Обољења малог мозга

Доц. др Татјана Бошковић Матић

1
10/19/23 2
 МАЛИ МОЗАК
• Чини само десети део запремине мозга, али се у њему
налази више од 50% свих неурона ЦНС-а, што сведочи о
важности ове структуре.
• Његова улога се може посматрати као улога интерног
компјутера или мозга унутар мозга.
• У области моторике он је стабилизирајући регулаторни
систем који обезбеђује временску и просторну
интеграцију покрета.
• омогућава вршење глатких, временски усклађених и
прецизних покрета, уз интензитет мишићних контракција
који одговара намераваном покрету.

10/19/23 3
• Мали мозак прима сензорне информације са периферије,
које потом интегрише у неурални супстрат вољних
покрета
• Информације о положају екстремитета и активностима
мишића улазе у мали мозак путем спиноцеребеларних и
вестибулоцеребеларних путева преко доњег и, мањим
делом, горњег церебеларног педункула.
• Мали мозак прима информације и из коре мозга, пре
свега сензомоторне (Бродманова ареа 4 и 6),
соматосензорне регије постцентралног гируса и
постериорних делова паријеталног режња)
• Овим пројекцијама болесник добија информације о томе
каква је била намера покрета и какве су команде издате
10/19/23
да4
би се намеравани покрет извршио.
• Мали мозак је место у коме се пореди оно што је намеравано
са оним што се заиста одиграва.
• Када дође до несклада у том поређењу, церебелум својим
излазним пројекцијама врши компензаторне промене,
тј.поправкe покрета.
• Излазни путеви из коре малог мозга којима се наведене
поправке реализују, преко дубоких церебеларних једара,
горњим маломожданим педункулом највећим делом одлазе у
вентролатерално једро таламуса са супротне стране, чија се
влакна потом пројектују ка сензомоторној кори великог
мозга
• Мањи део излазних влакана завршава у нуцлеусу руберу,
чије пројекције такође одлазе делом до таламуса, а делом,
руброспиналним путем, до можданог стабла и кичмене 10/19/23 5
мождине.
СНАДБЕВЕНОСТ КРВЉУ

• Горња церебеларна (a. cerebelaris sup.)

• Предња доња церебеларна артерија
(a. cerebelaris inf. ant)
• Задња доња церебеларна артерија
(a. cerebelaris inf. post.)
 CEREBELUM
• Састоји се од две хемисфере повезане вермисом.
• Везан је са осталим структурама са 3 пара
ножица,тзв. pedunculi cerebelli
 ЛОНГИТУДИНАЛНО

• Вермис
• Две
симетричне
хемисфере

10/19/23 8
 Трансвезално гледано-3 дела

 Lobus floculonodularis-archicerebellum-Vestibulocerebelum
(најстaриji део, функциja равнотеже)

 Lobus cerebeli anterior –paleocerebellum -Spinocerebelum-prednji

vermis, lobus anterior
(положај и мишићни тонус)
 Lobus cerebeli posterior-neocerebelum -Pontocerebelum-srednji deo
vermisa, obe hemisfere 10/19/23 9
(кординацију покрета)
10/19/23 10
 Анатомска и филогенетска организација
структуре филогентски Аферентн Садашњи назив
пут
Flokulonodularni Arhicerebelum Vestibularn Vestibulocerebellum
lobus,nc fastigii i receptori
I jedra RavnotezaAngularna
akcel
Vermis Paleocerebelum Kičmena Spinocerebelum
anteriornog moždina Ravnoteza pri
lobusa, nc zaustavljanju i
emboliformis kretanju

Cerebelarne Neocerebelum Pons Pontocerebelum

hemisfere, Kordinacija pokreta,
srednja porcija planiranju pokreta
vermisa, nc
dentatus
 Клинички знаци везани ѕа сагитални
организацију
зона Клинички знаци

вермална Измењен ход и стајање,трункална атаксија, титурбација,

поремећај екстраокуларних покрета, дизартрија

Паравермална-дизартрија

Латерална Атаксија рuку и ногу, асинергија, дизметрија,

хемисфере
дисдијадохокинеза, интенциони тремор, диѕартрија и
хипотонија
 Лонгитудинална функционална
организација

• Средњи део-стајање и ход,атаксија трупа

титурбација
• Латерални-кординација ипсилатералних
екстремитета, хипотонија
• Кора организована соматотопично

10/19/23 13
10/19/23 14
Церебеларни
кортекс

• Три ћелијска слоја

• Најближи белој маси- грануларни слој
• Преко њега слој Пуркиње-ових ћелије (једине аутпут
малог мозга)
• Молекуларни слој (садржи две главне класе
инхибиторних неурона:велике дендрите Пуркинијевих
ћелија и дуге аксоне грануларних ћелија

• Jedra>nc detatus, nc, fastigii, nc embolifomis I nc globosus

 Пуркинијеве ћелије

• Инхибиторни неурони за церебеларна и

вестибуларна једра (ГАБА)
• Информација из церебеларних једара је
углавном ексцитаторна осим за оливарна инф
једра(из денталног једра)
 функције CEREBELUMA

• Контрола положаја и покрета

• Моторно учење
• Когнитивне функције
• Учешће у контроли психичких функција
 Контрола положаја и покрета
• Кординише агонисте и антагонисте и помоћну
мускулатуру

• Глатки , временски и просторно усклађени, прецизни

покрети

10/19/23 18
 Неоцеребелум-хемисфере и нк. дентатус
намера покрета и контрола-кортико-понто-церебеларни
пут.
(бродман 4 и 6,моторна и соматосенѕорна кора)

Долазне информације-
о положају ( вестибулоцеребеларни пут) и
активностима екстремитета (спиноцеребеларни пут)

мали мозак пореди намеру и оно што се заиста

одиграло---поправка покрета

Излазни пут-вентролатерално једро таламуса-кора 19

-нуклеус рубер-таламус или кичмена мождина
 оштећење

• 1. Губитак мишићног тонуса-хипотонија

• 2.Атаксија (некординисани) вољни покрети
• 3.поремећај равнотеже и хода
-поремецај говора (скандиран говор)
-окуларни покрети (нистагмуса, трзајеви
булбуса)

10/19/23 20
 АТАКСИЈА

• стање поремећене координације и хармоничне

сарадње различитих мишићних група или
делова тела у извођењу покрета.
• Назив се обично односи на ход (атаксични ход)
или покрете екстремитета (атаксија руку или
ногу).
• Атаксични ход је ход на широј основи (хода као
пијан), успорен, неједнаких корака и
непредвидљивих скретања.
10/19/23 21
 дизметрија
• Дизметрија (промашивање) означава неспособност
адекватне процене амплитуде, брзине и, понекад,
правца покрета чији је циљ да се досегне неки
предмет.
• Разликујемо хипометрију (подмашивање или
неодговарајуће мала амплитуда покрета) и
хиперметрију (премашивање или неодговарајуће
велика амплитуда покрета).
• Дизметрија се најлакше уочава током тестова прст-
нос или пета-колено.
10/19/23 22
 Дисдијадохокинеза

• Дисдијадохокинеза означава отежано

(хиподијадохокинеза) или онемогућено
(адијадохокинеза) вршење брзих, наизменичних
(антагонистичких) покрета, услед поремећене
секвенце наизменичне активације агониста и
антагониста (нпр. брзи покрети
пронације/супинације шака).

10/19/23 23
10/19/23 24
 Асинергија
• Асинергија/дисинергија је изостанак истовременог,
упоредног координисања појединих мишића или
мишићних група током извођења мултисегментних,
сложених покрета.
• Свака сложена моторна активност подразумева
истовремено координисано извођење више различитих
простих моторних радњи, што је у домену функције
малог мозга.
• У случају његовог оштећења наступа декомпозиција
сложених покрета: болесник сегменте сложене моторне
радње изводи у секвенци (једну након друге), а не
истовремено.
• Оштећења малог мозга често прати хипотонија.
10/19/23 25
 Нистагмус

• Нистагмус је чест у поремећајима церебелума.

Код једностраних оштећења малог мозга брза
компонента нистагмуса усмерена је према
страни оштећења.

10/19/23 26
 Акциони тремор

• Одиграва се током целог вршења покрета, али је

за оштећење малог мозга карактеристичнији
интенциони тремор, тј. осциловање
екстремитета са карактеристичним повећањем
амплитуда при крају вољног покрета усмереног
ка досезању неког циља (нпр. тремор пред
циљем код пробе прст-нос).

10/19/23 27
 Церебеларна дизартрија

• Церебеларна дизартрија се карактерише извесном

успореношћу говора, уз сливање речи (сливен говор)
и немогућност контроле процеса артикулације, уз
непотребно оклевање на које се надовезује
експлозивно наглашавање самогласника
(болесник говори као да скандира: скандирани
говор).

10/19/23 28
 Церебеларне пробе
• Тестови кординације ектремитета:
• 1.тестови дијадохокинезе
• 2.проба прст-нос
• 3. Прст-нос-прст
• 4.Димић-Вујићева проба
• 5.пета-колено
Поремећај кординације:дизметрија
интенциони тремор
10/19/23 29
 Церебеларне пробе

• Кординација стајања и хода

• 1.ход на широкој основи
• 2. Компасни ход
• 3. Ромбергов тест
АСТАЗИЈА, АБАЗИЈА

10/19/23 30
 Церебеларне пробе

• Тестови сингерије
• говор (церебеларна дизартија)-скандиран говор
• рукопис (церебеларна макрографија)

10/19/23 31
 Моторно учење

• Мали мозак узима учешће у моторним задацима-учењу

нових покрета и инкорпорацији већ научених у нове
задатке
 Когнитвне функције

• Памћење и интелигенција остају очуване код

људи са оштећењем церебелума
• Веза церебелума са асоцијативним пољима
моторног кортекса које учествују у моторном
планирању
• Леви фронтални кортекс и десна церебеларна
хемисфера активни су при проналажењу речи у
задатку асоцијација
 Етиологија оштећења

1. Стечена
2. Наследна
3. Идиопатске спорадичне атаксије

10/19/23 34
 Подела церебеларних атаксија
•Акутна, пролазна
•1.Интоксикација(алкохол, барбитурати,фенитоин)
•2. хипертермија
•3. Васкуларне лезије (инфаркти, крвављења)
•Акутна ,трајна
•Интоксикација живом, толуеном
•Субакутна(неколико недеља)
•1.тумори(медулобластом, астроцитом,хемангиобластом
•2.алкохол-нутрициона Б1, Б12
•3.паранеопластична (опсоклонус)
•Хроницна (месецима и годинама)
•1.Фридрихова -ова атаксија
•2. Хередитарне метаболичке болести (са миоклонусом)
10/19/23 35

•3. Мултипла склероза

 Стечене атаксије

Стечене церебеларне атаксије су болести

церебелума настале због егзогених и ендогених
негенетских узрока.
Јасно дефинисан узрок
Обично ограничене само на церебеларни кортекс.
Атаксија није нужно прогресивна
 КЛАСИФИКАЦИЈА

• Атаксије изазване токсичним чиниоцима:

• Алкохолна церебеларна дегенерација
• Атаксија изазвана другим токсичним чиниоцима
• Имунитетом посредоване атаксије
• Паранеопластична церебеларна дегенерација
• Друге имунитетом посредоване атаксије
• Атаксије узроковане стеченим дефицитом витамина
• Атаксије узроковане другим ретким чиниоцима
Klasifikacija:
 Алкохолна церебеларна
дегенерација
• Настаје у адултном добу на основи дуготрајне
зависности од алкохола.

• Захвата антеросупериорни вермис и суседне

хемисфере.

• Првенствено је карактерише атаксија хода и ногу.

 Алкохолна церебеларна
дегенерација
• Средовечни мушкарци који пију бар претходних
5 година
• Аутопсије алкохоличара: 26,8% има АЦД
• Код 33% хоспитализованих алкохоличара
постоје знаци АЦД
• ЦТ ендокранијума алкохоличара у 50%
случајева показује знаке церебеларне атрофије,
мада немају сви развијену клиничку слику.
 Патогенеза

• Токсично дејство алкохола и ацеталдехида?

• Дефицит тиамина?
• Здружени ефекат?
• Макроскопски: смањење фолија и проширење
сулкуса супериорног вермиса и суседних
предњих делова церебеларних хемисфера са
очуваношћу инфериорног вермиса и латералних
делова хемисфера.
• Микроскопски: Губитак Пуркињеових ћелија и
смањење молекуларног слоја у поменутим
деловимa церебелума.
 Клиничка слика и ток

• Синдром предњег лобуса: атаксија стајања и хода са

очуваношћу координације горњих екстремитета,
покрета очију и говора.
• Тремор тела 3Хз који се потенцира са затварањем очију,
али пацијенти ретко падају јер је супротних фаза.
• Развија се субакутно током недеља и месеци, ређе
споро прогресивно.
• Код апстинената симптоми даље не прогредирају, чак
се с временом могу и поправити.
 Терапија

• Лечење алкохолизма

• Суплементација тиамина (у акутно насталим

случајевимa - почети са парентералном
применом 100мг/дн)

• Мултивитамински препарати
 Стечене атаксије

• субакутни (дани и дедеље)

• интоксикације:олово,растварачи, лепак,
хемиотерапија)
• Алкохол-нутритивни (недостатак
витамина B1 и B12)
• Lyme-ска болест
• Паранеопластчни синдром
 Атаксија изазвана другим
токсичним чиниоцима-литијум
• За разлику од акутног тровања које изазива
реверзибилну енцефалопатију, оштећење
церебелума је иреверзибилно и најчешће
хронично, мада може заостати и након акутне
интоксикацијеа
 Атаксија изазвана другим
токсичним чиниоцима-литијум
• Клиничка слика: панцеребеларни синдром са
атаксијом стајања и хода, дизартријом,
окуломоторним знацима, дисметријом,
дисдијадохокинезом и интенционим тремором.

• МРИ: дифузна церебеларна атрофија

• Тх: код акутног тровања хемодијализа

 Атаксија изазвана другим
токсичним чиниоцима-фенитоин
• Многи антиконвулзивни лекови изазивају
реверзибилну дозно зависну атаксију, али
фенитоин доводи до церебеларне атрофије и
перзистентне атаксије.
• Чак до 50% пацјената на хроничној терапији
фенитоином.
• Дифузни губитак Пуркињеових ћелија
• Панцеребеларни синдром
 Атаксија изазвана другим
токсичним чиниоцима
• Антиканцерски лекови:
• 5-ФУ-0,1-0,2% свих пацијената који се лече
развије акутну реверзибилну церебеларну
атаксију-обавезна супституција тиамином
• Цитозин-арабинозид-најчешће акутно настала
реверзибилна атаксија

• Толуен
 Паранеопластична
церебеларна дегенерација
• Имуним механизмима посредована субакутна
дегенерација церебеларног кортекса
• Брзо напредујући панцеребеларни синдром
• 25% свих паранеопластичних синдрома
• 2-5% пацијената са карциномом плућа
• Дегенерација церебеларног кортекса код 10%
пацијената са малигнитетима
 Патолошке промене

• Антинеуронална ауто Ат у серуму и

ликвору
• Само анти-мГлуР1 и анти-ВГЦЦ су
усмерени против површинских
антигена и имају директну улогу у
ПЦД
• Остала Ат су усмерена против
једарних и цитоплазматских Аг и
вероватно су само маркери ћелијског
имуног одговора посредованог Т-Лy
 Ауто антитела
Auto-At Karcinom Klinička slika
Anti-Yo Dojka, ovarijum Teška ataksija

Anti-Tr Hodgkin limfom Ataksija, reverzibilna

Anti-mGluR1 Hodgkin limfom Ataksija, reverzibilna

Anti-VGCC Sitnoćeliski Ca Ataksija, Lambert-

pluća Eaton sy.
Anti-Hu(ANNA-1) Sitnoćeliski Ca encefalomijelitis,
pluća senzorna neurop.
Anti-Ri(ANNA-2) različiti Ataksija, opsoklonus,
mioklonus
 Клиничка слика

• Субакутни почетак и стална прогресија

• Код више од 50% претходи симптомима и
знацима од стране примарног тумора
• Атаксија горњих и доњих екстремитета,
релативно подједнако захваћени
• Дизартрија и могућа дисфагија, нистагмус,
миоклонус, опсоклонус
 Клиничка слика

• Нецеребеларни знаци:
• диплопије, вертиго, сензоринеурални губитак
слуха, позитиван Бабински, поремећаји покрета
булбуса, мнестички и поремећаји афекта.
 Дијагностика

• ЦТ и МРИ на почетку не показују промене, а

касније је присутна атрофија церебелума
• Ликвор може показати благу плеоцитозу (до 60
ћелија/мм3) и повишене протеине или бити
нормалан
• Неопходне су понављане претраге за
примарним малигнитетом
 Терапија

• Ретки случајеви реагују на терапијску измену

плазме, интравенску примену имуноглобулина
или на кортикостероиде.

• Успешнија код Ходгкин лимфома са Анти-Тр и

Анти-мГлуР1 Ат
 Друге имунитетом
посредоване атаксије

• Атаксија у целијачној болести (антиглијадинска

антитела)

• Атаксија у полигландуларном ендокрином

аутоимуном синдрому са циркулишућим ГАД
(глутамат декарбоксилаза) Ат
Атаксије узроковане стеченим
дефицитом витамина-тиамин
• Јавља се код алкохоличара, гладовања,
понављаног повраћања, парентералне исхране
• Кл. слика: атаксија, пареза спољашњих очних
мишића, периферна неуропатија, епилептични
напади,конфузија
• Тх:50мг тиамина и.м. и и.в.
• Понављати и.м. примену неколико дана па
прећи на оралну суплементацију
Атаксије узроковане стеченим
дефицитом витамина Б12
• Макроцитна анемија, аксонална
сензоримоторнаполинеуропатија и субакутна
компинована дегенерација кичмене мождине.
• Тх: Б12 1000μг/дн и.м. до побољшања
Атаксије узроковане стеченим
дефицитом витамина Е
• Малапсорпција у дигестивном тракту, наследни
недостатак јетриног ензима одговорног за
уградњу у липопротеине

• Кл. слика: атаксија стајања и хода, дизартрија,

сензорна неуропатија са губитком МР.

• Тх: вит. Е 100-200мг/дн

 Атаксије узроковане другим
ретким чиниоцима
• Хипотиреоидизам

• Хипертермија код топлотног удара или у

малигном неуролептичном синдрому

• Суперфицијална сидероза
 Диференцијална дијагноза
Ataksija Dijagnostički test

Alk. cerebelarna deg. Enzimi jetre, MCV

Drugi toksini Određivanje nivoa Lt i

fenitoina u krvi
Paraneoplastična Ponavljane potrage za
ceebelarna deg. malignitetima
Deficit vitamina Nivoi vit. B1, B12, E

Hipotireoidizam Tireoidni hormoni

Dr. imun. posred. ataksije Anti GAD i glijadin At

 Стечене атаксије

• хронични (месеци и године)

• Hipotireoidizam
• Tabes dorsalis (tercijarni sifilis)
• Мултипла склероза
• Тумори церебелума
10/19/23 65
 Тумори малог мозга и 4. коморе

• Медулобластоми:
• чешћи код деце, врло малигни,
• осетљиви на РТГ зрачење
• Астроцитоми:
• код деце и одраслих, бенигнији,
• захватају само једну хемисферу малог
мозга
 Тумори малог мозга

• Општи знаци се рано јављају:

-главобоља
- повраћање
-едем папиле очнг живца

• Фокални знаци зависе од

локализације:
- атаксија, хипотонија...
 Етиологија оштећења

1. Стечена
2. НАСЛЕДНА
3. Идиопатске спорадичне атаксије

10/19/23 69
 Хередитарне атакије
Дегенеративне , наследне
• Аутозомно рецесивно
• аутозомно доминантно
• мутације у митохондријалном геному
Дегенерација на нивоу кичмене мождине
(кортикоспинални, задњи снопови, спиноцеребеларни)
+оливе+понс+мали мозак+видни живци
Почињу у детинству или средњем животном добу и
лагано прогредирају - хроничног тока
70
 DEGENERATIVNE CEREBELARNE I
SPINOCEREBELARNE ATAKSIJE
• SCA1 (autosomalno dominantna tip 1)
• SCA2 (autosomalno dominantna tip 2)
• Machado-Josephova bolest (autosomalno dominantna tip 3)
• SCA4 (autosomalno dominantna tip 4)
• SCA5 (autosomalno dominantna tip 5)
• SCA6 (autosomalno dominantna tip 6)
• SCA7 (autosomalno dominantna tip 7)
• SCA8 (autosomalno dominantna tip 8)
• SCA10 (autosomalno dominantna tip 10)
• SCA11 (autosomalno dominantna tip 11)
• SCA12 (autosomalno dominantna tip 12)
• SCA13 (pojedeinačni slučajevi)
• Dentatorubropallidoluysianska atrofija (autosomalno dominantna)
• Friedreichova ataksija (autosomalno recesivna)
• Friedreichova ataksija (autosomalno recsivna)
• Kearns-Sayreov sindrom
• Mioklonička epilepsija I bolest crvenih krpičastih vlakana (MERRF) (maternalno nasledjivanje)
• Mitohondrijska encefalopatija, laktična acidoza I “stroke” epizode (MELAS) (maternalno nasledjivanje)
• Leighova bolest; subakutna nekrotizirajuća encefalopatija (maternalno nasledjivanje ili autosomalno recesivno)
• Epizodična ataksija-tip 1(EA-1) (autosomalno dominantna)
• Epizodična ataksija, tip 2 (EA-2) (autosomalno dominatna)
• Ataksija teleangiektazija (autosomalno recesivna)
• Spinocerebelarna ataksija sa infantilnim početkom Nikolija I saradnika, Nikoli I sar. (autosomalno recesivna)
 ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
СПИНОЦЕРЕБЕЛАРНИХ АТАКСИЈА
(SCA)

преваленца аутозомно доминантних СЦА 1-5/100,000

- СЦА3/МЈД 1/4,000
- 20-40% СЦА без знакова генетских субстрата
- в ЗДА: СЦА3/МЈД 20.8%
СЦА2 15.2%
СЦА6 15.2%
СЦА1 5.6%
СЦА7 4.5%

Преваленца аутозомно рецесивних СЦА

- Фриедрицхова атаксија 2/100,000
- атаксија-телеангиектазија 1/100,000
Аутозомно рецесивне атаксије

• Почињу у детињству или пре 20. године живота

• Описана је велика група ретких аутосомно-
рецесивних атаксија, међу којима је најчешћа
Фриедреицхова атаксија.

10/19/23 73
 Friedreichova ataksija

• 3-пре 25 година
• Aутозомно рецесивна
• клинички:
• Мали мозак дегенерација (пуркињеове ћелије, нк демтатус)
• 1.атаксија стајања и хода
• 2.атаксија ектремитета
• 3. дизартрија
10/19/23 74
 КЛИНИЧКА СЛИКА

• атаксија, првенствено хода;

• тешко оштећење проприоцептивног и
вибрационог сензибилитета, услед оштећења
задњих колумни кичмене мождине;
• слабост ногу и у мањој мери руку, са угашеним
абдоминалним рефлексима и позитивним
знаком Бабинског, због оштећења
кортикоспиналних путева
10/19/23 75
 КЛИНИЧКА СЛИКА

• угашене мишићне рефлексе, често само на

ногама, услед оштећења дорзалних коренова и
периферних нерава (упоредно постојање
угашених рефлекса и позитивног знака
Бабинског – тзв. Кроузонов феномен)
• друге поремећаја, типа дизартрије, дисфагије,
нистагмуса, дистоније, флексионих спазама,
мишићне атрофије и код једног броја болесника,
атрофије оптичког нерва и губитка слуха.
10/19/23 76
 Клиничка слика

Дегенерација ганглиона задњих коренова и задњи

снопови:
• Оштећени вибрациони И позициони сензибилитет
Коштани деформитети (кифосолиоза,, деформација
стопала,-Фриедреицхово стопало)
Кардиомиопатија 50%
10/19/23 77
 Friedreichovo stоpalo
pes cavus
ekstenzija metatarzofalangelanih zglovova, fleksija interfalagealnih

10/19/23 78
 дијагноза

• ЕМНГ-губитак сензорних аксона у периферним

нервима
• ЕКГ хипертрофична миокардиопатија
• МР-нема поремећаја малог мозга морфолошки,
атрофија вратног дела кичмене можине
• Генетско испитивање-хромозом 9-експанзија
поновака ГАА у првом интрону 66-1000 пута-
нагомилавање гвожђа у митохондријама

10/19/23 79
испитивање-хромозом 9-експанзија поновака ГАА у првом интрону 66-1000 пута-
дефицит frataxinа-нагомилавање гвожђа у митохондријама

6-36

Више од 90
10/19/23 80
 Прогноза
10-15 година не може самостално да се креће
Смрт у 4. деценији кардилошки разлози

Терапија:
1.Рехабилитација
2.Идебенон за хипертрофичну
кардиомиопатију(коензим Q)

10/19/23 81
Аутозомно доминантне атаксије

• Почетак 3-5. деценије (после 20 )

• Феномен антиципације (кроз генерације све
раније јављање и теже клиничке слике)
• Спиноцеребеларне атаксије (СЦА 1, 2, 3...)
• Број по редоследу откривене мутације
• Клинички: атаксија+други системи

10/19/23 82
 Аутозомно доминантне
атаксије
• Клинички се манифестују као (а) изолована, "чиста"
церебеларна атаксија, без других неуролошких симптома и
знакова ( или као (б) атаксија уз коју се испољавају, сем
церебеларних, поремећаји и других структура нервног система
(пирамидног, екстрапирамидног, знаци оштећења периферних
нерава, амиотрофија, окуломоторни поремећаји, деменција и
др.).
• Са развојем генетичке дијагностике идентификован је читав
низ мутација у различитим генима или локуса у којима
мутације узрокују церебеларну дегенерацију
83
 Аутозомно доминантне
атаксије
• Ови поремећаји су означавани као
спиноцеребеларне атаксије (СЦА) и додаван им
је број према редоследу откривања мутације
(СЦА1, СЦА2, СЦА3...).
• Прогресивно моторно пропадање након у
просеку 10-15 година узрокује везаност
болесника за колица или постељу.

10/19/23 84
 Прогресивна атаксија и болест
митохондрија
• Мутација на митохондријалној ДНК
• Клинички: атаксија+миопатија+екстерна
офталмоплегија
• Пигментна дегенерација ретине
• Ендокриним поремећајима

10/19/23 85
 Етиологија оштећења

1. Стечена
2. Наследна
3. ИДИОПАТСКЕ СПОРАДИЧНЕ АТАКСИЈЕ

10/19/23 86
Идиопатске спорадичне атаксије

• Искључени сви познати узроци

• Почетак после 50 године

10/19/23 87
 Arnold-Chiarieva малформација
развојна аномалија
• Спуштање дела (тонзила и задњег вермиса)
церебелума у кичмени канал иза продужене
мождине (затварају форамен магнум

• и/или

• Спустање продужене мождине са 4. комором у

кичмени канал
10/19/23 88
 Клиничка слика

• У одраслом добу
• Прогресивни церебеларни синдром
• Повећани интракранијални притисак(хидроцефалус)
• Оштећење доње групе кранијалних нерава
• Компресија можданог стабла, кичмене мождине

10/19/23 89
 Дијагностика

• Комјутеризованом томографијом
• Магнетном резонанцом

• Лечење-хирушки

10/19/23 90
10/19/23 91
 СПОРАДИЧНЕ АТАКСИЈЕ
у случајевима када су сви познати узроци церебеларне атаксије искључени
често почињу након 50. године живота
претпоставља се да је њихов узрок у сложеној интеракцији генетичких и фактора
спољне средине-

• рутинско тестирање за СЦА1, СЦА2, СЦА3, СЦА6 и ДРПЛА

• генетска анализа на мутацију ФРДА гена
• биохемијско тестирање: холестанол, витамин Е, холестерол, албумин,
ЦК и α-фетопротеин

• у случају да су све анализе негативне а пацијент је млађи од 45 година

– препоручује се
• детаљно испитивање на рецесивне атаксије у специјализованом
центру
• ако су тестовио негативни а почетак је након 45.године живота,
препоручује се скрининг на
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• За неке стечене атаксије могућа је терапија
етиолошког чиниоца (нпр. надокнада витамина Б1
или хируршко одстрањење масе у задњој
лобањској јами
• Мали број хроничних/наследних атаксија има
специфичну терапију:
• Атаксија повезана са дефицитом витамина Е
(АВЕД) – се лечи доживотним уносом великих
доза витамина Е (800-1500мг пер ос/дневно)
10/19/23 93
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• Ниемман-Пицк тип Ц – миглустат је мали амино-
шећерни молекул који инхибира гликосфинголпидну
(ГСЛ) синтезу и спречава њено депоновање у мозгу,
препоручује се у дози од 200мг три пута дневно
• Абеталипопротеинемија – код ње долази до
поремећаја апсорпције масти и липосолубилних
витамина, те се препоручује унос 150мг α-
токоферола по кг/тт уз витамин А, као и дијета са
редукцијом уноса масти
10/19/23 94
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• Рецесивна атаксија са дефицијенцијом коензима Q – доказује
се мишићном биопсијом која показује смањење нивоа
убиквинона. Терапија подразумева унос витамина Q10 60-700
мг/дан
• За највећи број хередо-дегенеративних атаксија, терапија је
искључиво симптоматска
• Не препоручује се рутинска употреба других лекова у
рутинској пракси због, још увек, недовољно података о
њиховој ефикасности код пацијената са хроничним атаксијама
10/19/23 95
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• Рилузол – отвара мале Са-активирајуће На канале који
имају важан регулаторни ефекат на ексцитаторне неуроне
у церебеларним једрима и на тај начин смањују
неуронску хиперексцитабилност.
• Примена овог лека вероватно смањује симптоме атаксије
(ниво Б)
• Варениклине – парцијални агониста α4β2 никотин
ацетилхолин неуронских рецептора. Примена овог лека
вероватно побољшава тегобе у вези са ходом и ставом код
пацијената са СЦА 3 (ниво Б)
10/19/23 96
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• Амантадин – је не-компетитивни Н-метил-Д-
аспартат антагониста. Примена овог лека
вероватно побољшава симптоме функционалне
онеспособљености код пацијената са
дегенеративном церебеларном атаксијом
• (ниво доказа Ц)

10/19/23 97
 Терапија хроничних
церебеларних атаксија
• Потребно је укључивање пацијената у
физикалну рехабилитацију (ниво доказа Б)
• Размотрити могућност спровођења радно-
окупационе терапије (ниво доказа Ц)
• Важност палијативне неге – нарочито у
каснијим фазама болести

10/19/23 98