НАПОРЕДНЕ

КОНСТРУКЦИЈЕ
(ТИПОВИ)
Радили:
Јана Миликић
Стефан Бошковић
 Напоредне конструкције чине две или више независних
предикатских реченица:

Долази месец јун и почињу пријемни испити

Овакве конструкције називају се напоредносложене реченице или

независносложене реченице. Овде термин независна означава да су две реченице
међусобно независне, односно да су повезане напоредним односом. У наведеној
реченици две клаузе су потпуно заокружене поруке. У првој реченици централна
реч (лексичко језгро) јесте глагол ДОЋИ, а у другој то је глагол ПОЧЕТИ.
 У напоредној конструкцији треба уочити:
1. Чланове конструкције
2. Функцију коју обављају
3. Тип напоредног односа
4. Обележја односа

Међу члановима напоредне конструкције постоји неколико врста

напоредних односа:
5. Саставни
6. Раставни
7. Супротни
8. Закључни
9. Искључни
10. Градациони.
САСТАВНИ ОДНОС
Саставни однос (копулативни) остварују јединице напоредне
конструкције са паралелним (истовременим) и међусобно сагласним
радњама или ситуацијама или са радњама које се надовезују једну на другу.
Обележја њиховог односа су везници И, НИ, НИТИ, ПА, ТЕ:

Аутобус се покварио и нисмо стигли на утакмицу.

Он пије кафу и чита новине.
Није ни телефонирао ни писао.
РАСТАВНИ ОДНОС
Раставни однос (дисјунктивни) повезује две алтернативне јединице
напоредне конструкције од којих може да се реализује само једна, а
обележје је везник ИЛИ. Алтернација се истиче постављањем везника
ИЛИ на почетку обе реченице:

Ићи ћу у шетњу или ћу остати код куће.

Буди добар према њему или га остави на миру.
Или ће се извинити, или ће се правити наиван.
СУПРОТАН ОДНОС
Супротан однос је веза две јединице напоредне конструкције, које
међусобно нису сагласне него су супротне, несагласне и
противуречне. Обележја овога односа су везници: А, АЛИ, ВЕЋ,
НЕГО, НЕ, ПА, ИПАК:

Петар се спремао за утакмицу, али је остао на клупи.

Он је отишао десно, а ја сам продужио право.
Није била у куповини већ је шетала са другарицом.
ЗАКЉУЧНИ ОДНОС
Закључни однос (конклузивни) остварују две независне предикатске
реченице када садржина друге реченице проистиче из садржине прве
реченице као логични закључак. Обележје овог односа је везник ДАКЛЕ и
везнички спој ПРЕМА ТОМЕ:

Добро се припремио, биће примљен.

Почео је да пада снег, дакле, данас ће бити хладно.
У граду је застој, према томе, нисмо могли стићи на време.
ИСКЉУЧНИ ОДНОС
Искључни однос (ексклузивни) остварују две независне
предикатске реченице када се другом реченицом нешто искључује из
садржине прве реченице. Обележја овог односа су везници САМО,
ЈЕДИНО и спојеви САМО ШТО, ЈЕДИНО ШТО, ТЕК ШТО:

Сви су побегли, једино је он остао.

Сви су понешто рекли, само је он ћутао.
Спреман је за тест, само што има малу трему.
 ГРАДАЦИОНИ ОДНОС
Градациони однос (однос степеновања) двеју независних
предикатских реченица настаје тако што се друга реченица истиче у односу
на прву реченицу нарочитим наглашавањем које се постиже на два начина.
Обележја су НЕ САМО (ШТО/ДА) уз први члан и ВЕЋ, А КАМОЛИ,
НЕГО/НО уз други члан. Наглашавање се постиже на два начина.

1. Када се исказана ситуација остварује другом реченицом:

Не само што је положио, него је и похвалу добио.
2. Када се другом реченицом истиче садржина друге реченице, у односу на
прву:
Помагао сам многима, а камоли да нећу теби помоћи.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ
!