Природно-математички

факултет

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ВАСПИТАЊА

ДОЦ. ДР ТАТЈАНА МАРИЋ

Шта је за тебе циљ
васпитања?
Питања
1. Терминолошко-концептуални проблеми
циљева васпитања
2. Друштвено-историјска условљеност циља
васпитања
3. Детерминанте циља васпитања
4. Хијерархија и комплементарност и
процесуалност циља васпитања
5. Могућности и врсте конкретизације
(операционализације) циљева
6. Таксономија циљева васпитања (Блумова
таксономија)
Педагошка
телеологија 1. Терминолошко-концептуални
проблеми циљева васпитања
⚫Циљ васпитања и образовања спада у
категоријалне појмове педагогије.
⚫Циљ васпитања увијек представља
мање или више идеално замишљен и
генерализован лик човјека, личност
одређених својстава и способности.
(Trnavac, 1998)
⚫Друштвена условљеност
Најчешће се циљ васпитања дефинисао сљедећим одредницама:

⚫1.Развијање тоталне личности,

2.Развијање хармонијске личности,
3.Свестрано развијена личност,
4.Слободна и демократска личност,
5.Креативна личност и др.

⚫У другој половини 20. вијека, код нас се

циљ васпитања дефинисао као развијање
СЛОБОДНЕ И СВЕСТРАНО РАЗВИЈЕНЕ
ЛИЧНОСТИ...
Одређења општег циља васпитања
⚫Неки га дефинишу као: циљ васпитања,
циљеви васпитања, циљ и задаци васпитања,
циљ васпитања и образовања, педагошки циљ.
⚫ОПШТИ ЦИЉ васпитања може да има
наглашену друштвену компоненту (неки
мисле да друштво одређује циљ а не
педагогија).
⚫Други наглашавају персоналистичку
(индивидуалистичку) компоненту циља.
⚫Између друштвеног и персоналистичког циља
постоје супротности али и сагласност.
⚫ Циљ васпитања означава границу – тачку која се жели
достићи или којој се жели приближити (циљ је
неостварљив – он је удаљен и идеализован) – то може
бити идеализован тип човјека или утопијски тип
друштва које ће прихватити таквог човјека.

⚫ СУШТИНА ЈЕ ДА ЦИЉ ОДРАЗИ ЗАКОНИТОСТИ

РАЗВОЈА ДРУШТВА И ЗАКОНИТОСТИ
РАЗВИЈАЊА ЛИЧНОСТИ.

⚫ Циљем васпитања баве се педагогија, психологија,

филозофија, социологија и неке друге науке.
⚫ Педагогија је развијала и посебну дисциплину која се
само бавила проучавањем циљева васпитања –
ПЕДАГОШКА ТЕЛЕОЛОГИЈА.
Проблемом циља васпитања кроз историју бавио се већи број научника

⚫ЖАН ПИЈАЖЕ – истиче да се природа не

подређује друштву већ услове друштва треба
познавати. Због тога пожељни исходи
васпитања могу бити усклађени или
контрадикторни. Друштво се мијења па се и
људима непрестано постављају нови и већи
захтјеви. Треба настојати да се оствари што
већа усклађеност друштвених законитости и
законитости развоја личности.
⚫ БОГДАН СУХОДОЛСКИ – циљеве васпитања
треба изводити из предвиђања развојних
тенденција, па је циљ васпитања припремање
за ново и растуће а супростављено је
тенденцијама одумирајућег.
⚫ ВИГОТСКИ – залаже се за “социјалну ситуацију
развитка” односно за социјалне односе у које се личност
укључује, схватање тих односа и промјени спољних
услова развитка.
⚫ ДЈУЈ – циљ васпитања је да оспособи појединца да
продужи своје васпитање. “Васпитање и нема циља.
Само личности, родитељи итд. имају циљеве, а не једна
апстрактна идеја као то је васпитање”.
⚫ МИХАИЛО МАРКОВИЋ – процес васпитања мора
бити организован тако да се остваре не само опште
сврхе васпитања, већ и посебне сврхе васпитања дјеце и
младих у специфичним условима.
⚫ ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ – циљ васпитања може бити
усавршавање индивидуе и њеног материјалног опстанка.
⚫НЕНАД ХАВЕЛКА – циљеви васпитања
треба да одражавају уравнотежен однос
између интереса појединца (у развоју) и
друштва (којем припада).
⚫Један број научника циљ васпитања
повезује са СИСТЕМОМ
ВРИЈЕДНОСТИ (основни проблем јесте
проблем избора система вриједности).
⚫ Таква схватања код нас су заступали В. Павићевић
(етичар), Б. Кузмановић (психолог) и Н. Трнавац
(педагог). Они вриједности разврставају на четири
категорије:
1.Вриједности универзалног значења (правољубивост,
слобода, храброст, истинољубивост, еколошки склад),
2.Вриједности од значаја за друштвену заједницу,
3.Вриједности које указују на односе према другима,
4.Вриједности које се односе на развој појединца.

• ГИЛФОРД сматра да из вриједности произилазе

циљеви, из циљева задаци, а из задатака организација
учења.
2. Друштвено-историјска условљеност
циља васпитања
-Историју развоја друштва пратиле су брзе промјене
производних, друштвених, социјалних и друштвених
односа. То је битно утицало на развој схватања
личности и њене позиције у тим токовима.
- Циљ васпитања је отуда увијек био
друштвеноисторијски условљен.
- Последњи вијек условио је циљ васпитања који је
одређен као “СЛОБОДНА И СВЕСТРАНО
РАЗВИЈЕНА ЛИЧНОСТ”.
- У оквиру тако детерминисаног циља постојала је
педагошка дилема која је означавана као
супростављеност “високе специјализације” и
“свестраности” (подједнака знања из свих области).
 Висока
специјализација свестраност
3. Детерминанте циља васпитања
Дру
ш
тра твен
⚫1 персоналистичка ком.
Развијеност
диц а педагошке
Схватање ија
науке
⚫6 друштвених ком. човјека и
његове
личности
Систем
Потребе,интереси,ж вриједности
еље и амбиције Карактер
самих васпитаника људског
рада
Друштвена
заједница
КРИТИЧКИ СТАВОВИ:
1. Највећи број (6) детерминанти су
друштвеног карактера, а мањи број (1)
има персоналистичку димензију.
2. Постојећи однос између друштвених и
персоналних детерминанти условљава и
пренаглашава друштвену димензију
циља васпитања.
3. Велике разлике између детерминанти
отежавају дефинисање циља васпитања.
4. Хијерархија
комплементарност
и процесуалност циљева
Хијерархија циљева васпитања

Општи
циљ васпитања

Посебни
циљеви
васпитања
Појединачни
циљеви васпитања
Комплементарност циљева
⚫Значи допуна
Општи
циљ васпитања

Посебни
циљеви
васпитања
Појединачни
циљеви васпитања
Процесуалност циља васпитања

О С Т
ЧН
⚫ЛИ
5. Могућности и врсте конкретизације
(операционализације) циљева
Постоје потребе и могућности
конкретизације циљева васпитања.
ПОТРЕБА: општи циљ је уопштен па је
тешко остварљив.
1. Конкретизација општег циља васпитања
према узрасним нивоима (конкретизација
етапних циљева).
2. Конкретизација општег циља према
компонентама васпитања.
3. Конкретизација као таксономија циљева.
6. Таксономија васпитно-образовних
циљева
⚫Конкретизација васпитно-образовних
циљева врши се према критеријуму
“психоструктура процеса учења” (Tejlor,
Bloom, Mager, Gange i dr.). Најпознатија
таксономија је Bloom-ова таксономија.
Термин таксономија је грчког поријекла
(taxis – ред или поредак ; nomos – закон) =
ред + закон (законитост у неком реду).
Таксономија према Bloom је нормативно
сређивање и класификација васпитно-
образовних циљева.
БЛУМОВА ТАКСОНОМИЈА

ВАСПИТНИХ ЦИЉЕВА
1. ПОДРУЧЈА ЛИЧНОСТИ:
⚫ 1956. године Бенџамин Блум, амерички школски психолог, је са
својим колегама развио класификацију нивоа учења. Он је
примјетио да 95% питања на тестовима захтева од ученика да
мисле само на најнижем нивоу… понављање информација. 
⚫ Постоје три домена образовања, односно начина усвајања
одређеног садржаја:
⚫ Когнитивни домен – усвајање знања,
⚫ Афективни домен – ставови, вриједности и интересовања,
⚫ Психомоторни домен – вјештине

Битне одлике Блумове таксономије:

1. ХИЈЕРАРХИЈСКА УРЕЂЕНОСТ ЦИЉЕВА

2. ДЕТАЉНИ ОПИСИ ЦИЉЕВА
3. ГЛАГОЛИ ПОМОЋУ КОЈИХ СЕ ЦИЉЕВИ исказују
1.1 ПСИХОМОТОРНО ПОДРУЧЈЕ
⚫ извођење физичке вјештине засновано на
усвојеном знању.
⚫ Учење у психомоторном домену обухвата сљедеће
нивое:
- Имитација: Посматрање вјештине и настојање да
се понови.
- Манипулација: Извођење вјештине према упутству
а не на основу посматрања, уз помоћ другог.
- Прецизност: Извођење вјештине на исправан
начин, прецизно и у складу са стандардима.
- Спајање елемената: Спајање једне или више
вјештина по редосљеду, усаглашено и досљедно.
- Усвајање: Вјештине се изводе са лакоћом и
извођење постаје аутоматско.
1.2. АФЕКТИВНО ПОДРУЧЈЕ
⚫Понашање засновано на ставовима,
увјерењима и вриједностима.
⚫Учење у афективном домену обухвата
сљедеће:
- Примање: свјесно праћење
- Реаговање: активно учешће и реаговање
- Усвајање вриједности: процјена личности у
односу на догађај и понашање
- Организовање вриједности: организација
вриједности према приоритетима на основу
упоређивања и сл.
- Вредновање вриједности: властити систем
вриједности којим се контролише понашање
1.3. КОГНИТИВНО ПОДРУЧЈЕ
⚫ Ментални процес, сазнање и памћење информација;
способности расуђивања и процјењивања.
⚫ Учење у когнитивном домену обухвата сљедеће нивое:
1. Знање: Памћење и репродукција претходно научених
садржаја
2. Разумијевање: Тумачење и резимирање датих
информација
3. Примјена: Употреба информације у ситуацији која је
другачија од оне у којој је научена, новим.
4. Анализа: Цјелина се дијели на дијелове да би однос
између дијелова био јасан.
5. Синтеза: Спајање елемената да би се добила нова
цјелина, другачија од првобитне.
6. Процјена (Евалуација): Процјењивање вриједности
садржаја у новим ситуацијама.
Знање Разумијевање Примјена Анализа Синтеза Евалуација
памти претходно овладава значењем користи научено у разумије садржај и формулише и гради просуђује о
научени садржај садржаја новим и структуру нове структуре од вриједности
конкретним материјала постојећих знања и садржаја за дату
ситуацијама вјештина сврху
цитирати постизати утврдити анлизирати утврдити оживјети
дефинисати артикулисати прилагодити расчланити склопити оцијенити
применити
нумерисати асоцирати категоризовати направити буџет комуницирати
именовати
идентификовати окарактерисати рачунати упоредити кодирати закључити
указивати разјаснити класификовати правити контраст комбиновати размотрити
обиљежити класификовати комплетирати успоставити саставити консултовати
навести конвертовати прорачунати узајамни однос конструисати критиковати
лоцирати разликовати проводити изводити закључак креирати приказати
подесити означити конструисати детектовати обрадити одлучивати
склопити
именовати описати демонстрирати разликовати дизајнирати одбранити
кратко описати дискутовати одредити одвајати развити откривати
поентирати објаснити открити испитивати проширити извести
сјетити се навести пример успоставити уобличити олакшати процијенити
препознати лоцирати процијенити груписати уопштити оцијенити
изабрати парафразирати запослити управљати побољшати рангирати
истраживати
изјавити предвидети изложити повећати интегрисати преводоти
репродуковати направити преглед утицати смањити организовати просуђивати
писати резимирати илустровати наћи најбоље планирати оправдати
саставити табелу пребодити истражити рјешење припремити мјерити
правити наручити производити предвидјети
манипулисати кратко описати довести у везу преписати
одржавати
модификовати
одабрати исправити оправдати
оријентисати обучити направити редослед класирати
изводити трансформисати спецификовати бодовати
вјежбати тестирати
предвидјети дати валидност
производити верификовати
обезбиједити
успоставити однос
поставити
THE END