Professional Documents
Culture Documents
Istorija IIb Lajbnic
Istorija IIb Lajbnic
1
Лајбниц
2
Лајбниц
3
Лајбниц
4
Лајбниц
5
Лајбниц
7
Лајбниц
8
Лајбниц
9
Лајбниц
10
Лајбниц
11
Лајбниц
13
Лајбниц
14
Лајбниц
15
Лајбниц
16
Лајбниц
17
Лајбниц
18
Лајбниц
19
Лајбниц
20
Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
21
Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.
22
Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.
Погледајмо сада Лајбницово позитивно одређење простора и
времена. Ако они нису апсолутне супстанције, шта су онда?
23
Лајбниц
Релационизам
Оно што се често назива класичном формулацијом релационизма и
класичним примедбама апсолутизму и супстантивизму, формулисао
је Лајбниц
До сада смо релационизам одређивали углавном негативно, као
идеју по којој не постоји неки апсолутни референтни систем,
одвојен од релативних референтних система одређених
материјалним објектима.
Погледајмо сада Лајбницово позитивно одређење простора и
времена. Ако они нису апсолутне супстанције, шта су онда?
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
24
Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
25
Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору.
26
Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору. Сада
замислите да еуклидски простор уклањамо, и да остају само тела у у
истом међусобном положају.
27
Лајбниц
Релационизам
‘Што се тиче мог личног мишљења, рекао сам више пута да простор
сматрам нечим чисто релативним, као што је и време, да га сматрам
једним поретком коегзистентних ствари, као што је време поредак
следовања (сукцесија)’ (3,4)
Поента је у овоме: у релативном референтном систему релативне
положаје тела одређујемо у односу на референтно тело. Али било
које тело може, у принципу, бити референтно тело, дакле заједно
имамо скуп објеката на различитим релативним удаљеностима
једних од других
Те објекте можемо замислити у еуклидском простору. Сада
замислите да еуклидски простор уклањамо, и да остају само тела у у
истом међусобном положају. Све што је остало јесу тела и релације
међу њима, и те релације су оно што Лајбниц сматра простором
28
Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.
29
Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.
За разлику од, рецимо, храста и његових листова, породично стабло
није нешто што постоји независно од својих чланова или примарно
у односу на њих, већ је нешто као апстрактни систем релација које
постоје између браће, сестара, родитеља, деце, ујака, тетака итд.
30
Лајбниц
Релационизам
У петом писму Лајбниц даје пример користан за разумевање његове
идеје. Простор и време су аналогни породичном стаблу.
За разлику од, рецимо, храста и његових листова, породично стабло
није нешто што постоји независно од својих чланова или примарно
у односу на њих, већ је нешто као апстрактни систем релација које
постоје између браће, сестара, родитеља, деце, ујака, тетака итд.
Аналогно томе, по Лајбницу, простор и време не треба схватити као
судове у којима су тела смештена и кроз које се покрећу, већ као
апстрактну структуру релација у којима актуелна (или чак и могућа)
тела могу стајати
31
Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
32
Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.
33
Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.
Друго, нема начина да се утврди како брзо се неки објекат креће у
апсолутном простору
34
Лајбниц
Релационизам
Пре но што размотримо Лајбницове аргументе којим брани своје
мишљење, разјаснићемо још две црте апсолутног простора, које
Лајбниц подразумева у својим аргументима
Прво, свака тачка асолутног простора је сасвим иста као и било која
друга тачка апсолутног простора. Не постоји начин да се
експериментално разликује једно апсолутно место од другог.
Друго, нема начина да се утврди како брзо се неки објекат креће у
апсолутном простору
Ово друго може изгледати у нескладу са Њутновом демонстрацијом
инерцијалних ефеката (као у случају кофе), па нам је потребно
разјашњење
35
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
36
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
37
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
38
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.
39
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.
У општем случају, тела чија се кретања разликују константном
разликом у брзини показују исте инерционе ефекте
40
Лајбниц
Релационизам
Видели смо на претходним часовима да инерцијални ефекти
откривају интензитет апсолутног убрзања тела
Али тиме није откривена апсолутна брзина тела
Замислимо да два идентична објекта имају различите апсолутне
брзине: А мирује, а Б се креће праволинијски константном брзином
Ако би на њих деловале исте силе, А и Б би показивали исте
инерцијалне ефекте: никакве ако нема сила, идентичне инерционе
тежње ако сила има.
У општем случају, тела чија се кретања разликују константном
разликом у брзини показују исте инерционе ефекте
То значи да се њихови инерцијални ефекти не разликују с обзиром
на њихово кретање, па према томе не могу се употребити за мерење
апсолутне брзине
41
Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
42
Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
43
Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)
44
Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)
Замислимо систем у коме, у односу на референтно тело, објекти
убрзавају само када на њих делује сила. То значи да је то инерциони
систем.
45
Лајбниц
Релационизам
Уопште, никакав механички експеримент не може измерити
апсолутну брзину неког система, само брзину релативну у односу
на неки други систем, ако други систем постоји
Ако Њутнови закона кретања важе у једном референтном систему,
онда важе и у сваком систему који се у односу на први креће
константном брзином
(Системи у којима важе закони кретања називају се инерционим
системима)
Замислимо систем у коме, у односу на референтно тело, објекти
убрзавају само када на њих делује сила. То значи да је то инерциони
систем.
Замислимо још један систем који се у односу на први креће
константном брзином (тј. референтно тело друигог система се креће
константном брзином у односу на референтно тело првог система)46
Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
47
Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система
48
Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система
Према томе, може постојати произвољан број инерционих система
који се константном брзином крећу један у односу на други
49
Лајбниц
Релационизам
Објекти ће се кретати константном брзином у свом референтном
систему само у случају да се тако крећу и у првом систему (можда
другим брзинама и правцима, али константно)
Дакле, објекти који убрзавају у другом систему, убрзавају такође и
у првом, и према томе на њих делује сила. Закон инерције дакле
важи у оба система
Према томе, може постојати произвољан број инерционих система
који се константном брзином крећу један у односу на други
Такви системи су еквивалентни с обзиром на Њутнове законе, и то
је разлог из кога се апсолутна брзина не може мерити.
50
Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
51
Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
52
Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.
53
Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.
Ово нам је потребно да бисмо разумели Лајбницове тзв аргументе
промене (shift arguments)
54
Лајбниц
Релационизам
Када би Њутнови закони важили само у системима који апсолутно
мирују, ми бисмо могли да трагамо за њима, и односу на њих бисмо
одређивали и апсолутну брзину било чега на свету
Али како апсолутно мирни системи нису једини инерциони ситеми,
највише што се можемо надати јесте да нађемо скуп еквивалентних
система
Но како не знамо да ли се ти системи апсолтно крећу или не, не
можемо измерити апсолутну брзину ничега.
Ово нам је потребно да бисмо разумели Лајбницове тзв аргументе
промене (shift arguments)
Аргументи имају облик индиректног доказа или редукцио.
Претпоставља се најпре Њутнова теорија и долази се до закључка да
пдр није испоштован
55
Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
56
Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити
57
Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити
Кинематичка промена. Замислите свет исти као наш, само што се
његова апсолутна брзина разликује од апсолутне брзине нашег
света
58
Лајбниц
Релационизам
Статичка промена. Замислимо други свет који је исти као наш
само што је на другом апсолутном месту.
Релације између објеката остају исте као и у нашем свету. Као што
смо рекли, сва места апсолутног простора су иста, тако да се
никаква разлика између два света не може открити
Кинематичка промена. Замислите свет исти као наш, само што се
његова апсолутна брзина разликује од апсолутне брзине нашег
света
И у овом случају све релације остају непромењене, тако да се ни
овде не може детектовати никаква промена, тј. никаква разлика
између два света.
59
Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
60
Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом
61
Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом
Ако је дакле свет створен у апсолутном простору, онда се догодило
нешто без довољног разлога. Дакле, нема апсолутног простора.
62
Лајбниц
Релационизам
Лајбниц напада најпре својим ‘аксиомом’ – пдр да покаже да су
промене немогуће и да према томе апсолутни простор не може да
постоји.
Статичка промена не може да постоји јер је апсолутни простор
свуда исти, па нема довољног разлога зашто би свет био пре на
једном месту него на другом
Ако је дакле свет створен у апсолутном простору, онда се догодило
нешто без довољног разлога. Дакле, нема апсолутног простора.
(За релационисте, наравно, никакве промене нема у описаним
‘променама’, јер сви односи остају исти)
63
Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
64
Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)
65
Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)
То јест, ако су ‘две’ ствари у сваком погледу исте, онда је то
заправо једна ствар.
66
Лајбниц
Релационизам
Други начин напада који Лајбниц користи ослања се на принцип
идентитета неразлучивих (пин)
‘... замислити две неразлучиве ствари значи замислити једну исту
ствар под два имена’ (4,5)
То јест, ако су ‘две’ ствари у сваком погледу исте, онда је то
заправо једна ствар.
Лајбниц сматра да пин следи из пдр (који би био довољан разлог за
стварање две исте ствари, једне овде друге онде, а не обрнуто?), али
коментатори ове преписке их често гледају одвојено и сматрају пин-
аргументе убедљивијим од пдр-аргумената (емпиристи)
67
Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
68
Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)
69
Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)
Ако прихватимо апсолутни простор, следило би да је кинематичка
промена стварна, што је против пин-а, дакле нема апсолутног
простора
70
Лајбниц
Релационизам
Какав проблем пин представља за апсолутисте?
У кинематичкој промени, први и други свет се не могу разликовати
и по пин-у ту не може бити промене већ се ради о једном истом
свету (како релационизам предвиђа)
Ако прихватимо апсолутни простор, следило би да је кинематичка
промена стварна, што је против пин-а, дакле нема апсолутног
простора
(Да не дође до забуне: у овим ‘променама’ не замишљамо два света
у једном апсолутном простору, већ два потпуна света, сваки у свом
апсолутном простору)
71
Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо
72
Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо
Али Лајбниц каже да се пин не односи на актуелно детектовану
промену, већ на то да ли се промена у принципу може открити
73
Лајбниц
Релационизам
Кларк одговара на ово да може бити стварних кретања која нису
детектована, нпр у затвореној соби на броду не можемо рећи да ли
се крећемо константном брзином или мирујемо
Али Лајбниц каже да се пин не односи на актуелно детектовану
промену, већ на то да ли се промена у принципу може открити
У примеру са бродом може, јер има других референтних тачака, али
у кинематичкој промени не може.
74