настаје сагоревањем смеше гаса који гори (ацетилена) и кисеоника. Гасно (аутогено) заваривање • Кисеоник се добија из ваздуха који садржи 21% кисеоника помешан са азотом и другим гасовима. • Ваздух се сабије, затим хлади на 200˚C, где прелази у течно стање , затим се загрева, при чему течан азот испари, а у апарату остане кисеоник којим се пуне челичне боце. • Боце су капацитета око 40 литара. На врху боце се налази сигурносни вентил. Боце су означене плавом бојом). • Ацетилен се добија дејством воде на калцијум-карбонат из апарата развијача гаса.Индустријски добијен ацетилен најчешће се чува у челичним боцама, капацитета око 40 литара.
• Боце су означене словним ( ) ознакама и
белом траком на 2/3 висине боце. • Редукциони вентил служи за регулисање протока гаса. • Гумена црева имају двоструки зид и текстилну арматуру да би могла издржати одговарајуће притиске. • Обојена су плавом бојом за кисеоник и црвеном за гас који гори. • При прикључивању на горионик треба водити рачуна о ознакама. • Додатни материјал су шипке дужине 1m или у котуру до 40kg. Жица мора бити заштићена слојем бакра да не би оксидирала. Избор жице се врши на основу материјала који се завараује.
• Топитељи су у облику праха или пасте,
примењују се при заваривању нерђајућих челика, ливеног гвожђа, месинга, бронзе и алуминијума. • Гасним заваривањем спајају се танки лимови, цеви, профили, ливено гвожђе, алуминијум и бакар и њихове легуре. • Припремљено место на материјалу за заваривање назива се жлеб. Он се пуни топљењем додатног материјала. Очврснути додатни материјал, при једном пролазу, назива се вар. Метализирано место споја-испуњени жлеб варом назива се шав. • У табели 3.1. приказани су називи, пресеци и положај шава.