7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda2

Statistika blagostanja/životnog standarda
1
Sadržaj predavanja
1. Merenje blagostanja/životnog standarda

2. Međunarodna poređenja životnog standarda
3. Agregati za merenje životnog standarda
domaćinstva
4. Linija siromaštva
5. Indikatori siromaštva
6. Nejednakost dohotka i potrošnje
2
Merenje blagostanja/životnog standarda
Životni standard se vezuje za

• Materijalno blagostanje pojedinca
• Visina ukupnog dohotka ili potrošnje sa kojom

pojedinac raspolaže
• Nematerijalni aspekti blagostanja
• Obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje,

ljudska prava i društvena uključenost
3
Kako meriti prosečan životni standard

stanovništva?
Četiri osnovna indikatora:

• Bruto domaći proizvod (BDP)
• Neto nacionalni proizvod (NNP)
• Lični dohodak
• Lični raspoloživi dohodak
4
Bruto domaći proizvod (BDP)

• BDP predstavlja ukupnu vrednost finalnih dobara i
usluga proizvedenih u jednoj zemlji u datoj godini
• Obuhvata ličnu potrošnju, investicionu potrošnju i
potrošnju države kao i razliku izvoza i uvoza
• Lična potrošnja omogućava direktne koristi
pojedincima ili domaćinstvima u tekućem
periodu
• Investicije doprinose rastu proizvodnje u
budućnosti – utiču i na potencijalni rast potrošnje
u budućnosti
• Indirektno doprinose budućem blagostanju
pojedinca 5
• Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao

potrošnja a delom kao investicije
• Izdaci za potrošnju države doprinose tekućem i

budućem blagostanju pojedinaca ili domaćinstava
• Smatra da je bruto domaći proizvod

najsveobuhvatnija mera tekućeg ili budućeg
blagostanja pojedinaca jedne zemlje
6
Neto nacionalni proizvod (NNP)

• NNP ne sadrži amortizaciju
• Bolja aproksimacija godišnjeg nacionalnog autputa
nego BDP
• Amortizaciju je teško meriti, pa se BDP češće koristi
nego NNP kao mera životnog standarda
7
Lični dohodak (LD)

• Meri proporciju nacionalnog dohotka koja se isplaćuje
pojedincima/domaćinstvima u raznim formama
dohotka
• Nije najčistija mera jer obuhvata i poreze koje
pojedinci/domaćinstva plaćaju državi
8
Lični raspoloživi dohodak (LRD)

• Bolja mera tekuće potrošnje je lični raspoloživi
dohodak
• LRD je LD umanjen za porez na dohodak i ostale
plaćanja državi
9
Ukupne vs per capita vrednosti

• Ukupne vrednosti (BDP, NNP, LD, LRD) nam služe
za izračunavanje prosečnih vrednosti po stanovniku
(per capita)
• Ukupnu vrednost npr. BDP delimo sa ukupnim
brojem stanovnika da bi dobili blagostanje
prosečnog stanovnika
Primer:
• Dve zemlje imaju isti ukupan lični dohodak
• Zemlja A ima 2 puta više stanovnika od zemlje B
• Prosečan stanovnik zemlje B je duplo bogatiji od
prosečnog stanovnika zemlje A
10
Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja

• Per capita koncept – pojedinac je jedinica za koju se
izračunava veličina blagostanja
• Često se kao osnovna jedinica koristi domaćinstvo,
jer se podrazumeva da domaćinstvo zajednički troši
sredstva koja pojedini članovi zarađuju
• Nedostatak – prosečno blagostanje po domaćinstvu
ne uzima u obzir broj članova domaćinstva
• Zbog toga se mera dohotka domaćinstva koriguje za
veličinu i strukturu domaćinstava kako bi se dobila
preciznija mera blagostanja
• ekvivalentni dohodak ili dohodak po potrošačkoj
jedinici
11
Realni BDP per capita

• Realni BDP po stanovniku najčešće se koristi za
merenje životnog standarda, posebno za
međunarodna poređenja
• Ako realni BDP raste, znači da postoji velika
verovatnoća:
a) da će više dobara i usluga biti na raspolaganju
stanovništvu za potrošnju
b) da će stanovništvo biti u boljoj poziciji da ih kupi
12
Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora

životnog standarda
1. BDP obuhvata samo tržišne transakcije - naturalna
proizvodnja nije obuhvaćena
2. Siva ili neformalna ekonomija nije obuhvaćena budući
da BDP obuhvata samo registrovane transakcije
• Siva ekonomija u Srbiji u 2017. iznosila 15%
zvaničnog BDP-a (Krstić i Radulović, 2017)
13
Izvor: Krstić, G., & Radulović, B. (2018). SIVA EKONOMIJA U SRBIJI 2017. 14
3. Neplaćeni rad članova domaćinstva nije

obuhvaćen BDP-om
• Neplaćenim poslovima se više bave žene nego
muškarci
– Poslovi vezani za održavanje kuće, čuvanje dece
i starih
• Ukoliko se angažuje profesionalna pomoć, ukoliko
su transakcije registrovane, vrednost ovih poslova se
obuhvata BDP-om
15
4. Ne uzima u obzir raspodelu dohotka

• Rast BDP-a ne mora da znači rast životnog
standarda ukoliko je praćen rastom nejednakosti
• U Srbiji, u periodu 2002-2007. rast potrošnje
stanovništva bio je takav da su najveće koristi od
rasta potrošnje imali najsiromašniji slojevi
stanovništva
– Pad siromaštva i rast životnog standarda
16
5. BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u

kvalitetu života koje se odnose na:
– očuvanje životne sredine (čist vazduh, čista voda
i sl.)
– probleme u saobraćaju i nivo buke
– očekivano trajanje života
– količinu slobodnog vremena i sl.
6. BDP ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu
dobara koje su uključene u obračun ovog agregata
– Vrše se neka prilagođavanja koja imaju za cilj da
uključe bolji kvalitet kola, kompjutera i drugih
trajnih potrošnih dobara koja brzo zastarevaju
17
Međunarodna poređenja životnog standarda
• Prema podacima OECD-a od 1980. do 2014. godine

prosečni realni BDP per capita porastao u:
– Norveškoj 6,7 puta
– Irskoj 7,6 puta
– Koreji 14,1 puta
– Grčkoj 3 puta
– Islandu 3,5 puta
– Italiji 3,6 puta
18
Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2014.

• Najveći rast BDP-a i životnog standarda ostvaren je
u:
– Južnoj Africi
– Rusiji
– Estoniji
– Litvaniji
• Najmanji rast BDP-a i životnog standarda ostvaren
je u:
– Grčkoj
– Italiji
19
• https://www.gapminder.org/dollar-street/matrix
• Dollar Street je sajt koji prikazuje životni standard

prosečne porodice u svakoj zemlji kroz slike.
• Anna Rosling Rönnlund je pokrenula ovu ideju u
jednoj švedskoj fonadciji Gapminder
• Tim fotografa je dokumentovao preko 264
domaćinstva u 50 zemalja
• U svakoj kući fotograf provede dan slikajući do 135
objekata u domaćinstvu, kao npr. nameštaj, obuća,
odeća, posuđe, itd.
• Prikazano je i jedno prosečno domaćinstvo iz jednog
sela u Vojvodini 20
Indeks humanog razvoja (Human Development

Index)
• Definisan je od strane UN 1990. i objavljuje se
svake godine za 188 zemalja sveta
• Širi obuhvat životnog standarda u odnosu na BDP
ili lični dohodak per capita
• Objedinjuje ekonomski i socijalni aspekt razvoja
jednog društva
21
• https://www.youtube.com/watch?v=4KIoYPyCJMo
&feature=youtu.be
• Izveštaj o humanom razvoju u 2019. će imati fokus

na nejednakost.
22
• IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu

tri dimenzije humanog razvoja:
1) Dug i zdrav život - meri se očekivanom dužinom
života novorođenih (indeks zdravlja)
2) Pristup znanju - meri se prosečnim godinama
školovanja i očekivanim godinama školovanja
(indeks obrazovanja)
3) Pristojan životni standard - meri se bruto
nacionalnim dohotkom per capita izražen $ iste
kupovne snage (indeks dohotka)
23
• Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1

• Veće vrednosti indeksa veći napredak
• IHR je geometrijska sredina normalizovanih indeksa
koji mere napredak u svakoj od navedenih oblasti
• IHR meri prosečan napredak u sve tri oblasti
• Ne postoji jedinstven put ka uspešnom humanom
razvoju
• Humani razvoj zavisi od specifičnosti istorijskih,
političkih, kao i institucionalnih uslova svake zemlje
24
• Za indeks obrazovanja koriste se podaci o:

• prosečnim godinama školovanja (25+)
• očekivanim godinama školovanja
• broj godina koje se očekuje da će dete
(uzrasta za upis u osnovnu školu) provesti na
školovanju pod pretpostavkom sadašnjih
stopa upisa
25
• Kao indikator životnog standarda koristi se bruto

nacionalni dohodak (BND) per capita
• Zemlje koje primaju velike doznake iz
inostranstva ili veliku humanitarnu pomoć imaju
veći BND od BDP-a
• Velike razlike između BDP-a i BND-a:
Luksemburg i Irska
• IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa

zdravlja, indeksa obrazovanja i indeksa dohotka
• Prednost geometrijske sredine: smanjuje se nivo
supstitucije između posmatranih dimenzija
26
IHR  3 I zdravlja * I obrazovanja * I dohotka
Svaki od ova tri indeksa se računa prema sledećoj formuli:
aktuelna vrednost - minimalna vrednost

Indeks dimenzije 
maksimalna vrednost - minimalna vrednost
27
Vrednosti indikatora za Kipar i maksimalne i

minimalne vrednosti
Oblast Indikator Primer Minimum Maksimum

Kipra
Zdravlje Očekivano trajanje 80,2 20 85
života
Prosečne godine 11,6 0 15
Obrazovanje školovanja
Očekivane godine 14,0 0 18

školovanja
Životni BND per capita, US$ 28.663 100 75.000
standard iste kupovne snage
Izvor: UNDP (2015), Human Development Report

28
• Minimalna vrednost za očekivano trajanje života

(20) zasnovano je na istorijskom minimumu
• Minimalna vrednost za obe varijable školovanja (0)

su zasnovane na pretpostavci da se društvo može
održati bez formalnog obrazovanja
• BND per capita = 100 US$ PPP je vrednost koja

odgovara zemljama blizu minimuma
– Te zemlje imaju značajan obim netržišne
proizvodnje koja nije obuhvaćena zvaničnom
statistikom
29
• BND per capita = 75.000 US$ PPP je zasnovano na

projekcijama prema kojima će samo tri zemlje
dostići taj maksimum u naredne četiri godine
• Maksimalna vrednost za prosečne godine školovanja

(15) je projekcija za 2025.
• Maksimalna vrednost za očekivane godine

školovanja (18) odgovara vremenu potrebnom za
završetak master studija u većini zemalja
30
Postupak izračunavanja IHR

80,156  20
Indeks očekivanog trajanja života živorođenih   0,9255
85  20
11,619  0
Indeks prosečnih godina školovanja   0,77461
15  0
13,966  0
Indeks očekivanih godina školovanja   0,77591
18  0
0,77461  0,77591
Indeks obrazovanja   0,7752
2
ln( 28.632,7)  ln(100)

Indeks dohotka   0,8545
ln(75.000)  ln(100)
IHR= 3 0,9255  0,7752  0,8545  0,850 31

Indikatori IHR-a za zemlje rangirane od 60 do 80 mesta
u 2017.
32
Izvor: HDR (2018)
Indikatori IHR-a za Srbiju u periodu 1990-2015.
Izvor: HDR 2016, Briefing note for countries on the 2016 Human Development Report, Serbia
33
Trend u kretanju indeksa komponenti IHR-a za

Srbiju, 1990−2015.
Izvor: HDR 2016, Briefing note for countries on the 2016 Human Development Report, Serbia
34
• 2010. uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na

multidimenzionalnu nejednakost, polne razlike i
ekstremnu deprivaciju (UNDP, 2010) :
1. IHR prilagođen za nejednakost raspodele
2. Indeks rodne nejednakosti
3. Multidimenzionalni indeks siromaštva
• Indeks rodne razvijenosti od 2014.
• Odnos vrednosti IHR-a za žene i muškarce
35
IHR prilagođen za nejednakost raspodele
• Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu

koja uključuje nejednakost u oblasti zdravlja,
obrazovanja i dohotka
• Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR

prilagođen za nejednakost raspodele će biti jednaki
• IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni

nivo humanog razvoja
• “Običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog

36
razvoja koji se može dostići ukoliko ne postoji
Indeks nejednakosti polova
• Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog

nejednakosti između muškaraca i žena u
reproduktivnom zdravlju, osnaživanju i tržištu rada
• Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune

jednakosti
• Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg

položaja žena u odnosu na muškarce u sve tri
dimenzije humanog razvoja
37
Multidimenzionalni indeks siromaštva
• Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u

oblasti zdravlja, obrazovanja i uslova života
• Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno

siromašna (ponderisan sa intenzitetom deprivacije
sa kojim se suočavaju) u ukupnom stanovništvu
38
• Indikatori u oblasti zdravlja:
– Najmanje jedan član domaćinstva je neuhranjen
– Jedno ili više dece je umrlo u poslednjih 5 godina u odnosu
na godinu anketiranja
• Indikatori u oblasti obazovanja:
– Nijedan član domaćinstva nema završenih najmanje 6
godina školovanja
– Najmanje jedno dete školskog uzrasta ne ide u školu
• U oblasti uslova života:
– Nema struje
– Nema pristup čistoj vodi za piće
– Nema pristup adekvatnim sanitarnim uslovima
– Koristi prljavu energiju za kuvanje (drva i sl.)
– Neadekvatni higijenski uslovi
– Ne poseduje nijedno sredstvo za pristup informacijama
– Ne poseduje nijedno vozilo
– Ima najviše jedno od sledećih stavki: frizider, obradivu
zemlju, stoku
Indeksi humanog razvoja za Srbiju, 2017.
IHR
Indeks
prilagođen za Indeks rodne
Zemlja/Region IHR rodne
nejednakost nejednakosti
razvijenosti
raspodele
Srbija 0,787 0,667 0,976 0,181
Evropa i
Centralna Azija 0,771 0,681
0,956 0,270
Visok IHR 0,757 0,636 0,957 0,289
Svet 0,728 0,582 0,941 0,441
Izvor: Human Development Report (2018), United Nations.

40
• Od 1990. do 2017. prosečan IHR je porastao sa 0,597

na 0,728
• Prosečan godišnji rast IHR-a 0,73%
• Najveći rast u regionu Južne Azije 1,39%
• Najmanji rast u Evropi i Centralnoj Aziji 0,62%
• U Srbiji rast je iznosio 0,34%
• U Srbiji je u periodu 1990-2000 IHR prosečno

godišnje opadao po stopi od -0,11%, potom je
rastao u periodu 2000-2010 po stopi od 0,66%
prosečno godišnje, da bi rast u periodu 2010-2017.
bi po stopi od 0,52%
41
• „Stvarni“ IHR za Srbiju koji uključuje nejednakost u

oblasti zdravstva, obrazovanja i dohotka je manji od
„maksimalnog“ IHR-a i iznosi 0,667 u 2017.
• Procenjeni gubici u humanom razvoju zbog

postojanja nejednakosti iznose 15,2%
– Više od zemalja Evrope i Centralne Azije
(11,7%) i skoro jednak zemaljama sa visokim
IHR (16%)
• Najveći gubici u humanom razvoju Srbije zbog

nejednakosti dohotka 28,7%
• Nešto manji gubici zbog nejednakosti u
oblasti zdravlja (7,1%) i obrazovanja (8,1%)
42
• Indeks rodne razvijenosti u Srbiji iznosi 0,976 u 2017.

– IHR za žene iznosi 0,777, za muškarce 0,796
• Indeks rodne nejednakosti iznosi 0,181 (40. mesto od
189 zemalja)
• Indeks multidimenzionalnog siromaštva iznosio je

0,001 u 2014.
• Procenat populacije u Srbiji koji je multidimenzionalno
siromašno iznosio je 0,3%
• Nešto je veće od stope ekstremnog siromaštva prema
dohotku kada se koristi međunarodna linija siromaštva
$1,9 PPP dnevno per capita (0,2%), 2005-2014.
43
Agregati za merenje životnog standarda domaćinstva
Dohodak i potrošnja
• U visokorazvijenim zemljama i u većem delu
Latinske Amerike životni standard i siromaštvo se
procenjuju na osnovu dohotka
• Ankete u većem delu Azije (posebno u Indiji i
Indoneziji) uglavnom prikupljaju detaljne podatke o
potrošnji domaćinstva
• Odluka o tome da li treba koristiti dohodak ili
potrošnju za merenje životnog standarda zavisi od
teorijskih i praktičnih razloga
44
• Dohodak i potrošnja su dva različita koncepta
• Oba agregata (dohodak i potrošnja) predstavljaju

aproksimaciju korisnosti
• Indirektna funkcija „korisnosti“ izražava blagostanje

u jedinicama dohotka (pozitivna) i cena (negativna)
• Da li koristiti dohodak ili potrošnju kao meru

životnog standarda zavisi i od dužine vremenskog
perioda u kome se meri životni standard
45
• Ako je vremenski horizont za merenje životnog

standarda npr. životni vek pojedinca − prosečan nivo
potrošnje (uključujući poklone) mora biti jednak
prosečnom nivou dohotka (uključujući nasledstvo)
– izbor između potrošnje i dohotka nema značaja
• Referentni period za merenje životnog standarda

najčešće nije tako dug već je obično godina dana
46
Dohodak domaćinstva obuhvata:

• Zarade
• Dohodak od samozaposlenosti (uključujući
poljoprivredu)
• Doznake iz inostranstva
• Socijalne transfere (penzije, dečji dodatak,
materijalno obezbeđenje porodice i dr.)
• Dohodak od kapitala (renta, dividenda, kamata i sl.)
• Ostale dohotke
• Dohodak u naturi
• Primljene poklone
47
Potrošnja domaćinstva obuhvata:

• Izdatke za kupljene proizvode i usluge,
• Sopstvenu proizvodnju i
• Primljene poklone
Oni se mogu klasifikovati u dve grupe:

– vrednost izdataka za hranu
– vrednost ostalih tekućih izdataka
48
Komponente potrošnje prema COICOP klasifikaciji su

sledeće grupe izdataka:
1. Hrana i bezalkoholna 7. Prevoz

pića 8. Komunikacija
2. Alkoholna pića i 9. Rekreacija i kultura
duvan 10. Obrazovanje
3. Odeća i obuća 11. Hrana i piće u
4. Stanovanje restoranima, kafićima
5. Nameštaj, pokućstvo i i smeštaj u hotelima
tekuće održavanje 12. Ostala dobra i usluge
stana
6. Zdravstvo
49
Prednosti i nedostaci dohotka
Prednosti dohotka:
1. Dohodak obuhvata ograničen broj komponenti,
znatno manji u odnosu na komponente potrošnje
– Ankete o dohotku su nekoliko puta jeftinije u
odnosu na ankete o potrošnji
2. Dohodak omogućuje da lica slobodno donose

odluku o tome koliko će trošiti
– Lice s visokim dohotkom može odlučiti da malo
troši
50
Nedostaci dohotka:
1. Dohodak može biti potcenjen zbog
• slučajnog neprijavljivanja pojedinih komponenti
dohotka u anketi
• namernog prikrivanja dohotka od
– sive ekonomije
– neregistrovanih doznaka iz inostranstva
• U zemljama s velikim obimom sive ekonomije

dohodak ne bi predstavljao adekvatniju meru
blagostanja u odnosu na potrošnju
• Procene siromaštva bazirane na potrošnji obično su
niže u odnosu na procene siromaštva baziranih na
dohotku 51
• U Srbiji je 2002. godine bilo 10,6% siromašnih

prema potrošnji, a čak 18,3% siromašnih prema
dohotku
• U SAD-u je 2004. godine bilo 9,2% siromašnih

prema potrošnji, a 11,6% prema dohotku
• Jermeniji 2009. godine, procenat siromašnih prema

potrošnji je iznosio 34,1%, a prema dohotku 38,2%
52
2. Dohodak je podložan kratkoročnim

fluktuacijama tokom godine
• sezonske fluktuacije u poljoprivrednim
domaćinstvima, „iznenadni događaji“ kao što je
gubitak posla, bolest, povremeni rad i sl.
• Potrošnja bolje odražava „stalan“ dohodak
• Friedman-ova hipoteza permanentnog dohotka
(1957) - dohodak sastoji od dva dela:
1) permanentnog dohotka koji predstavlja normalni
tok sredstava ka domaćinstvu
2) tranzitornog dohotka koji je podložan slučajnim
fluktuacijama tokom vremena
53
• Domaćinstva zasnivaju svoje odluke o potrošnji na

osnovu stalnog dohotka
• Tekući dohodak može biti veći ili manji od stalnog
dohotka
• Domaćinstva s niskim dohotkom veoma često su
suočena s povremenim smanjenjem tekućeg dohotka
– koriste štednju, pozajmice, kredite od banke da bi
održala prethodni nivo potrošnje i uobičajeni
životni standard
• Nivo potrošnje koji je finansiran kreditom,
pozajmicom i sl. nije održiv na dug rok (dug se mora
vratiti) − mnogi istraživači ipak prednost daju
dohotku 54
Kretanje dohotka i potrošnje u vremenu
55
3. Neke delove dohotka je teže meriti

• dohodak od samozaposlenosti (u oblasti
poljoprivrede, ali i van nje)
• dohodak od poljoprivredne proizvodnje za
sopstvene potrebe
– Veoma je teško razgraničiti poslovne transakcije od
transakcija potrošnje domaćinstva
– Znatan deo dohotka od samozaposlenosti vezuje se
za sivu ekonomiju, koji se nerado iskazuje u anketi
4.Referentni (izveštajni) period u anketi ne mora da

obuhvati „prosečan“ dohodak domaćinstva
56
Prednosti i nedostaci potrošnje

Prednosti potrošnje:
1. Potrošnja prikazuje tekući životni standard,
korisnost direktno zavisi od potrošnje, a ne od
dohotka per se
2. Potrošnja je manje podložna kratkoročnim,
sezonskim fluktuacijama u odnosu na dohodak i
prikazuje dugoročno prosečno blagostanje
domaćinstva
3. Potrošnja obuhvata i imputiranu rentu za stan/kuću u
kome žive vlasnici i imputiranu vrednost usluga
korišćenjem trajnih potrošnih dobara
57
Nedostaci potrošnje:
1. Domaćinstva mogu da ne budu u poziciji da
izravnaju potrošnju
2. Izbor domaćinstva koliko će trošiti može nas navesti
na pogrešan zaključak
– bogato lice može malo trošiti, što bi nas navelo
na zaključak da je lice siromašno po potrošnji,
iako to nije slučaj po dohotku
58
3. Neki izdaci su povremeni pa je zato potrebno

koristiti različite referentne periode za različite
komponente potrošnje
• referentni period za izdatke za obuću i odeću
je znatno duži (npr. tri meseca) u odnosu na
referentni period za izdatke za hranu (npr.
sedam dana)
59
• Prednosti jednog agregata su najčešće nedostaci

drugog agregata i obrnuto
• Korišćenje oba agregata može biti korisno kod

formulisanja specifičnih politika
• Potrošnja ima prednost nad dohotkom u zemljama

niskog i srednjeg nivoa razvoja, u kojima je veći
obim sive ekonomije i dohotka od samozaposlenosti
60
Iskustva EU i Srbije
• Istraživanje siromaštva u Srbiji do 2002. se zasnivalo
na dohotku domaćinstva na osnovu podataka Ankete o
potrošnji domaćinstva (APD)
– Podaci o potrošnji domaćinstva su imala velike
nedostatke
• Siromaštvo je po prvi put procenjeno na osnovu
potrošnje domaćinstva 2002. po međunarodno
uporedivoj metodologiji
– Podaci Ankete o životnom standardu (AŽS)
– Potrošnja je bolja evidentirana u anketama
• Značaj neformalnog sektora u Srbiji i
neregistrovanih doznaka iz inostranstva 61
Agregati za merenje životnog standarda
domaćinstva
• U razvijenim zemljama dohodak je pouzdanija mera

blagostanja u odnosu na potrošnju
• Srbija izračunava indikatore finansijskog siromaštva
od 2013.
• Indikatore finansijskog siromaštva izračunavaju sve
zemlje EU i kandidati za članstvo
– Koriste dohodak domaćinstva
• Svetska banka preporučuje potrošnju za
izračunavanje siromaštva za zemlje u razvoju zbog
velikog neformalnog sektora
• U Srbiji se izračunavaju indikatori siromaštva na
osnovu potrošnje, ali ne od strane zvanične statistike
62
Izvori podataka
• Osnovni izvor podataka o potrošnji domaćinstva su
ankete u kojima se prikupljaju podaci o kupljenim ili
utrošenim proizvodima (uključujući i dobijene
poklone)
• Merenje potrošnje je osnovni cilj Ankete o
životnom standardu − AŽS (LSMS-Living
Standards Measurement Survey)
• Uvedena 1980. od strane Svetske banke kako bi se
što bolje procenio životni standard i siromaštvo u
svetu
63
• AŽS pored standardnog modula koji se odnosi na

potrošnju domaćinstva sadrži veoma detaljne
module koji se odnose na:
– Demografiju i migracije
– Radni status
– Zdravstvo
– Obrazovanje
– Stanovanje i trajna potrošna dobra
– Socijalne programe
– Poljoprivredu
• Moguće je meriti efekte specifičnih politika, kao i
nematerijalne aspekte siromaštva (zdravlje,
obrazovanje i sl.)
64
• Anketa o potrošnji domaćinstava (APD) koju

sprovodi RZS se koristi za procenu siromaštva u
Srbiji od 2006.
• Osnovni izvor podataka o dohotku domaćinstva je

Anketa o dohotku i uslovima života (SILC −
Survey of Income and Living Conditions) koju
koriste zemlje članice EU i zemlje kandidati za
članstvo
65
• Prva Anketa o dohotku i uslovima života u Srbiji

sprovedena je 2013.
• To je standardno istraživanje za procenu
finansijskog siromaštva
– Na osnovu dohotka domaćinstva
– Po metodologiji koja je uporediva sa standardima
EU
• U 2017. anketirano je 5.224 domaćinstva, odnosno
14.155 lica 16+
• Anketa je reprezentativna na ukupnom nivou i na
nivou regiona
66
• SILC sadrži podatke na nivou domaćinstva i lica

• Karakteristike lica:
• Socio-ekonomske
• Radna aktivnost (za lica 16+)
• Dohodak lica
• Obrazovanje
• Zdravstveno stanje
• Materijalna uskraćenost i uslovi života
• Karakteristike domaćinstva:
• Uslovi i troškovi stanovanja
• Dohodak domaćinstva
67
Potrošačke jedinice
• Jedan od načina alokacije ukupne potrošnje
domaćinstva na njegove članove jeste deljenje
potrošnje domaćinstva s brojem članova
domaćinstva
• Tako se dobija potrošnja per capita
• Ovaj način podrazumeva da svim članovima
domaćinstva pripada jednak deo resursa (potrošnje)
tog domaćinstva
68
• Dve važne činjenice koje se zanemaruju prilikom

podele iste količine potrošnje svim članovima
domaćinstva su:
1. Razlika u potrošnji odraslih i dece
2. Ekonomija obima, odnosno činjenica da se neki
izdaci dele među članovima domaćinstva, npr.
izdaci za:
– stanovanje, korišćenje automobila, dnevnu
štampu i sl.
• Četvoročlano domaćinstvo koje troši 80.000 dinara
mesečno je bogatije nego jednočlano domaćinstvo
koje troši 20.000 dinara mesečno
69
• Ekonomija obima može se aproksimirati

prilagođavanjem veličine domaćinstva varijabli koja
predstavlja jedinice jednake potrošnje
• Domaćinstvo koje ima 3,5 potrošačke jedinice treba

da troši 3,5 puta više u odnosu na odraslog pojedinca
da bi bilo na istom nivou blagostanja kao odrastao
pojedinac
• Pored veličine domaćinstva, pol i starost članova

domaćinstva takođe utiču na potrebnu veličinu
potrošnje domaćinstva
70
• Potrošačke jedinice mogu odražavati samo veličinu

domaćinstva
– zavise od jednog parametra 
• Potrošnju domaćinstva podelimo sa skalom
ekvivalencije
• Ekvivalentna potrošnja
POT
POTe=
n
• POT − potrošnja domaćinstva; n − broj članova
domaćinstva; i  − parametar
71
• Specijalni slučaj kada je =1 predstavlja potrošnju

per capita
• OECD koristi vrednost =0,7
• Za tipičnu veličinu domaćinstva u zemljama Istočne

Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza,
navedena formula predstavlja simplifikaciju skale
OECD-a
72
• Skala OECD-a (potrošačke jedinice)

– Uzima u obrzi veličinu i strukturu domaćinstva
• OECD potrošačke jedinice=

1+0,7*(Broj odraslih−1)+0,5*Broj dece
• Prema ovoj skali prvom odraslom se dodeljuje ponder

1, ostali odrasli imaju ponder 0,7, a deca ispod 14
godina imaju ponder 0,5
• Ovu skalu ekvivalencije RZS je koristio u svojim

godišnjim procenama apsolutnog siromaštva za period
2006−2010.
73
• Za procene relativnog siromaštva prema

metodologiji EU, RZS je koristio modifikovanu
skalu OECD-a
Modifikovane potrošačke jedinice =

1+0,5*(Broj odraslih−1)+0,3*Broj dece
• Prema ovoj skali:

– prvom odraslom se dodeljuje ponder 1
– ostali odrasli imaju ponder 0,5
– deca ispod 14 godina starosti imaju ponder 0,3
74
• Broj potrošačkih jedinica (modifikovana skala

OECD-a) za jedno domaćinstvo sa četiri člana, koje
ima dvoje dece starosti pet i osam godina i dvoje
odraslih iznosi:
2,1=1+0,5*(2−1)+0,3*2
75
Linija siromaštva
Objektivna linija siromaštva
• Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju u

objektivne linije siromaštva
• Definišu se u odnosu na aktuelnu potrošnju ili

dohodak stanovništva
76
Linija siromaštva
• Apsolutna linija siromaštva se definiše kao fiksna

potrošnja neophodna za zadovoljavanje minimalnih
životnih potreba
• Zasniva se na fiksnoj korpi hrane koja treba da
zadovolji minimalne nutricionističke standarde
neophodne za dobro zdravlje
• Uvećava se za druge izdatke (odevanje, stanovanje,
obrazovanje, i sl)
77
Linija siromaštva
• Ukupna linija siromaštva se sastoji iz linije hrane i

ostalih izdataka
• Linija hrane se često naziva i ekstremna linija
siromaštva
– sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj
jedinici) manja od linije hrane (po potrošačkoj
jedinici) smatraju ekstremno siromašnima
• Sva lica čija je ukupna potrošnja (po potrošačkoj

jedinici) manja od ukupne linije siromaštva (po
potrošačkoj jedinici) smatraju se siromašnima
78
Linija siromaštva
• Linija hrane najčešće se izračunava na osnovu

minimalne potrošačke korpe hrane domaćinstava
čija se ukupna potrošnja nalazi u prvih nekoliko
decila
• Da bismo izračunali minimalnu potrošačku korpu

hrane potrebno je da izračunamo prosečne kalorijske
potrebe stanovništva jedne zemlje i cenu jedne
kalorije
• Ove podatke možemo izračunati na osnovu podataka

ankete i nutricionističkih standarda Svetske
zdravstvene organizacije 79
Linija siromaštva
• Ukupna linija siromaštva odredjuje se kao potrošnja

onih domaćinstava čija je potrošnja hrane jednaka
minimalnoj potrošačkoj korpi hrane
• Pretpostavlja se da domaćinstva koja troše na hranu

onoliko koliko iznosi minimalna korpa hrane imaju
takođe minimalne troškove za ostale potrebe
• Ovaj način formiranja linije siromaštva je korišćen u

proceni siromaštva Srbije za period 2002−2007.
80
Linija siromaštva
• Apsolutna linija siromaštva razlikuje se po zemljama

jer zavisi od kompozicije potrošačke korpe
– U svakoj zemlji se tokom vremena koriguje samo
za rast cena
• Nije najpogodnija za međunarodna poređenja jer se

formira na različitom nivou dohotka/potrošnje
81
Linija siromaštva
• Apsolutna linije siromaštva je pogodnija za:

– merenje efekata koji ekonomski rast (rast
potrošnje/dohotka) ima na smanjenje siromaštva
– targetiranje ograničenih sredstava države kojima
ona pomaže siromašnima
• To je zato što se kretanje potrošnje ili dohotka

stanovništva poredi sa jednom istom referentnom
vrednošću (korigovanu samo za rast cena)
82
Linija siromaštva
• Ekstremno siromaštvo u svetskim razmerama meri

se apsolutnom linijom od 1,25 PPP $ dnevno per
capita ($ PPP iz 2005) na osnovu koje je definisan
prvi milenijumski cilj razvoja UN-a
• Ova linija je i suviše niska za razvijene zemlje

– Koristi se i viša linija od 2, 2,5 i 5 PPP $ dnevno
per capita u zemljama Evrope i Centralne Azije
• Nedavno, Svetska banka je revidirala liniju od 1,25

($ PPP iz 2005) na 1,9 ($ PPP iz 2011)
83
Linija siromaštva
• Ljudi se mogu smatrati siromašnima ako je njihov

životni standard znatno ispod životnog standarda
drugih ljudi u njihovoj zemlji
• Ovaj koncept siromaštva se bazira na relativnoj

liniji siromaštva
– definiše siromaštvo relativno u odnosu na
prosečni životni standard zemlje
84
Linija siromaštva
• Relativna linija siromaštva se obično fiksira kao

određeni procenat medijane nacionalnog dohotka po
potrošačkoj jedinici
• Ovako definisana linija siromaštva raste sa rastom

prosečnog dohotka stanovništva, odnosno sa rastom
životnog standarda
• Osnovna prednost jeste uporedivost pokazatelja

siromaštva sa zemljama koje tako mere siromaštvo
– zemlje EU i zemlje kandidati za članstvo u EU
85
Linija siromaštva
• U tim zemljama relativna linija siromaštva

definisana je kao 60% medijane nacionalnog
dohotka po potrošačkoj jedinici
• Relativna linija siromaštva najčešće se izražava u

novčanim jedinicama iste kupovne snage kako bi se
isključio uticaj različitog nivoa cena u tim zemljama
86
Linija siromaštva
• Koncept relativnog siromaštva nije najpogodniji za

praćenje kretanja stope rizika od siromaštva tokom
vremena
• Promena stope rizika od siromaštva može biti

posledica rasta ili pada linije siromaštva zbog
– Promena u distribuciji dohotka
– Ne mora biti posledica promene dohotka lica
koja su bila siromašna
87
Linija siromaštva
• Procenat siromašnih meren relativnom linijom

siromaštva može ostati isti, iako je procenat
siromašnih prema apsolutnoj liniji siromaštva
smanjen
– u tom slučaju su siromašnije grupe stanovništva
imale korist od ekonomskog rasta u vidu realnog
rasta potrošnje
88
Linija siromaštva
Subjektivna linija siromaštva
• Zasniva se na subjektivnoj oceni ispitanika o

minimalnom nivou dohotka ili potrošnje koji bi bio
neophodan za održanje adekvatnog životnog
standarda
• Tri načina određivanja subjektivnog siromaštva
89
Linija siromaštva
1. Minimalan nivo dohotka koji je neophodan

domaćinstvu da „sastavi kraj sa krajem“ ili da ne
bude siromašno
– Odgovori na ovo pitanje se agregiraju za specifične
tipove domaćinstva da bi se dobila subjektivna
linija siromaštva koja se primenjuje na sva lica
2. Ocena ispitanika o minimalnoj potrošnji koja je

neophodna domaćinstvu poput njihovog da se
izbegne siromaštvo, kao i ocena da li je njihov
dohodak ispod ili iznad tog nivoa
– Subjektivni odgovori da li je lice siromašno ili ne
90
Linija siromaštva
3. Kako domaćinstva sastavljaju kraj sa kraj - Evrostat

subjektivno siromašnim smatra sva ona
domaćinstva koja su se izjasnila da su veoma teško
ili teško u mogućnosti da „sastave kraj sa krajem“
– U Srbiji u 2017. je bilo 61,6% subjektivno
siromašnih
– Stopa rizika od siromaštva iznosi 25,7%
– 2,4 puta više lica koja su subjektivno siromašna u
odnosu na procenat objektivno siromašnih
91
Linija siromaštva
U EU28 u 2017. taj odnos je manji i iznosi 1,3

• Procenat domaćinstava koja veoma teško i
teško sastavljaju kraj sa krajem 21,3%
• Stopa rizika od siromaštva 16,9%
S rastom dohotka raste i subjektivna ocena o

novčanom iznosu neophodnom za zadovoljavanje
„osnovnih potreba“
92
Linija siromaštva
• Elastičnost subjektivne linije siromaštva u odnosu na

dohodak je oko 0,6 između elastičnosti
– apsolutne linije siromaštva (0)
– relativne linije siromaštva (1)
• Osećaj subjektivnog siromaštva se pojačava u

uslovima lošeg zdravstvenog stanja, nedovoljne
zaposlenosti i prevelikih očekivanja u odnosu na
realne mogućnosti
93
Indikatori siromaštva
Osnovni indikatori siromaštva

Aksiomi:
1. Monotonost: smanjenje dohotka lica koje je ispod
linije siromaštva povećava meru siromaštva, ceteris
paribus.
2. Transfer dohotka lica koje je ispod linije siromaštva
ka bogatijem pojedincu povećava meru siromaštva,
ceteris paribus.
3. Fokus označava da raspodela dohotka lica koja nisu
siromašna ne utiče na meru siromaštva
4. Dekomponovanje podrazumeva da mera siromaštva
raste kada se povećava siromaštvo podgrupe u
okviru siromašne populacije.
94
•
95
• Lice je siromašno ukoliko je ekvivalenta potrošnja

ili dohodak lica manji od linije siromaštva po
ekvivalentnom odraslom
• P(0) je indeks siromaštva (α=0)
– predstavlja broj siromašnih u procentu od
ukupnog stanovništva
• Indeks siromaštva ne govori ništa o tome koliko su ti
ljudi siromašni
• Ne poštuje aksiom monotonosti i aksiom transfera
– Smanjenje potrošnje/dohotka lica koja su već
siromašna neće promeniti ovaj indeks
96
• Dubina siromaštva (jaz siromaštva) se dobija za =1

• P(1) može se definisati na sledeći način:
P(1)= P(0)*(Prosečan deficit)

• Prosečan deficit označava prosečan deficit potrošnje
(dohotka) siromašnih u procentu od linije siromaštva
• Dubina siromaštva P(1) predstavlja prosečan

deficit potrošnje (dohotka) u procentu od linije
siromaštva među celokupnim stanovništvom
(siromašnima i onima koji nisu siromašni)
97
• Prosečan deficit siromašnih pomnožen sa brojem

siromašnih i izražen u procentu od BDP-a
predstavlja minimalni novčani iznos sredstava
neophodnih za eliminaciju siromaštva pod
pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći
siromašnima
• Deficit ili jaz siromaštva zadovoljava sve poželjne

osobine mera nejednakosti
98
• Deficit siromaštva ne zadovoljava aksiom

minimalnih transfera (ukoliko aksiom transfera
zamenimo aksiomom minimalnih transfera)
• Aksiom minimalnih transfera podrazumeva da se

mera siromaštva smanji u slučaju progresivnog
transfera između dva siromašna lica koja ostaju
siromašna posle transfera
• U ovom slučaju deficit siromaštva se neće promeniti
99
• Za =2 dobijamo P(2) - oštrina siromaštva
• Meri nejednakost među siromašnima
• Daje veći ponder siromašnima koji su više udaljeni

od linije siromaštva
100
Osnovni indikatori apsolutnog siromaštva u Srbiji,

2008-2014.
2008. 2011. 2012. 2013. 2014.
Apsolutna linija siromaštva po 7.401 9.483 10.223 11.020 11.340
potrošačkoj jedinici, dinari
Procenat siromašnih 6.1 6,8 8,8 8,6 8,9
Dubina siromaštva, % ... 1,1 1,9 1,8 1,7
Oštrina siromaštva, % … 0,3 0,7 0,6 0,5
Izvor: Vlada Republike Srbije (2015)
101
• Potrošnja – za procenu apsolutnog siromaštva
• Sa početkom svetske ekonomske krize je povećana

stopa apsolutnog siromaštva
• Oko 628 hiljada ljudi je bilo apsolutno siromašno

odnosno 8,9% u 2014.
– Ekvivalentna potrošnja je bila manja od 11.340
RSD mesečno
102
• Dubina (jaz) siromaštva u 2014. godini iznosila je
1,7%
– ukoliko bi država mobilisala novčana sredstava u
iznosu od 1,7% linije siromaštva za svako lice
(siromašno i ono koje nije siromašno) i usmerila
siromašnima (pored sredstava koje država već
usmerava najugroženijim kategorijama), teorijski
siromaštvo bi bilo eliminisano, pod
pretpostavkom perfektne targetiranosti pomoći
siromašnima
• Oštrina siromaštva iznosila je 0,5%

– Indikator koji uzima u obzir to što se neki
siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno
103
dalje ispod linije siromaštva od drugih
Primer izračunavanja indeksa siromaštva

•Na osnovu podataka u tabeli izračunati indikatore
siromaštva (indeks siromaštva, dubina siromaštva i
oštrina siromaštva)
– procenat siromašnih lica od ukupnog broja lica koja

žive u tim domaćinstvima
•Linija siromaštva je 13.000 dinara po potrošačkoj

jedinici
104
Tabela 7.7.Postupak izračunavanja

Postupak izračunavanja procenta
procenta siromašnih lica siromašnih lica
Broj Broj Da li
Potrošnja Modifikova Ekvivalentna
odraslih dece je lice
Domaćinstvo domaćinstva, na skala potrošnja,
preko 0−13 siroma
dinari OECD-a dinari
14 g. g. šno?
A 2 3 53.000 2,4 22.083 Ne
B 1 1 15.000 1,3 11.538 Da
C 2 2 30.000 2,1 14.286 Ne
D 2 0 22.000 1,5 14.667 Ne
E 3 2 45.000 2,6 17.308 Ne
105
•
106
• =
107
Metodologija EU
• Za definisanje siromaštva koristi se relаtivnа linijа
siromаštvа
– 60% medijаne dohotkа po potrošаčkoj jedinici
• Kаo osnovni аgregаt zа merenje životnog stаndаrdа
koristi se dohodаk domаćinstvа
• Osnovnа prednost - uporedivost pokаzаteljа
siromаštvа sа zemljаmа EU i zemljаmа kаndidаtimа
zа člаnstvo
• Stopa rizika od siromaštva je procenat lica (u
ukupnom stanovništvu) čiji je ekvivalentni
raspoloživi dohodak manji od 60% medijane
nacionalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka 108
Raspoloživi neto dohodak domaćinstva obuhvata:

• Novčani dohodak od rada
• Dohodak od vlasništva
• Penzije
• Socijalne i ostale transfere koje domaćinstvo prima
od osoba koje nisu članovi domaćinstva
• Dohodak koji je raspoloživ domaćinstvu za

potrošnju i štednju nakon plaćenih poreza i
doprinosa
• Dohodak u naturi se ne obuhvata

109
• Ekvivalentni raspoloživi dohodak se dobija
deljenjem raspoloživog dohotka domaćinstva sa
modifikovanom skalom ekivivalencije OECD-a
• Relativna linija siromaštva se još naziva i prag rizika
siromaštva
• Stopa rizika siromaštva ne meri siromaštvo već
nizak dohodak u odnosu na druge stanovnike te
zemlje
– To ne mora nužno da znači i nizak životni
standard
– Zasniva se na finansijskim sredstvima (ili
nedostatku) koja treba da omoguće pojedincima
zadovoljavanje svojih potreba koje se smatraju
normalnim u društvu u kojem žive 110
Pokazatelji relativnog siromaštva u Srbiji

2012 2013 2014 2015 2016
Stopa rizika od siromaštva, % 24,5 25,0 26,7 25,9 25,7
Prag rizika od siromaštva, mesečno, u RSD
Jednočlano domaćinstvo 13.680 13.725 13.973 14.680 15.600
Domaćinstvo sa dvoje odraslih i 24.624 24.705 25.152 26.424 28.080
jednim detetom (< 14)
Domaćinstvo sa dvoje odraslih i 28.728 28.823 29.344 30.828 32.760
dvoje dece (< 14)
Relativni jaz rizika od 36,6 39,3 37,5 39,4 38,8

siromaštva, %
Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345.
111
• Relativni jaz rizika od siromaštva predstavlja razliku

između praga rizika od siromaštva i medijane
ekvivalentnog dohotka lica koja su ispod praga
rizika od siromaštva i izražava se kao % praga rizika
od siromaštva
• Ovaj pokazatelj je isto što i prosečan deficit dohotka
• Relativan jaz rizika od siromaštva pokazuje koliko

sredstava nedostaje siromašnima (u % od praga
rizika od siromaštva) da bi se izvukli iz stanja rizika
od siromaštva
112
• Rast relativnog jaza rizika od siromaštva od 36,6% u

2012. na 39,3% u 2013. ukazuje da se položaj onih u
riziku od siromaštva pogoršao
– jer je njihov dohodak bio više udaljen od praga
rizika siromaštva 2013. nego 2012.
113
• Liken indikatori ukazuju na stanje i promene u četiri
dimenzije socijalne uključenosti:
– Finansijsko siromaštvo
– Zaposlenost
– Zdravlje
– Obrazovanje
• Definisani su 2001. godine u Leaken-u
• Aktuelni set sastoji od 39 pokazatelja koji su razvrstani

na primarne, sekundarne i kontekstualne pokazatelje
– Stopa rizika od siromaštva, prag rizika od
siromaštva, relativni jaz rizika od siromaštva su
samo neki od primarnih pokazatelja socijalne
uključenosti 114
Rizik siromaštva ili socijalne isključenosti

• Novi pokazatelj (od 2010)
• Definisan je za praćenje implementacije strategije

Evropa 2020 u domenu socijalnog uključivanja i
smanjenja siromaštva
• Na nivou EU postavljen je cilj da se do 2020. 20

miliona ljudi izbavi iz rizika od siromaštva ili
socijalne isključenosti
115
Socijalna (društvena) uključenost (Council of the
EU, 2004)
• Definisana je kao proces koji pojedince potiskuje na
margine društva i sprečava da u potpunosti učestvuju
u društvu zbog siromaštva ili nedostatka osnovnih
znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili zbog
diskriminacije
• Ovakve pojave ih udaljuju od zaposlenja,
mogućnosti sticanja prihoda i mogućnosti
obrazovanja
• Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i

organima donošenja odluka
116
• Stopa rizika siromaštva ili socijalne isključenosti

(RSSI) pokazuje udeo pojedinaca (u ukupnoj
populaciji) koji su
– u riziku od siromaštva ili su
– izrazito materijalno deprivirani ili
– žive u domaćinstvima veoma niskog
intenziteta rada
117
• Lica koja žive u domaćinstvima sa veoma niskim

intenzitetom rada su sva lica 0-59 g. koja žive u
domaćinstvima u kojima su članovi radnog uzrasta
radili manje od 20% ukupnog broja meseci u kojima
su mogli raditi tokom referentnog perioda.
– Ukazuje na isključenost sa tržišta rada što je
glavni uzrok socijalne isključenosti
• Stopa izrazite materijalne uskraćenosti je

pokazatelj finansijske nemogućnosti domaćinstva da
priušti najmanje četiri stavke materijalne uskraćenosti
sa sledeće liste:
118
1. Nemogućnost domaćinstva da priušti adekvatno grejanje

2. Nemogućnost domaćinstva da priušti veš-mašinu
3. Nemogućnost domaćinstva da priušti automobil
4. Nemogućnost domaćinstva da svim članovima priušti nedelju
dana odmora van kuće bar jednom godišnje
5. Nemogućnost domaćinstva da priušti neočekivani trošak u
iznosu od 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta
domaćinstva
6. Nemogućnost domaćinstva da priušti telefon
7. Nemogućnost domaćinstva da priušti televizor u boji
8. Nemogućnost domaćinstva da priušti meso ili ribu u obroku
(ili njihovu vegeterijansku zamenu) svakog drugog dana
9. Kašnjenje sa plaćanjem rente, rate za stan ili drugog kredita ili
komunalnih usluga za stan u kom domaćinstvo boravi
119
Osnovni pokazatelj siromaštva i socijalne isključenosti,

Srbija, %, 2016.
Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345 120
• RSSI je iznosila 36,7% u 2016. u Srbiji (referenti

period za prihode 2016, za materijalnu uskraćenost
2017)
• Prosek EU28 u 2016. iznosi 22,4%
– Najveće stope u 2017. su imale Severna
Makedonija (41,6%), Turska (41,3%), Srbija
(36,7%), Rumunija (35,7%), Grčka (34,8%)
121
Nejednakost dohotka i potrošnje
• Nejednakost dohotka dosegla je velike razmere

– 7 od 10 ljudi živi u zemljama u kojima je
nejednakost povećana u poslednjih 30 godina
• Najbogatijih 1% ljudi povećalo je svoje učešće u

ukupnom dohotku u 24 od 26 zemalja za koje postoje
podaci od 1980. do 2012.
• Razvijene zemlje se nalaze na nivoima nejednakosti

koji su vrlo bliski enormnim nejednakostima s kraja
19. veka
– Ovim temama se bave istaknuti ekonomista poput
Tomasa Piketia, Josefa Stiglica, Amartja Sena,
Pola Krugmana i Branka Milanovića 122
Procenat nacionalnog dohotka kojim raspolaže 1%

najbogatijih
Napomena: Uključene su samo zemlje za koje postoje podaci za 1980. i od 2008.

Izvor: F. Alvaredo, A.B. Atkinson, T. Piketty and E. Saes, (2013), The World Top Income Database
123
Osnovne mere nejednakosti

• Ekonomska nejednakost se uglavnom vezuje za
nejednakost dohotka koja se fokusira na koncept
nejednakosti ishoda
• Nejednake mogućnosti utiču na nejednake ishode
– Npr. talentovani srednjoškolac koji ne može da
nastavi školovanje i upiše fakultet, jer je
siromašan (nejednakost mogućnosti), ima velike
šanse da ostvari nizak nivo dohotka tokom svog
života (nejednakost ishoda)
124
• Nejednakost dohotka je odstupanje od nekog datog

standarda raspodele
– Raspodele dohotka gde su svi dohoci jednaki
– Različita lica ostvaruju različite iznose dohotka
• Izvori podataka za analizu nejednakosti su isti kao i
za analizu životnog standarda stanovništva
– Ankete o dohotku ili potrošnji stanovništva
– U razvijenim zapadnim zemljama se koriste i
administrativni podaci poreske uprave o dohotku
poreskih obveznika
125
Aksiome definišu osobine koje bi mere nejednakosti

trebalo da imaju:
1. Princip transfera
2. Nezavisnost od aritmetičke sredine
3. Simetrija
4. Nezavisnost od veličine populacije
5. Dekomponovanje
126
1. Princip transfera (poznat i kao Pigu-Daltonov

princip)
– Mera nejednakosti će se smanjiti ako dođe do
transfera dohotka od bogatijeg ka siromašnijem
pojedincu i obrnuto
– Veličina promene vrednosti mere nejednakosti
zavisi samo od udaljenosti rangova između tih
pojedinaca u raspodeli dohotka, a ne od toga gde
su oni locirani u raspodeli dohotka
127
2. Nezavisnost od aritmetičke sredine

Mera nejednakosti ostaje nepromenjana ako se dohoci
svih pojedinaca u raspodeli dohotka proporcionalno
promene
– Npr. svi dohoci se udvostruče
128
3. Simetrija
Mera nejednakosti ostaje nepromenjena ako bilo koja
dva pojedinca zamene mesta u raspodeli dohodaka.
4. Nezavisnost od veličine populacije

Ukoliko se veličina populacije promeni, mera
nejednakosti ostaje nepromenjena, ceteris paribus.
129
5. Dekomponovanje
Ukupna nejednakost dohotka je jednaka zbiru
nejednakosti njenih komponenata
Komponente mogu biti različite vrste dohotka ili grupe
lica prema statusu na tržištu rada
– dohodak od rada, dohodak od kapitala, penzije
itd.
– zaposleni za platu, samozaposleni, penzioneri itd.
130
• Nijedna mera nejednakosti ne zadovoljava sve ove

osobine
• Potrebno je izabrati meru koja najviše odgovara

potrebama analize imajući u vidu osobine koje
zadovoljava
131
• Za definisanje pokazatelja nejednakosti dohotka

potrebno je definisati percentile
• Percentili se izračunavaju tako što se domaćinstva
urede prema rastućoj veličini njihovog dohotka
• N-ti percentil pokazuje vrednost dohotka ispod
kojeg se nalazi n procenata domaćinstava
– 10-ti percentil se označava kao prvi decil
– 20-ti percentil kao prvi kvintil
– 25-ti percentil kao prvi kvartil
– 50-ti percentil kao medijana
132
Dohodak po percentilima u SAD-u u 2005.
133
• Mere nejednakosti koje se odnose na pojedine

delove distribucije dohotka su:
– odnos dohotka devetog decila i prvog decila
(P90/P10)
– odnos dohotka devetog decila i medijane
(P90/P50)
– odnos dohotka medijane i prvog decila (P50/P10)
134
Odnos koncentracije
• Meri procenat ukupnog dohotka kojim raspolažu
npr. najbogatiji
– na primer, procenat ukupnog dohotka kojim
raspolaže 20 procenata (kvantil) stanovništva sa
najvećim dohotkom, ili 10, 5 ili 1 procenat
stanovništva s najvećim dohotkom
• U slučaju postojanja nejednakosti dohotka gornji

percentili će imati veći procenat ukupnog dohotka
nego donji percentili
135
Ukupan dohodak SAD-a u 2005. po kvantilima, %
136
Kvantilni odnos (S80/S20)
• Odnos ukupnog dohotka koji prima 20%

stanovništva s najvećim dohotkom (najviši kvantil) i
ukupnog dohotka 20% stanovništva s najmanjim
dohotkom (najniži kvantil)
• Ovaj odnos u SAD-u 2005. godine iznosio 14,8

(računat preko procentualnog učešća 50,4%/3,4%)
137
Kvantilni odnos u Srbiji i EU, 2006-2010.
APD S
2006 2007 2008 2009 2010 2012
Kvintilni odnos S80/S20
Srbija 6.9 6.5 5.5 5.2 … 8
EU 4.9 5.0 5.0 4.4 5.0 5
Napomena: Dohodak u naturi nije isključen iz ukupnog dohotka u Srbiji
Izvor: Za 2006-2010. Anketa o potrošnji domaćinstva, RZS. Vlada Republike Srbije (2012). Za EU Eurostat
data base.
138
Kvintilni odnos za Srbiju i EU28, 2012-2016.

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.
Srbija 8,6 9,4 10,7 11,0 9,4
EU28 5,0 5,2 5,2 5,2 5,1
Napomena: Dohodak u naturi je isključen iz ukupnog dohotka

Izvor: RZS (2018), Saopštenje Anketa o prihodima i uslovima života br. 345, za EU28 baza
podataka Evrostata
139
• Kvantilni odnos za period 2006-2010 svakako bi bio

nešto veći za Srbiju kada bi se isključio dohodak u
naturi (najzastupljeniji među siromašnima) kao kod
EU28.
140
• Palma odnos
– odnos ukupnog dohotka koji prima 10%
stanovništva s najvećim dohotkom i ukupnog
dohotka koji prima 40% stanovništva s
najmanjim dohotkom
• Najveća razlika u nejednakosti dohotka između

zemalja potiče od nejednakosti na krajevima
distribucije (najsiromašniji i najbogatiji)
– postoji relativna stabilnost u delu dohotka koji
ide središnjem sloju
141
Koeficijent varijacije dohotka (CV)
• Definiše se kao odnos standardne devijacije

dohotka, SD(Y) i prosečnog dohotka
• Standardizovana mera dohodne nejednakosti

– Invarijantna na promenu prosečnog dohotka
142
• Standardna devijacija dohotka kao mera disperzije

dohotka, raste s rastom prosečnog dohotka
– Nije ispunjena nezavisnost od aritmetičke sredine
– Standardna devijacija ne bi bila dobra mera
nejednakosti ako bi poredili dve distribucije
dohotka koje imaju različite prosečne vrednosti
dohotka
• Koeficijent varijacije dohotka je obično blizak
vrednosti 1
143
• U slučaju potpune jednakosti (teorijska pretpostavka),

standardna devijacije je jednaka 0 i CV je jednak 0
• U slučaju potpune nejednakosti, kada sav dohodak

prima jedno lice, CV ima beskonačnu vrednost
• CV zadovoljava poželjne osobine mera nejednakosti

– Nezavisnost od aritmetičke sredine
– Princip transfera
144
Varijansa logaritma dohotka (Var(ln(Z)))
• Često se naziva „logaritam varijanse dohotka“ (log

variance of income) iako se radi o varijansi
logaritma dohotka
• Varijansa dohotka raste s rastom prosečnog dohotka
• To se koriguje tako što umesto dohotka koristimo
logaritam dohotka
• Varijansa logaritma dohotka invarijantna na
promene prosečnog dohotka
– Zadovoljava nezavisnost od aritmetičke sredine
– Nije zadovoljen princip transfera
145
Lorencova kriva
• Lorencova kriva pokazuje procenat dohotka koji je
primio određeni procenat stanovništva
• Na x osi je predstavljen kumulativni procenat
stanovništva koje je rangirano prema nivou dohotka
• Na y osi predstavljen je kumulativni procenat
dohotka koje je stanovništvo primilo
• Lorencova kriva koja označava perfektnu jednakost
je linija nagiba od 45 stepeni (y=x)
– svako lice prima isti dohodak
– kumulativni procenat dohotka je jednak
kumulativnom procentu stanovništva
146
• n procenata stanovništva prima n procenata ukupnog

dohotka
– Npr. 20% stanovništva s najnižim dohotkom
prima 20% ukupnog dohotka
• Može se koristiti za poređenje distibucija dohotka i

za procenu relativnog stepena nejednakosti dohotka
147
Lorencove krive − (a) Lorencove krive A i B se ne

seku; (b) Lorencove krive C i D se seku
148
• Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka?

• Zemlja A ima manju nejednakost dohotka nego
zemlja B
• Najsiromašnijih P procenata stanovništva prima
– a procenata ukupnog dohotka u zemlji A
– b procenata ukupnog dohotka u zemlji B
– a>b
• Pošto se ove dve krive ne seku to važi za svaku
tačku P
149
• Koja zemlja ima manju nejednakost dohotka ako se

Lorencove krive seku?
• Koje tačke na Lorencovoj krivoj odgovaraju
tačkama P1 i P2?
• Tački P1 odgovara
– d1 procenat ukupnog dohotka u zemlji D
– c1 procenat ukupnog dohotka u zemlji C
• d1 > c 1
– najsiromašnijih P1 procenata stanovništva ima
veći procenat ukupnog dohotka u zemlji D nego
u zemlji C
150
• Kakva je situacija na gornjem delu distribucije

dohotka npr. u tački P2 ?
• c2 > d2
– najsiromašnijih P2 procenata stanovništva prima
veći procenat ukupnog dohotka u zemlji C nego u
zemlji D
• Poređenjem dve Lorencove krive koje se seku ne
možemo doći do zaključka koja zemlja ima manju
nejednakost dohotka
– u jednom delu distribucije to je zemlja D, a u
drugom delu zemlja C
151
• Dve Lorencove krive koje se ne seku omogućuju

nam poređenje nejednakosti dohotka između dve
zemlje ili u dve vremenske tačke
• Grafički prikaz nam ne omogućuje da

kvantificiramo koliko je velika razlika između dve
distribucije dohotka
152
Gini koeficijent
• Koristi se za kvantitativno poređenje distribucije

dohotka ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u
jednoj zemlji
• Srazmeran je površini između linije od 45 stepeni i
Lorencove krive
• Lorencova kriva koja je više udaljena od linije od 45
stepeni (y=x) označavaće veću nejednakost
raspodele dohotka i veći Gini koeficijent
153
Izračunavanje Gini koeficijenta na osnovu

distribucije dohotka domaćinstava u SAD-u, 2005.
154
• Površina A koja odgovara Gini koeficijentu jednaka
je 0,5 (površina donjeg trougla koja je jednaka
polovini površine kvadrata) manje površina H ispod
Lorencove krive:
A=0,5−H
• Površina H se može aproksimirati ako je podelimo
na veliki broj trapezoida
• Osnovica trapezoida Hi je Pi − Pi-1, odnosno fi
(procenat frekvencije)
• Kraća kateta trapezoida je zi-1, kumulativni procenat
dohotka do dohodne grupe i−1
• Duža kateta je zi
• Površina trapezoida je proizvod osnovice i polovine
sume kateta: Hi= fi(zi-1+ zi)/2 155
• Površina ispod Lorencove krive može se izraziti na

sledeći način:
• za t grupa dohotka, gde je z0 jednako 0

• Površina A se onda može izraziti kao:
156
• Gini koeficijent G se izvodi odabirom konstante s

kojom treba pomnožiti A da bi vrednost G bila u
intervalu od 0 do 1
• U slučaju perfektne jednakosti dohotka
– površina A je jednaka 0
• U slučaju drugog ekstrema, potpune nejednakosti,
Lorencova kriva se može opisati donjom x osom i
desnom vertikalnom osom kvadrata
– A je jednako 0,5
157
• Da bismo standardizovali G u intervalu od 0 do 1 A

je potrebno pomnožiti sa 2: G=2A
• G je onda jednako:
• U slučaju perfektne jednakosti Gini koeficijent (G)

će iznositi 0
• U slučaju perfektne nejednakosti iznosiće 1
• Više je osetljiv na promene u sredini distribucije

dohotka nego na promene na donjoj i gornjoj
distribuciji dohotka 158
• Gini koeficijent zadovoljava princip transfera

• Transfer dohotka od bogatijeg ka siromašnijem
pojedincu pomeriće Lorencovu krivu ka unutra
– To će dovesti do smanjenja površine A i vrednosti
G
• Gini indeks je invarijantan na proporcionalne
promene dohotka
– Nezavisnost od aritmetičke sredine
– Ako se dohodak svakog pojedinca pomnoži sa
istom konstantom c, vrednost zi će ostati
nepromenjena
• ukupan dohodak dohodne grupe i i celokupan
dohodak multiplikuju se faktorom c 159
• Omogućuje poređenje distribucije dohotka dve

populacije, nezavisno od veličine populacije
• Gini se može dekomponovati prema izvorima

dohotka ili komponentama potrošnje (ako
analiziramo nejednakost potrošnje)
• Za dekompoziciju nejednakosti prema

populacionim podgrupama koristi se Tejl indeks i
Atkinsonova mera nejednakosti
160
• Neka od ograničenja Gini koeficijenta su:
1. Dekomponovanje nije jednostavno

2. Promene Gini koeficijenta nisu iste ukoliko se vrši
transfer dohotka između lica koja se nalaze na
krajevima distribucije dohotka i ukoliko je u pitanju
transfer dohodaka između lica u središnjem delu
distribucije
3. Dve veoma različite distribucije dohotka mogu imati
istu vrednost Gini koeficijenta
161
• Gini koeficijent je opao sa 35,4 u 2006. na 31,2 u

2009. godini, ali je potom porastao na 33 u 2010.
• U EU27 stabilne vrednosti Gini koeficijenta i niže
nego u Srbiji
Kretanje Gini koeficijenta u Srbiji i EU27

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.
Srbija 35,4 34,1 32,1 31,2 33,0
EU27 30,2 30,6 30,8 30,4 30,5
Izvor: Vlada Republike Srbije, Praćenje socijalne uključenosti u Srbiji, pregled i stanje socijalne uključenosti u
Srbiji na osnovu praćenja evropskih i nacioalnih pokazatelja 2006-2012. APD i baza podataka Eurostat.
162
Gini koeficijent u Srbiji i EU28, 2012-2016.
2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Gini koeficijent za 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8
Srbiju
Gini koeficijent za 30,5 30,9 31,0 30,8 30,7
EU28
Izvor: RZS, (2018), Ankete o prihodima i uslovima života, Saopštenje broj 345 i baza
podataka Eurostat
163
•
164
• µ prosečan dohodak
• α je parametar
– Ponder koji dodeljujemo razdaljini dohotka
između različitih delova distribucije
– Može uzeti bilo koju realnu vrednost
• GE je više osetljiv na promene u donjem delu

raspodele dohotka- niže vrednosti α
• GE je više osetljiv na promene u gornjem delu
raspodele dohotka - više vrednosti α
• Najčešće vrednosti za α su 0, 1 i 2 165

•
166
• Tejl indeks se može dekomponovati na zbir

nejednakosti unutar same grupe (npr. urbana i
ruralna područja) i nejednakosti između grupa (jaz
dohotka između urbanih i ruralnih područja)
• Tejl indeks zadovoljava princip nezavisnosti od

aritmetičke sredine, dekomponovanja i transfera
• Formula nema intuitivnu interpretaciju nejednakosti
• Osetljiviji je na promene u sredini distribucije

dohotka nego na promene na donjem i gornjem delu
distribucije dohotka 167
Atkinsonova mera
• Zasniva se na specijalnoj funkciji blagostanja preko

koje se izražava stepen averzije društva prema
nejednakosti
• Pokazuje procenat ukupnog dohotka koje je društvo

spremno da plati da bi raspodela dohotka bila
ravnomernija
168
•
169
Atkinson
• Razmatramo oduzimanje jednog dinara od bogate

osobe i želimo da damo određeni deo, x, tog dinara
siromašnom pojedincu (ostatak bi bio izgubljen u
procesu transfera)
– Pri kom nivou x-a ovu redistribuciju više ne
smatramo poželjnom?
• Ukoliko ceo dinar koji je transferisan od bogatog

dođe do siromašnog pojedinca (x = 1), onda će čak i
društvo koje je najmanje zabrinuto za nejednakost
smatrati da je ova distribucija društveno prihvatljiva
170
•
171
• Izbor visoke vrednosti za ε (niske za x) implicira

visok nivo averzije društva prema nejednakosti i
posebno brigu za donje delove distribucije dohotka
• Izbor niske vrednosti za ε ukazuje na nizak nivo

averzije prema nejednakosti i brigu za gornje delove
distribucije dohotka
– Veoma je teško utvrditi tačnu vrednost averzija

društva prema nejednakosti
– Najčešće se računaju vrednost indeksa za više
različitih vrednosti parametra
172
• Može se dekomponovati na zbir nejednakosti unutar

same grupe i nejednakosti između grupa
• Atkinsonova mera se može koristiti za analizu

efekata koje različite mere imaju na blagostanje
• Omogućuje istraživačima uključivanje normativnog

sadržaja u analizu
173
174
Zanimljiva definicija nejednakosti
„Ineqaulity as cholesterol“
• Kako tvrdi Francisko Fereira (Francisco Ferreira),

nejednakost, kao i holesterol, može biti dobra i loša.
Prisustvo „dobre“ nejednakosti znači da se u društvu
nagrađuju zalaganje i predan rad, da se vrednuje
ulaganje u obrazovanje, i da su upravo to načini da
se i pojedinci koji su rođeni u siromaštvu penju uz
društvenu lestvicu. U uslovima „loše“ nejednakosti
nemaju svi jednake šanse da investiraju u sopstveni
razvoj, te ljudski resursi ostaju neiskorišćeni što
umanjuje potencijal društva za stvaranje
nacionalnog dohotka (MONS).
175

7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika blagostanja/životnog standarda

1. Merenje blagostanja/životnog standarda

Životni standard se vezuje za

• Visina ukupnog dohotka ili potrošnje sa kojom

• Obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje,

Kako meriti prosečan životni standard

Četiri osnovna indikatora:

Bruto domaći proizvod (BDP)

• Izdaci za državu se mogu tretirati delom kao

• Izdaci za potrošnju države doprinose tekućem i

• Smatra da je bruto domaći proizvod

Neto nacionalni proizvod (NNP)

Lični dohodak (LD)

Lični raspoloživi dohodak (LRD)

Ukupne vs per capita vrednosti

Pojedinac ili domaćinstvo-jedinica posmatranja

Realni BDP per capita

Nedostaci BDP-a per capita kao indikatora

3. Neplaćeni rad članova domaćinstva nije

4. Ne uzima u obzir raspodelu dohotka

5. BDP ne uzima u potpunosti u obzir promene u

• Prema podacima OECD-a od 1980. do 2014. godine

Prema podacima OECD-a u periodu 2000-2014.

• Dollar Street je sajt koji prikazuje životni standard

Indeks humanog razvoja (Human Development

• Izveštaj o humanom razvoju u 2019. će imati fokus

• IHR je kompozitni indeks koji se formira na osnovu

• Vrednost indeksa se nalazi u intervalu od 0 do 1

• Za indeks obrazovanja koriste se podaci o:

• Kao indikator životnog standarda koristi se bruto

• IHR se definiše kao geometrijska sredina indeksa

IHR  3 I zdravlja * I obrazovanja * I dohotka

Svaki od ova tri indeksa se računa prema sledećoj formuli:

aktuelna vrednost - minimalna vrednost

Vrednosti indikatora za Kipar i maksimalne i

Oblast Indikator Primer Minimum Maksimum

Očekivane godine 14,0 0 18

Izvor: UNDP (2015), Human Development Report

• Minimalna vrednost za očekivano trajanje života

• Minimalna vrednost za obe varijable školovanja (0)

• BND per capita = 100 US$ PPP je vrednost koja

• BND per capita = 75.000 US$ PPP je zasnovano na

• Maksimalna vrednost za prosečne godine školovanja

• Maksimalna vrednost za očekivane godine

Postupak izračunavanja IHR

ln( 28.632,7)  ln(100)

IHR= 3 0,9255  0,7752  0,8545  0,850 31

Trend u kretanju indeksa komponenti IHR-a za

• 2010. uvedena su tri nova indeksa koja se odnose na

• Mera prosečnog humanog razvoja ljudi u društvu

• Pod pretpostavkom potpune jednakosti, IHR i IHR

• IHR koji uključuje nejednakost predstavlja stvarni

• “Običan” IHR predstavlja potencijalni nivo humanog

Indeks nejednakosti polova

• Predstavlja gubitak u humanom razvoju zbog

• Indeks nejednakosti polova = 0 u slučaju potpune

• Indeks nejednakosti polova = 1 u slučaju najlošijeg

Multidimenzionalni indeks siromaštva

• Meri višestruku deprivaciju koju lica mogu imati u

• Predstavlja udeo lica koja su multidimenzionalno

Indeksi humanog razvoja za Srbiju, 2017.

Izvor: Human Development Report (2018), United Nations.

• Od 1990. do 2017. prosečan IHR je porastao sa 0,597

• Najveći rast u regionu Južne Azije 1,39%