Јесењи циклус песама

Михајло Барац
Од средине августа празника Преображења урађен је највећи део пољопривредних
послова, остала је само берба кукуруза, грожђа, јабука, дуња и других ратарских
култура. Тада почињу окупљања на раскршћима испред кућа скупљају се жене
односно девојке и момци да се забаве.
На тим скуповима се често и нешто радило (крунио кукуруз, гребенала вуна, плело
се итд.) али би се доста певало и играло. Песме су најчешће љубавног садржаја а
често су се на шаљив начин коментарисале љубавне везе присутних момака и
девојака. Готово обавезан инструмент је била фрула а у новије време и хармоника.
Певале су се две врсте песама:
-Берачке и
-Седелачке песме.
Берачке песме - се певају по дану ван насеља. Изводиле су се у
воћњацима и виноградима приликом бербе. Углавном су забележене у
виноградарским крајевима, али су уступиле место љубавним песмама и
постале некалендарске песме.
Седељачке песме - певају се у јесењим вечерима и ноћима у селу и под
отвореним небом док петли не запевају полуноћницу. Певале су се припојке,
припевушке са стиховима пуним шале и љубавних мотива.
Осим обредних песама јесењег циклуса певају се и некалендарске песме. -
Свадбарске,
-Славске и
-Посленичке песме.
У периоду међудневнице, између Велике и Мале Госпојине, бере се лековито
биље и период је у години са највише вашара и сабора.
Свадбарске песме су врло старе песме, у којима су опеване поједине фазе
које чине сватовску свечаност. Опеване су прва љубав и просидба девојке,
сватови који иду по девојку, девојачка туга због растанка са родитељима. У
песмама се често истиче неизвесност новог живота, али се истовремено
исказују и осећања радости младе и младожење због заједничког живота.
Славске песме се певају ѕа време хришћанских празника и крсних слава.
Славе јесењег периода заокружују пут семена сетве и жетве и почетак
производње вина. И најаву новог животног циклуса.
Посленичке песме или песме о раду певају о човековом раду, различитим
пољопривредним пословима, осећањима радости које изазива рад и његови
резултати, мобама, надметањима. Наши преци су многе послове обављали
заједнички, мобама. Приликом окопавања кукуруза, косидбе, жетве и сл.
стварале су се песме које су биле у складу са врстом посла и ритмом рада у
том послу. Рад је у тим песмама величан као највећа радост и оне су
одржавале љубав према раду, нарочито заједничком. У посленичким
песмама често се налази мотив такмичења. Стари и млади, мушко и женско,
али највише момци и девојке, такмичили су се у раду. У тим песмама
казивало се радно расположење, а неретко и љубавна осећања. На мобу су
се врло радо одазивали млади момци и девојке јер је то била ретка прилика
да буду близу једно другом. Да би олакшали физички тешке послове, певали
су уз рад, а нарочито по завршетку посла. Песме о тешком раду надничара и
бездушним газдама нису ведре и полетне.
У посленичким песмама сиромашни су опевани као добри радници, а
богаташи као израбљивачи. Наши преци певали су не само о окопавању,
сетви, већ напоредо са развитком друштва и о разним занатским пословима,
мајсторима и шегртима (абаџијама, коларима, кујунџијама, сајџијама,
опанчарима).
Како су настајале у самом процесу рада, те песме на најбољи начин указују
на развитак средстава за рад и смењивање појединих занимања током
времена. Људски рад се у почетку сводио на три основна занимања:
земљорадњу, сточарство и домаћу радиност – плетење и ткање као
искључиво занимање жена и девојака. Како се живот богатио новим
занимањима тако је у посленичке песме улазила нова тематика. На основу
доминантних тема посленичких песама може се закључити у којем су
периоду настале.
Познате посленичке песме су Наджњева се момак и девојка, Жетелице
благосиљају, Зао господар, Овчар и девојка, Проклета да је девојка,
Кујунџија и хитропреља, Јабланова моба и друге.

Посебан облик социјалног српског обичаја је моба.

Моба је старински српски обичај међусобног помагања у сеоским

домаћинствима. Обухвата помоћ у пословима за које је потребна већа радна
снага и заједнички рад. Јесење мобе су се организовале да се спреми
девојачка спрема, изгради кућа младенцима и свему што продужава живот
породице.
Колико су песме у народу биле значајне за живот и морал сведочи и то да су
певачи и свирачи били ослобођени физичког рада. Они су песмом и свирком
доприносили осећају припадања, заједништва, љубави, постојања и
одржања.
(490) Српске народне песме (жетелачке и берачке) - Гројзе брале сићевчанке девојке - YouTube