ID: 569203641

Putujuce pozorište

Putujuce pozoriste Sopalovic

· May, 4. 2022 ·
Šopalović
Ljubomir Simović

Anja Nikitović
Marina Mačkić
Nikola Komljenović
 O Autoru
• Ljubomir Simović je rođen 2. decembra 1935. godine u
Užicu.
• Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završio je u Užicu,
zatim je prešao u Beograd gde je diplomirao na Filološkom
fakultetu, na grupi za Istoriju jugoslovenske književnosti i
srpskohrvatski jezik, 1962. godine.
• Još kao student bio je urednik studentskog lista "Vidici".
Prvu pesmu "Jutro" objavio je kao učenik Učiteljske škkole,
u "Učiteljskoj iskri" 1951. godine.
• Objavljivao je u raznim listovima: "Vestima", "Mladoj
kulturi", "Omladini", "Studencu", "Letopisu Matice srpske",
"Međaju", "Politici", "Ninu" i mnogim drugim časopisima.
 O Autoru
• Ceo radni vek bio je urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda.
• Njegove pesme i drame vezane su za zavičaj, istorijsku prošlost i tradiciju.
• On nam je prenosio mentalitet Užičana, nihov smisao za humor.
• Njegova dela su prevedena na gotovo sve evropske jezike, a njegove drame su
izvođene kako na domaćim tako i na svetskim scenama pozorišta.
• Neka njegova najznačajnija dela su pesma "Balada o Stojkovićima" te zbirke
"Slovenske elegije", "Veseli grobovi", "Poslednja zemlja", "Šlemovi, "Subota',
"Vidik na dve noge", "Um za morem", "Gornji grad", "Igla i konac", "Ljuska od
jajeta“ i mnoge druge.
Putujuće pozorište
Šopalović
Delo pokazuje zapostavljeno mesto pozorišta u
društvu u vreme okupacije u Užicu.
Prikazuju se razlike među građanima i
glumcima kako između sebe tako i odnos jednih
prema drugima.
Stvarnost kao ohola i nespremna za umetnost i 
pozorište kao metafizički beg od surove
stvarnosti.
 O delu

• Kod Ljubomira Simovića imamo često prisutnu temu rata, kako u poeziji tako i u
drami.
• Putujuće pozorište Šopalović je treća po redu Simovićeva drama, a druga njegova
drama koja je dobila Sterijinu nagradu.
• Ova drama bi mogla da se posmatra i kao
skup svih dotadašnjih Simovićevih pesničkih
impresija o okupaciji (Simovićeve pesme
koje se bave ovom temom: Okupacija Užica,
Vešala na Žitnoj pijaci u Užicu, Soldatuša…).
 O Delu
• Radnja ove drame se odvija u njegovom rodnom gradu Užicu čiju je istoriju dobro
poznavao, kao i prilike tokom Drugog svetskog rata.
• Simović na duhovit način prikazuje tadašnji mentalitet građana i tipizirano
ponašanje karakteristično za male varoške sredine.

• Prisutno je preplitanje dve stvarnosti, one

egzistencijalne, ratne koju žive građani
Užica u teškim uslovima okupacije, straha
i gladi i one nematerijalne koju
predstavljaju glumci kao označitelji svega
metafizičkog i bezvremenskog.
 O Delu
• Prikazom odlomka predstave glumci najavljuju predstavu koja će se održati to veče, ali ranije nego
što je uobičajeno, zbog policijskog časa.
• Već u samoj najavi predstave glumci nailaze na negodovanje građana koji se bune protiv izvođenja u
ratnim vremenima.
• Uzvikuju da je Užice crno od zastava, da su streljanja, glad, izbeglice na sve strane.
• Prvi sukob se javlja sa ženama građankama od kojih su neke navedene samo kao prva, druga, treća –
time Simović briše njihova individualna svojstva i predstavlja ih kao ukupni glas ovog grada, dok su
Dara i Tomanija imenovane iako je to samo u funkciji predstavnica ostalih građana.
• One stupaju u konflikt sa članicama trupe, Jelisavetom i Sofijom.
 O Delu
• Sa njima se oslikava mentalitet Užica koje glumice nazivaju kurvama i barabama, na šta one burno
reaguju, braneći se.
• Kada ostanu same na sceni Dara i Tomanija govore o akciji koja treba da se izvrši.
• Iako su one te koje znaju sve šta se dešava u Užicu Dara izgovara : „Što manje pitaš manje znaš, a
što manje znaš, mirnije živiš
• Provlačeći se kroz dramu još nekoliko puta kao glasnogovornice vidimo da su ipak izabrale da više
znaju.
• One učestvuju u napadu na Sofiju optužujući je da je nemačka kurva i režu joj kosu, jer je ta kosa
ono što je razlikuje od njih, a sve što je drugačije, u njihovom svetu nije prihvatljivo.
• Iako su protiv pozorišta koje im donose glumci, građanke uživaju u svom ličnom pozorištu u kome
su one i reditelji i gledaoci.
• Kada iznose tela načelnika i Anđe Karamanović svaka uzvikuje svoju rekonstrukciju događaja šta
se zapravo desilo, dok jedna pošto ne vidi baš najbolje šta se dešava uzvikuje „Trebalo je da
zauzmemo bolje mesto!“
 O Delu
• Svađu na rakijskom trgu između građanki i glumica prekida Milun, podnarednik
gradske staže, saradnik okupatora koji odvodi glumce u policiju.
• On je sav posvećen svom činu da čak i ne pravi razliku između drvenog mača i
hladnog oružja i tako zahteva od Filipa da odloži rekvizit. 
• Njegova neupućenost u dramsku umetnost se vidi i tako što ne veruje Vasiliju da
je to njegov pravi indetitet, jer ga je Filip nazvao Stefanom dok je u zanosu
govorio svoju ulogu iz jedne predstave.
• Milunove rečenice su obeležene uzvičnicima dok je govor karakterističan
seoskom podneblju ovog kraja: kazo, ukraj, šćeri, leb.
• On uživa u svom trenutnom položaju jer je on jedina veza između zatvorenika i
spoljnog sveta, tako da mu se građani dodvoravaju da bi dopremio neophodno
zatvorenicima.
 O Delu
• Naglašava da bi time reskirao da ga pošalju na front, ali kada Blagoje nudi flašu
rakije u zamenu ne odbija, nego dodaje da je rekao dve.
• Takođe on uz čašicu rakije prenosi dalje šta se dešava u stanici i tako priča o
smrti načelnika Domazeta i Anđe Karamarković.
• Njegov odnos prema pozorištu se vidi kada uzima dozvolu i čak uz reči Jelisavete
Vasiliju: „Zašto mu ne pokažeš neće je pojesti“ on  uzima dozvolu i zaista je
pojede.
• Predstava putujuće družine nikada se neće odigrati, jer više ne postoji dokaz da je
dozvola ikada postojala dok se Gina i Blagoje kao poslušni građani slažu sa svim
što on kaže.
 O Delu
• Sa Ginom se upoznajemo dok stoji za koritom od koga se ne odvaja i nad kojim
proklinje svoj život, ali do kraja ostaje nad njim.
• Prema svom suprugu Blagoju koji se ne odvaja od flaše rakije kao ona od korita,
nema milosti.
• Kod Gine nema ničega prećutanog ni skrivenog.
• Njen odnos prema glumcima je sličan kao kod ostatka građana, ali s tim što ona
svoje negodovanje ne krije.
• Lepotu Sofijinu ne vrednuje, smatra da je lepa samo zato što je nova, tuđa i lepo
obučena.
• Njen muž vidno opčinjen Sofijom izgovara: „Glumci su boemi, i umetnici, i
svetski ljudi!“
• Kada je ugledao Sofiju izjavljuje da se oseća kao soba u koju su uneli ljubičice.
 O Delu
• Takvim izjavama učinilo bi se da smo konačno našli nekoga ko razume pozorište i život glumaca,
ali i  to je bilo samo prividno.
• Kada se ušunjaju i izvrše napad na Sofiju, do tada povučen i zanesen Blagoje sa georginom na
reveru postaje okrutan naslednik Dropca.
• Od ljubomorne pomisli da je on nije dostojan, a Drobac jeste, pada mu krv na oči, seče Sofijinu
kosu, obeležje njene lepote i na njega se prenose krvavi tragovi.
• Posle izvršenog napada jedino se Gina pita: „Šta smo ovo učinili?“
• Može se zaključiti da se samo kod Gine pojavila griža savesti nakon napada, jer ona napada zato
što Sofiju smatra kurvom koja je legla sa batinašem njenog sina, a mogli bismo reći da je
majčinska ljubav ipak ono presudno što oslikava Ginin lik.
• Posle smrti Filipove i oslobađanja njenog sina Sekule ona želi da se izvini glumcima i zahvali, ali
pozdrave šalje po Simki jer: „Mora da pere veliki veš“.
• Blagoje se vraća flaši, Gina ostaje za koritom i reklo bi se da je sve ostalo isto kao i pre dolaska
glumaca, samo krvavi tragovi njihovog nedela prema Sofiji ostaju.
 Hvala na paznji!
Art Subject for Elementary Performing Arts
ID: 569203641 · May, 4. 2022 ·