Predstavljanje grafike

u računaru
Sva grafika u računaru pripada jednoj od
dve kategorije:

• bitmapirana (rasterska) i
• vektorska grafika.
 Bitmapirana (rasterska) grafika
• U rasteru se slika predstavlja tako što je
površina slike podeljena linijama paralelnim
sa horizontalnom i vertikalnom osom u mrežu
kvadratića - PIKSELA. Piksel je najmanji
element slike. Svakom od ovih kvadratića
pridruženi su atributi koji ga opisuju (položaj
piksela na ekranu, nijansa boje, intenzitet
osvetljenja).
• Broj podela po horizontali i vertikali izražava
rezoluciju (kvalitet slike je bolji što je
rezolucija veća).
• Za memorisanje svakog piksela se koristi
izvestan broj bitova. Pozicija svakog piksela je
definisana mapiranim lokacijama u memoriji
za svaki element slike, a za memorisanje boje
svakog piksela se koristi jedna grupa bitova.
• Od broja bitova koji su predviđeni za
memorisanje boje svakog piksela zavisi i
ukupan broj raspoloživih boja za
predstavljanje slike.
• Jedan bit za memorisanje boje svakog piksela
može predstaviti 2 boje;
• Sa 3 bita po pikselu može se definisati 8 boja,
• sa 8 bita po pikselu se dobija 256 boja;
• Sa 24 bita (3 bajta) po pikselu dobija se
16.000.000 boja.
 Vektorska grafika
• Vektorska grafika se kreira pomoću grafičkih oblika
kao što su linije, krive, krugovi, lukovi...
• Svaki od ovih elemenata se može definisati
matematički, sa malim brojem parametara. Za ove
crteže je dovoljno memorisati geometrijske
informacije o svakom objektu, i relativnu poziciju
svakog objekta na slici.
• Npr. za krug su potrebna samo tri parametra, X i Y
koordinate centra kruga, i prečnik kruga. Za pravu
liniju su potrebne X i Y koordinate krajnjih tačaka.
• Pošto su objekti matematički definisani, lako
ih je pomerati, skalirati, rotirati i slično, a da
pri tome ne gube svoj oblik i identitet.
• Naziv, vektorske slike, potiče odatle što su
slike najčešće, ali ne uvek, formirane od
pravih linijskih segmenata, nazvanih vektori.
• Vektorska grafika se naziva i objektno-
orijentisana grafika.
 Komprimovanje podataka slike
• Komprimovanje podataka je način da se ista
informacija zapiše na disku, a da zauzme
manje mesta.
• Algoritmi za komprimovanje se dele u dve
grupe:
-algoritmi za komprimovanje bez gubitka -
omogućavaju da se dobije identična datoteka
originalnoj datoteci posle komprimovanja,
-algoritam za komprimovanje sa gubicima -
omogućava da se dobije datoteka sa gubitkom, gde se
gube neki podaci unutar datoteke i zbog toga nije
identična originalu.
 Osnovni grafički formati
• Grafički format je format u kojem je sačuvana datoteka sa slikom.
• Format se identifikuje pomoću tri slova ekstenzije, a neki imaju i
ekstenziju sa četiri slova. Svaki format može da se klasifikuje
prema broju bitova po pikselu koje taj format podržava.
• Najčešći formati bitmapiranih slika su JPEG, GIF, TIFF, BMP...
• Neki od formata vektorskih datoteka su PICT, AI, CDR, SVG...
 JPEG format
• Joint Photographics Experts Group – komprimovani
format fajlova slika sa gubicima, izveden iz bitmape.
JPEG kompresuje sliku tako što čuva njenu
kompletnu crno belu verziju i veći deo informacija o
boji. Ovaj format razbija sliku u zone slične boje
tako što se formiraju blokovi veličine 8x8 piksela i
izračunava prosečna vrednost osvetljenja i boje za
celu grupu.
• Smešta do 16,7 miliona boja.
 BMP format
• Ovo je uobičajeni format za bitmapiranu grafiku.
Prilikom stvaranja ovog formata ili pretvaranja nekog
drugog formata u BMP format korisnik može da
izabere “dubinu boje”. Ovaj format podržava sve
dubine boja. Što se tiče komprimovanja BMP format
podržava algoritam za komprimovanja za slike sa 4
ili 8 bita po pikselu.
 TIFF format

• Tag Image File Format - ovaj format podržava

različite metode komprimovanja grafičkih
podataka. Slike u ovom formatu koriste se
prilikom prikazivanja medicinskih slika, u
grafičkim korisničkim interfejsima, satelitskim
snimcima....
• Predstavlja standard u grafičkoj industriji.
 GIF format

• Graphics Interchange Format - ovo je jedan od

starijih formata za prikazivanje jednostavnih
slika na web-u. Dubina boje GIF formata se
kreće od 1 do 8 bita po pikselu, što znači da
ovaj format podržava maksimalno 256 boja.
Slike ovog formata su uvek komprimovane.
OVAJ FORMAT PORED STATIČKIH MOŽE
DA PODRŽAVA I ANIMIRANE SLIKE.
 PNG format
• Portable Network Graphics - Stvoren je kako bi
poboljšao GIF.
• Ovaj format ima mogućnost alfa kanala
(mogućnost podešavanja nivoa
transparentnosti), gama korekcije (mogućnost
da se kontroliše koliko je slika svetla ili tamna) i
2D preplitanje (progresivno prikazivanje).
• Smešta do 16,7 miliona boja.
Predstavljanje zvuka
u računaru
• Zvuk je uzdužni talas koji nastaje oscilovanjem
zvučnog izvora. To može biti instrument, glasne
žice...
• Jačina zvuka zavisi od veličine amplitude. Što je
amplituda veća to je zvuk jači, i obrnuto.
• Audio podaci mogu biti pohranjeni na samom
računaru ili učitavani u toku same reprodukcije
sa mreže ili web stranice.
• Ljudsko uho može da čuje samo zvukove
učestanosti između 20Hz i 20.000Hz.
• Zvuk se obično digitalizuje iz raznih audio izvora, kao
što je mikrofon ili pojačalo, a moguće je i direktno
povezati neki muzički instrument na računar i
memorisati zvuk.
• Pošto je zvučni signal analogan, potrebno ga je
prevesti u digitalnu formu. To se radi tako što se
analogni signal elektronski uzorkuje (sempluje) prema
određenim vremenskim intervalima. Svaki put kada se
uzme uzorak, meri se amplituda uzorka, i ta vrednost
se prevodi u binarnu veličinu.
• Frekvencija uzimanja uzoraka (engl. sampling
rate) mora biti barem dva puta veća od najviše
frekvencije koja se pojavljuje u snimku.
• Najviša učestanost koju uho registruje je 20 kHz,
pa je za snimanje bez gubitaka, imajući u vidu
pomenuto pravilo, iz svake sekunde zvučnog
zapisa potrebno izvući bar 40.000 uzoraka. 
• Elektronsko kolo koje obavlja tu funkciju naziva
se A-D konvertor i nalazi se na većini zvučnih
kartica.
 Formati zvučnih datoteka
• MP3 (MPEG-1 Audio Layer 3) format je
najrasprostranjeniji audio format zapisa fajla. Iz
audio zapisa izbacuje komponente koje ljudsko
uho ne može čuti. Ovde je primenjena
kompresija sa gubitkom. Ovaj format omogućava
kompresiju zvučnog zapisa u odnosu 12:1.
• WAV je originalna kopija digitalnog zapisa zvuka
na CD-u.
• MOD je format za memorisanje pojedinačnih
zvučnih tonova koji se kasnije koriste za
kreiranje novog zvučnog zapisa.
• MIDI (Musical Instrument Digital Interface)
format se koristi za koordinaciju zvuka i signala
između računara i povezanih muzičkih uređaja,
najčešće sintisajzera.
• AU format se koristi za kratke i jednostavne
mono zvučne zapise. Koristi se za dodavanje
zvučnih efekata.
• Streaming audio format omogućava prenos
zapisa glasovnog kvaliteta preko interneta.
Predstavljanje karaktera
u računaru
 Kod i kodiranje
• Pretpostavka uspešnog komuniciranja računara u
razmeni ili obradi podataka je DOGOVOR o skupu
znakova koji će se u radu s računarom koristiti kao i
o binarnim kombinacijama za svaki od znakova.
Dogovor se vremenom proširuje i dograđuje, a on je
ili ozakonjeni standard države ili preporuka neke
međunarodne organizacije.
• Koja kombinacija nula i jedinica predstavlja koji
znak definiše se tabelom koja se naziva KOD.
KOD
 ASCII kod
• ASCII kod je skraćenica od početnih slova rečenice
'American Standard Code for Information
Interchange',
nterchange što prevedeno znači: Američki
standardni kod za razmenu informacija. Tokom
razvoja računara definisano je više varijanti ovoga
koda.
• To je osmo-bitni kôd (kôd čija je dužina 8 bita), koji
omogućuje prikaz velikih i malih slova, specijalnih
znakova (na primer, *, +, =, ?, $, %, itd.), te
upravljačkih znakova (na primer, početak poruke,
kraj poruke, novi red, itd.).
• Ukupno je sa osam bita moguće prikazati 256
(28=256) različitih znakova. Međutim, prvih 128
znakova je zaista standardizovano, a preostalih 128
nije jedinstveno standardizovano.
• ASCII kod definiše 128 karaktera od koji su prvih 31
kontrolni karakteri koji se koriste za slanje dodatnih
informacija o poslatim podacima.
ASCII kod 65 : veliko slovo A
ASCII kod 61: =
ASCII kod 101: malo slovo e
 Deo ASCII tabele
Decimalni broj Znak Decimalni broj Znak
32 razmak 80 P
33 ! 81 Q
34 " 82 R
35 # 83 S
36 $ 84 T
37 % 85 U
38 & 86 V
39 ' 87 w
40 ( 88 X
41 ) 89 Y
42 * 90 Z
43 + 91 [
44 , 92 \
45 - 93 ]
46 . 94 ^