АТОМСКА БОМБА

Појам атомске бомбе

Атомска бомба представља врсту
нуклеарног оружја велике
разорне моћи, које дјелује на
принципу нуклеарне реакције
фисије- цјепања нуклерног
(атомског) језгра. Назива се још
фисијска или нуклеарна бомба.
Као своју експлозивну моћ
користи изотопе урана (U-235) и
нептунијум (N-237), плутонијум
(Pu-239),а у неким случајевима
торијум Тh-232.
Овај експлозив углавном садржи два или више комада нуклераног
материјала, који су представљени у облику полусфера, које се
међусобно раздвајају прије активације.
Настанак и развој атомске
бомбе
Настанак атомске бомбе везан је за прву
половину 20. вијека, када су 40-тих година
велике свјетке силе (чланице
Антинацистичке коалиције) заједно су
радиле на изради нуклеарног наоуржања
у борби против нацистистичког
непријатеља. Прије почетка Другог
свијетског рата бројни физичари у
значајним центрима за нуклеарну физику,
као што су: у Копенхагену, Паризу и
Лондону вршили су детаљна истраживања
везана за нуклеарну енергију, која би
човјеку служила првенствено у
добронамјерне сврхе.
Настанак и развој атомске
бомбе
 Ипак турбулентне ратне околности тих година навеле су свјетске моћнике
да почну размишљати о идеји атомске бомбе.
 1939. године чувени дански физичар Нилс Бор уз помоћ колега из Европе
дошао је до сазнања да се U 235 може користити као фисиони материјал за
добијање нуклеарне енергије.
 1939.године физичари Нилс Бор и Џон.А.Вилер развили су теорију
фисионих процеса, посматрајући атомско језгро као течност.
Ову теорију су објаснили на примјеру тешког језгра, захваћеног од стране
неутона. Када се у новоформираном сложеном језгру појаве осцилације, тада
убрзо долази и до смањења стабилности језгра и његовог цијепања. Бор је
сматрао да мала количина изотопа U-235 ,нападнута неутронима може
проузроковати ланчану реакцију или атомску експлозију. Бројни истакнути
физичари тог времена као што су Алберт Анштајн, Нилс Бор, Енрико Ферми,
Ото Хан и други оштро су се противили ширењу нацизма и фашизма у
Европи, залагајући се за идеју стварања оружја,који ће уништити ту пошаст.
Због свог научног рада били су изложени великој опасности од Хитлеровог
режима. Због тога су тражили азил у Великој Британији и САД.
1940. године њемачки физичари Ото.Р.Фриш и Рудолф Пајерлс
изнјели су званично мишљење да постоји велика могућност за израду
атомске бомбе у року од 3 године. Као основну сировину за употребу
предложили чисти уранијум.
1940. године предсједник САД Френклин Рузвелт на иницијативу
атомских физичара основао је Савјетодавни комитет за уранијум.
Након бројних истраживања група атомских физичара на челу са Леом
Слизардом изнјела је коначан закључак о употреби урана 238 за
добијање нуклеарне енергије. Уранијум 238 би представљао материју
која се са лакоћом разбија, што би исто важило и за плутонијум.
1942.године у Лос Ламосу (САД) започет је тајни научно-
истраживачки пројекат „Мanhattan“ за израду атомске бомбе.
Овај велики научни рад водили су армијски генерал Лесли Гроувс и
истакнути њемачки физичар Роберт Опенхајмер.
Пројекат "Мanhattan"
Настанак и развој атомске бомбе
Први нуклеарни реактор-CP1
1942. Године на мјесто главног
руководиоца радова у
истраживању атомске енергије
именован је италијански физичар
Енрико Ферми. Он је исте године
уз помоћ ланчане реакције фисије
успио конструисати и
патентирати први нуклерани
реактор.Овај реактор био је
направљен од графитних плоча
које су имале функцију
модератора у које су постављане
шипке од урана. Изум је
патентиран испред универзитета
у Чикагу, по чему је овај реактор
назван CP1(Chicago Pile 1). Имао је
снагу од 0.5 W, да би у наредном
периоду она износила 200 W.
 "Trinity" тест- проба прве
атомске бомбе у историји
Током 1945.године у Вашигтону
одржана је сједница Атомске комисије
на којој је донесена одлука да се атомска
бомба коначно патентира. Убрзо су
започете припреме за чувени „Trinity“
тест. За полигон је одабрана је
пустињска област близу град
Аламогордо у савезној држави Нови
Мексико.
Припреме за лансирање атомске бомбе почеле су неколико дана раније.
Био је подигнут високи челични торањ са кога је требало лансирати
бомбу и посматрати њену детонацију. Ради безбједности у транспорту,
бомба је склапана од дијелова на полигону. Била је направљена по
принципу плутонијумског језгра као нуклеарног експлозива. Њена
тежина износила је скоро 6,5 тона ,због чега су јој научници дали назив
„Дебељко“.
 "Trinity" тест

Нуклеарна проба била је
планирана 16.јула 1945. у 4 сата у
јутрју ,али због лоших времеских
услова одгођена је за 5 сати и 30
минута. По одобрењу
Опенхајмера , атомска бомба је
лансирана са челичног торња у
тачно планирано вријеме (5 сати
и 30 минута). Била је то снажна
екплозија, послије које се уздизао
у небо густ и бијели облак дима у
облику печурке висине 13.ооо m.
Температура ваздуха послије
експлозије била је сразмјерна
Сунчевој топлоти. Присуство
радиације осјећало се на
километре. О овом значајном и
несвакидашњем
догађају ,армијски генерал
Гровес обавјестио је писмом
предсједника САД Хариа
Трумана.Овај важан догађај за
човјечанство представљао је
почетак развоја нукларног
арсенала и обрачунавања са
моћним непријатељем (Јапаном).
 Структура атомске бомбе
Тијело атомске бомбе навучено је
на на дебелу челичну цијев, која
мора бити веома чврста, да би
могла издржати велики притисак и
апсорпцију неутрона, који су
избачени приликом цијепања
урановог атомског језгра.
Активира се помоћу атомског или
детонаторског упаљача.
Када је у питању структура атомске
бомбе важно је напоменути да њему
основу чине природне сировине,које
представљају њено активационо
гориво, а то су уранијум и плутонијум.
Што се тиче вањског изгледа, бомба је
израђена од алуминијског омотача, из
разлога што је алуминијум отпоран
према нагризању уранијума. Али
постоје неки изузеци код ове врсте
бомбе, чији је вањски омотач сачињен
од кобалта или других метала.
Експлозија се јавља у централном дијелу бомбе, док се у осталим дијеловима
налази хемијски експлозив.

Као нуклеарни експлозив употребљавају се уранијум и плутонијум, као и

изотопи њихових атома- U 233, U 235 и Pu 239. Атомска бомба се активира, када у
урану или плутону дође до ланчане реакције фисије.

У тренутку експлозије, преграде сагоре, док се дијелови нуклерног

експлозива међусобно спајају, при чему се јавља критична маса (најмања
количина нуклеарног експлозива у којој долази до повезивања ланчане
реакције и продужавања експлозије).

 Подкритична маса представља масу нуклеарног експлозива која је

недовољна за развој ланчаног нуклеарног процеса.

 Надкритична маса представља масу нуклеарног експлозива већа од

критичне. Аутоматски упаљач подешава се на тачно одрђено вријеме,када
бомба треба да буде активирана, затим се покрене класични експлозив,
којим се попуњавају све шупљине у тијелу бомбе. Након те фазе долази до
разградње преграда између дијелова урана, који се потом спајају и
стварају критичну масу.

При детонацији атомске бомбе, само мала количина експлозива претвара се у

енергију, док се остатак ослобађа и шири у простору у виду радиоктивних
честица које проузрокују радијацију.
Нуклеарна реакција ФИСИЈА
Фисија или фисија атомског језгра
представља нукларну реакцију у којој
се један атом при учесталом
бомбардовању неутрона цијепа и
раздваја на два или више подједнаких
дијелова.

Уран се може цијепати неутронима ниске и високе енергије.

У тешким језгрима због великог броја протона постоји јако
електростаичко одбијање.
Фисија се може произвести уз помоћ: наелектрисаних честица,
протона, деутрона или алфа честица.
 При фисији изотоп урана 235 отпушта енергију од 200 MeV.
 Довођењем језгра у побуђено стање, емисија фисије се увелико
повећава.То стање се најчешће постиже помоћу непарних језгара
изотопа U236, U233 Pu239, гдје апсорпција сасвим спорог неутрона
доводи језгро у побуђење довољно за фисију.

 Сложено језгро се дијели на два мања језгра и при томе се

ослобађају два до три неутрона и енергија, која је одређена Q –
вриједношћу реакције.

92
U235 + 0n1 ⟶56 Ba141 + 36Kr92 + 30n1 + Q
92
U235 + 0n1 ⟶ 55Cs140 + 37Rb94 + 20n1 + Q

Постоје три главна производа процеса фисије, а то су:

• фисијски фрагменти (продукти)
• енергија
• Неутрон
 Језгра која су настала фисијом зову се фисијски фрагменти или
фисијски продукти.
 Енергија ослобођена фисијом језгра изотопа урана 235 приближно
је једнака 200 МеV, која се затим емитује у виду топлотне енергије.
Ланчана реакција
 Ланчана реакција представља процес при коме
неутрони настали фисијом бомбардују атомска
језгра и проузрокују нове фисије, које се настављају
једна за другом. Уран 238 има особину да у
извјесним интервалима енергије апсорбује
неутроне.
Неке супстанције могу бити успоривачи неутрона
при реакцији фисије,када њихова енергија износи
200 МеV и називамо их модераторима.

Праг нуклеарне фисије одређен је најмањом енергијом

коју мора имати честица да би изазвала цијепање
језгра. Ова енергија се зове енергија активације.

Коефицјент умножавања неутрона једнак је

количнику броја неутрона једне генерације у ланчаној
реакцији и броја неутрона предходне генерације.
Физичари који су допринјели развоју
атомске бомбе
 Нилс Бор(1885-1862) био је истакнути
дански физичар. Рођен је 1885.године у
Копенхагену у породици изврсних
интелектуалаца. Докторску дисертацију
је одбранио 1911.године, а већ 1916.
почео је да ради као професор теоријске
физике на универзитету у Копенхагену.
Још на почетку каријере заједно са својим
њемачким колегом Ернестом
Радефордом, изучавао је квантну
теорију структуре атома за коју је
1922.године добио Нобелову награду.
1939.године заједно са америчким
физичаром Џоном.А. Вилером развио је
теорију фусионих процеса,што је
значило и почетак развоја нуклеарне
физике.Прославио се и теоријом Боровог
модела aтома .
 Алберт Анштајн(1879-1955) био је
њемачки теоријски физичар, који се и дан
данас сматра једним од највећих умова свих
времена. Рођен је 1879.године у Улму, гдје је
похађао основну школу, док је Луитполд
гимназију завршио у Минхену.1900.године
дипломирао је на Савезном политехничком
интитуту.

Предмети његовог интерсовања и истраживања билу су основна и специјална

теорија релативности, Барово кретање, статистичка механика, космологија
итд. 1921.године добио је Нобелову награду за откриће фотоелектричног
ефекта. 1939.године током боравка у САД-у, бавио се проучавањем нуклеарне
фисије у војне свхе. Од 1942. зајено са другим истакнутим физичарима Европе
и Америке радио је на значајном научно-истраживачком пројекту „Менхетн“ са
циљем искориштавања нуклеарне енергије у производњи атомске бомбе.
Умро је 1955.године у Принстону (савезна држава Њу Џерзи, САД).
Роберт Опенхајмер (1904-1967) био је амерички
физичар.
Студирао је на угледним универзитетима попут
Харварда и Кембриџа. Познат је по истраживањима у
области нуклеарне физике. Године 1936, открио је
тип нуклеарних реакција познатих под
називом stripping реакције, које су битне при
одређивању нуклеарне структуре.
Нуклеарна катастрофа 1945.
Након што је Јапан одбио
потписати капитулацију у
Другом свијетском рату ,
предсједник САД Хари
Труман је донио одлуку да се
атомска бомба употрјеби у
том сукобу . 6. августа 1945.
године са острва Тимиан
(Тихи океан) амерички
бомбардер Б-29 којим је
управљао мајор Пол
Тибетс ,полетио је према
граду Хирошима носећи
атомску бомбу уранијумског
пуњења звану “Little boy“.
Тога дана у 8 сати и 15
минута у јутру Хирошиму је
задесила нуклеарна
катастрофа.
Само три дана након уништења Хирошиме, са острва Тимиан полетио
је други бомбардер носећи плутонијумску бомбу названу “Fat man“.
Истог дана у 11 сати по локалном времену град Нагасаки је претрпио
страшну експлозију.
Посљедице употребе атомске
бомбе-радијација
 При детонацији нуклеране бомбе
долази до изражаја нова појава-
радиоактивност, као и емисија алфа,
бета,гама зрака и неутрона. Међутим,
алфа зраке имају малу продорност,
тако да не представљају никакву
опасност по средину, док бета и гама
зраке имају снажну продорност , што
може имати фаталне посљедице по
животну средину (поготово човјека).
При проласку кроз неку материју,
гама зраке губе своју јачину. Иако су
неутрони веома продорни и имају
фатално дејство на човјеков
организам, од гама зрака разликују се
по томе што проузрокују
радиоактивност материје.
Постоје два типа радиоактивног зрачења, а су:
•непосредна (примарна) радиоактивност
•закашњела (накнадна) радиоактивност

Непосредна (примарна) радиоактивност настаје при експлозији нуклеарног

пројектила у зраку,а опасно је због продирања гама-зрака и неутрона у човјеков
организам. Опасност ове радијације траје неколика минута. Уколико се човјек
нађе у кругу од 1,3 до 1,5 km од мјеста експлозије, примиће превелику дозу
зрачења, што може озбиљно угрозити његов живот и довести до смрти.

Закашњела (накнадна) радиоактивност се јавља углавном код неких

предмета као контаминација од радиоактивних честица водене паре,
воде,земље као и остатака нераспаднутих крхотина бомбе и других предмета.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !