ORGANIZACIJA

ZDRAVSTVENE ZASTITE
ON LINE 2022
 PREDMET

• TEORIJA: prof dr Branka Legetic

• Vezbe : mr ph Jasmina Arsic
• 15 casova teorije
• 15 casova vezbi
• Ispit: pismeni sa pitanjima mngostrukog
izbora
• Udzbenik: FARMACIJA I DRUSTVO,
Farmaceutski fakultet Novi Sad, 2019.
 Sadrzaj ON LINE nastave
1.Zdravstveni sistem-komponente,aktivnosti
zdravstveni sistem u Republici Srbiji, promocija
zdravlja, Zdravstvena zastita/zdravstvena delatnost
2. Mreza, zdravstveni radnici i saradnici u Republici
Srbiji, Farmaceutska zdravstvena zastita,
Organizacija apotekarske prakse
3. Farmakopolitika, nacionalna politika lekova
4.Zdravstvena regulativa u Republici Srbiji,
Zdravstvene komore, licenca
 Uvod: Sta je sistem?

• celina sastavljena od delova koji svaki ima

svoju funkciju i nalaze se u interakciji
• naziv za razne komplekse fizičkog,
biološkog i društvenog sveta.
•transdisciplinarni prilaz koji uzima da je on
skup nezavisnih i međuzavisnih delova.

Podsistemi
• Tehnika i tehnologija
•Organizaciona struktura
•Psihosocijalni sistemi
•Upravljački podsistemi
ZDRAVSTVENI SISTEM
 DEFINICIJE
• „deo društvenog sistema, tj. njegov podsistem,
čiji je glavni zadatak unapređenje i očuvanje
zdravlja pojedinca i društva“
• „sistem koji obuhvata sve organizacije, institucije
i resurse koji su posvećeni zdravstvenim
aktivnostima“ (WHR 2000)
» Pod zdravstvenim aktivnostima se podrazumevaju „napori bilo
u ličnoj zdravstvenoj zaštiti, društvenoj zdravstvenoj zaštiti ili
kroz međusektorske inicijative čija je osnovna namera da
poboljšaju, tj. unaprede zdravlje.
 CILJ ZDRAVSTVENOG SISTEMA

Ne samo poboljšanje zdravlja već i

postizanje najvišeg mogućeg nivoa
zdravlja i smanjenje razlike u nivou
zdravlja između pojedinaca i grupacija
 KOMPONENTE ZDRAVSTVENOG
SISTEMA
SIMPLIFIKOVANI MODEL (Kleczkowski, Milton i Van Der
Werf)
(1) razvoj zdravstvenih resursa – obuhvata
zdravstvene radnike, akademske ustanove, znanje i
veštine, kao i zdravstvene ustanove različitog nivoa,
sa kapacitetima, opremom i snabdevenošću;
(2) organizacija/uređenje resursa – u koje spadaju
resorno ministarstvo s komisijama, upravni organi na
nižim nivoima, zdravstveno osiguranje, državne i
nevladine agencije, privatni sektor;
(3) pružanje zdravstvene zaštite – obuhvata
primarni, sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene
zaštite;
(4) ekonomska podrška – podrazumeva izvore
finansiranja: iz budžeta, od osiguranja, od lokalne
zajednice, učešća građana, donacija i tako dalje;
(5) menadžment – čine ga dugoročni, srednjoročni i
kratkoročni planovi i programi zdravstvene zaštite,
zakonski i podzakonski akti, zdravstveno-
informacioni sistem, monitoring i evaluacija.
 USPESNOST ZDRAVSTVENOG
SISTEMA :
• ZAVISI OD:
• odgovarajuće strukture,
• Njegove efektivnosti,
• adekvatnog finansiranja,
• vođstva i organizacije

kako se zemlje u svetu različito razvijaju, tako se

nacionalni zdravstveni sistemi razvijaju različito.
 Modeli zdravstvenih sistema
• centralizovani model, u kojem glavnu ulogu u
razvoju, odlučivanju, nadzoru, kontroli i
finansiranju imaju vlada i ministarstvo zdravlja;
• decentralizovani model, gde je odgovornost
„spuštena“ na regionalni, okružni i lokalni nivo
– privatni sektor ima važnu ulogu, profit se pojavljuje
medju vodecim kriterijumima kad se planira razvoj,
nadzor i kontrola sistema
 danas
Svaki od modela u svojoj kompoziciji kao
krajnji rezultat ima efekat zdravstvenog
sistema na zdravlje populacije i uključuje:
procenu rada u odnosu na dostupnost sistema
stanovništvu,
kvalitet rada i cenu, tj. budžet koji je neophodan
za ostvarivanje ovoga što je napred navedeno.
Transformacija zdravstvenog sistema

RANIJE: DANAS:
-Akutni prilaz -Kontinuum u pružanju
-Tretman bolesti -Orijentacija ka zdravlju
-Individualni pristup -Zdravlje određenih grupa
-Posedovanje -Posedovanje znanja i
fizičke svojine veština kao svojine
-Jednakost među -Diferencijacija
pruzaocima usluga zavisnosti od znanja
Transformacija zdravstvenog sistema
• RANIJE DANAS
-Uspeh u povećanju -Uspeh u očuvanju
broja usluga zdravlja populacije
-Planiranje je zasebno -Integrisani sistem
za svaki nivo zaštite planiranja
-Informacija služi zdr. -Informacija služi
radniku pacijentu i zdr.radniku
-Rukovodilac rukovodi - Rukovodilac je lider
koji osigurava
vrednost
Smernice SZO na globalnom nivou

• Za usmerenje razvoja zdravstvenih sistema

sa ciljem postizanja sto viseg nivoa zdravlja
stanovnistva:
• Deklaracija iz Alma Ate o primarnoj
zdravstvenoj zaštiti (1978),
• Globalna strategija za zdravlje do 2000.
godine (1979),
Smernice UN na globalnom nivou
• Milenijumski ciljevi razvoja ( 2000 g) uključuju Cilj 6 –
vodeće zdravstvene probleme, s rokom do 2015.
godine.
• Ciljevi održivog razvoja (2016 do 2030) još detaljnije
smeštaju zdravlje i njegove poremećaje u centar
održivog razvoja i time ukazuju na potrebu za
saradnjom i usklađivanjem kako bi se postigao održivi
razvoj, koji je moguć samo uz bolje zdravstveno stanje
stanovništva.
 Rezolucija 64.9 (2011)
• Zemlje članice SZO obavezale da će svojim
zdravstvenim sistemima težiti ka univerzalnoj
pokrivenosti stanovništva zdravstvenom zaštitom.
• To obavezuje zemlje da razviju takve sisteme koji
će omogućiti ljudima da imaju pristup potrebnim
uslugama, bez rizika da će biti finansijski ugrozeni
ili pak osiromasiti, plaćajući te usluge.
 Rezolucija 64.9 (2011)
• Sistemi bi trebalo da teže ostvarenju
sledećeg:
• da pokriju zdravstvenom zaštitom
stanovnike koji do tada nisu bili obuhvaćeni;
• da smanje troškove, posebno participacije i
direktnog plaćanja usluga; i
• da prošire dijapazon usluga koje se pružaju.
Aktivnosti zdravstvenog sistema
• Obuhvataju:
– promociju,
– prevenciju,
– lečenje i
– rehabilitaciju stanovništva,
• Usmerene su prema pojedincu, društvu, te
fizičkoj i socijalnoj sredini u kojoj ljudi žive.
POVECATI EFIKASNOST, SMANJITI
GUBITKE

$690
GUBITAK MILIJARDI
GODISNJI GUBITAK U
SAD
IoM (USA), 2012

$300 milijardi 20-40% ukupnih

godisnji gubitak na
globalnom nivou zbog
gresaka ili korupcije
European health care fraud and
corruption network, 2010
troskova za zdravlje I
zdr. zastitu bi mogli biti
ustedjeni
World Health Organization, 2010
VODECI RAZLOZI NE EFIKASNOSTI
ZDRAVSTVENOG SISTEMA

• LEKOVI: neodgovarajuce i neeffektivno koriscenje

• MREZA: neodgovarajuca velicina bolnica ( mala popunjenost
postelja)
• USLUGE: medicinske greske I sub optimalni kvalitet usluga
• USLUGE: nepotrebni prijemi u bolnice umesto ambulantnog
resavanja, preveliki broj bolnickih dana
• USLUGE I OPREMA: previse dupliciranja/tripliciranja u dijagnostici I
procedurama. Nabavka opreme bez plana ili strucnog kadra koji zna
da je koristi
• ZDRAVSTVENI RADNICI: nemotivisanost, neodgovarajuci sastav
kadra
• UPRAVLJANJE : neadekvatno planiranje I evaluacija
• GUBITCI: otpad, korupcija, prevare

• Izvor: SZO
 3 MOGUCA POLITICKA RESENJA (za
priblizavanje univerzalnoj pokrivenosti z.z.)

1. Relokacija javnih fondova iz drugih oblasti od znacaja za

zdravlje; mobilizacija svezih sredstava za zdravlje
2. Pruzanje kvaliteta za ista sredstva i eliminacija gubitaka
3. Revidirati pravila i odnose kad se radi o javnoj i privatnoj
potrosnji
ZDRAVSTVENI SISTEM U REPUBLICI
SRBIJI
 74

Zdravstveni sistem Srbije

Ministarstvo zdravlja

Agencija za lekove i Zdravstvene Institut za javno zdravlje Republički fond za zdravstveno

medicinska sredstva Komore Srbije osiguranje
ustanove

Nacionalna kontrolna Farmaceutska komora Instituti za javno

laboratorija Srbije Primarni nivo zdravlje Pokrajinski fond

Komora biohemičara Zavodi za javno

Nacionalni centar za Sekundarni nivo zdravlje Filijale Fonda
Srbije
informacije o L i MS

Lekarska komora Ispostave filijala

Centar za humane Tercijarni nivo
Srbije Fonda
lekove
Stomatološka komora
Veterinarski sektor Srbije Na više nivoa

Sektor za medicinska Komora medicinskih

sredstva sestara i zdravstvenih
tehničara

Centar za podršku
 75

Horizontalni i vertikalni odnos

ustanova u zdravstvenom sistemu

Ministarstvo zdravlja

Horizontalan
odnos
Vertikalan Zavod za javno
Zavod za javno
odnos zdravlje Sombor
zdravlje Kruševac

Dom zdravlja
 Agencija za lekove i medicinska
sredstva
• Funkcija:
Izdaje dozvole za:
• puštanje u promet;
• proizvodnju,
• uvoz izvoz,
• prodaju na veliko i malo,
• laboratorijsku kontrolu,
• klinička ispitivanja leka;
neželjenih dejstava leka
• kontrolu subjekata u
prometu,
• kontrolu marketinga i dr.
• Sastav:
• nacionalna kontrolna
laboratorija;
• nacionalni centar za praćenje
neželjenih dejstava;
• nacionalni centar za
informisanje,
• farmaceutski sektor,
• medicinski sektor,
• veterinarski sektor
• sektor za medicinska
sredstva.
 Komore
Nezavisne profesionalne organizacije
•Farmaceutska komora
•Komora biohemicara
•Lekarska komora
•Stomatoloska komora
•Komora medicinskih radnika, sestara i
tehnicara
(Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Sl glasnik RS
107/2005 I 99/2010)
 Zdravstvene ustanove
• Primarni nivo ( Dom zdravlja, apoteka, Zavod)
• Sekundarni nivo (opsta bolnica i specijalne bolnice)
• Tercijerni nivo (klinika, institut, klinicko bolnicki
centar, klinicki centar)
• Delatnost na vise nivoa ( zavod za medicine rada,
za transfuziju, za sudsku medicinu, za virusologiju,
vakcine i serume, antirabicnu zastitu, psihofizioloske
poremecaje i govornu patologiju, biocide i medicinsku
ekologiju )
 Institut za javno zdravlje Srbije

• Instituti za javno zdravlje

Novi Sad
• Zavodi za zastitu zdravlja
–Subotica, Sombor, Zrenjanin, Krusevac,
Kraljevo , Kragujevac, Uzice itd…
Republicki fond za zdravstveno
osiguranje

• Pokrajinski fond za zdravstveno osiguranje

• Filijale republickog fonda
• Ispostave filijala fonda
Strucna tela na nivou Republike
 Strucna tela

• Zdravstveni savet
• Eticki odbor
• Republicke strucne komisije
 Zdravstveni savet
• Stručno i savetodavno telo; stara se o
razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene
zastite, organizacije zdravstvene službe i
sistema zdravstvenog osiguranja.
• Zdravstveni savet ima 15 članova koje bira
Narodna skupstina, na predlog Vlade
• Mandat clanova je 5 godina
 Eticki odbor
Strucno telo koje se stara o pruzanju i
sprovodjenju zdravstvene zastite na nivou
Republike postujuci nacela profesionalne
etike
Vlada imenuje i razresava predsednika i svih
9 clanove etickog odbora a na predlog
ministra zdravlja.
Mandat clanova je 5 godina.
 Republicke strucne komisije
• Republička stručna komisija obrazuje se za
pojedinu oblast zdravstvene delatnosti radi
usklađivanja stručnih predloga i stavova
referentnih zdravstvenih ustanova, strucnih
udruzenja i komora, visokoskolskih
ustanova i istaknutih strucnjaka iz oblasti
zdravstvene zastite i za utvrdjivanje vodica
dobre prakse.
 Republicke strucne komisije (2)
• Utvrdjuje strucne doctrine o ocuvanju i
unapredjenju zdravlja, sprecavanju i otkrivanju
bolesti, lecenju i zdravstvenoj nezi i
rehabilitaciji, kao i unapredjenju i razvoju
organizacije zdravstvene sluzbe.
• Komisiju imenuje minister
• Mandat clanova je 5 godina
Javno zdravlje
 Termin
• Javno zdravlje ( Public Health) se kod nas
uvodi 2005 godine Zakonom o
zdravstvenoj zastiti kada se potvrdjuju ili
uspostavljaju Instituti i zavodi za javno
zdravlje.
• Ranije se koristio termin narodno zdravlje
 Definicija
• Je drustveno delovanje kojim se tezi poboljsanju
zdravlja, produzenju zivota i poboljsanju kvaliteta
zivota ukupnog stanovnistva, a putem promovisanja
zdravlja i prevencijom bolesti ( zakon o javnom zdravlju)

• Nauka i umetnost prevencije bolesti, produzenja

zivota i promocije zdravlja kroz organizovane
napore i informisane izbore drustva, organizacija
javnih i privatnih, drustvenih i individualnih ( C.E.A.
Winslow 1920)
 Nacela
• zdravlje u svim politikama
• jačanje građanske inicijative u oblasti javnog
zdravlja
• usmerenost na stanovništvo kao celinu i na
pojedine društvene grupe
• međusektorska saradnja, multidisciplinarni i
interdisciplinarni pristup očuvanju i
unapređenju
• ekonomičnost i efikasnost u javnom zdravlju
• naučna zasnovanost
 Oblasti
• fizicko, mentalno i socijalno zdravlje stanovnistva,
• promocija zdravlja,
• zivotna sredina i zdravlje stanovnistva,
• radna okolina i zdravlje stanovnistva,
• zdravstveni menadzment, kvalitet i efikasnost
zdravstvenog sistema,
• integrisani informacioni sistem javnog zdravlja za
pracenje, procenu i analizu zdravstvenog stanja
stanovnistva i izvestavanje nadleznih organa i javnosti,
• javno zdravlje u elementarnim i drugim vecim
nepogodama vanrednim prilikama.
 Organizacija javnog zdravlja
Sistem javnog zdravlja čine:
•zdravstvene ustanove koje osniva Republika
Srbija, Autonomna pokrajina i jedinice lokalne
samouprave, zatim drugi oblici zdravstvene
sluzbe ( privatna praksa)
•zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici,
•ustanove socijalne zastite, obrazovanja, nauke,
zaposleni i poslodavci i drugi ucesnici .
Delatnost javnog zdravlja obavljaju instituti i
zavodi za javno zdravlje
 Strategije u RS
• Strategija javnog zdravlja RS
• Strategija o HIV infekciji i AIDS-u
• Strategija za borbu protiv droga u RS
• Strategija za palijativno zbrinjavanje
• Strategija za unapredjenje kvaliteta ZZ i
bezbednosti pacijenta
• Strategija razvoja mladih u RS
• Strategija kontrole duvana
• Strategija razvoja i zastite mentalnog zdravlja
 Nacionalni programi u RS

• Kardioloske zdravstvene zastite

• Srbija protiv raka:
– Prevencija i rana detekcija kolorektalnog
carcinoma
– Prevenciju i ranu detekciju raka dojke
– Prevenciju i ranu detekciju grlica materice
 Prevencija bolesti

• Termin koji se odnosi na aktivnosti usmerene

na eradikaciju (unistenje uzrocnika bolesti),
svodjenje na minimum uticaja bolesti i
nesposobnosti a u slucaju da ni jedno od
ovog nije moguce usporavanje napredovanja
bolesti i nesposobnosti .
 Klasifikacija prevencije bolesti
• 3 kategorije:
• Primarna ( sprecavanje faktora rizika za
pojavu oboljenja, rizicno ponasanje ili
socijalni problem)
• Sekundarna (rano otkrivanje bolesti)
• Tercijerna (sprecavanje ponovne pojave ili
komplikacija bolesti)
 Promocija zdravlja

Promocija zdravlja jeste proces koji pomaže ljudima da

povecaju kontrolu nad sopstvenim zdravljem kako
bi ga unapredili, a ostvaruje se interakcijom
između ljudi i njihove životne sredine, kombinujuci
lične izbore sa drustvenom odgovornoscu s ciljem
očuvanja zdravlja.
Mere

Mere prevencije
BIOHEMIJSKE
LABORATORIJE
 • Instituti i zavodi za javno zdravlje su ključne ustanove
koje koordinisu aktivnostima koje se sprovode u javnom
zdravlju. Aktivnu ulogu u celom procesu uzimaju i
domovi zdravlja i farmaceutske kompanije, a sve vise i
privatna praksa.

ZDRAVSTVENE USTANOVE U
JAVNOM ZDRAVLjU
KALENDAR
ZDRAVLjA
ZDRAVSTVENA ZASTITA,
ZDRAVSTVENA DELATNOST
 Nacionalno zakonodavstvo
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti
• Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje
zdravstvene delatnosti u zdravstvenim
ustanovama i drugim oblicima zdrav. sluzbe
• Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga
na primarnom nivou zdrav zastite
• Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima
• Zakon o zdravstvenom osiguranju
 Zdravstvena zastita
• Je organizovana, sveobuhvatna delatnost drustva
sa osnovnim ciljem da se ostvari najvisi moguci
nivo zdravlja stanovnistva
• Obuhvata sprovodjenje mera za ocuvanje i
unapredjenje zdravlja stanovnistva i obuvata
mere na sprecavanju, suzbijanju i ranom
otkrivanju bolesti, povreda i drugih rizika po
zdravlje, i blagovremeno i efikasno lecenje i
rehabilitaciju.
 Zdravstvena delatnost
Zdravstvena sluzba:
•Zdravstvene ustanove u drustvenom i privatnom
vlasnistvu
•Zadatak: da obavljaju zdravstvenu delatnost
Zdravstveni radnici i saradnici
•Zdravstveni radnici su lica koja imaju zavrsen
medicinski, stomatoloski, farmaceutski ili neki drugi
fakultet zdravstvene struke, a koji neposredno obavljaju
zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi
•Saradnici su lica sa srednjom, visom ili visokom skolim
koja obavljaju odredjenje poslove zdravstvene zastite u
zdravstvenoj ustanovi
 Zdravstvene ustanove
• Zdravstvenu ustanovu moze osnovati
Republika, Pokrajina, lokalna samouprava
pravno ili fizicko lice.

• Zdravstvene ustanove se mogu osnivati

sredstvima u drzavnoj ili privatnoj svojini
 Zdravstvene ustanove (2)
• U drzavnoj svojini se osnivaju sredstvima
drzave, pokrajine ili lokalne zajednice a u
skladu sa Planom mreze zdravstvenih
ustanova koje donosi Vlada.
• Zdravstvene ustanove u privatnoj svojini se
osnivaju privatnim sredstvima, uz
ispunjavanje zakonskih uslova oko
prostora, opreme, kadra i obima delatnosti.
 Zdravstvene ustanove
• Primarni nivo ( Dom zdravlja, apoteka, Zavod)
• Sekundarni nivo (opsta bolnica i specijalne bolnice)
• Tercijerni nivo (klinika, institut, klinicko bolnicki
centar, klinicki centar)
• Delatnost na vise nivoa ( zavod za zastitu zdravlja,
medicine rada, za transfuziju, za sudsku medicinu, za
virusologiju, vakcine i serume, antirabicnu zastitu,
psihofizioloske poremecaje i govornu patologiju,
biocide i medicinsku ekologiju )
 Delatnost i organizacija
zdravstvenih ustanova
• Primarna zdravstvena zastita predstavlja prvi
nivo kontakta pojedinca i zajednice sa
sistemom nacionalne zdravstvene zastite.
• Nalazi se sto blize mestu gde ljudi zive i rade i
cini prvi elemenat procesa kontinuirane
zdravstvene zastite ( Deklaracija iz Alma Ate,
SZO,1978)
• Zasniva se na odabranom lekaru i njegovom
timu. Predstavlja “ulazna vrata” u sistem.
Delatnost na primarnom nivou z.z.
Obuhvata:
•zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano
otkrivanje bolesti,
•lečenje, rehabilitaciju bolesnih i povređenih;
•preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva
izloženih povećanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika,
u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene
zaštite;
•zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i
unapređenje zdravlja;
•sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu srcanih bolesti;
•sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti;
•sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba;
Delatnost na primarnom nivou (2)
• patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući;
• sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu
negu i rehabilitaciju
• za lica smeštena u ustanove socijalnog staranja;
• hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz;
• farmaceutsku zdravstvenu zaštitu;
• rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u
telesnom i duševnom razvoju;
• zaštitu mentalnog zdravlja;
• palijativno zbrinjavanje;
 Delatnost na sekundarnom nivou z.z.
Specijalisticko- konsultativna
•Specijalisticko konsultativna delatnost na sek. nivou
obuhvata slozenije mere i postupke otkrivanja bolesti
i povreda kao i lecenje i rehabilitaciju bolesnih i
povredjenih.
Bolnicka zdravstvena delatnost obuhvata
dijagnostiku, lecenje i rehabilitaciju, zdravstvenu
negu i smestaj u stacionarnu ustanovu kao i
farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolnickoj
apoteci.
Delatnost na tercijernom nivou z.z.
• Pružanje najsloženijih oblika zdravstvene
zaštite i specijalističko-konsultativne i bolničke
zdravstvene delatnosti, kao i naucno
istrazivacku delatnost, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje naucno istrazivacka
delatnost, odnosno delatnost obrazovanja.

• Obuhvata obavljanje farmaceutske

zdravstvene delatnosti u bolnickoj apoteci.
Zdravstvena delatnost na vise nivoa zz
• Zavod za javno zdravlje
• Zavod za transfuziju krvi
• Zavod za medicine rada
• Zavod za sudsku medicine
• Zavod za virusologiju
• Zavod za vaccine, antirabicnu zastitu i
serume
• Zavod za mentalno zdravlje , itd
Dom zdravlja

• Ustanova u kojij se obavlja zdravstvena

delatnost na primarnom nivou
• U drzavnoj svojini se osniva za teritoriju
jedne ili vise opstina, ili grada.
• DZ moze organizovati ambulante i
zdravstvene stanice , kako bi ostvario
nacelo dostupnosti primarne zdrav. zastite
pojedincu i zajednici gde zivi i radi.
 zavod
• Zavod je zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost
na primarnom nivou i delatnost za zastitu pojedinih grupacija
stanovnistva odnosno iz pojedinih oblasti zdravstvene zastite .
– Zavod za javno zdravlje
– Zavod za zdrav zastitu studenata
– Zavod za zdravstvenu zastitu radnika
– Zavod za hitnu medicinsku pomoc
– Zavod za gerontologiju
– Zavod za stomatologiju
– Zavod za plucne bolesti i tuberkulozu
– Zavod za kozno venricne bolesti
 Bolnica
• Bolnica obavlja zdravstvenu delatnost po pravilu kao
nastavak dijagnostike, lečenja i rehabilitacije u domu
zdravlja, odnosno kada su zbog složenosti i težine
oboljenja potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova,
opreme, smeštaja i lekova.
• Bolnica može imati, odnosno organizovati posebne
organizacione jedinice za produženu bolničku negu
(gerijatrija), palijativno zbrinjavanje obolelih u
terminalnoj fazi bolesti, kao i za lečenje obolelih u
toku dnevnog rada (dnevna bolnica).
 Opsta bolnica
• Pruza zdravstvenu zastitu licima svih uzrasta obolelih od
raznih vrsta bolesti .
• Obavlja specijalisticko konsultativnu i stacionarnu
zdravstvenu delatnost .
• Mora imati organizovane sluzbe najmanje interne
medicine, pedijatrije, ginkologije i akuserstva i opste
hirurgije.
– Laboratoriju, RTG, i drugu dijagnostiku
– Anesteziologiju sa reanimacijom
– Ambulantu za rehabilitaciju
– Farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnicke apoteke
 Specijalna bolnica
• pruža zdravstvenu zastitu licima određenih dobnih
grupa, odnosno obolelima od određenih bolesti
• Obavlja specijalisticko-konsultativnu i stacionarnu
zdrav. delatnost za oblast za koju je osnovana,
laboratorisku i drugu dijagnestiku, farmaceutsku
zdrav. zastitu preko bolnicke apoteke .
• To su: spec bolnica za reumatoloske bolesti, spec bolnica za
plucne bolesti, za kostano-zglobne bolesti itd
 Klinika
• zdravstvena ustanova koja obavlja visoko
specijalizovanu specijalističko-konsultativnu
delatnost iz odredjene grane medicine .
• Obavlja obrazovnu i naucno istrazivacku
delatnost
• Moze se osnovati samo u sedistu
univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet
zdravstvene struke.
 Institut
• Zdravstvena ustanova koja obavlja visoko-
specijalizovanu specijalisticko konsultativnu i
stacionarnu zdravstvenu delatnost ili samo visoko-
specijalizovanu specijalisticko konsultativnu
delatnost iz jedne ili vise grana medicine i
stomatologije.
• Obavlja obrazovnu i naucno istrazivacku delatnost

• Moze se osnovati samo u sedistu univerziteta koji u

svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke.