Завршна књижења и обрачуни у

поступку израде завршног рачуна

Др. Маријана Жиравац Младеновић, главни и одговорни уредник часописа „Пословни саветник“
Радње и књижења која треба извршити пре састављања
финансијских извештаја, а у циљу правилног вредновања
позиција у финансијским извештајима
1. Попис; 11. Расходовање имовине;
2. Усаглашавање потраживања и обезвређење
или отпис истих; 12. Стална средства која се држе за продају;
3. Отпис застарелих обавеза; 13. Курсирање монетарних ставки;
4. Укалкулисавање трошкова;
14. Резервисања;
5. Испорука добара у 2022. години а постизање
продајног паритета у 2023. години; 15. Рекласификација ставки;
6. Временска разграничења прихода и расхода; 16. Корекције грешака;
7. Обрачун амортизације и процена корисног
века средстава; 17. Обрачун производње односно степена
8. Провера накнадних издатака у вези са довршености пружених услуга;
непокретностима, постројењима и опремом;
18. Обрачун (процена) текућег пореза на
9. Процене фер вредности и ревалоризација;
добит;
10.Обезвређење дугорочне и краткорочне
имовине; 19. Обрачун одложених пореза;
20. Утврђивање резултата пословања.
Попис имовине и обавеза
 Предмет пописа Пописне листе

Имовина која је предмет пописа :

неуплаћени уписани капитал
Имовина чија је Туђа имовина, која Имовина ПЛ која се
нематеријална имовина, вредност умањена се налази код ПЛ налази код других
некретнине , постројења и опрема,
инвестиционе некретнине,
биолошка средства, Средства на путу, у
обради/доради,
залихе материјала, недовршене производње, оплемењивању,
готових производа и робе, поправци, комисиону,
на чувању, дата у закуп
стална средства намењена продаји и средства
пословања које се обуставља,
финансијски пласмани и потраживања и
• готовински еквиваленти и готовина.

Обавезе које су предмет пописа су:

дугорочне обавезе и
• краткорочне обавезе.
 Усаглашавање потраживања и обавеза
ОПИС Број Проценат у Укупан износ Проценат у
неусаглашених укупном неусаглашени укупном
потраживања броју х износу
потраживањ потраживања потраживањ
а а
Дугорочна потраживања        
Правна лица и предузетници који (Напомена _______)
Потраживања по основу        
продаје (Напомена _______)
састављају Напомене уз Потраживања из специфичних
послова (Напомена _______)
       

финансијске извештаје дужни да у Друга потраживања (Напомена

_______)
       

том извештају у вези са УКУПНО

ПОТРАЖИВАЊА
НЕУСАГЛАШЕНА        

неусаглашеним потраживањима и
обавезама обелодане:
ОПИС Број Проценат у Укупан износ Проценат у
број и укупан износ неусаглашен
их обавеза
укупном
броју
неусаглашених
обавеза
укупном
износу
неусаглашених потраживања и Обавезе из пословања (Напомена
_______)
 
обавеза
   
обавеза
 

њихов однос према броју и Дугорочне и краткорочне

финансијске обавезе (Напомена
       

укупном износу потраживања; и _______)

УКУПНО НЕУСАГЛАШЕНЕ ОБАВЕЗЕ        

• број и укупан износ

неусаглашених обавеза и њихов
однос према броју и укупном
износу обавеза.
Кораци
1. Законски заступник, односно предузетник:
 доноси благовремено одлуку о вршењу годишњег
пописа,
 доноси одлуку о образовању комисије за попис (сталне
или повремене) у којој се обавезно одређује дан
вршења пописа и период у којем ће комисије вршити
попис, време за попис и рокове достављања извештаја
о извршеном попису надлежном органу правног лица.
 Доноси упутство за рад комисије за попис, у којем
треба уредити задатке свих комисија и посебно
Централне комисије за попис, уколико је таква
комисија образована, као и рокове извршења тих
задатака.
 Одобрава план рада комисије за попис доношењем
одлуке о одобравању.
Шта ради пописна комисија
Утврђује промене на пописаној
Утврђује стварно стање
имовини које су настале између
имовине мерењем, Уноси
датума пописа и дана биланса
бројањем, проценом и књиговодствене
стања и своде на стање на дан
сличним поступцима и податке у пописне
31. 12. 2022. године на основу
уносе податке у натуралном листе
веродостојне рачуноводствене
облику у пописне листе
документације

Испитује узроке
Утврђује разлике
Уноси цене на евентуалних
између стања
основу којих утврђују одступања између Саставља извештај о
утврђеног пописом и
вредност пописане стварног и извршеном попису
стања по пословним
имовине књиговодственог
књигама
стања
2. Надлежни орган правног лица, односно предузетник,
разматра извештај о извршеном попису у присуству
председника комисије за попис, лица које води пословне књиге
и саставља финансијске извештаје, односно лица запосленог
код правног лица или лица коме је поверено вођење пословних
књига и састављање финансијских извештаја.
• Комисија за попис, односно лице које врши попис код микро
правног лица или предузетника (ако то врши само једно лице),
дужни су да извештај о извршеном попису на дан 31.
децембра 2022. године доставе наведеним лицима и
органима најкасније до 30. јануара 2023. године, тј. 60 дана
пре рока за достављање редовног годишњег финансијског
извештаја за 2022. годину, који пада 31. марта 2023. године.
• Дакле, у простим годинама извештај о попису се доставља
надлежном органу најкасније до 30. јануара, а у преступним
годинама до 31. јануара.
 Извештај о попису Рок за достављање извештаја о попису:
30 . јануар 2023.
У складу са чланом 13. Правилника о попису, тај
извештај о попису мора минимално да садржи:
стварно и књиговодствено стање имовине и
обавеза, Извештај о попису се доставља:
разлике између стварног стања утврђеног
пописом и књиговодственог стања, надлежном органу правног лица,
узроке неслагања између стања утврђеног интерном ревизору, Надзорном
пописом и књиговодственог стања,
предлоге за ликвидацију утврђених разлика
одбору или Одбору ревизора,
(пребијање мањкова и вишкова насталих по ако га има,
основу замена, начин накнађивања мањкова и
приходовања вишкова, отписивање застарелих • ако је правно лице по Закону о
потраживања, приходовање застарелих обавеза
и др.),
ревизији обвезник ревизије
начин књижења, финансијских извештаја – и
• примедбе и објашњења лица која рукују, друштву за ревизију са којим је
односно која су задужена материјалним и закључило уговор о ревизији.
новчаним вредностима о утврђеним
разликама, као и друге примедбе и предлоге
комисије за попис.
• 3. Извештај о извршеном попису, заједно са
пописним листама и одлукама надлежног органа
правног лица, односно предузетника доставља се на
књижење ради усклађивања књиговодственог стања
са стварним стањем.
• Извештај о извршеном попису на дан 31. децембра
2022. године, заједно са пописним листама и
одлукама надлежног органа:
• доставља се књиговодству на књижење најкасније у року
од пет радних дана од дана доношења одлука о попису,
тј. најкасније до 6. фебруара 2023. године, а
• књиговодство је дужно да изврши књижење насталих
разлика утврђених одлуком надлежног органа најкасније
у року од пет радних дана од дана пријема, тј. најкасније
до 13. фебруара 2023. године.
Форма у којој се састављају пописне листе
и пратећа документација
Извод из Мишљења Министарства финансија бр. 011-00-473/2018-08 од 2.
7. 2018. године:
У складу са одредбама члана 9. Закона, одговорно лице потписом, односно
другом идентификационом ознаком потврђује да је рачуноводствена
исправа веродостојна (потпуна, истинита, рачунски тачна и да приказује
пословну промену). Рачуноводствена исправа, састављена као електронски
запис, треба да садржи потпис или другу идентификациону ознаку
одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање рачуноводствене
исправе, односно електронски потпис у складу са законом. [...]
• Имајући у виду наведено, с обзиром на то да се попис врши како би се
књиговодствено стање ускладило са стварним стањем, као и чињеницу да
се извештај о попису и пратећа документација могу сматрати
рачуноводственим исправама у складу са Законом (на основу којих се
спроводе одговарајућа књижења у пословним књигама), мишљења смо
да се са аспекта примене прописа о рачуноводству, извештај о попису,
као и пратећа документација за његово састављање могу саставити у
електронском облику и потписати електронским потписом у складу са
законом, осим ако општим актом конкретног правног лица, односно
другим прописом није друкчије уређено.
Обрачун ПДВ-а на утврђени мањак
• Даном доношења одлуке о усвајању извештаја о извршеном попису сматра да је
настао мањак, расход и сл. по попису и обавеза за обрачун, односно плаћање
ПДВ, а када су у питању акцизни производи, обавеза плаћања ПДВ и акцизе.
•  Обвезник који утврди опорезиви мањак (без обзира на то да ли се накнађује на
терет рачунополагача или другог лица или на терет друштва) у пореском периоду
у којем је донета одлука о усвајању пописа у поље 3.7 обрасца ПОПДВ уноси
следеће податке:
 у колону „Општа стопа / основица” износ основице на коју је обрачунат ПДВ по основу
утврђеног мањка за добра по општој стопи ПДВ-а од 20%, односно у колону „Посебна стопа
/ основица” износ основице на коју је обрачунат ПДВ по основу утврђеног мањка за добра
по посебној стопи ПДВ-а од 10%;
 у колону „Општа стопа / ПДВ” износ обрачунатог ПДВ-а на утврђени мањак за добра по
општој стопи ПДВ-а од 20%, односно у колону „Посебна стопа / ПДВ” износ обрачунатог
ПДВ-а на утврђени мањак за добра по посебној стопи ПДВ-а од 10%.
• Дакле, по основу одлуке о усвајању пописа која је донета у јануару 2023. године
мањак се исказује у пореској пријави за месец јануар 2023. године.
• Сви ови обвезници ПДВ-а који пописом констатују мањак и по том основу
обрачунају ПДВ, тај обрачун ће (осим у ПДВ евиденцијама) електронски
евидентирати и у Систему електронских фактура, а у складу са чланом 4. Закона о
електронском фактурисању („Сл. гласник РС“, бр. 44/2021, 129/2021 и 138/2022) с
обзиром да сви субјекти приватног сектора ову обавезу имају почев од 1.1.2023.
године. Електронско евидентирање обрачуна ПДВ-а по основу утврђеног мањка
врши се кроз „збирни обрачун ПДВ-а“.
• Из угла признавања расхода по основу мањка утврђеног пописом у
пореском билансу, расходи по основу мањка утврђеног пописом,
који је утврђен у складу са прописима из области рачуноводства, а
настао је као последица уобичајених пословних активности или
као последица више силе, крађе и сл., уз постојање одговарајућих
доказа, заједно са припадајућим ПДВ-ом (уколико је обрачунат),
независно од тога што ПДВ по том основу није плаћен до краја
пореског периода порески је признат расход.
•  Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-174/2018-04 од
17.10.2018:
„…Имајући у виду наведено, уколико обвезник у својим пословним
књигама, а у складу са прописима о рачуноводству, искаже расходе
(нпр. по основу мањка утврђеног пописом, односно по основу
репрезентације) у износима који у себи садрже обрачунати порез на
додату вредност, мишљења смо да се тако исказани расходи (са
обрачунатим порезом на додату вредност) признају у пореском
билансу, на начин прописан Законом. ..“
Усаглашавање потраживања и обезвређење или отпис
истих
• На крају године, према члану 22. Закон о
рачуноводству, врши се:
• усаглашавање потраживања и обавеза,
• исправка ненаплаћених потраживања (књижење:
585/2049),
• евентуални директни отпис ненаплаћених
потраживања (књижење: 576/2049, односно
2049/2040), као и
• корекција исправке потраживања наплаћених до
дана одобрења финансијских извештаја (књижење:
241/2040, 2049/685, односно 241/675 када се ради
о наплати отписаних потраживања).
Да ли мора да се врши исправка/отпис?
• Чланом 23. став 1. тачка 3) Закона о рачуноводству прописано да позиције, које се
приказују у редовним и консолидованим годишњим финансијским извештајима
правних лица и предузетника, треба да буду вредноване у складу са општим
рачуноводственим начелима, а признавање и вредновање врши се уз примену
принципа опрезности.
• МСФИ и МСФИ за МСП не дефинишу шта се сматра вероватном ненаплативошћу,
већ је то ствар процене руководства сваког појединачног ентитета. Такође, МСФИ и
МСФИ за МСП не прописују технику обезвређења потраживања (директан или
индиректан отпис). Значи, правна лица која примењују МСФИ и МСФИ за МСП
самостално процењују да ли постоји објективан доказ да је дошло до умањења
вредности потраживања (вероватна ненаплативост). Рачуноводственим
политикама сваки ентитет утврђује начин процењивања ненаплативости
потраживања (нпр. одлука директора или протек рока од доспелости потраживања
и сл.), као и технику обезвређења потраживања (директан или индиректан отпис).
•  Правилник за микро и друга правна лица прецизније дефинише технику
обезвређења у зависности од одређених околности. Наиме, у члану 29. став 6.
Правилника прописано је да се краткорочна потраживања процењују по
номиналној вредности индиректно умањеној за процењени износ вероватне
ненаплативости потраживања, а директно – ако је немогућност наплате извесна и
документована.
•  При томе, уколико је потраживање застарело или угашено (услед престанка
постојања дужника, опроста дуга или других околности), нема основа да обвезник у
својим пословним књигама и даље обухвата потраживања (без обзира на то да ли
су обезвређена преко исправке вредности потраживања или нису).
Отпис девизних потраживања
Рачуноводствено – исто као код динарских.
Специфичност:
Обавеза извештавања НБС у вези са комерцијалним
кредитима и зајмовима - њима се сматра и извоз робе
или услуга уговорени у девизама или динарима који
нису наплаћени, у року дужем од годину дана од дана
извршеног извоза
Ако се изврши директан отпис - престаје обавеза
евидентирања П-1.
• Приликом слања П-1 за тромесечје у којем је престало
потраживање, требало би ставити напомену о том
начину престанка потраживања (због директног
отписа), а НБС доставити документ (одлуку о отпису).
Отпис потраживања од запосленог (и бившег)
Чињење = зарада = ШВП 1 01 101 00 0 = рачун
520.
Исти третман и ако се ради о бившем
запосленом (члан 13. став 5. ЗПДГ)
• Подноси се ППП ПД – за задњи месец у којем је
био у радном односу код послодавца (ШВП
иста) – као исплата другог дела зараде.
Отпис потраживања од оснивача
Оснивач

Дигресија : коришћење
платних картица

Узимање из пословне Компензација са

имовине исплатом дивиденде

221 или 228/241

ОВП 402 340/461,489
461,489 /221 или 228 + 241

Није у РО Јесте у РО

Узимање из имовине
ОВП 410 Зарада ОВП 101
(15%)

228/241
221/241
723/228
450/221
723/489
Отпис потраживања и плаћање
„бившем“ предузетнику
Остало је потраживање од физичког лица, након брисања предузетника.
Прекњижавање на потраживање од физичког лица.
Порез на друге приходе (20% и 20% НТ) – 1 11 629 00 0
• Порески непризнат расход у пореском билансу.

Плаћање

Поседујемо доказ да је Немамо доказ да је

приход по основу тог приход по основу тог
потраживања био потраживања био
укључен у приходе укључен у приходе
предузетника предузетника

Не плаћа се порез на
Порез на друге приходе
доходак
Укалкулисавање
Укалкулисавање зарада, бонуса, накнада
зарада и других примања запослених
• Укалкулисавање расхода зарада и накнада зарада за 2022. годину које
нису исплаћене до краја 2022. године врши се уз примену прописа из
области дохотка грађана и доприноса који су измењени крајем 2022.
године, са применом од 1. јануара 2023. године. Такође, код
укалкулисавања неисплаћених зарада треба у обзир узети и нову
минималну цену рада која се примењује за исплате од 1. 1. 2023. године.
• Дакле, код обрачуна зарада а ради укалкулисавања на терет трошкова
2022. године, а које се односе на било који месец из 2022. године и нису
исплаћене закључно са 31.12.2022. године примењује се:
 неопорезиви износ зараде од 21.712 динара,
 стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодавца од
10%,
 најнижа месечна основица на коју се обрачунавају и плаћају доприноси за
обавезно социјално осигурање 35.025 динара,
 највиша месечна основица на коју се обрачунавају и плаћају доприноси за
обавезно социјално осигурање 500.360 динара,
 нова минимална цена рада од 230,00 динара по часу рада.
•  Ови трошкови укалкулисаних зарада порески су признат расход у складу
са чланом 9. став 1. Закона о порезу на добит правних лица.
Бонуси и награде запосленима
Све исплате које послодавац изврши
запосленима по основу бонуса, награда,
стимулација, тринаесте плате и сл., представљају
део зараде запосленог која се укључује у зараду
која се исплаћује у истом месецу, и на коју се
обрачунавају и плаћају порез и доприноси на
зараду.
Зарада запосленог
• Књижење на 31.12.2022 – порески признат
расход без обзира на датум исплате.
Накнаде трошкова
Свих неисплаћених накнада трошкова на које запослени има
право у складу са чланом 118. Закона о раду:
за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у
јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени
превоз;
за време проведено на службеном путу у земљи;
за време проведено на службеном путу у иностранству;
смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ако послодавац
није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде;
за исхрану у току рада, ако послодавац ово право није
обезбедио на други начин;
• за регрес за коришћење годишњег одмора.
•
Ако нису исплаћени, нису порески признат расход у пореском
билансу за 2022. годину – члан 9. став 2. ЗПДПЛ.
Укалкулисавање личне зараде
предузетника
• Предузетници, који су се у 2022. години определили за личну зараду,
дужни су да у расходе за ову годину укалкулишу трошак личне зараде,
која није исплаћена до краја 2022. године, водећи рачуна да се обрачун и
укалкулисавање изврши према параметрима (пореско ослобођење и
стопе доприноса) које ће важити приликом исплате, дакле у 2023. години.
•  У складу са чланом 37а ЗПДГ предузетницима који исплаћују личну зараду
у расходе у пореском билансу признају се:
• 1) исплаћена лична зарада;
• 2) трошкови службеног путовања до износа из члана 18. став 1. т. 2)–5) поменутог закона
(дакле, ради се о: дневницама за службено путовање у земљи и иностранству до
неопорезивог износа, накнади трошкова смештаја на службеном путовању према
приложеном рачуну, као и накнади превоза на службеном путовању према приложеним
рачунима превозника у јавном саобраћају, а када је, сагласно закону, другим прописима,
односно актима одобрено коришћење сопственог аутомобила за службено путовање
или у друге службене сврхе – до износа 30% од цене по основној јединици мере
погонског горива помноженог с бројем јединица мере погонског горива које је
потрошено, а највише до 7.071 динара месечно).
•  Стога треба водити рачуна да ова укалкулисана лична зарада, која није
исплаћена до краја 2022. године, није порески признат расход у пореском
билансу који ће бити сачињен за 2022. годину (већ ће бити признат расход
у пореском билансу за 2023. годину).
Укалкулисавање обавеза за доприносе
за осниваче – заступнике друштва
• Приликом укалкулисавања доприноса за месец децембар,
треба водити рачуна о специфичности примене најниже
основице и стопа доприноса, а чији резултат је другачији
приступ него што је то случај код укалкулисавања трошкова
зарада и других примања. У складу Корисничким упутством
за попуњавање и подношење пореске пријаве на обрасцу
ПП ОД–О:
 обрачун доприноса за осниваче врши по стопама доприноса за
обавезно социјално осигурање „које су важеће у обрачунском
периоду уписаном у поље 1.2”, при чему се према истој
инструкцији у поље 1.2 Обрачунски период уписују „месец и
година за које се врши обрачунавање доприноса за осниваче,
односно чланове привредног друштва”;
 приликом утврђивања најниже односно највише месечне
основице доприноса примењују најнижа односно највиша
основица доприноса „која је важећа на последњи дан обрачунског
периода за који се подноси пријава”, а не на основицу која важи у
месецу у којем се врши уплата социјалних доприноса.
Укалкулисавање накнада по уговорима
ван радног односа
• У расходе 2022. године треба укалкулисати накнаде физичким лицима
по уговорима ван радног односа:
 уговора о повременим и привременим пословима,
 уговора о делу,
 ауторског уговора,
 уговора о допунском раду и др.
 накнада члановима управног и надзорног одбора и др,
• који су реализовани до краја 2022. године, а по основу којих уговора
накнаде нису исплаћене до 31.12.2022. године, узимајући у обзир
стопе доприноса које ће важити у тренутку исплате (дакле у 2023.
години).
• У расходе 2022. године треба укалкулисати обавезе за 2022. годину по
уговорима о узимању у закуп или подзакуп непокретности или
покретних ствари од физичких лица која нису евидентирана у систем
ПДВ.
• Ови расходи признају се у пореском билансу 2022. године, без обзира
да ли су или нису исплаћени у тој години (Мишљење Министарства
финансија бр. 413-00-00017/2011-04 од 28. 2. 2011. године).
Укалкулисавање рабата и других
попуста
• Када је уговором или уобичајеном праксом очекивано
давање/добијање рабата и сличних попуста за промет
реализован у току 2022. године, и продавац и купац су
дужни да их евидентирају као умањење прихода,
односно расхода и залиха на 31. 12. 2022. године, без
обзира што до краја израде завршног рачуна није утврђен
износ и није издат документ о измени основице (тзв.
књижно одобрење), па свако за себе врши процену овог
износа и укалкулисавање преко рачуна активних и
пасивних временских разграничења.
• Трговачки попусти, рабати и друге сличне ставке
одузимају се при одређивању трошкова набавке, односно
сви накнадно добијени попусти и рабати треба да:
 умање вредност залиха које још увек нису продате, односно
 умање набавну вредност продате робе.
Укалкулисавање расхода камата
• Субјекти који имају обавезе по основу кредита, на 31. 12. треба да утврде
део камате која се односи на 2022. годину, а која није плаћена у току 2022.
године и да по том основу укалкулишу расходе: 560, 561, 562/460, а ако се
ради о кредитима са валутном клаузулом, треба да утврде расходе, односно
приходе по основу ефеката валутне клаузуле, који се исказују на рачунима
564 и 664.
•  При томе, код правних лица која примењују пуне МСФИ односно Правилник
за микро и друга правна лица, камате по основу кредита за набавку
основних средстава која још нису стављена у функцију (до 31.12.2022.
године), уз испуњавање услова из МРС 23 односно члана 18. Правилника за
микро и друга правна лица, не могу се исказати као трошкови, него се
обавезно капитализују, односно исказују се у оквиру рачуна 016 или 027, док
се други трошкови позајмљивања признају као расход периода.
• Трошак који настаје по основу валутне клаузуле не може се капитализовати,
односно мора се исказати на терет расхода, на рачуну 564.
• На крају године врши се и укалкулисавање камате за текућу годину по
основу финансијског лизинга. Доспеле, а неплаћене камате по уговору о
финансијском лизингу треба исказати на рачуну 460 – Обавезе по основу
камата и трошкова финансирања, ставом 562/460.
Укалкулисавање осталих трошкова који се односе на 2022.
годину за које пружалац услуга или испоручилац добара
није издао рачун до 31. 12. 2022. године
• Обвезници су дужни да их изврше у следећа два случаја:
• услуга је испоручена до 31. 12. 2022. године, али рачун
добављача није стигао у службу рачуноводства до краја израде
завршног рачуна (у 2023. години) односно издат је са датумом
издавања у 2023. годину; и
• вршење услуге је започето пре 31. 12. 2022. године, али се
довршава у току 2023. године (или касније) па добављач још
увек није издао рачун (ни привремену ситуацију у
грађевинарству).
•  Услуге се разграничавају ставом за књижење 5,27X/490 –
где се рачун расхода бира према општим правилима
(према природној врсти трошка), односно реч је о истом
рачуну на коме би та услуга била евидентирана и по
редовном рачуну добављача.
• У 2023. године, књижи се став 490/435 по примљеном
рачуну добављача.
 Обрачун рачуноводствене амортизације

Средства која подлежу амортизацији

Преиспитивање корисног века трајања
Поступање са потпуно отписаним средствима
Накнадни издаци за стална средства
 Обавеза обрачуна амортизације
Врста имовине МРС/МСФИ МСФИ за МСП Правилник за
микро и друга
правна лица
Некретнине, МРС 16 одељак 17. члан 19.
постројења и опрема ДА ДА ДА
Нематеријална МРС 38 одељак 18. члан 16.
имовина НЕ: Она која има ДА: Сва нематеријална имовина има
неограничени корисни максимално десет година корисни век
век
ДА: Она која има
ограничени корисни
век
Гудвил МРС 38 и МСФИ 3 одељак 19. члан 14.
НЕ   НЕ: Интерно
генерисани гудвил
не признаје се као
нематеријална
имовина
ДА: Стечени гудвил (максимално десет
година корисни век)
Инвестиционе МРС 40 одељак 16. члан 20.
некретнине НЕ: Ако се мери по фер вредности
ДА: Ако се мери по набавној вредности
Биолошка средства МРС 41 и МРС 16 одељак 34. члан 21.
НЕ: Ако се мери по фер вредности
ДА: Ако се мери по набавној вредности
Рачуноводственим политикама морају
да се дефинишу:
групе основних средстава;
средства која подлежу обрачуну амортизације;
почетак обрачуна амортизације;
 Рачуноводственим политикама дефинише се
праг материјалности, односно износи у
динарима као критеријум за разврставање у
основна средства. Средства (алати, апарати,
инвентар и слично) чија је вредност у моменту
набавке мања од дефинисаног износа признају
се као залихе, а у моменту стављања у
употребу признају се као трошак периода у
целини.

начин утврђивања основице за свако средство,

водећи рачуна о њиховој преосталој вредности;
корисни век трајања средства, односно
амортизациона стопа;
начин преиспитивања корисног века трајања и
примењених метода на дан биланса;
третман накнадних улагања у призната средства;
критеријуми за тестирање на обезвређење;
• метода /е обрачуна амортизације.
 Могуће је и решење да обрачун

Почетак и престанак обрачуна амортизације почиње од првог

дана наредног месеца у односу
на месец у којем је основно
средство стављено у употребу,
односно од када је
расположиво за коришћење.
• Амортизација материјалних средства започиње када оно постане Ако се наведено питање не
расположиво за коришћење, тј. када се налази на локацији и у стању уреди рачуноводственим
актом, сматра се да обрачун
које је неопходно да средство функционише на начин који предвиђа амортизације почиње од првог
управа. наредног дана од дана
• По правилу, амортизација започиње од дана стављања средства у стављања у употребу, односно
од када је расположиво за
употребу. коришћење.
• Амортизација престаје да се обрачунава када:
• дуготрајна имовина у потпуности је отписана;
• дуготрајна имовина се на било који начин отуђи (прода, расходује, уступи без
надокнаде и сл.);
• када се средство рекласификује на средства намењена продаји.
• Само у ова три случаја престаје обавеза обрачуна амортизације. За
средства која су привремено стављена ван употребе, обавеза
обрачуна амортизације и даље постоји (уколико се амортизује
применом пропорционалне методе).
Потпуно амортизована средства која су
и даље у употреби
С потпуно отписаним основним средствима
поступа се као и с неотписаним основним
средствима.
Да ли ће се обављати њихова процена, зависи од
тога коју је политику процењивања основних
средстава друштво одабрало.
• Питање постојања грешке из ранијих година?
Преиспитивање корисног века
• У погледу лица која примењују пуне МСФИ, у скла­ду са параграфом 51. МРС 16, ко­ри­сни
век тра­ја­ња сред­ства тре­ба пре­и­спи­та­ти нај­ма­ње на кра­ју сва­ке фи­нан­сиј­ске го­ди­не.
• Када су у питању лица која примењују МСФИ за МСП, односно Правилник за микро и
друга правна лица, ко­ри­сни век тра­ја­ња сред­ства не тре­ба пре­и­спи­та­ти на кра­ју сва­ке фи­
нан­сиј­ске го­ди­не. Уме­сто то­га, про­ве­ра се зах­те­ва са­мо ако по­сто­је на­го­ве­шта­ји да је до­
шло до зна­чај­не про­ме­не у од­но­су на по­след­њи го­ди­шњи из­ве­штај­ни да­тум. Корисни век
употребе сталних средстава треба преиспитати у случајевима:
• неадекватне процене у ранијем периоду;
• када су у току године извршена додатна улагања у средство којима је продужен корисни век
употребе;
• када је у току године дошло до обезвређења (физичког оштећења, квара и сл.) средстава, чиме је
скраћен корисни век употребе;
• замене значајнијих резервних делова;
• када у складу са новом пословном политиком друштво планира отуђење средстава у скоријем
периоду;
• наступања технолошких промена или промена на тржишту.
• Промена процењеног корисног века средстава која се амортизују утиче на трошкове
амортизације за текући период и за сваки будући период током преосталог корисног
века тог средства.
•  Промена рачуноводствене процене.
Накнадни издаци за стална средства
• У вези са рачуноводственим евидентирањем накнадних издатака који се односе на стална средства
потребно је да се одговори на следећа питања:
• да ли се ради о издатку којим се повећава вредност сталног средства (што значи да ће се издатак признати као
средство) или о трошку текућег одржавања (расход периода);
• уколико се ради о издатку који испуњава услове да буде признат као стално средство, да ли се исти исказује као
засебно средство или се повећава вредност постојећег средства у вези са којим је настао издатак;
• да ли је и када је приликом замене делова сталног средства потребно искњижити замењене делове и на који начин
утврдити неотписану вредност дела сталног средства који се замењује.
• Накнадни издатак у вези са основним средством биће признат као основно средство (као засебно
средство или као повећање набавне вредности постојећег средства) ако овај издатак испуњава
критеријуме за признавање основног средства (као и свако друго основно средство):
• ако је вероватно да ће се будуће економске користи повезане са тим средством приливати у друштво у периоду
дужем од годину дана,
• ако набавна вредност или цена коштања тог средства може поуздано да се одмери и
• ако је вредност средства од прага материјалности (вредности) за признавање основног средства, а која вредност је
утврђена рачуноводственим политикама друштва.
• Дакле:
• накнадни издатак чија висина није значајна признаје се као расход одржавања, независно од тога да ли обезбеђује
будуће економске користи (расход се исказује у периоду у којем је настао);
• накнадни издатак чија је висина значајна, којим се не обезбеђују економске користи дуже од једног обрачунског
периода, признаје се као расход периода у којем је настао;
• накнадни издатак чија је висина значајна, којим се обезбеђују економске користи дуже од једног обрачунског
периода, признаје се као основно средство;
• већи број мањих накнадних издатака који су саставни део једне инвестиције у стално средство, чија је висина збирно
посматрано значајна и којима се обезбеђују економске користи дуже од једног обрачунског периода, признају се као
стално средство.
• Уколико је накнадни издатак капитализован у набавној вредности средства, даље свакако треба
проверити да ли услед улагања у средство долази до продужавања његовог корисног века, а што даље
имплицира и кориговање амортизационе стопе.
Остали обрачуни
Обезвређење дугорочне и краткорочне
имовине
• Рачуноводствени прописи и сва три оквира финансијског извештавања
имају за циљ да се вредност имовине у пословним књигама искаже
реално, односно да вредност имовине не буде прецењена, што се
постиже обезвређењем.
• Посматрано из рачуноводственог угла:
• обавеза обезвређења проистиче из захтева да у билансу правног лица имовина
не може да буде исказана по вредности већој од надокнадиве, при чему се
свођење на надокнадиву вредност (нижу од књиговодствене) књижи на терет
рачуна групе 58;
• надокнадива вредност је већи износ од износа који може да се добије продајом
средства (нето продајна вредност умањена за трошкове продаје) или од износа
који се добија употребом средства (употребна вредност која се мери нето
новчаним приливом од употребе средства).
• У складу са чланом 22в ЗПДПЛ, на терет расхода у пореском билансу не
признају се расходи настали по основу обезвређења имовине, које се
утврђује као разлика између нето садашње вредности имовине
утврђене у складу са МРС, односно МСФИ и њене процењене
надокнадиве вредности, али се признају у пореском периоду у ком је та
имовина отуђена, односно употребљена, односно у ком је настало
оштећење те имовине услед више силе.
Расходовање имовине
• Пре него што се приступи било каквом рачуноводственом евидентирању, након што
је пописом констатовано да се нека имовина више не користи, руководство мора да:
• процени да ли та имовина више није потребна, односно да се засигурно неће више користити;
• одреди „судбину” те имовине у смислу да донесе одлуку да ли ће ту имовину продати,
поклонити, предати на уништавање (или одвести на депонију) или као такву задржати у неком
магацину или подруму (задржати у власништву).
• У супротном, ако постоји вероватноћа да ће се имовина ипак можда још користити у
пословном процесу, нису задовољени услови за престанак признавања те имовине.
• У том случају, уколико имовина већ није у потпуности изамортизована, треба преиспитати
преостали корисни век употребе и кориговати амортизациону стопу и обрачун амортизације.
• Ако је имовина већ у потпуности амортизована, не мења се ништа у вези са обрачуном
амортизације, али се имовина и даље исказује у пословним књигама (осим у случају када се
накнадно вреднује по методи ревалоризације).
• Ако се процењује да ће имовина моћи да се прода (за било коју цену), такође нису
испуњени услови за расходовање у том тренутку, већ ће се искњижавање из
пословних књига спровести у тренутку продаје.
• Након што се констатује да се нека имовина више не користи у пословном процесу,
потребно је донети конкретну одлуку о престанку признавања имовине, у којој се
специфицира даља судбина те имовине. Та одлука може да буде донесена и као
саставни део одлуке о усвајању извештаја о попису, а сачињава се у слободној
форми.
• С обзиром на то да расходовање никако није еквивалент обезвређењу имовине,
приликом разматрања да ли је расход порески признат у пореском билансу не
полази се од члана 22в Закона о порезу на добит правних лица, него се разматра
да ли се ради о расходу који је настао у пословне сврхе. Тако ће и порески
третман расходовања опреме зависити од њене судбине након искњижавања из
пословних књига (све уз претпоставку да су испуњени услови за искњижавање).
• Расход настао услед престанка признавања имовине, односно расходовања због
предаје на уништење или задржавања те имовине и након расходовања,
признаје се у пореском билансу у пореском периоду када је расход исказан у
билансу успеха, у складу са чланом 7. Закона о порезу на добит правних лица,
независно од тога да ли ће и када доћи до располагања том имовином.
•  Расход настао услед престанка признавања имовине, односно расходовање са
намером поклањања не признаје се у пореском билансу:
 у складу са чланом 7а став 1. тачка 4) Закона о порезу на добит правних лица – ако је
поклон извршен повезаном лицу;
 у складу са чланом 7а став 1. тачка 8) Закона о порезу на добит правних лица – ако је
поклон извршен неповезаном лицу.
• Изузетно од наведеног, уколико се ради о расходовању имовине која се
поклања лицима за здравствене, образовне, научне, хуманитарне, верске и
спортске намене или заштиту животне средине, као и давањима учињеним
установама, односно пружаоцима услуга социјалне заштите основаним у складу
са законом који уређује социјалну заштиту, и то лицима регистрованим, односно
основаним за те намене у складу са посебним прописима, која наведена давања
искључиво користе за обављање наведених делатности, по нашем мишљењу
расход може да се призна у пореском билансу у складу са чланом 15. Закона о
порезу на добит правних лица (највише до 5% од укупног прихода).
Курсирање монетарних ставки
• Све монетарне ставке имовина и обавеза (осим оних по фер
вредности кроз Биланс успеха) а које су изражене у страној валути
или са валутном клаузулом усклађују се са курсом на дан Биланса
стања, и то:
• средњим курсом НБС за ставке номиноване у страној валути,
• уговореним курсом за оне са валутном клаузулом.
• За сваки дати и примљени аванс утврђује се и накнадно проверава
да ли је реч о:
• монетарној ставки – у ком случају се аванс курсира, или
• немонетарној ставки – у ком случају се аванс не курсира.
• Дати и примљени аванс је немонетарна ставка (која се не курсира)
уколико је вероватноћа преко 50% да ће бити реализован кроз
испоруку добара и услуга, односно монетарна је ставка (која се
курсира) уколико је вероватноћа преко 50% да ће бити враћен
односно измирен испоруком другог монетарног средства.
• Дати и примљени аванси у страној валути и са уговореном валутном
клаузулом – немонетарне ставке - не курсирају се на дан биланса.
Рекласификација ставки
• Као специфичне рекласификације на крају пословне године издвојено је
следеће:
• Унапред плаћена средства од купаца евидентирају се на рачуну 430 – Примљени аванси,
депозити и кауције. То значи да на рачуну 204 – Купци у земљи остају приказана
искључиво потраживања од купаца. Слична ситуација мора да буде и на рачунима датих
аванса. Рачун 435 – Добављачи у земљи може да приказује искључиво обавезе према
добављачима за испоручене производе и робу, односно извршене услуге.
• Део обавеза по основу дугорочних кредита и зајмова који доспева за плаћање до једне
године преноси се на рачун 424 – Део дугорочних кредита и зајмова који доспева до
једне године. Када је у питању финансијски лизинг, део обавеза који доспева за плаћање
до једне године преноси се са рачуна 416 – Дугорочне обавезе по основу лизинга на
рачун 425 – Део осталих дугорочних обавеза које доспевају до једне године.
• Следећа три случаја односе се на исказивање, односно пренос одређених
салда на рачунима:
• у случају потражног салда на текућем рачуну, исти се исказује на одговарајућем рачуну у
групи 42 - Краткорочне финансијске обавезе (не врши се прекњижавање у
књиговодству);
• у случају дуговног салда на рачуну 306 - Емисиона премија преноси се на рачун 340 -
Нераспоређени добитак ранијих година или на рачун 350 - Губитак ранијих година;
• дуговна салда на рачунима групе 48 - Обавезе за остале порезе, доприносе и друге
дажбине, утврђена на дан биланса, преносе се на рачун 224 - Потраживања по основу
преплаћених осталих пореза и доприноса.
Корекције грешака
• У случају да се утврде грешке у књижењима прихода и расхода, извршеним у
претходној и ранијим годинама, исправка тих грешака врши се у складу са
захтевима из:
• МРС 8, односно
• МСФИ за МСП – Одељак 10, односно
• Чланом 10. Правилника за микро и друга правна лица,
• у зависности од тога да ли се ради о материјално значајним грешкама (које се
исправљају преко рачуна 340 или 350, на почетку године), или се ради о
безначајној грешци (која се исправља преко текућих расхода и прихода, рачун
592 или 692).
• У случају материјално безначајне рачуноводствене грешке обвезник није
дужан да подноси измењену пореску пријаву за порез на добит. Ако је грешка
материјално значајна, обвезник је дужан да поднесе измењену пореску
пријаву за порески период у којем је грешка начињена уколико је за тај
порески период плаћен мањи износ пореза на добит у односу на износ који би
био плаћен да грешка није направљена.
• Код грешака из ранијих периода које нису настале у рачуноводственим, већ у
пореским евиденцијама обвезници подносе измењену пореску пријаву,
независно од материјалности утврђене грешке, уколико је учињена грешка
имала за последицу мање утврђену и плаћену пореску обавезу (увек се
исправљају преко рачуна 340 или 350, на почетку године).
Хвала вам на пажњи!