MIKROEKONOMIJA

1
Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.
 9
POTPUNA KONKURENCIJA
2
Preduzeća na konkurentnim tržištima

Kada bi benzinska pumpa u vašem gradu povećala cenu

benzina za 20%, doživela bi veliki pad obima prodaje.
Kupci bi kupovali benzin na drugim pumpama.
Kada bi vodovod u vašem gradu povećao cenu vode za
20%, doživeo bi samo mali pad prodaje: ljudi bi ređe
zalivali travnjake i kupovali uređaje koji štede vodu, ali je
malo verovatno da bi značajnije smanjili potrošnju vode ili
pronašli drugog snabdevača.
Razlika tržišta benzina i tržišta vode je očigledna: mnogo je
preduzeća koja prodaju benzin na pumpama, ali je samo
jedno preduzeće koje snabdeva ljude vodom. Ta razlika
između tržišnih struktura oblikuje određivanje cene i odluke
o proizvodnji u preduzećima koja posluju na tim tržištima.
3
Karakteristike savršene konkurencije
Potpuno konkurentsko tržište je tržište na kojem postoji:
mnogo preduzeća koja prodaju proizvod i mnogo kupaca
(atomiziranost ponude i tražnje); na tržištu ne postoji
diferencijacija proizvoda (jer svi ponuđači nude
standardizovan, homogen proizvod); preduzeća mogu
slobodno da uđu na tržište;
tržište postojeća preduzeća na tržištu
nemaju prednost u odnosu na novopridošla preduzeća;
savršena informisanost kupaca i prodavaca o tržišnim
cenama.
Potpuna konkurencija postoji kada je minimalni efikasni
obim preduzeća mali u odnosu na tražnju (minimalni
efikasni obim preduzeća predstavlja najmanju količinu
autputa pri kojoj je dugoročan prosečan ukupan trošak na
najnižem nivou).
4
Karakteristike savršene konkurencije

Na potpuno konkurentskim tržištima, kupci i prodavci

prihvataju cenu koju određuje tržište (price taker), oni ne
mogu da utiču i kontrolišu cenu proizvoda, za razliku od
preduzeća koja mogu da utiču na tržišne cene (price
maker).

Preduzeća pri datoj tržišnoj ceni mogu da prodaju koliko

god hoće proizvoda i mogu da izaberu obim proizvodnje i
prodaje koja im pri datim cenama omogućuje
maksimizaciju profita.

5
Karakteristike savršene konkurencije
Kriva tržišne tražnje ima negativan nagib,
nagib ali svako
preduzeće ima horizontalnu, savršeno elastičnu krivu
tražnje za dati nivo cena.

6
Prihod konkurentnog preduzeća

Subjekti ponude na konkurentskom tržištu ponašaju se tako

da maksimiziraju profit,
profit odnosno da razliku između
ukupnih prihoda i ukupnih troškova učine maksimalno
velikom, što podrazumeva minimiziranje troškova i izbor
optimalnog obima proizvodnje. Ekonomski profit jednak
je razlici ukupnog prihoda i ukupnih oportunitetnih
troškova. Deo oportunitetnih troškova predstavlja normalni
profit, odnosno prinos koji preduzetnik može da ostvari
poslovanjem u alternativnom biznisu.
Ukupan prihod (total revenue): TR = P x Q.

7
Numerički primer 1.a. – Mlekara porodice Smith

Mlekara Smitovih proizvodi količinu mleka Q i svaku

jedinicu na tržištu prodaje po ceni P. Pošto je mlekara
Smitovih mala u poređenju sa svetskim tržištem mleka, uzima
cenu kao zadatu tržišnim uslovima. Cena mleka ne zavisi od
količine autputa koju mlekara Smitovih proizvodi i prodaje.
Ako Smitovi udvostruče količinu mleka koju proizvode, cena
ostaje ista, ali se prihod udvostručava. Posledica: ukupni
prihod je proporcionalan količini autputa.

Uz pretpostavku da je cena mleka 6$, izračunajte ukupan

prihod, i na osnovu njega marginalni prihod. Na osnovu
ukupnog troška izračunajte marginalni trošak.

8
Numerički primer 1.a. – Mlekara porodice Smith

Uz pretpostavku da je cena mleka 6$, izračunajte ukupan prihod, i

na osnovu njega marginalni prihod. Na osnovu ukupnog troška
izračunajte marginalni trošak.

Ukupan Ukupan Marginalni Marginalni

Količina
prihod trošak prihod trošak

9
Numerički primer 1.a. – Mlekara porodice Smith

Važno:
Prosečan prihod (AR = TR / Q) iznosi 6$, što je cena galona mleka.
Za sva preduzeća: AR = P.
Marginalni prihod je jednak ceni galona mleka: kad se poveća Q za 1
jedinicu, ukupni prihod se povećava za P dolara (TR = P x Q, a P je
fiksno za konkurentna preduzeća).
Za konkurentna preduzeća: MR = P.
10
Maksimiranje profita i kriva ponude
Maksimiranje profita izjednačavanjem MR i MC je primer
marginalne analize: sve dok je MR veći od MC
proizvodnja dodatne jedinice doprinosi povećanju profita
preduzeća. Dakle, ako je tržišna cena veća od marginalnog
troška preduzeću se isplati da poveća obim proizvodnje, jer
tako postiže dodati profit s obzirom na to da je MR
poslednje proizvedene jedinice veći od troškova njene
proizvodnje. Ako je tržišna cena jednaka marginalnom
troški, ukupni profit je maksimiran, ali nema dodatnog
profita, pri takvom obimu proizvodnje poslednja
proizvedena jedinica daje prihod koji je jednak troškovima
njene proizvodnje, a ukupni prihod je jednak ukupnim
troškovima. Ako je tržišna cena manja od MC, preduzeće
mora da redukuje obim proizvodnje, jer je MR
proizvedene jedinice manji od MC. 11
Numerički primer 1.b. – Mlekara porodice Smith

Da bi maksimirala svoj profit, mlekara Smitovih bira količinu koja

čini profit što je moguće većim: profit je maksimiran kada mlekara
proizvodi 4 ili 5 galona mleka, profit tada iznosi 7$.
Količina koja maksimira profit mlekara se utvrđuje poređenjem MC
i MR svakog proizvedenog galona: 1. galon donosi 4 $ profita, 2.
galon: 3 $ profita: kada je MR > MC povećanje proizvedene Q
povećava profit.
profit Međutim, 6. galon smanjuje profit za 1$, pa
Smitovi ne proizvode više od 5 galona: ako je MR < MC 12
smanjenje obima proizvodnje povećava profit.
Kriva MC i odluka o ponudi

Preduzeće
prilagođava
proizvodnju količini
QMAX, profit se
maksimira kada je:
MR = MC.

Ako preduzeće proizvodi Q1: MR > MC: pa povećanjem

proizvodnje preduzeće povećava profit.
Ako je autput Q2: MC > MR: kad bi preduzeće smanjilo obim
proizvodnje za 1 jedinicu, ušteđeni troškovi bi bili veći 13od
izgubljenog prihoda, pa preuzeće povećava profit.
Kriva MC i odluka o ponudi
Konkurentno preduzeće odlučuje koju Q da ponudi na tržištu.
Pošto cenu uzima kao datu, MR = P. Za svaku datu cenu,
količina autputa koja maksimira profit se nalazi u preseku cene i
krive MC. Ako se cena poveća, MR > MC, pa povećava obim
proizvodnje koji maksimira profit (Q2) pri kojem je MC jednak
novoj uvećanoj ceni.
Pošto kriva MC
određuje količinu
dobara koju je
preduzeće spremno
da ponudi za bilo
koju cenu, ona
predstavlja i krivu
ponude
konkurentnog
preduzeća.14
Kratkoročne odluke preduzeća da obustavi proizvodnju
Obustavljanje proizvodnje:
proizvodnje kratkoročna odluka da se,
zbog trenutne situacije na tržištu, u određenom periodu ne
proizvodi.
Izlazak sa tržišta:
tržišta dugoročna odluka da se napusti tržište.
Odluke se razlikuju, jer u kratkom roku preduzeće ne može
da izbegne fiksne troškove: preduzeće koje obustavlja
proizvodnju i dalje plaća fiksne troškove u kratkom roku, a
kada izlazi sa tržišta ostvaruje uštede i u fiksnim i u
varijabilnim.
Ako se obustavi proizvodnja preduzeće gubi ceo prihod od
prodaje: ostvaruje uštede u VC proizvodnje, ali plaća FC.
Preduzeće obustavlja proizvodnju ako je:
TR < VC (TR / Q prosečan prihod < VC / Q prosečnog
varijabilnog troška), odnosno: P < AVC. 15
Kratkoročne odluke preduzeća da obustavi proizvodnju
Ako cena ne
pokriva AVC,
AVC za
preduzeće je bolje
da obustavi
proizvodnju.
Kriva ponude
konkurentnog
preduzeća na kratak
rok je deo krive MC
koji leži iznad AVC.

Kratkoročna strategija konkurentnog preduzeća za

maksimizaciju profita: ako preduzeće uopšte proizvodi,
ono proizvodi količinu pri kojoj je MC = P. Ali, ako je P
pri toj količini manja od AVC za preduzeće je bolje da
obustavi proizvodnju. 16
Dugoročna odluka preduzeća o ulasku i izlasku sa tržišta

Ako preduzeće odluči da izađe sa tržišta, ono gubi ceo

prihod od prodaje, ali ostvaruje uštedu na FC i VC
proizvodnje.
Preduzeće izlazi sa tržišta ako je:
TR < TC (TR / Q prosečan prihod < TC / Q prosečnog
ukupnog troška), odnosno: P < ATC.

Preduzeće ulazi na tržište ako je P > ATC.

Dugoročna strategija konkurentnog preduzeća za

maksimizaciju profita: ako je preduzeće na tržištu, ono
proizvodi količinu pri kojoj je MC = P. Ali, ako je P pri
toj količini manja od ATC za preduzeće je bolje da
izađe sa tržišta.
17
Dugoročna odluka preduzeća o ulasku i izlasku sa tržišta

Kriva ponude konkurentnog preduzeća na dugi rok je deo

krive MC koji leži iznad ATC.

Troškovi

Dugoročna kriva
ponude
preduzeća

Tačka
zatvaranja
ako je
P < ATC

Količina

18
Merenje profita Profit = (P - ATC) x Q

Površina između P i ATC predstavlja profit.

Visina pravougaonika je razlika P i ATC, a širina je Q.
Pano a. P > ATC, pa preduzeće ostvaruje profit.
Pano b. P < ATC, pa preduzeće ima gubitke. Maksimiranje
profita je minimiziranje gubitka ako je P = MC, osenčena površina
je gubitak, preduzeće ne ostvaruje dovoljan prihod da pokrije ATC,
i odlučuje da izađe sa tržišta. 19
Kriva ponude na konkurentnom tržištu - kratak rok
U kratkom roku broj preduzeća na tržištu je fiksan. Ako ima
1.000 preduzeća na tržištu, za bilo koju cenu svako nudi
količinu pri kojoj je MC = P. Sve dok je P > AVC, kriva
MC svakog preduzeća je njegova kriva ponude. Količina
autputa koja se nudi je zbir Q koju nudi svako od 1.000
pojedinačnih preduzeća. Kriva tržišne ponude se uzvodi
sabiranjem količine svakog preduzeća na tržištu.
tržištu
a) Kriva ponude individualnog preduzeća b) Kriva ponude tržišta

Cena Cena

Ponuda

Količina autputa Količina autputa 20

preduzeća tržišta
Kriva ponude na konkurentnom tržištu - dugi rok
U dugom roku preduzeća ulaze i izlaze sa tržišta.
Pretpostavlja se da svako preduzeće ima pristup istoj
tehnologiji za proizvodnju i pristup istim tržištima inputa
proizvodnje, zato sva imaju iste troškovne krive. Odluke o
ulasku i izlasku zavise od podsticaja koje imaju vlasnici
postojećih i preduzetnici koji osnivaju nova preduzeća.
Ako su preduzeća na tržištu profitabilna,
profitabilna nova preduzeća
imaju podsticaj da uđu.
uđu Povećava se broj preduzeća i količina
koja se nudi, a cene i profit će se smanjiti. Ako preduzeća na
tržištu ostvaruju gubitke,
gubitke pojedina postojeća preduzeća izlaze
sa tržišta, smanjuje se broj preduzeća i ponuđena količina
dobara, a rastu cene i profit. Na kraju procesa ulaska i
izlaska, preduzeća koja ostaju na tržištu moraju ostvariti
NULTI EKONOMSKI PROFIT. Proces ulaska i izlaska se
završava kada je P = ATC. 21
Kriva ponude na konkurentnom tržištu - dugi rok
Ulazak i izlazak navode da se P izjednači sa ATC. Ako je P =
MC, sledi da je i ATC = MC. Ali, ATC i MC su jednaki samo
kada preduzeće posluje pri minimalnom prosečnom ukupnom
trošku (efikasni obim). Dugoročna ravnoteža podrazumeva da
preduzeća posluju na efikasnom obimu proizvodnje. Ponuda je
horizontalna pri minimalnom ATC. Kada tražnja za dobrom
raste, dugoročan rezultat: rast broja preduzeća i ukupne
ponuđene količine, bez promene cene.

22
Zašto preduzeća posluju sa nultim ekonomskim profitom
Preduzeća se osnivaju da bi ostvarila profit. Ako ulazak i izlazak
na kraju svodi profit na nulu, zašto se nastavlja sa proizvodnjom?

Profit je jednak razlici TR i TC, a TC obuhvataju sve

oportunitetne troškove preduzeća (vreme i novac koje vlasnici
ulažu u poslovanje). Nulti profit nadoknađuje vlasnicima vreme i
novac koji troše da bi nastavili sa poslovanjem.
Primer: vlasnik farme ulaže 1 milion $ u farmu, koje je mogao
da uloži u banku i da godišnje dobije 50.000 $ od kamate. Osim
toga, on je morao da napusti drugi posao koji mu je godišnje
donosio 30.000 $. Oportunitetni trošak farmera je 80.000 $. Čak i
ako je njegov profit nulti, prihod od farme nadoknađuje i ove
oportunitetne troškove. Kada je ekonomski profit nula,
računovodstveni profit je pozitivan. Računovođa farmera bi
zaključio da je farmer ostvario računovodstveni profit u iznosu
od 80.000 $, što je dovoljno da nastavi sa proizvodnjom.
23
Kretanje tražnje na dugi i kratki rok
Tržište mleka počinje u dugoročnoj ravnoteži, nulti ekonomski
profit (P = ATC): tačka A (Q1, P1). Naučnici otkrivaju da mleko
ima čudesne efekte na zdravlje: kriva tražnje se pomera udesno na
D2, a kratkoročna ravnoteža se pomera u B (Q1 raste na Q2, a P1 na
P2). Preduzeća reaguju na višu cenu povećanjem količine. Kriva
ponude svakog preduzeća odražava njegovu krivu MC, koliko će
svako preduzeće povećati Q zavisi od MC. U novoj kratkoročnoj
ravnoteži, P > ATC, pa preduzeće ostvaruje pozitivan profit koji
vremenom podstiče nova preduzeća na ulazak. Neki farmeri se sa
proizvodnje drugih proizvoda prebacuju na proizvodnju mleka. Rast
broja preduzeća pomera kratkoročnu krivu ponude udesno na S 2, što
izaziva pad cene mleka. Na kraju se P vraća na nivo minimalnog
ATC, profit je jednak nuli, a preduzeća prestaju da ulaze na tržište.
Tržište postiže novu ravnotežu u tački C (cena mleka se vratila na
P1, ali se proizvedena količina povećala na Q 3). Svako preduzeće
opet proizvodi efikasni obim, ali se mlekarstvom sada bavi više
preduzeća pa se povećava Q mleka koje se proizvodi i prodaje.
Kretanje tražnje na dugi i kratki rok
a) Inicijalno stanje
Preduzeće Tržište

Cena Cena

Kratkoročna kriva
ponude, S1

Dugoročna
ponuda

Tražnja, D1

Količina (preduzeće) Količina (tržište)

b) Kratkoročna reakcija
Preduzeće Tržište
Cena Cena

Dugoročna
ponuda

Količina (preduzeće) Količina (tržište)

c) Dugoročna reakcija
Preduzeće Tržište
Cena Cena

Dugoročna
ponuda

Količina (preduzeće) Količina (tržište) 25

Od kratkoročnog profita do dugoročne ravnoteže - rezime
OD KRATKOROČNOG PROFITA DO DUGOROČNE RAVNOTEŽE

Cena Cena
Uz prvobitnu
krivu ponude S1,
tržišna cena je
4,50 $ ...

... tako da svako

preduzeće
ostvaruje
ekonomski
profit.

Količina Količina

Cena Profit privlači ... sve dok tržišna cena ne

Cena opadne na 2,50 $, i svako
ulazak u industriju
koji pomera krivu preduzeće ostvaruje nulti
ponude udesno ... ekonomski profit.

Količina Količina
26
Zašto je dugoročna kriva ponude rastuća?

Dugoročna kriva tržišne ponude je horizontalna pri minimalnom

ATC: postoji veliki broj preduzeća koja potencijalno mogu da
uđu i izađu sa tržišta, i svako se suočava sa istim troškovima.
Kada tražnja za dobrom raste, dugoročni rezultat je porast broj
preduzeća i količine, bez promene cene.
Zašto je dugoročna kriva tržišne ponude rastuća: a) pojedini
proizvodi resursi su dostupni u ograničenim količinama
(količina zemlje za osnivanje farme je ograničena, kada se
povećava broj farmera, cena obradive zemlje raste, pa se troškovi
svih farmera povećavaju). Porast tražnje za poljoprivrednim
proizvodima ne može da izazove povećanje ponuđene Q, bez
istovremenog porasta troškova farmera, što opet znači porast
cena. Rezultat je rastuća kriva ponude. b) preduzeća mogu da
imaju različite troškove (pri svakoj datoj ceni, verovatnije je da
će na tržište ući oni sa nižim troškovima). Da bi se povećala
ponuđena količina mora se povećati cena da bi se ulazak isplatio.
Zašto je dugoročna kriva ponude rastuća?

Neka preduzeća ostvaruju profit i na dugi rok ako se

troškovi razlikuju, pa cena na tržištu odražava ATC
marginalnog preduzeća (koje bi izašlo da je cena imalo
niža). To preduzeće ostvaruje nulti ekonomski profit, ali
preduzeća sa nižim troškovima ostvaruju pozitivan
ekonomski profit. Ulaskom na tržište taj profit se ne
eliminiše (preduzeća koja tek ulaze imaju veće troškove
nego preduzeća koja se već nalaze na njemu). Preduzeća sa
većim troškovima ulaze na tržište ako se P poveća.

Kriva dugoročne ponude na tržištu je rastuća što ukazuje

da je za povećanje ponuđene Q, neophodna viša P.
Preduzeća lakše ulaze i izlaze sa tržišta u dugom roku
nego u kratkom.
28
TEST
Pitanja na zaokruživanje i dopunjavanje
1. Petar je vlasnik prodavnice štampača koja posluje u uslovima
potpune konkurencije. Petar prodaje štampače po ceni od 500 $.
Marginalni trošak prodaje jednog štampača dnevno iznosi 300
$, marginalni trošak prodaje drugog štampača je 400 $, a
marginalni trošak prodaje trećeg štampača iznosi 550 $. Koliko
štampača Petar treba da proda da bi maksimirao profit?

2 štampača dnevno
(drugi prodati štampač doprinosi 100 $ ukupnom profitu, pa će
Petar prodavati dva štampača; treći prodati štampač smanjuje
profit za 50 $, pa Petar neće prodavati tri štampača).

29
TEST
Pitanja na zaokruživanje i dopunjavanje
2. Za cene iznad minimuma prosečnog varijabilnog troška, kriva
ponude konkurentskog preduzeća je: a) horizontalna linija za datu
tržišnu cenu, b) je vertikalna linija za nulti autput, c) identična
krivoj marginalnog troška, d) je identična krivoj AVC.
3. Kratkoročna kriva ponude privredne grane je: a) zbir ponuđene
količine svih preduzeća, b) nedefinisana, jer je broj preduzeća u
kratkom roku konstantan, c) vertikalna za ukupni nivo autputa svih
preduzeća, d) horizontalna za postojeću tržišnu cenu.
4. Koja od navedenih tvrdnji u kratkom roku NIJE tačna: a)
konkurentsko preduzeće može da ostvari ekonomski profit, b) broj
preduzeća je fiksna veličina, c) da bi maksimiralo profit,
konkurentsko preduzeće proizvodi autpute tako da je MR = MC, d)
konkurentsko preduzeće uvek proizvodi u minimumu prosečnih
ukupnih troškova. 30
TEST
Pitanja na zaokruživanje i dopunjavanje

5. U dugom roku, konkurentsko preduzeće može da ostvari: a)

ekonomski profit, b) nulti ekonomski profit, c) ekonomski
gubitak, d) svi ponuđeni odgovori su tačni.
6. Kada konkurentsko preduzeće uspostavi dugoročnu
ravnotežu: a) MR = MC, b) P = minimumu LRAC, c) P = ATC,
d) svi odgovori su tačni.
7. Ukoliko se tražnja za proizvodima konstantno smanjuje, u
kratkom roku, cene će: a) se smanjiti, a svako preduzeće će
proizvoditi veći obim kako bi nadomestilo smanjenje cena, b)
se smanjiti, ali dok god su cene iznad prosečnog varijabilnog
troška, preduzeće proizvodi manji obim autputa.

31
TEST
Pitanja na zaokruživanje
8. Jedna od navedenih karakteristika nije obeležje potpune
konkurencije:
a) veliki broj kupaca i proizvođača.
b) diferenciranje proizvoda.
c) slobodan kretanje kapitala, rada i roba.
d) savršena informisanost o tržišnim cenama.
9. Na tržištu savršene konkurencije svaki kupac i prodavac:
a) proizvode različite proizvode
b) prihvataju cenu koja je formirana na tržištu.
c) mogu da utiču na cenu.
d) imaju moć da spreče ulazak novih kupaca i prodavaca na
tržište.

32
TEST
Grafičke ilustracije
1. Koju količinu autputa će preduzeće sa slike da proizvede?
2. Da li preduzeće sa slike ostvaruje ekonomski profit ili
ekonomski gubitak i zbog čega? Izračunajte koliki je ekonomski
profit.

1. 4 jedinice proizvoda
2. ekonomski profit (cena
od 3 $ je veća od
prosečnog ukupnog troška
proizvodnje 4 jedinice
auputa). Ekonomski profit
iznosi: 4 $.

33
TEST
Grafičke ilustracije

3. Proizvodnjom autputa q, preduzeće u dugom roku: a)

uspostavlja dugoročnu ravnotežu; b) ostvaruje ekonomski
profit; c) ostvaruje ekonomski gubitak.

34
TEST
Grafičke ilustracije

4. a. Nacrtajte dijagram koji ilustruje konkurentno preduzeće

koje ostvaruje ekonomski profit i prikažite veličinu
ekonomskog profita.
b. Na dijagramu prikažite konkurentno preduzeće koje ostvaruje
nulti ekonomski profit, odnosno preduzeće koje ne ostvaruje
ekonomski profit, niti ekonomski gubitak.
c. Nacrtajte dijagram koji ilustruje konkurentnopreduzeće koje
iako ostvaruje ekonomski gubitak nastavlja sa radom. Na
dijagramu, prikažite krivu prosečnog varijabilnog troška i
prikažite veličinu ekonomskog gubitka.

35
TEST
Grafičke ilustracije - - rešenje

4. a. Slika predstavlja situaciju u kojoj preduzeće ostvaruje

ekonomski profit. Kako bi maksimiralo profit, preduzeće
proizvodi onaj obim autputa pri kojem je marginalni prihod
jednak marginalnom trošku. Preduzeće realizuje ekonomski
profit, jer je cena veća od prosečnog ukupnog troška.

36
TEST
Grafičke ilustracije - rešenje
4. b. Potpuno konkurentno preduzeće ostvaruje nulti ekonomski
profit, kako je to prikazano na slici. Da bi maksimiralo profit,
preduzeće proizvodi količinu autputa q, pri kojoj je marginalni
prihod jednak marginalnom trošku. Preduzeće realizuje nulti
ekonomski profit, jer je cena jednaka prosečnom ukupnom
trošku.

37
TEST
Grafičke ilustracije - rešenje
4.c. Slika ilustruje situaciju u kojoj preduzeće ostvaruje
ekonomski gubitak, ali nastavlja sa radom. Preduzeće trpi
ekonomski gubitak, pri profitno maksimirajućem (troškovno
minimizirajućem) obimu proizvodnje q, jer je cena manja od
prosečnog ukupnog troška. Međutim, preduzeće minimizira
gubitak, jer je cena veća od prosečnog varijabilnog troška.

38
TEST
Grafičke ilustracije
5. Preduzeće koristi tri različita obima kapitala. Slika prikazuje
krive ATC za svaki nivo: ATC1 koristi najmanji iznos kapitala;
ATC2 veći iznos kapitala, dok ATC3 koristi najveći iznos
kapitala. Ucrtajte krive LATC preduzeća. Obim proizvedenog
autputa označen q se može proizvesti korišćenjem sva tri nivoa
kapitala. U dugom roku, koji iznos kapitala će koristiti preduzeće
da bi proizvelo dati obim?

39
TEST
Grafičke ilustracije - rešenje
5. Tamnija linija je LRAC: konstruisana od krive ATC koja ima
najniži prosečni ukupni trošak za svaki nivo autputa. Kada preduzeće
proizvodi q, u dugom roku, koristiti srednji iznos kapitala, jer ATC 2
ima najniži ATC za proizvodnju date q. Preduzeću će biti neophodno
da prilagodi iznos svog kapitala kako bi proizvelo dati obim
proizvodnje. U kratkom roku, preduzeću će biti potrebno manje od
srednjeg iznosa kapitala, tako da će u kratkom roku preduzeće imati
prosečan ukupni trošak ATC1.

40
TEST
Case study 1

1. Poljoprivrednik koji uzgaja repu nastoji da maksimira profit,

pa odlučuje koliko će ha repe da zasadi. Ponuđena cena: 2.000 $
po toni. U tabeli su prikazani TC i TR za različite količine repe.
a. Na osnovu tabele izračunajte koliko tona repe poljoprivrednik
treba da zasadi? Izračunajte ekonomski profit.
b. Dopunite tabelu u kojoj su dati marginalni troškak i marginalni
prihod. Primetićete da, s obzirom da su marginalni troškovi i
marginalni prihodi povezani sa obimom proizvodnje, oni su
predstavljeni između različitih raspona količina, tako da se iznos
prvog marginalnog troška i marginalnog prihoda primenjuje na
trošak i prihod od povećanja proizvodnje sa 1 na 2 tone.
c. Na osnovu podataka dobijenih u tabelama ucrtajte krivu
marginalnog troška i marginalnog prihoda uzgajivača repe.
41
TEST
Case study 1
Tabela 1.
Ukupni trošak i ukupni prihod uzgajanja repe
čina
Koli Ukupan trošak Ukupan prihod
(tona) (US dolara) (US dolara)
1 1.000 2.000
2 2.500 4.000
3 5.000 6.000
4 8.500 8.000
5 13.000 10.000
6 18.500 12.000
Tabela 2.
Marginalni trošak i marginalni prihod uzgajanja repe
čina
Koli Marginalni trošak Marginalni prihod
(tona) (US dolara) (US dolara)
1 ..... .....
2 ..... .....
3 ..... .....
4 ..... .....
5 ..... .....
6
42
TEST
Case study 1 - rešenje
1.a.Tabela prikazuje količinu od 2 tone pri kojoj se maksimira
profit. Ekonomski profit uzgajanja 2 tone repe iznosi 1.500 $
(ukupan prrihod 4.000 $ minus ukupni troškovi 2.500 $). Ovaj
iznos prevazilazi ekonomski profit koji se može ostvariti
proizvodnjom bilo kog drugog obima autputa).
Rešenje
čina
Koli Marginalni trošak Marginalni prihod
(tona) (US dolara) (US dolara)
1 1.500 2.000
2 2.500 2.000
3 3.500 2.000
4 4.500 2.000
5 5.500 2.000
6

43
TEST
Case study 1 - rešenje
1.b. MC povećanja proizvodnje sa 2 na 3 tone iznosi 2.500 $, što
je veće od marginalnog prihoda koji se ostvaruje od povećanja
obima proizvodnje. Povećanje proizvodnje sa 2 na 3 tone repe,
smanjuje profit. Na slici se krive MC i MR seku u tački koja je
jednaka proizvedenoj količini od 2 tone.

44
TEST
Case study 2
2. U tabeli su dati TC proizvodnje džempera za konkurentno
preduzeće. Koristeći podatke iz tabele 1 dopunite tabelu 2. Nacrtajte
krivu MC. Koristeći podatke o troškovima iz tabele 2 i grafikona
dopunite tabelu 3. Na grafikonu zatim ucrtajte krivu ponude
prodavnice džempera.
Tabela 1.
Prodavnica d
žempera
čina
Koli Ukupni varijabilni trošak Ukupni trošak
(dnevna prodaja d
žempera) (US dolara) (US dolara)
1 40 100
2 60 120
3 90 150
4 130 190
5 180 240
6 240 300

45
TEST
Case study 2
2. Tabela 2.
čni i marginalni trošak
Prose
čina
Koli čni varijabilni
Prose Prose
čni ukupni Marginalni
žempera)
(dnevna prodaja d trošak trošak trošak
(US dolara) (US dolara) (US dolara)
1 ..... ..... .....
2 ..... ..... .....
3 ..... ..... .....
4 ..... ..... .....
5 ..... ..... .....
6 ..... .....

Tabela 3.
Kriva ponude
Cena Koli
čina
(US dolara po d
žemperu) (broj prodatih
žempera dnevno)
d
25 .....
35 .....
45 .....
55 ..... 46
TEST
Case study 2 - rešenje

2.a. Tabela 2 predstavlja ATC i MC proizvodnje džempera.

Prosečan AVC kada se proizvede i proda 3 džempera dnevno iznosi
90$ / 3 = 30 $. ATC kada se proizvede i proda 3 džempera dnevno
iznosi 150$ / 3 = 50 $. Marginalni trošak povećanja proizvodnje sa
dva na tri džempera dnevno iznosi: (150 $ - 120 $) / (3 – 2) = 30 $.
Tabela 2.
Rešenje
čina
Koli čni varijabilni
Prose Prose
čni ukupni Marginalni
žempera)
(dnevna prodaja d trošak trošak trošak
(US dolara) (US dolara) (US dolara)
1 40,00 100,00 20,00
2 30,00 60,00 30,00
3 30,00 50,00 40,00
4 32,50 47,50 50,00
5 36,00 48,00 60,00
6 40,00 50,00
47
TEST
Case study 2 - rešenje
2.b.

48
TEST
Case study 2 - rešenje
2.c.
Tabela 3.
Rešenje
Cena Koli
čina
(US dolara po d
žemperu) (broj prodatih
žempera dnevno)
d
25 0
35 3
45 4
55 5

49
TEST
Case study 2 - rešenje
2.d. Grafikon prikazuje krivu ponude preduzeća. Pri ceni iznad 30
$, koja predstavlja cenu iznad minimuma prosečnog varijabilnog
troška, kriva ponude je identična krivoj tražnje. Za cenu iznad 30 $,
preduzeće neće ponuditi ni jedan džemper

50
TEST
Case study 3

3. Objasnite na koji način će se privredna grana prilagoditi novoj

dugoročnoj ravnoteži, ukoliko se konkurentna privredna grana
nalazi u stanju dugoročne ravnoteže, a prisutno je konstantno
smanjenje tražnje za dobrima. Šta će se dogoditi sa profitom i
brojem preduzeća koja posluju u datoj privrednoj grani? Grafički
prikažite šta će se desiti sa cenama i količinama u navedenom
procesu prilagođavanja.

51
TEST
Case study 3 - rešenje

3. U kratkom roku, smanjenje tražnje znači i smanjenje cena. Kao

odgovor na smanjeni nivo cena, preduzeće proizvodi manji obim
(neka preduzeća se zatvaraju ako je cena ispod minimuma AVC),
tako da se smanjuje i tržišna količina. Cena se smanjuje sa P na Psr,
dok se količina (u kratkom roku) smanjuje sa Q na Qsr u periodu
Tsr . U početnoj situaciji, svako preduzeće ostvaruje nulti ekonomski
profit. Smanjenje cene znači da se preduzeća suočavaju sa
ekonomskim gubitkom. Usled stalnog smanjenja tražnje, ovi gubici
isteruju neka preduzeća sa tržišta. Izlazak preduzeća pomera krivu
ponude tržiša ulevo, prouzrokujući povećanje tržišne cene. Povećane
cene redukuju ekonomski gubitak preostalih preduzeća na tržištu.
Preduzeća nastavljaju da napuštaju tržište sve dok se ekonomski
gubici u potpunosti ne eliminišu. Smanjenje tražnje ne utiče na
troškove proizvodnje, tako da cene nastavljaju sa rastom, sve dok se
u dugom roku ne uspostavi dugoročna ravnoteža. 52
TEST
Case study 3 - rešenje

3. Kada se uspostavi ravnoteža, svako preduzeće proizvodi onu q

proizvoda koju je proizvodilo u trenutku pre smanjenja tražnje (Q vs
Qlr). Međutim, kao što je prikazano na desnoj slici, ravnotežna
količina autputa grane je manja od prvobitne, jer su neka preduzeća
napustila granu.

53
Predavаč dr Ljiljana Malešević

54