8.

Дан – манастир Куманица - Мојковац

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81
%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9C%D0%
BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@43.0588782,19.5833119,12z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x1352b1c64e9e917d:0xc214
a7dc0802a748!2m2!1d19.7814591!2d43.1557025!1m5!1m1!1s0x13529fc7c822542f:0x7a74c9ad816b7ad9!2m2!1d19.5835874!2d42.9600774!3e0?entry=ttu
 8. Дан – манастир Куманица - Мојковац
Мојковац је град и седиште истоимене општине у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре, у
подножју планина Бјеласице и Сињајевине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Црне Горе
између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.
Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242—1276) у средишту жупе
Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.
Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје
центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и
Новог Брда и конзулатом Дубровачке републике.
У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову
област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на
његову слободу.
Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после
Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије
вишевјековне владавине Отоманског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје
су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом
светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупро се вишеструко надмоћнијој војсци
Аустроугарске.
Обиђите најлепше природне лепоте у општини Мојковац, као што су:
Река Тара, Сињајевина, Забојско језеро, Црна Пода, Бјеласица, Прошћенске планине
 8. Дан – Мојковац - Колашин

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B
8%D0%BD,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.8905796,19.4654533,12z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x13529fc7c822542f:0x7a74c9ad816b7ad9!2m2!1d19.5835874!2d42.960
0774!1m5!1m1!1s0x134d7cfec3b3cb53:0xbb360ca8254d7edb!2m2!1d19.5240814!2d42.8204751!3e0?entry=ttu
 8. Дан – Мојковац - Колашин
Колашин је град и општина у Црној Гори , на реци Тари , центар зимског туризма. Зимски бренд и
сведок како две супротне климе могу постојати на малом географском подручју, медитеранском дуж
обале и планинском. Такође Колашинска. За само сат времена вожње, који га дели од Подгорице,
савладава се невероватна висинска разлика. Колашин се налази на надморској висини од 965 м,
тако да има ниже температуре током целе године. А током лета изузетно пријају бегунцима са топле
обале и онима који не уживају у гужви. Зимске температуре које се спуштају до -25 °Ц обећавају
обиље снега, захваљујући чему је место постало ски центар.
 8. Дан – Колашин – манастир Морача

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/M%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1
%80+%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0+(1252.),+2,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.7941853,19.4154986,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x134d7cfec3b
3cb53:0xbb360ca8254d7edb!2m2!1d19.5240814!2d42.8204751!1m5!1m1!1s0x134d7832ad57928b:0xbeadfb0d01c3c8f0!2m2!1d19.3904982!2d42.7661925!3e0?entry=ttu
 8. Дан – Колашин – манастир Морача
Манастир Морача је мушки манастир један од најзначајнијих српских средњовјековних споменика
на подручју Црне Горе. Подигнут је 1252. године. Ктитор манастира био је кнез Стефан Немањић,
син титуларног краља Вукана Немањића и унук великог жупана Стефана Немање. Манастир је
настао на подручју светосавске Зетске епархије, а данас припада Митрополији црногорско-
приморској, у саставу Српске православне цркве.
Надвратник над улазом у цркву Успења Пресвете Богородице у манастиру Морачи
Унутрашњост цркве Успења Богородице у манастиру Морачи
Ктиторски натпис на надвратнику западног портала свједочи да је морачки храм 1252. године
подигао кнез Стефан, који је био млађи син титуларног краља Вукана Немањића и унук великог
жупана Стефана Немање.[4][5]
У вријеме оснивања, манастир је припадао светосавској Зетској епископији, која је основана 1219.
године у саставу Жичке архиепископије,[6] а потом је 1346. године, приликом проглашења Пећке
патријаршије, уздигнута на степен почасне (насловне) митрополије.[7] Од самог оснивања,
манастир је био у саставу државе Немањића, односно средњовјековне Краљевине Србије и
потоњег Српског царства, а уједно је био и важна станица на трговачком путу који је водио од
Оногошта до Брскова.
 8. Дан – Колашин – манастир Морача
Након стварања удеоних феудалних области, манастир се заједно са широм облашћу око горњег
тока ријеке Мораче нашао на размеђи држава Балшића, Бранковића, Лазаревића и Косача.[9][10]
Област је потпала под турску власт средином 15. вијека, тако да манастир Морача никада није
припадао држави Црнојевића. Током раздобља турске власти, манастир се заједно са морачким
нахијама налазио у саставу Херцеговачког санџака.[11]
Према забиљеженом предању, манастир је био спаљен 1505. године, а потом је дуго остао пуст.
Недуго након обнове Пећке патријаршије (1557) отпочела је и обнова манастира Мораче, која је
довршена око 1574. године, заслугом игумана Томе и народног првака Вукића Вучетића, а том
приликом је на натпису о обнови забиљежена и смрт српског патријарха Макарија.[12] Украшавање
манастирског храма настављено је све до краја 16. вијека и током 17. вијека. Манастир је у то
вријеме имао значајну улогу у очувању православне вјере на ширем подручју брдских племена.