4.

HROMATIN

Prof. dr Stevo Najman

stevo.najman.nastava@gmail.com
stevo.najman@medfak.ni.ac.rs
 HROMATIN
HROMATIN = kompleks DNK, RNK i proteina u jedru
(nukleoproteinski kompleks)
Da bi se velika dužina DNK (u ljudskoj ćeliji oko 2m) smestila u mali prostor
jedra ćelije (nekoliko do 10-tak µm u dijametru) mora da dođe do njenog
komprimovanja ili tzv. kondenzacije DNK (zgušnjavanja), što se postiže
interakcijom sa proteinima. Zato se interakcija DNK sa strukturnim proteinima
hromatina zove i PAKOVANJE DNK (eng. DNA packing).
• Ime hromatin je dato, jer je to obojeni sadržaj jedra (grč. chróma –
boja)
• Tokom interfaze ćelijskog ciklusa distribuiran je po celom jedru.
• Tokom deobe ćelije hromatin je kondenzovan u telašca poznata kao
hromozomi.
• Struktura hromatina je identična kod svih eukariota.
• Proteini koji ga grade su: histoni i nehistoni.
• Ogoljeni molekuli DNK su nestabilni, a u hromatinu DNK ima
2
stabilnu formu, što joj omogućava
S. Najman prenošenje kroz generacije.
Hromatin
 Histoni - proteini u kojima je zapakovana DNK
eukariota
• To su osnovni struktruni proteini hromatina, jer učestvuju u početnim nivoima
pakovanja DNK.
• Postoji pet osnovnih klasa histona: H1, H2a, H2b, H3 i H4.
• Histonski molekuli su mali i visoko bazni, jer su bazne aminokiseline, arginin i
lizin, u visokom procentu zastupljene u njima (zajedno oko 20%), što je bitno za
interakcije sa fosfatima nukleotida.
• Krajevi histonskih proteina su fleksibilni i nazivaju se histonski “repovi”.
 Oni mogu da se hemijski modifikuju metilacijom, acetilacijom i fosforilacijom, čime se utiče na
organizaciju hromatina i procese na DNK kao što su replikacija, transkripcija, rekombinacije, reparacije.
Razlog tome je ššto hemijske modifikacije histona utiču na interakcije DNK sa drugim proteinima .
• Histoni su evolutivno vrlo konzervativni, jer su se vrlo malo manjali kroz
evoluciju eukariota (slični su po strukturi od najprostojih do najkomplesnijih
eukariota).
• Histoni su i negativni regulatori funkcija DNK (transkripcije i replikacije), jer za
procese na DNK, potrebno je da se ona oslobodi veze sa histonima.
• Masa histona u ćeliji približno je jednaka masi DNK. Histonski proteini su
prisutni u većoj količini od nehistona.
3
Bakterije nemaju histone, ali drugi bazni proteini obavljaju sličnu funkciju kao histoni eukariota.
Nehistonski proteini:

• U odnosu na visoko bazne histone oni su kiseli(ji) proteini.

• To je brojna i veoma raznosvrsna grupa proteina (oko 1000
različitih proteina, koji su uglavnom prisutni u vrlo malim količinama).
• Njihova količina je specifična za vrstu organizma, tip tkiva, a kod
istog tipa ćelija za njihovo funkcionalno stanje.
• Obično su vezani za specifične sekvence DNK.
• Nehistonski proteini imaju strukturnu i funkcionalnu ulogu u
hromatinu (strukturnu, jer učestvuju u savijanju – komprimovanju
molekula DNK, a funkcinalnu, jer imaju ulogu enzima ili
regulatora u replikaciji, transkripciji, reparaciji i dr. procesima).

S. Najman Hromatin 4
 Organizacija hromatina
– nivoi pakovanje DNK u jedro ćelije
Proces pakovanje DNK je uređen, višenavojski i hijerarhijski, što se
može videti u organizaciji hromatina.

Nukleozomi – najprostije pakovanje DNK

• Nukleozom je prvi nivo pakovanja DNK (postignuto skraćenje –
komprimovanje DNK je oko 6-7 puta). To je hromatinska
partikula, koja predstavlja osnovnu jedinicu organizacije
hromatina i hromozoma sa strogo periodičnim rasporedom.

Nukleozom (prečnik 11 nm) je građen od

jezgra kojeg čine histonski oktamer i oko
150 p.b. (147 p.b.) DNK koja se oko 2 puta
(1,7x) obavija oko histonskog jezgra. Takva
struktura je identična kod svih eukariota.
S. Najman Hromatin 5
 Nukleozomi

• Histonski oktamer (jezgro nukleozoma) čine po dva H2a, H2b,

H3 i H4 histonska molekula.
• Histon H1, vezan je sa DNK na mestu njenog ulaska i napuštanja
nukleozoma. Stimuliše savijanje 10 nm u 30 nm vlakno i tako deluje
represivno na transkripciju.

S. Najman Hromatin 6
Remodelovanje nukleozoma
Nukleozomska struktura je vrlo dinamična.
U nukleozomima dolazi do promena u jačini interakcija DNK i
nukleozomskih histona, a dolazi i do promena u lokalizaciji nukleozoma.
Navedene promene su poznate kao remodelovanje nukleozoma.
•Nukleozomi se dezintegrišu omogućavajući drugim proteinima
pristup DNK za vreme procesa kao što su replikacija i transkripcija,
posle čega se ponovo rekonstruišu.
•Promena lokalizacije se vrši premeštanjem histonskog jezgra sa
jednog na drugo mesto na molekulu DNK.
•Remodelovanje se izvodi pomoću “kompleksa za remodelovanje
hromatina” za čiju aktivnost je potrebna energija ATP.
Posle replikacije novonastali molekuli DNK se pakuje u
nukleozome. Zato se parelelno sa replikacijom odvija i sinteza histona za
nove nukleozome. Stari nukleozomi se podjednako rapoređuju na oba
novonastala molekula DNK.
S. Najman Hromatin 7
 Nukleofilament – perlasto vlakno
• Između nekleozoma je tzv. linker ili vezna DNK dužine oko 60
nukleotida (10 - 90 b.p.).
• Niz povezanih nukleozoma ima izgled niske perli (tako se vidi na
elektronskom mikroskopu) pa se zove perlasto vlakno. To je najtanje
hromatinsko vlakno (11 nm), poznato i pod nazivom nukleofilament.
(Njegovim formiranjem dužina DNK se komprimuje oko 100x)

Elektronmikrografija
hromatina:
nukleozomi nanizani
u “brojanicu” –
perlasto vlakno

8
 Strukture višeg reda u hromatinu
30 nm hromatinsko vlakno
• Formiranje 30 nm vlakana je drugi nivo
pakovanja DNK i hromatinske organizacije.
Nastaje savijanjem perlastog vlakna i
interakcijama između nukleozoma (dužina DNK
se dalje komprimuje oko 40 puta).

 U formiranju 30 nm vlakna važnu ulogu ima

histon H1 vezivanjem za dva dela DNK – veznu
na kraju nukleozoma i nukleozomsku. Na jedan
nukleozom dolazi jedan molekul H1.

•Između regiona hromatina sa grupisanim nukleozomima, nalaze se

regioni “gole“ DNK, nazvani hipersenzitivna mesta, jer su to mesta
pristupačna za druge proteine (u njihovoj blizini započinje transkripcija).
S. Najman Hromatin 9
Struktura 30 nm vlakna
• U opisu strukture 30 nm vlakna sreću se dva modela:

Stariji je model solenoida koji strukturu 30 nm vlakna objašnjava

kao jednostavnu zavojnicu (zavojnica sa “jednim startom”).
Danas je prihvaćeniji model u kojem su nukleozomi raspoređeni
cik-cak tako da se formiraju dva reda nukleozoma sa izgledom
dvostruke spiralne strukture (“zavojnica sa dva starta”)

Hromatin 10
Strukture višeg reda u hromatinu Petlje
•Treći nivo pakovanja je savijanje 30 nm vlakna u hromatinske petlje.
•Petlje su vezane svojim osnovama za nehistonske strukturne proteine
“nukleusnog matriksa”.
•Prema jednom modelu hromatinske petlje održavaju srukturu tako što ih u osnovi
obuhvati matriksni proteinski komleks koji formiraju prsten oko dva 30 nm vlakna, ali
bez formiranja direktne i čvrste veze sa DNK, već tako da joj daju fleksibilnost za
kretanje.
•Ima različitih veličina i vrsta hromatinsih petlji, ali u jednoj petlji se
nalazi uglavnom 5 - 200 kb DNK, iako kod sisara ima i mnogo dužih petlji
(1 - 4 Mb).
•Geni se nalaze u samim petljama (sadrže set srodnih gena), a ne i u
osnovama petlji.
• Bakterijska DNK je takođe organizovana u petlje, što govori da su petlje
univerzalni način pakovanja DNK. Kod bakterija su proteini udruženi sa DNK
slični matriksnim proteinina jedra i imaju i sličnu funkciju kao u eukariota.

Puna kondenzacija (Supersolenoid)

• To je vlakno sa gusto spakovanim petljama koje je spiralizovano. 11
 PETLJE

Višenivojsko komprimovanje hromatina

 Pakovanje DNK u hromatin

2 m DNK u jedru
dimenzija 5-10 mm

Hromatin ne samo da pakuje DNK,

već takođe reguliše dostupnost DNK
promenama u svojoj strukturi . 13
 Stepen kondenzacije hromatina u jedru
 Hromatin se u jedru nalazi u dve forme – kao euhromatin i
heterohtromatin. Najuočljivije citološke razlike među njima su
da se heterohromatin boji jače i ima koomprimovaniju, gušću
stukturu, a euhromatin se boji slabije i manje je komprimovan.

Euhromatin
 Euhromatin se nalazi na nižem nivou pakovanja DNK, jer je njegova struktura u
obliku perlastog vlakna. On sadrži gene koji su transkripciono aktivni. Taj
raspakovani (otvorei) oblik hromatina omogućava regulatornim proteinima i RNK
polimerazama da se vežu za sekvence DNK koje učestvuju u transkripciji. Zato
aktivnije ćelije imaju više euhromatina, tj. generalno, količina euhromatina je
različita u različitim tipovima ćelija i različitim funkcionalnim stanjima ćelije,
 Prelazak iz euhromatina u heterohromatin i obrnuto je jedan od mehanizama
kontrole ekspresije gena,
 Postoji i konstitutivni euhromatina koji je uvek nekondenzovan i otvoren jer su
njemu “housekeeping” geni.
 Između euhromatina i heterohromatina je granična DNK. 14
 Heterohromatin

 Heterohromatin je kompaktno spakovani oblik DNK, pa je to

kondenzovana i gušća forma hromatina, koja se zato jače boji.
Komprimovani oblik DNK u heterohromatinu je čini manje dostupnom
za enzime i regulatorne proteine i faktore, pa je zato transkripciono
neaktivna i kasnije se replikuje.
 Uloga heterokromatina u regulaciji genske aktivnosti i zaštita integriteta
hromozoma
 Heterohromatin je obično lokalizovan na periferiji jedra, a u hromozomu
u centromeri i telomerama i regionima koji su transkripciono neaktivni.
 Heterohromatin se uglavnom mitotski nasleđuje, jer dve ćerke ćelije
obično sadrže heterohromatin u istim regionima hromozoma, kao i
majka ćelija.
 Javlja se u više formi, a glavna klasifikacija je na konstitutivni i
fakultativni heterohromatin.

S. Najman Hromatin 15
 Konstitutivni heterohromatin
• To je uvek inaktivan hromatin (uvek heterohromatin)
• Smešten je na homolognim mestima homolognog para hromozoma sa
istim položajem u svim ćelijama jednog organizma i jedne vrste. U
ćelijama čoveka, hromozomi 1, 9, 16 i Y sadrže velike količine
konstitutivnog heterohromatina.
• Ima obično strukturne funkcije, kao npr. centromerni i telomerni
heterohromatin.

Fakultativni heterohromatin
• To je heterohromatin sa mogućnošću konverzije u euhromatin i
obrnuto.
• Zahvata samo jedan homolog, ali je on potencijalno različit u
različitim ćelijama.
• Primer je Barovo telo – inaktivan X hromozom (sex hromatin).
S. Najman Hromatin 16
 Barovo telo
• To je tamno obojena hromatinska masa priljubljena uz jedarnu
membranu u interfaznim ćelijama žene.
• Analog Barovom telu u polimorfnonuklearnim leukocitima krvi je
"drumstick" ili bubnjarski štapić.
• Prema teoriji Mary Lyon rezultat je kondenzacije viška X hromozoma u
jedrima ćelija žene zbog dozne kompenzacije prema nukleusima muškarca
u kjima je jedan X hromozom.
•Inaktivacija se dešava rano u embrionalnom razviću žene.

Barovo telo
drumstick

Hromatin 17
 Barovo telo
• Inaktivacija X hromozoma se vrši
po principu slučajnosti, ali posle
inaktivacije svi potomci ćelije
imaju isti X hromozom
inaktivisan.
• Inaktivacija je nepotpuna, pa deo
inaktivisanog hromozoma ostaje u
funkciji.
• Inaktivacija započinje na jednom
aktivnom lokusu smeštenom na dugom
kraku X hromozima. Opisani mehanizmi
identični su kod svih sisara.
• Broj Barovih tela je n - 1, gde je
n broj X hromozoma, odnosno,
ma koliko bilo X hromozoma, u
ćeliji je aktivan samo jedan.
S. Najman Hromatin 18
 Mozaičnost tkiva žene i ženki sisara za Barovo telo

XOXo
Ženka mačke sa šarenim krznom zbog heterozigotnosti, jer
je gen za boju krzna na X hromozomu, pa se izražava
mozaično zbog Barovog tela.

Žena nosilac mutiranog gena (heterozigot) za anhidrotičnu ektodermalnu displaziju (alopecija,

hipohidroza, hipopigmentacija) smeštenog na X hromozomu. Zbog mozaične aktivnosti gena,
usled stvaranja Barovog tela, postoje polja na koži sa ispoljenim mutiranim genom . 19
 HROMATIN - rezime
 Histoni su osnovni strukturni proteini u kojima je zapakovana DNK eukariota, vrlo su
bazni, negativni su regulatori funkcija DNK, evolutivno su vrlo konzervativni.
 Nehistonski proteini su brojna i veoma raznovrsna grupa sa količinom specifičnom za
organizam i ćeliju, a imaju strukturnu i funkcionalnu ulogu.
 Nukleozom je osnovna subjedinica u građi hromatina sa strogo periodičnim rasporedom.
Građen je od namotaja DNK oko histonskog oktamera, sa po dva H2a, H2b, H3 i H4.
 Najtanje hromatinsko vlakno je nukleofilament ili perlasto vlakno kojeg čine niz
nukleozoma.
 30 nm hromatinsko vlakno je solenoidna struktura nastala savijanjem nukleofilamenta.
 Solenoidno vlakno se savija u petlje, koje obično sadrže set srodnih gena, a vlakno sa
spiralno spakovanim petljama daje punu kondezaciju i poznato je kao supersolenoid.
 Euhromatin se slabo boji, nekondenzovan (rastresit) je i transkripciono je aktivan, a
heterohromatin se dobro boji, kondenzovan je i genetski je neaktivan. Heterohromatin
može biti konstitutivni , koji je smešten na homolognim mestima homolognih hromozoma
i fakultativni, koji zahvata samo jedan homolog.
 Barovo telo je fakultativno inaktivan X hromozom. U ćeliji je aktivan samo jedan X
hromozom, pa je broj Barovih tela = broj X hromozoma – 1. Inaktivacija X hromozoma je
nepotpuna, dešava se rano u embrionalnom razviću žene, tako što po principu slučajnosti
zahvata ili očev ili majčin X, što se onda kroz ćelijske deobe nasleđuje.

S. Najman Hromatin 20