ДНК И РНК

Тамара Николић
Ана Мудринић
Теодора Станојевић
Шта је ДНК?
Oд чeга се састоји?
• ДНК је скраћеница за "дезоксирибонуклеинска киселина" .
• То је молекул који се налази у свим живим организмима,
укључујући и људе.
• ДНК садржи генетске информације које одређују наследне
карактеристике организма.

• Код човека, ДНК се налази у скоро свим ћелијама и даје им

упутства неопходна за раст, функције и реаговање на
промене у спољашњој средини. ДНК се преноси са једне
генерације ћелија на следећу.

• ДНК се преноси и на нивоу читавог организма.

• Молекул ДНК се састоји од два дуга полинуклеотидна

ланца грађена од деоксинуклеотида.
 • Два полинуклеотидна ланца су међусобно повезана
водоничним везама које се успостављају између база .
• Захваљујући комплементарности у спаривању база, два
ланца ДНК су комплементарна.
• Концепт комплементарности у спаривању база је од
суштинске важности за репликацију, транскрипцију и
Спаривање транслацију.

база • ДНК је дуги низ спарених хемијских јединица,

нуклеотида, којих има четири врсте (аденин, цитозин,
гуанин и тимин). Редослед нуклеотида је примарна
структура гена. Гени дају упутство за синтезу протеина
који ћелијама и организмима омогућавају
функционисање (то није једина функција гена).
•  
Спаривање база
Основна градивна јединица ДНК је нуклеотид. Најзаслужнији за откриће структуре нуклеотида био
је шкотски хемичар, Александар Робертус Тод добитник Нобелове награде за хемију 1957. год.

Нуклеотид се састоји од три компоненте :

1. једног молекула азотне базе,

2. једног молекула шећера пентозе (моносахарид са 5 угљеникових атома) и

3. једне фосфатне групе.

Спаривање база
Азотне базе могу бити:
• пуринске (пурини) и
• пиримидинске (пиримидини).

Пуринске базе ДНК су:

• аденин(А) и
• гуанин(Г).

Пиримидинске су:
• цитозин(Ц) и
• тимин(Т).

Пентоза која улази у састав ДНК је дезоксирибоза.

Структура полинуклеотидног сегмента
ДНК

Полимери који садрже мање од

20-30 нуклеотида се називају
олигонуклеотиди.
ДНК ланци су
посављени
антипаралелно
• Два комплементарна
ланца су супротно
оријентисана. У једном
ланцу, 5’Ц шећера је изнад
3’Ц (5’Ц → 3’Ц правац). У
другом ланцу, 3’Ц је изнад
5’Ц (3’Ц → 5’Ц правац).
• У сваком пару пуринска
веза повезана са
пиримидинском,а ланци
ДНК се налазе подједнако
удаљени целом својом
дужином.
Стабилност молекула

Стаблиност молекула ДНК зависи од:

1. Водоничних веза- одвијају се између парова база

2. Хидрофобних интеракција- одвијају се између парова база

3. Ван дер Валсових сила- одвијају се између наслаганих парова база

Структура ДНК

• Код еукариота сваки хромозом садржи један линеаран ДНК хеликс.

• ДНК најдужег људског хромозома је дугачка више од 7цм.
• Када би се ДНК свих 46 хромозома у хуманој диплоидној ћелији повезала
настављајући крај једног н почетак следећег хромозома, наша укупна ДНК би се
износила око 2 м у дужину.
Секундарна структура
• Б облик је најчешћи облик ДНК и њега су описали Вотсон и Крик као секундарну структуру

• Карактеристике Б облика

• Деснооријентисано увијање хеликса

• Комплетан навој се састоји од 10 парова база

• Дужина навоја 3.4 нм

• Растојање између парова база 0.34 нм

• Пречник хеликса 2.0 нм

• Сваки пар база је померен у односу претходни 36

• Образовање две врсте бразди

• Слагање база под правим углом у односу на уздужну осу хеликса

Секундарна структура
Денатурација ДНК
• Денатурација ДНК је процес раздвајања два ланца молекула ДНК у ин
витро условима

• Денатурацију ДНК могу узроковати:

• Висока температура (топљење)-

• Температура топљења Тм – температура на којој је половина молекула

ДНК денатурисана.

• Излагање базама (базна денатурација)- повећање пХ изнад 11,3

• Смањење јонске јачине

• Различити денатуришући агенси

• Ренатурација ДНК је када комплементарни ланци ДНК раздвојени

денатурацијом могу под одговарајућим условима да поново
формирају двоструки Ц нижи од Тм).