Profesor: dr Srđan B. Stanojković dpl.

DIGITALNE MAŠINE Ing.

Student: Paunović Anđela 2020/0105,
DG
DIGITALNE MAŠINE
U poređenju sa ostalim tehnikama digitalna štampa je veoma mlada
Sredinom 70 računari ulaze u kancelarije
Prvi laser štampači Xerox, IBM, Simens
Digitalna kolor štampa pre sredinom sa proizvodnim karakteristikama na DRUPI
1995
Prve mašine za digitalnu štampu primarne su sa skepsom
OSNOVNE KARAKTERISTIKE
Klasična štampa koristi štamparsku formu po čijem izgledu se dele i štamparske
tehnike (visoka, duboka, ravna i sito)
Direktna štampa – direktna povezanost ralunara iz pripreme i štamparske mašine,
bez posrednika
Informacije se iz memorije računara prenose na podlogu tačku po tačku – nema
štamparske forme
DIGITALNA PRIPREMA ZA
ŠTAMPU
COMPUTER TO- TEHNOLOGIJE
DIGITALNA – KLASIČNA
ŠTAMPA
Digitalna štampa još uvek nije konkurencija klasičnoj štampi vecć je otvorila neka
tržišta koja pre nisu bila dostupna
Velika je prednost nepostojanja štamparske forme(troškovi, vreme, hemijska sredstva,
postavljanje, podešavanje, čuvanje)
Mogućnost smanjenja tiraža do 1 primerka
Primena kod malih tiraža, u koloru, moguća personalizacija i štampa po potrebi
Nedostaci : kvalitet, materijali, cena – veliki tiraži, doradni postupci
Digitalni radni procesi
Web to print – ne samo primanje podataka za štampu već ukljulivanje korisnika u
proces, on sam kreira, naručuje, sve do fakture, ili prvo plati pa se štampa
Integracija mašine za digitalnu štampu ima puno preduslova
Tehnilki uslovi, prostor(veličina, ventilacija, klima, ventilacija za solvent, osvetljenje,
mreža i server, softver, merni instrumenti), IT okruženje
Investicije: početni troškovi, tročkovi održavanja, troškovi potročnih materijala
Digitalna štampa:
Computer to press
1. Jednokratna forma
2. Obnovljiva forma
Computer to print/paper/NIP
1. Elektrofotografija
2. Magnetografija
3. Jonografija
4. Ink jet
5. Termografija
MAŠINE TIPA COMPUTER TO
PRESS
Pritisak je suština štampe u ovom slučaju
Ploča se formira direktno u samoj mašini
Statička digitalna štampa
Mašine su namenjene za izradu tiraža do 5000 otisaka u punom koloru, oko 50% tržišta
Ove mašine su omogućile da kolorna štampa ne bude privilegija velikih tiraža
Većina ovih mačina primenjuje tehniku ravne ofset štampe sa ili bez vlaženja
U manjoj meri primenjuje se i tehnika sito štampe
Međutim, mašine polako nestaju jer su sve njihove prednosti preuzele i klasične štamparske mašine visokim
stepenom automatizacije
MAŠINE TIPA COMPUTER TO
PRESS
QUICKMASTER DI 46-4
Premijera na DRUPI 1995.
Satelitski tip štamparske jedinice
Štamparska forma u obliku rolne za 35 poslova
Laserske jedinice sa 16 dioda, 1270dpi i 2540dpi
Uređaj za boju s 12 valjaka. CPC tehnologija sa 8 zona, hlađenje razribača
10 minuta za novi posao
Maksimalan format 460x340mm
Debljina materijala za štampu 0.06-0.3mm
COMPUTER TO PRINT
Pritisak nije bitan za dobijanje otiska NIP
Proces dobijanja štamparske forme se odvija za svaki radni ciklus
Otisci unutar jednog tiraža mogu da se razlikuju
Dinamička digitalna štampa
1. Štampa po potrebi, prodaj pa štampaj, eliminacija skladištenja
2. Personalizovana dokumenta
3. Štampa varijabilnih podataka
4. Decentralizacija štampe
5. Mali tiraži u koloru
OSNOVE KARAKTERISTIKA
Izuzetno buran razvoj (rast 20% godišnje)
Korisnicima treba objašnjavati prednosti koje se nude
Nedostaci
1. Kvalitet
2. Doradni postupci
3. Izbor materijala
4. Veliki tiraži – cena, mogućnosti
Digitalna – konvencionalna štampa
Digitalna štampa:
1. Computer to paper ( privremena, obnovljiva kvazi-štamparska forma)
Elektrofotografija
Magnetografija
jonografija
1. Computer to print (digitalni podaci o izgledu svake tačke na otisku)
Ink-jet štampa
termografija
ELEKTROFOTOGRAFIJA
Chester F. Calson patent – 1937. prva fotokopija 1938.
Haloid Co. 1949 prvi fotokopir aparat – od 1961. XEROX- xerografija
Laserska štampa
Tehnologija elektrofotografije obuhvata:
1. Nelektrisavanje
2. Osvetljavanje
3. Obojavanje
4. Štampa
5. Čišćenje
6. Učvršćivanje otiska
Naelektrisavanje Osvetljavanje
• Pod dejstvom jake svetlosti u poluprovodniku
Korona se javljaju slobodni nosioci naleketrisanja i
stvara se latentna sila
Korotron • Uređaj sa mnogougaonim ogledalom, ROS,
skorotron laser ili laserska dioda
• Složen optički uređaj, oštriji zapis-bolji
kvalitet
• Uređaj sa nizom fiksiranih LED dioda, po
jednom za svaki piksel, grupisanih u čipove
od po 64 ili 128 dioda u svakom
• Jeftini, robusniji uređaji, nešto slabiji kvalitet
Minolta, Xeikon
OBOJAVANJE
Nanošenje tonera na štampajuće površine
DAD i CAD
Formiranje magnetne četke
OBOJAVANJE - TONERI
Suvi toner
1. Jednokomponentni i dvokomponentni (češći)
2. Nosač ferooksid 50-150 μm
3. Polimer 80-90%, pigment 5-15%, aditivi 1-3%
4. Veličina čestica 2-20μm, mlevenje, sublimacija
5. Debljina filma na otisku 2-7μm
Tečni toner
1. Pigmenti manji od 2μm, aditivi i polimeri rastvoreni u elektro-rastvaraću
2. Elektro ink- indigo HP
3. Debljina filma na otisku 1-3μm
ŠTAMPA
Materijal za štampu se dovodi u kontakt sa foto-poluprovodnikom ili sa
međunosačem lika
Najčešće sve četiri boje se nanose na međunosaš lika i odjednom se sve prenose na
materijal za štampu za bolji paser
Prelazak tonera pomaže elektrostatičko polje
Efikasnost prenošenja veća od 90%
MAGNETOGRAFIJA
Na površini cilindra su meki i tvrdi magnetni sloj koji štiti od habanja
Rezolucije 240dpi, 480dpi i 600 dpi
Rnamagnetisan jednokomponentni toner
JONOGRAFIJA
INK-JET
Kontinualno brizganje boje za industrijske štampače
Kapljice po potrebi, drop-on-demand, nekad za kućne štampače, sada se sve više
koriste i za industrijske štampače.
Prodor je napravila firma Aprion koja je razvila štampajuće glave MAGIC
jednostavne konstrukcije koje u rezoluciji 600dpi daju 25000 kapljica u sekundi i
štampaju brzinom od 1m/s na različitim podlogama.