Антон Павлович Чехов

1860-1904
 Исечци из биографије А. П. Чехова
Рођен сам 1860. године у Таганрогу, малом лучком граду у Русији где живот тече споро и безбојно.
Мој отац Павел био је трговац мешовитом робом. Поносио се синовима, али нас је тукао, кажњавао
шибао као и шегрте. Говорио је: ,,Бијен вреди колико два небијена; после ће ми и сам рећи хвала’’.
Желео је да се ми деца истакнемо и био поносан што певамо у црквеном хору. Како сам поносит по
природи, стидео сам се богаташа који су могли видети моје поцепане ђонове док сам клечао усред
цркве. Мoја мајка била је веома нежна као и ујак који ми је испуњавао све жеље. Лепо је цртао,
свирао неколико инструмената, говорио стране језике. Захваљујући њему и тетки слушао сам
занимљиве приче које су ми разбуктавале машту. Отац је желео да будемо добро образовани, али и
да радимо у трговини. Моја старија браћа, гимназијалци, често су изостајали тако да сам ја пазио
да шегрти не краду и тачно сам знао све полице у радњи. Зими се радња није загревала требало је у
њој да пишем задатке, а мастило се смрзавало. Када би се потужио оцу рекао би ми: ,, Добро се
обуци па ти неће бити зима’’. Купци су стално досађивали јер је трговина била и бакалница, и крчма,
и незванична апотека. Физички и психички исцрпљен у овој тесној и загушљивој трговини са
прљавим подом и робом створио се терен за туберкулозу од које сам читавог живота боловао.
Касније сам отишао у Москву са породицом и издржавао је пишући приче које су биле инспирисане и
неким ликовима из ове крчме. Тешко детињство није ме омело да развијем велику радну способност,
нађем у себи велику животну снагу и достојанство. Када сам завршио студије медицине и постао
лекар и писац, често сам и бесплатно по удаљеним селима лечио људе желећи да им подарим макар
мрвице среће.