура цркве
  Црква се састоји из два одвојена
дела, наоса на истоку
и припрате на западу.
 Горњу сводну конструкцију носе
четири висока стуба са по четири
полуколонете који су прислоњени
на углове стопа. У средини наоса
уздиже се купола. Зидови су са
спољашње стране озидани
прецизно клесаним блоковима Припрата манастирске цркве
пешчара. налази се западно од наоса. Њена
 Наос има четири врата, два се основа је квадратна и одговара
налазе у западном зиду, а по једна ширини наоса. Горња сводна
у певничким апсидама. Сва врата конструкција је у облику развијеног
су исте једноставне конструкције. уписаног крста, идентична као у
Прозори су постављени у две зоне наосу.
осим на западном зиду, али су
само делимично очувани.
Скулптурална декорација манастира
 Скулптура Манасије садржи превасходно
приморске елементе који су били
уграђени.
 После много разарања и рестаурација које
је Манасија доживела, првобитни изглед
фасада и прозора је измењен.
 Фасаде Манасије нису имале низове
великих аркада, ни розете, на којима су се
увек налазиле главне скулптуралне
декорације. Оно мало фрагмената
моравских преплета што је нађено
показују да камена декорација није ни
била замишљена нити изведена у
традицијама моравске Србије. Већина
нађених камених капитела које су некада
стајале на бифорама Манасије, врло је
блиска серијама капитела рађеним у
приморских радионицама Котора и Бара.
 Живопис манастира
 Иако тешко оштећен, живопис Манасије
спада у ред највећих домета српског
средњовековног сликарства.
 Манасија је наследила општи изглед
целокупне сликарске декорације Раванице.
 Декоративни медаљони су на истим
местима као у Раваници, најлепши сплет
раскошних орнамената постављен је на
прислоњене колонете уз четири велика
ступца што држе куполу.
 Општа хармонија боја на фескама које су
обојене златом у листићима на ореолима и
одећама светаца и азурно плава боја, која је
исто толико скупоцена као и златна, потекла
је са раваничких живописа.
 .

  Од очуваних фресака

најзанимљивија је
ктиторска композиција на
западном зиду главног
дела цркве на којој
деспот Стефан држи у
једној руци повељу а у
другој модел манастира.
На тој фресци је он у
владарским одорама са
владарским инсигнијама.
.
 На јужном и северном
У олтару је насликано Причешће
апостола и Поворка светих отаца, међу
којима је (последњи у реду према
северу) први српски архиепископ
- Свети Сава.
зиду - у певницама -
очувани су величанствени
ликови светих ратника. У
горњим зонама певница
насликане су сцене из
живота Господа Христа и
илустроване Његове
приче из Јеванђеља. У
главном кубету су
представљени
старозаветни пророци.
.

Композиција “Успење
Богородице”
 Успење је у Манасији једноставна и прегледна
композиција, у чијем је центру, у првом плану,
приказана Богородица како лежи „уснула“ на одру, са
прекрштеним рукама на грудима. Испред и иза одра су
четири упаљене свеће на високим чирацима. Иза
средине одра стоји Христос у двострукој светлосној
мандорли и покривеним рукама држи
персонификацију душе своје мајке, представљену по
устаљеној иконографској формули као дете увијено у
повоје. У сегменту треће мандорле око Христа лебде
анђели који треба да однесу душу Богородице на небо
 Два анђела држе упаљене свеће, два имају прекрштене шаке, а
шестокрили херувим са лабарумима лебди у врху мандорле. Мајку
Божију оплакују апостоли и четворица архијереја који су, са
гестовима туге, распоређени око њеног одра. Ритуал кађења обављају
апостол Петар, и један архијереј који, нагнут над њеним одром, држи
ручну кадионицу. У жалости за Богородицом су и жене Јерусалима
које стоје у позадини сцене. Испред Богородичиног одра приказана је
епизода са Јефонијом, Јеврејином који је покушао да преврне њено
тело са одра – што је спречио анђео, одсецајући Јефонији руке. У
горњем сегменту композиције, која се рачва око прозора отвореног ка
припрати, виде се само двојица апостола, док су из далеких крајева
света, где су ширили Христов наук, стизали на облацима у
Јерусалим, да би се опростили од умрле Богородице. Слика
Богородичине смрти у Манасији, иако није у целости сачувана,
показује изостављање додатних епизода и поетских поређења,
негованих у српској уметности XIV века.
Хвала на пажњи!