DRŽAVNI UNIVERZITET Departman za Tehničke nauke

U NOVOM PAZARU Studijski program Građevinarstvo

Primena CAD programa

Vežba br 7
(23.04.2020.)

Demonstrator:
. Timur Curić .

lenka.tamerlan@gmail.com
 NAPOMENA
Obaveza svakog studenta je da uradi test koji je u prilogu ove nastavne jedinice i da isti, dostaviti
nastavniku putem priloženog maila, najkasnije do narednog termina nastave iz ovog predmeta, u
formi prema sledećem uputstvu:
 Adekvatan naslov: Odgovori na test provere znanja (kontrolna pitanja) za nastavnu nedelju
„.............“.
 Tekst meila: Poštovani, šaljem odgovore na test provere znanja (kontrolna pitanja) za
nastavnu nedelju „.......“ . U nastavku teksta redom dati odgovore počevši od pitanja pod
brojem 1. pa do kraja.
-Ukoliko student ne odgovori na pitanje, računa se da ne zna odgovor na dato pitanje.
-Ukoliko student do sledećeg predavanja u 14 sati ne pošalje meil sa odgovorima na test provere
znanja za datu nastavnu jedinicu smatra se da je nije savladao nastavnu jedinicu.
 Predmet: PRIMENA CAD PROGRAMA VEŽBA: 7 Datum: 23.04.2020.

Rad na računaru:
Rad sa 3D crtežom, alati za
površinsko modeliranje.

Nacrtati zadatu sliku u razmetri R=1:50.

Merne jedinice su centimetri. Dimenzije
elementa usvojiti proizvoljno sa ciljem
postizanja približnog izgleda kao na slici.
Kvadar nije „solid“, već se sastoji od 6
pravougaonih površi. Takođe su
cilindrične površi „šuplje“.
7. KREIRANJE 3D crteža
7.1. Metode modeliranja

U AutoCAD-u se mogu koristiti dva tipa modeliranja - zapreminsko i površinsko. Kod

zapreminskog modeliranja se objekti tretiraju kao da su od punog materijala. Na primer, može
da se napravi kvadar, a zatim sa njega mogu da se uklone neki delovi, kao da se odsecaju,
što je prikazano na slici 7.1.

Slika 7.1 Zapreminsko modeliranje omogućava uklanjanje i dodavanje delova

Prilikom površinskog modeliranja od površina se prave šuplje figure. Na primer, pomoću linije
može da se napravi vertikalna površina, kao na slici 7.2.

Slika 7.2 Površinski model napravljen promenom debljine standardnog 2D objekta

7.2. Alati za površinsko modeliranje
Skoro svim tipovima objekata se može dodati debljina, čime objekti dobijaju treću dimenziju. 3D
model može da se posmatra u jednom od šest ortogonalnih pogleda: odozgo, sleva, sdesna,
spreda, otpozadi i odozdo (top, left, right, front, back i bottom). Osnovni pravci sever, jug, zapad
i istok odgovaraju pravcima na geografskoj karti, gde se sever prostire odozdo nagore. Za
orijentaciju se može koristiti UCS (User Coordinate System, Korisnički koordinatni sistem)
ikona.

Slika 7.3. Pogled SW Isometric u odnosu na ravan XY i Z koordinatu

 7.2.1. Prevođenje 2D u 3D dodavanjem debljine
Treća dimenzija se pravougaoniku dodaje tako što se zada vrednost za osobinu thickness
(debljina). Promenom ove vrednosti objektu se dodaje vrednost u pravcu Z ose. Ako se radi 2D
modeliranje, Z osa se ne vidi, ali je ipak uvek prisutna. Ona se tada prostire od ekrana direktno
prema korisniku. Kod tipičnog dvodimenzionalnog crteža Z osa nije ni potrebna. Kada se
promeni tačka gledanja, može da se vidi i Z osa. Ovo se vidi i kod UCS ikone, koja se nalazi u
donjem levom uglu (slika 7.3).

7.2.2. Dodavanje trodimenzionalne površine

Dodeljivanjem debljine 3D model kvadra se vidi kao žičani model. Pomoću alata Hide se mogu
sakriti linije koje se nalaze iza površina koje su ispred, čime se dobija realniji pogled. Izabrati
View->Hide da se dobije jasnija orijentacija pravougaonika, kao što je prikazano na slici 7.4.
desno
 Slika 7.4. Kvadar dobijen od pravougaonika, sa uklonjanjem sakrivenih linija

Kvadar izgleda kao da je otvoren na vrhu, gornja i donja strana pravougaonika nisu bile
definisane, tako da je kvadar ostao otvoren. Ako kvadar treba odozgo da se zatvori, koristi se
komanda 3D Face.
Kada je dodata površina na vrh kvadra, žičani model nije promenio izgled, što je jedan od
uobičajenih problema u 3D modeliranju. Objekti se često preklapaju, kao što je slučaj sa 3D
površinom i gornjom stranom kvadra, pa kada se koristi pogled sa konturnim linijama nije
sigurno da li je površina postavljena sve dok se ne pozove komanda Hide, koju treba koristiti
kad je potrebno da se proveri šta je urađeno
 7.2.3. Object snap kriterijumi u 3D prostoru
Ako u 3D prostoru objekti treba da se precizno postave (u krajnje ili središnje tačke drugih
objekata), mogu da se koriste object snap kriterijumi, isto kao i u 2D modeliranju. 1.
Vežba
Izabrati View->Regen da bi se neutralisao efekat komande Hide. Izabrati 3D Face, a zatim najbliži čvor
(slika 7.5).
Desnim tasterom miša, iz menija sa prečicama izabrati Move, a onda pritisnuti istovremeno Shift i desni
taster miša da bi se otvorio meni Osnap.
Izabrati opciju Midpoint, pa pokazati sredinu prednjeg ugla kvadra, kao što je prikazano na slici 7.5.

Slika 7.5. Korišćenje OSNAP opcije u 3D modeliranju.

 7.2.4. Rotacija objekata u 3D prostoru
Površine do sada formiranih 3D objekata bile su paralelne koordinatnim ravnima. Jedan od
načina da se napravi objekat koji je pod nekim uglom u odnosu na X, Y i Z osu je da se napravi
objekat odgovarajuće veličine i oblika, pa da se zatim zarotira na željeni položaj alatom 3D
Rotate.

Vežba
Izabrati Modify->3D operatiron-> 3D Rotate.
Kada se pojavi odziv Select object: kliknuti kvadar i 3D
površinu na vrhu, a onda <Enter>, čime se završava
izbor.
Kada se pojavi odziv Specify base point:
pomoću kriterijuma endpoint izabrati prvo teme kvadra,
kao što je prikazano na slici 7.6.
Kada se pojavi odziv Secify angle start point i Secify
angle end point izabrati ili uneti željene vrednosti.
Slika 7.6. Izbor dve tačke za rotaciju u 3D prostoru i krajnji rezultat
7.2.5. Korisnički koordinatni sistem

Dodavanje objekata na jednu od stranica kvadra zahteva korišćenje korisničkog koordinatnog

sistema (UCS). U većini crteža se koristi standardni koordinatni sistem, poznat i kao “svetski”
koordinatni sistem (World Coordinate System). Kada se radi u 3D prostoru, potrebno je da
koordinatni sistem može da se pomera u 3D prostoru. Stoga se uvodi funkcionalnost koja
omogućava rad u koordinatnom sistemu koji definiše korisnik (User Coordinate System - UCS).

UCS može da se postavi na bilo koju lokaciju i da se u prostoru orijentiše na bilo koji način. Kada
se to uradi, može da se nastavi sa crtanjem kao u 2D modeliranju. Sve što se crta postavlja se u
odnosu na taj novi UCS. Prema tome, ako se napravi UCS koji je pod nekim uglom u odnosu na
standardni koordinatni sistem, i nacrtani objekti će biti pod tim uglom. UCS se ne koristiti samo u
3D modeliranju, već se korisnički koordinatni sistemi prave i kod 2D crteža.
7.2.6. Modeliranje u 3D prostoru pomoću polilinija

U AutoCAD-u postoji mnoštvo alata za kreiranje 3D oblika. Ni jedan od njih, međutim, nije tako
koristan kao polilinije, koje predstavljaju početnu tačku mnogih alata AutoCAD-a za rad u 3D
prostoru, a mogu se koristiti i kao alati za simuliranje tela u prostoru. Pošto je polilinija neka vrsta
složenog objekta, odnosno jedan objekat napravljen od više linijskih segmenata, kreiranje 3D
modela može se ubrzati ako se smanji broj objekata sa kojima se radi.

Crtanje krivih u 3D prostoru

Metode koje su do sada korišćene dovoljne su da se kreira 3D model plana sprata. Na primer, ako
se izvuku linije zida i upotrebe alati sa palete View, može bolje da se zamisli prozor u kancelariji. Sa
druge strane, ne može uvek da se sve smesti u kvadar, pa postoji potreba da se u model ubacuju i
Paradoks polilinija
Iako je dodeljivanje debljine polilinijama jednostavno, pa one stoga mogu biti korisne prilikom
kreiranja 3D tela, one predstavljaju objekte sa najviše ograničenja kada je reč o uređivanju u 3D.
Prvo, temena polilinije moraju biti u ravni. Drugi objekti, kao što su 3D Face, 3D mreže linije i 3D
polilinije, nisu ograničeni na taj način. Drugo, mogućnost uređivanja polilinija zavisi od
korisničkog koordinatnog sistema.
Dakle, ono što može da se radi sa polilinijama je: kopiranje, premeštanje, rotiranje, postavljanje u
niz, u 3D niz, menjanje veličine, preslikavanje, poravnavanje i rastavljanje u bilo kom UCS
sistemu.
Polilinijama ne mogu da se menjaju osobine, uređuju temena, ne može da se koristi alat Edit
Polyline (Pedit), osim ako je UCS sistem koji je paralelan sa ravni koju definišu temena polilinije.
Na kraju, ne može da se "skače" u udaljene krajnje tačke po širini ako je polilinija izvučena kao
kriva iz prethodne vežbe. Na primer, ne može da se koristi opcija Endpoint Osnap za izbor
krajnje tačke krive, da se "skače" u njenu stvarnu krajnju tačku, a ne u vidljivi ugao krive.
7.2.7. Kreiranje zakrivljenih površina pomoću mreža
Neke komande za 3D površinsko modeliranje koriste polilinije, a druge 2D objekte da bi se
pomoću njih napravile 3D mrežne površine. Ovaj kurs ne obuhvata detaljno način kako se to
radi, ali u narednim primerima se daje prikaz osnovnog korišćenja ovih komandi.

Razvlačenje površine između dva

objekta
U AutoCAD-u se može napraviti površina koja
prelazi iz jednog oblika u drugi, kao kada se
razvlači gumeni list između dva oblika (slika
7.7). Pomoću komande Rulesurf crta se 3D
površina između dva objekta. Prvo se nacrtaju
dva objekta koji definišu suprotne krajeve
površine koja se želi napraviti, a onda se
pozove komanda Draw->Surface Ruled Surface
(Draw -> Modeling->Meshes -> Ruled Mesh) i Slika 7.7. Površina koja je napravljena pomoću komande Rulesurf
izaberu dva objekta da bi se prikazala površina.
Vrlo je bitna tačka u kojoj se pokazuje objekat tokom njegovog izbora. Objekte treba pokazali
na istom kraju, jer će se, u suprotnom, površina uviti. Na slici 7.8 je prikazana išpartana
površina napravljena pomoću istog luka i polilinije koji su upotrebljeni i na slici 7.8, ali su ovde
pokazani suprotni krajevi luka i polilinije. Podrazumevano, išpartana mreža ima šest stranica.
Ako je potrebno da se poveća broj stranica tako da površina bude glatkija, podesi se vrednost
za Surftab1.

Slika 7.8 Išpartana površina kod koje su objekti izabrani na suprotnim krajevima

Napomena: Vezbe su pripremljene na osnovu nastavnog materijala Prof.dr Ivana Obradovića i Mr. Ranke Stanković.
 TEST
Zadatak 1:
Rad sa 3D crtežom, alati za
površinsko modeliranje.

Nacrtati zadatu sliku u razmetri R=1:50.

Merne jedinice su centimetri. Dimenzije
elementa usvojiti proizvoljno sa ciljem
postizanja približnog izgleda kao na
slici. Kvadar nije „solid“, već se sastoji
od 6 pravougaonih površi. Takođe su
cilindrične površi „šuplje“.

100 poena