МЕТОДЕ

ИСТРАЖИВАЊА
Подела научних метода
◦ Опште научне методе – универзалне методе које се користе у свим
врстама истраживања;
◦ Основне методе – користе се у свим врстама истраживања и
заснивају на логици;
◦ Посебне методе – методе које се користе у одређеним научним
дисциплинама;
◦ Методе прикупљања чињеница – методе којима истраживачи
добијају потрбне информације које се касније повезују (интервју,
анкета, посматрање, експеримент).
Опште научне методе –
карактеристике:
◦ Наглашена повезаност са логиком и епистемологијом,
филозофијом;
◦ Општост и апстрактност;
◦ Повезаност са људским искуством;
◦ Систематизација у правилности, законитости;
◦ Применљивост у свим врстама научног истраживања.
Које су то општенаучне методе?
◦ Хипотетичко-дедуктивна
◦ Статистичка
◦ Моделовање
◦ Аксиоматска – нећете је радити
◦ Историјска
◦ Компаративна
Хипотетичко-дедуктивна метода
Фенерализовано искуство конструисано у истинито сазнање – сазнања о променљивости,
различитости, противречности
Састоји се од:
◦ Формирање постулационе основе – искуства које стичемо кроз додир са друштвеном
стварношћу;
◦ Формирање критеријума, норме, мерила, оријентације;
◦ Поређење са искуствима и сазнањима;
◦ Формирање уверења и стереотипа понашања – уграђивање у научни систем;
◦ Оформљен аксиоматски став ( увек – ако);

Перцепција - Чулно опажање - Закључивање

Статистичка метода
◦ Прикупљање, представљање, анализирање и интерпретација нумеричких података
◦ Подаци могу бити: квантитативни, квалитативни, хронолошки, географски
◦ Реализација истраживања путем пописа (евидентирање свих јединица појаве) или путем узорака (избор
одређених јединица појаве и закључивање на основу њих). Узорк може бити: намерни, или
стратификовани – случајни.
Фазе истраживање
◦ Констатација масе података
◦ Опредељивање за попис или узорак
◦ Формирање серија података (статичке – констатација затеченог стања, динамичке – констатција
промене)
◦ Анализа (статичка, динамичка, корелација – квантиативни односи између појава, регресија – одређивање
узрока и последице)
Моделовање
Врсте модела:
◦ Модели имитације – реални модели;
◦ Прототипови – реални модели који ће бити произведени у будућности;
◦ Модели проекције – замисао будућег, реалног модела;
◦ Практични модел – модел који се може пронаћи у пракси;
◦ Идеални модел – модел који не постоји у пракси;
◦ Идеализовани модел – захтеви за усмерење праксе.
Потреба за израдом модела, ближе одређење модела, избор средстава
моделовања, избор и припрема учесника, пројекат, провера ваљаности.
Историјски метод
◦ Обухвата скуп принципа и ставова уз помоћ којих се
могу спознати ствари и феномени у процесу њиховог
настанка и развитка, повезаног са конкретиним
историјским условима који их и одређују.
Састоји се од:
◦ Прикупљања историске грађе;
◦ Прикупљање примарне и секундарне грађе;
◦ Формираја критичког става;
Компаративна анализа
◦ Упоређивање различитих карактеристика објеката, појава,
догађаја и утврђивање њихових сличности и разлика.
Основне методе - приступи
◦ Анализа – расчлањивање сложених појава, судова и закључака на једноставније делове и елементе
(анализа садржаја, узрочна, функционална);
◦ Синтеза – спајање једноставнијих делова и елемената у сложеније појаве, судове и закључаке;
◦ Индукцијаиз - посебних и појединачних судова се изводе општи Премисе и
закључци
◦ Дедукција – из општих судова се изводе посебни и појединачни
◦ Специјализација – утврђивање посебног у општем систему (класификација – разврставанје појмова
по одређеном критеријуму и дихотомија – бинарне поделе – позитивно наспрам негативном);
◦ Генерализација – поступак уопштавања –сазнавање општих карактеристика на основу посебних;
◦ Апстракција - поступак одвајања, концентрација на оно што је појмовима заједничко, без указивања
на њихове специфичности;
◦ Конкретизација;
Литература:
◦ Đurić, Z. (2018). Razvoj i primena naučno-istraživačkih metoda i tehnika. Kosovska Mitrovica:
Ekonomski fakultet.
◦ Pečuljić, M., Milić, V. (1995). Metodologija društvenih nauka. Beograd: DB Grafika, str. 102.
◦ Radosavljević, I. (1996). Hipotetičko deduktivna metoda u istraživanju politike, Gornji Milanovac:
Dečije novine.
◦ Šekarić, M. (2010). Statističke metode. Beograd: Univerzitet Singidunum.
◦ Šešić, B. (1979). Opšta metodologija. Beograd: Naučna knjiga,