Finansiranje zdravstvene zaštite

Zdravstveni sistem (ZS)

ZS označava aktivnosti koje uključuju ne samo zdravstveni
sektor nego i druge privredne i društvene sektore koji
zajedno obezbeđuju zdr. zaštitu stanovništva.
Elementi sistema finansiranja ZS:
•Prikupljanje sredstava (javno i privatno)
•Ukrupnjavanje sredstava
•Plaćanje usluga zdravstvene zaštite

Glavni pokazatelji potrošnje za zdravstvo

•Ukupna (javna i privatna) potrošnja za zdravstvo i udeo u
BDP (bruto domaći proizvod)
•Ukupna potrošnja za zdravstvo po stanovniku (izražena u
paritetu kupovne moći, tj. uz uvažavanje razlike u cenama
između zemalja)
Uzročnici rasta zdravst. potrošnje
• Demografski faktori – starenje populacije
• Povećana upotreba medicinske tehnologije
• Informaciona asimetrija - pacijenta i pružaoci zdr.
usluge raspolažu različitim informacijama
• Moralni rizik – od trenutka kada osiguranik ugovori
osiguranje smanjuje se njegova zainteresovanost da
spreči ili izbegne nastanak određene štete
• Životni stil, itd.
 Načela zdravstvene zaštite
•(ZZ)
Načelo pristupačnosti ZZ
• Načelo pravičnosti ZZ
• Načelo sveobuhvatnosti ZZ
• Načelo kontinuiranosti ZZ
• Načelo stalnog unapređenja kvaliteta ZZ
• Načelo efikasnosti ZZ – ostvaruje se postizanjem
najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa
finansijska sredstva, odnosno postizanjem najvišeg
nivoa zdravstvene zaštite uz najniži utrošak sredstava

Kvalitetna ZZ je potpuno zadovoljenje potreba onih kojima je

najviše potrebna zdravstvena usluga, uz najmanji trošak po
organizaciju, a u okviru ograničenja i smernica koje
postavljaju zdravstvene regulative i finansijeri
Bizmarkov plan zdr. osiguranja
• 1883. godine u Nemačkoj, Zakon o obaveznom
zdr.osiguranju određenih kategorija radnika, po kome
su obavezu uplaćivanja doprinosa u bolesnički fond
imali i poslodavci. Ovaj zakon je imao snažan uticaj na
razvoj zdr. osiguranja i u drugim zemljama, tako da su
do 1930. g. sve razvijene evropske zemlje uvele ovakve
zakone.
• Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska, Austrija,
Švajcarska, Izrael, Japan, zemlje Centralne i Jugoistočne
Evrope i bivše socijalističke zemlje – u tim zemljama
doprinosi za obav. Soc. Osig. (OSO) učestvuju sa više od
50 % u finansiranju javne zdr. potrošnje, ali značajno
učestvuje i budžetsko finansiranje - porezi
Obavezno zdravstveno osiguranje
• Svaka zemlja je razvijala svoj sistem zdrav. osiguranja i
postoje velike razlike u organizaciji i finansiranju prava
iz zdrav. osiguranja. Zajednička filozofija je da što više
stanovništva bude obuhvaćeno osiguranjem i da
solidarnost između različitih socioekonomskih grupa
bude što veća.
• Jedina industrijski razvijena zemlja koja je imala
drugačiji put razvoja u oblasti zdrav.osiguranja su SAD,
gde i danas preovladava privatno zdrav. osiguranje, a
gotovo 40 miliona stanovnika nema nikakvo osiguranje.
Obavezno su osigurani stari (medicare) i najsiromašniji
(medicaid), kao i teški invalidi i oboleli od bubrežnih
oboljenja.
Obavezno zdravstveno osiguranje
• Specifičan vid socijalnog osiguranja, gde doprinose
uplaćuju i poslodavac i zaposleni
• Principi uzajamnosti i solidarnosti - svaki pojedinac ili
organizacija uplaćuju sredstva u skladu sa svojim
ekonomskim mogućnostima, a zdr. zaštitu koriste
prema potrebi (jedni plaćaju više, a koriste manje, dok
drugi plaćaju manje, a koriste više).
• Oko 97% stanovništva u Srbiji je pokriveno obaveznim
zdr. osiguranjem
Finansiranje zdravstvene zaštite u
Srbiji
• Nacionalni zdravstveni sistem u Srbiji finansira se
kombinacijom prihoda RFZO, Fonda za penziono i invalidsko
osiguranje (PIO), Fonda za socijalno osiguranje vojnih
osiguranika (SOVO), transfera iz republičkog budžeta, i
izdacima „iz džepa“ građana kao i dobrovoljnim
zdravstvenim osiguranjem (DZO).
• RFZO, PIO Fond, SOVO Fond – ORGANIZACIJE OBAVEZNOG
SOCIJALNOG OSIGURANJA – direktni budžetski korisnici
• Kako bi se garantovalo zdravstveno osiguranje
nezaposlenima, raseljenim licima i izbeglicama, kao i
osobama koje pripadaju ranjivim kategorijama, deo novca se
transferiše iz republičkog budžeta u RFZO
Finansiranje zdravstvene zaštite u
Srbiji
• Doprinosi su dominantan izvor prihoda RFZO (92 %);
zaposleni uplaćuju oko 62 % doprinosa, penzioneri 25 %,
poljoprivrednici i samozaposleni oko 5 %; transferi iz budžeta
Republike učestvuju sa oko 4,5 %
• Transferi iz budžeta:
Direktno u RFZO
Indirektno iz republičkog budžeta u PIO fond, a zatim u
RFZO
Indirektno iz republičkog budžeta u PIO fond, a zatim u
vojne zdravstvene institucije
Izvori finansiranja zdravstvene
zaštite
• Državni budžet – porezi
• Fondovi obaveznog zdrav. osiguranja – doprinosi
• Fondovi dobrovoljnog zdrav. osiguranja – premije
osiguranja
• Participacija – lično učešće u troškovima zdravstvene
zaštite
• Donacije, legati, dobrovoljni prilozi, pokloni
• Sva finansijska sredstva u krajnjoj liniji dolaze od
građana – kroz doprinose za OSO, kroz poreze i
direktnim plaćanjem „iz džepa“ !
Osnovice za obračun i plaćanje doprinosa
Osnovica za obračun i plaćanje doprinosa
•za zaposlene: osnovica je ostvarena zarada
•za penzionere: isplaćena penzija
•za samozaposlene: ostvareni prihodi
•za poljoprivrednike: minimalna zarada ili oporezivi prihod
•za ugrožene grupe i neosigurana lica osnovica je minimalna
zarada, sredstva uplaćuje budžet Republike
•Za sve osiguranike u Republici Srbiji postoji minimalna osnovica
za doprinose koja za period 1.01.-31.12.2023. iznosi 35.025
dinara, a maksimalna osnovica je 500.360 dinara
Stope doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje (OSO)
• Stopa doprinosa za zdr. osig. je jedinstvena za sve
osiguranike i iznosi 10,3%
Na teret Na teret
Vrsta doprinosa Ukupno
zaposlenog poslodavca
Ukupno 19,90% 17,15% 37,05%
Za penzijsko i invalidsko
14,00% 12,00% 26,00%
osiguranje
Za zdravstveno osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
0,75% 0% 0,75%
nezaposlenosti
Udeo zdr. Potrošnje u GDP

Izvor:
https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/330357/WHO-HIS-HGF-HF-WorkingPaper-19.4-en
g.pdf?ua=1
Udeo zdr. Potrošnje u GDP

Izvor: https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/330357/WHO-HIS-HGF-HF-WorkingPaper-19.4-
eng.pdf?ua=1
Zdravstvena potrošnja u
razvijenim zemljama
• https://www.healthsystemtracker.org/chart-collection/
health-spending-u-s-compare-countries-2/#GDP%20per
%20capita%20and%20health%20consumption%20spending
%20per%20capita,%202020%20(U.S.%20dollars,%20PPP
%20adjusted)

• https://www.theglobaleconomy.com/rankings/
health_spending_per_capita/

• https://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.CHEX.PC.CD
• https://www.oecd.org/els/health-systems/health-data.htm
Finansiranje zdravstvene zaštite u
Srbiji
• Državno (60%) + privatno (40%) izdvajanje za zdr. zaštitu,
odnosno udeo ukupne potrošnje za zdravstvo u okviru BDP
relativno visok (8,43% u 2017. )
• Privatno izdvajanje (lični ili gotovinski izdaci) za korišćenje
usluga privatnog zdravstva, plaćanje participacije u javnom
zdravstvu, kupovinu lekova bez recepta i dr.
• U evropskim zemljama prosečno privatno izdvajanje za zdr.
zaštitu je oko 24 % od ukupnih izdataka za zdr. zaštitu, uz
veliko učešće dobrovolj. zdr. osigur.
• Zdrav. Potrošnja / stanovniku u Srbiji $641 (2019.)
Finansiranje zdravstvene zaštite u
Srbiji
• RFZO sklapa godišnje ugovore sa ZU u kojima se određuje
koliko sredstva dobija određena ZU
• Iznos sredstava koji dobija neka ZU određen je na osnovu
troškova inputa: rashoda za zaposlene, lekove, komunalije,
broja postelja i dr.
• RFZO javnim ZU ne plaća po ceni zdravstvene usluge, već
otkupom plana rada kroz obezbeđivanje naknade za plate i
prevoz za radnike koji pružaju zdr. zaštitu, energente,
materijalne troškove, ishranu, lekove i medicinska sredstva.
Zdravstvene ustanove (ZU) u Planu
mreže
• ZU iz Plana mreže zaključuju sa RFZO ugovor o pružanju
i finansiranju ZZ iz obaveznog zdr. osig. osiguranim
licima, a svoje poslovne knjige vode u skladu sa
Zakonom o budžetskom sistemu, Uredbom o budž.
računovodstvu i dr. Pravilnicima
• Javne ZU su u vlasništvu Republike - INDIREKTNI
korisnici budžetskih sredstava
• ZU sastavljaju Bilans stanja, Bilans prihoda i rashoda,
Izveštaj o kapitalnim izdacima i primanjima, Izveštaj o
novčanim tokovima i Izveštaj o izvršenju bužeta, kao i
posebne obrasce o potraživanjima, obavezama, br.
zaposlenih
Budžetsko računovodstvo
• Uredba o budžetskom računovodstvu (Sl. glasnik RS", br.
125/2003, 12/2006 i 27/2020) primenjuje se na budžet Republike
Srbije, budžete autonomnih pokrajina i jedinica lokalne
samouprave, kao i na njihove direktne i indirektne
korisnike budžetskih sredstava, RFZO, PIO, SOVO i NSZ,
kao i na korisnike sredstava RFZO
• Gotovinska osnova (načelo računovodstvenog
obuhvatanja prihoda i rashoda u trenutku naplate,
odnosno plaćanja) jeste osnova za vođenje budžetskog
računovodstva, po kojoj se transakcije i ostali događaji
priznaju u momentu prijema odnosno isplate sredstava
Budžetsko računovodstvo
• Finansijski izveštaji (FI)na gotovinskoj osnovi sadrže
informacije o izvoru sredstava prikupljenih u toku
određenog perioda i nameni za koju su sredstva
iskorišćena, na dan izveštavanja
• Finansijsko izveštavanje vrši se periodično i godišnje
• Korisnici sredstava RFZO sastavljaju tromesečno periodične
FI o izvršenju svojih finansijskih planova i dostavljaju ih
RFZO, u roku od 10 dana po isteku tromesečja
• Indirektni korisnici budžetskih sredstava sastavljaju
godišnje FI na osnovu podataka iz svojih računov.
evidencija.
• Godišnji FI direktnih korisnika budžetskih sredstava
predstavljaju konsolidovane FI, odnosno uključuju podatke
iz svojih računov. evidencija i podatke iz godišnjih FI
njihovih indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Finansiranje zdravstvene zaštite u
Srbiji
• Drugi izvori finansiranja ZU su prihodi od korišćenja javnih
sredstava za usluge koje nisu obuhvaćene ugovorom sa RFZO
(zakup raspoloživih objekata i pokretne imovine u svojini
Republike, APV, grada ili opštine; obavljanje naučnih i
obrazovnih aktivnosti), donacija, nasleđa i drugih izvora
(naplate za pacijente koji su u obavezi da plate medicinske
usluge, uništavanje medicinskog otpada za druge ustanove,
izdavanje različitih medicinskih uverenja).
• Naplaćena participacija NE PREDSTAVLJA sopstveni prihod
ZU jer su ta sredstva obuhvaćena ugovorom između RFZO i
ZU i koriste se za izvršenje rashoda u vezi sa pružanjem
usluga zdr. zaštite (naplaćena participacija u 2018. oko 3,3
mlrd. RSD, od toga se oko 25 % odnosi na usluge zdr. zaštite,
a 75% na lekove i pomagala izdate na recept)
Finansiranje ZU u Srbiji
• Novčani tip donacija značajno je smanjen - preko 90%
donacija je u vidu medic. opreme i veoma često uz uslov da
ZU mora da kupi određene proizvode i/ili uređaje od
organizacije koja donira opremu.
• Ministarstvo zdravlja nema nadležnost da prati donacije u
pojedinačnim institucijama, a institutu „Batut“ se mora
prijaviti svaki vid opreme dobijene putem donacija.
Održivo finansiranje zdravstvene
zaštite u Srbiji
• Za finansijsku održivost zdravstvenog sistema potrebno je
veće izdvajanje iz budžeta za zdravstvo, kako bi se
amortizovao uticaj demografskih promena – starenja
populacije, jer su porezi manje osetljivi na starenje
populacije nego doprinosi
• Visok udeo zdravstvene potrošnje (javne, privatne i ukupne)
u BDP i rast javne potrošnje mogu dovesti do finansijske
neodrživosti zdravstvenih sistema
• U kriznim godinama većina država EU je pravila reforme ka
mešovitom finansiranju zdr. sistema – socijalno i zdr.
osiguranje u kombinaciji sa budžetskim finansiranjem,
naročito kada se zbog ekonomske krize smanjuje broj
zaposlenih
Potrošnja farmaceutskih proizvoda
• RFZO odlučuje o % cene leka koji plaća iz svojih sredstava, a
to je u rasponu od 10 do 100 % (bolnički i veoma skupi lekovi
se u potpunosti pokrivaju iz sredstava RFZO)
• Potrošnja lekova po glavi stanovnika u Srbiji (2020.)je oko
190 EUR
• Proširuje se broj inovativnih lekova na pozitivnoj listi
U nekim zemljama se inovativni lekovi plaćaju samo ako
pomognu pacijentu, ali ako terapija nema efekta - troškove
snosi farmaceutska kompanija. Takav sistem se zove pay for
performance.

Najveće farmaceutske kompanije

• https://www.visualcapitalist.com/worlds-biggest-
pharmaceutical-companies/
Elektronska faktura
• Svaka ZU ima godišnji plan poslovanja sa unapred
isplaniranim brojem svih usluga koje će se vršiti. RFZO
obezbeđuje sredstva za svaku ZU u skladu sa planom i
isplaćuje ih ustanovama u 24 rate (2 puta mesečno). RFZO
određuje sredstva koja će se na godišnjem nivou dodeliti
svakoj ZU po vrstama troškova (plate, sanitarni i sanitetski
materijal, lekovi, energenti).
• Svaka ZU je dužna da pripremi izveštaj o stvarnom broju
pruženih usluga u toku godine. Ovaj izveštaj se upoređuje sa
planom i služi kao osnova za mesečno fakturisanje.
Ustanova priprema elektronsku fakturu koja se šalje RFZO-
u. Fakturisani iznos se obračunava na osnovu stvarnog broja
pruženih usluga u toku godine i cenovnika koji određuje
RFZO
http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/
eli/rep/sgrs/drugidrzavniorganiorganizacije/pravilnik/
2021/88/2/reg
Elektronska faktura
• Ako je fakturisani iznos manji od iznosa sredstava dobijenih
prema planu, onda se preostali iznos sredstava smatra
avansom i prenosi se u budžet za narednu godinu ili RFZO
može tražiti povraćaj tih sredstava.
• Propisi određuju maksimalni nivo finansiranja za svaku vrstu
troškova. Ako je ta suma neznatno veća od planirane, RFZO
može odobriti prenos dodatnih sredstava ustanovi, ali ako je
razlika značajna, RFZO će je u većini slučajeva osporiti.
• ZU je u obavezi da RFZO-u dostavlja izveštaje o
implementaciji plana rada kvartalno i kumulativno za
prethodni period od početka do kraja godine.
Kadrovski plan
• Kadrovski plan predstavlja maksimalni broj zaposlenih u
svim ZU koje su deo Plana mreže, tj. u svakoj pojedinačnoj
ZU u toku jedne fiskalne godine.
• Ministar zdravlja usvaja kadrovski plan svih zaposlenih u ZU
koje su deo Plana mreže ZU
• Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i
dodatno radno angažovanje
Nivoi zdravstvene zaštite u Srbiji
Primarna zdr. zaštita - kapitacija
• Kapitacija je model za obračun zarada u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti, u zavisnosti od broja osiguranih lica
koja su se opredelila za pojedine lekare – opšte medicine,
ginekologije, pedijatrije, dečje i preventivne stomatologije.
Predstavlja kombinaciju fiksne plate (što je većinski deo) i
manjeg dela koji predstavlja zaradu na osnovu radnog
učinka.
• https://rfzo.rs/download/kapitacija/Kapitaciona%20formula
%202020.pdf

Kriterijumi Opšta Pedijatrija Ginekologija Dečja i

medicina prevent.
Stomatolog.
Registracija 30% 30% 30% 20%

Efikasnost 15% 15% 15% 20%

Kvalitet 50% 45% 40% 50%

DTP 5% 10% 15% 10%

Primarna zdr. zaštita - faktura
Faktura se sastoji od sledećih troškova:
1.Naknada za zarade i ostale troškove – obuhvata zarade
zaposlenih, naknade za prevoz zaposlenih, troškove energije,
materijala i ostalih troškova i iznosi prosečno 84% ukupne
fakturisane sume. Većina su troškovi zarada, a RFZO finansira
samo troškove zarada ugovorenih radnika.
•Svaka ZU ima odobreni broj osoblja čije zarade mogu biti
finansirane iz Fonda, dok svi ostali zaposleni moraju biti
finansirani iz sopstvenih prihoda ZU.
•Broj zaposlenih se utvrđuje u kadrovskom planu koji je
regulisan od strane Ministarstva zdravlja. Za plaćanje zarada
zaposlenih, RFZO primenjuje kvartalnu evaluaciju izabranih
lekara - opšte medicine, ginekologije, pedijatrije, dečje i
preventivne stomatologije.
Primarna zdr. zaštita - faktura
nastavak troškova:
2. Naknada za lekove
3. Sanitetski i medicinski materijal u primarnoj zdravstvenoj
zaštiti
RFZO ne pokriva:
► Troškove zarada za neugovorene radnike (koji nisu odobreni
Planom kadrova)
► Troškove za nestandardne stomatološke usluge (gotovo sve
stomatološke usluge se smatraju nestandardnim)
► Troškove nabavke nove opreme
► Troškove reprezentacije
Sekundarna i tercijarna zdr. zaštita –
modeli plaćanja
Nedostaci dosadašnjih modela plaćanja ZU:
•plaćanje po kapacitetu bolničkih postelja – dovodi do
produžavanja vremena hospitalizacije i nepotrebnog
popunjavanja postelja
•plaćanje po kapacitetu osoblja – onemogućava
fleksibilnost pri planiranju kadrova i otežava promene u
org. strukturi
•plaćanje po zdr. usluzi – podstiče izvođenje nepotrebnih
zdr. usluga
•plaćanje po bolničkim danima – produžava vreme
hospitalizacije i uzrokuje nepotrebne prijeme
DSG
• Diagnosis Related Groups (DRG) ili DIJAGNOSTIČKI SRODNE
GRUPE (DSG)
• Sistem bolničkog finansiranja zasnovan na klasifikaciji
bolničkih slučajeva u jednu od 467 grupa.
• Koncept kontrole bolničkih i troškova tretmana, gde se
plaćanjem po prosečnoj ceni vrši pritisak za smanjenje
troškova lečenja
• Osnova DSG sistema je zdravstveni „proizvod“ koji pacijent
dobija kroz bolničku negu.
• DSG je posebno dizajnirana da prikazuje „intenzitet
korišćenja resursa“, tj. količinu resursa potrebnih da se
obezbedi zdr. nega predstavljena zdr. proizvodima unutar
DSG.
• https://rfzo.rs/download/dsg/Vodic%2025-10-2013.pdf
DSG
DSG identifikuje veliki broj sličnih grupa uzimajući u obzir:
► Tip zdravstvenog problema (dijagnoza, stanje i potreba za
negom)
► Rezultat tretmana i nege
► Metod lečenja (intervencija, procedura, terapija lekovima...)
► Korist od lečenja
► Buduće očekivano zdravstveno stanje
► Troškove terapije i nege
Plaćanje zasnovano na DSG-u je plaćanje po epizodi bolničke
terapije što znači da se vreme koje protekne između prijema
pacijenta do njegovog otpuštanja tretira kao jedna bolnička
epizoda. Svi troškovi nastali u ovom periodu su uključeni u
cenu. Ovo znači da je celokupna bolnička nega uključena u
jednu epizodu, i da postoji samo jedno plaćanje za celu
epizodu. Ovaj pristup se često posmatra kao „plaćanje po
slučaju“ i koristi se u svim zemljama članicama EU.
Izvori finansiranja investicija
Tekuće održavanje, investiciono ulaganje, izgradnja i
opremanje objekata, medicinska i nemedicinska oprema i
prevozna sredstva se većinski obezbeđuju od strane osnivača ili
Ministarstva zdravlja (preko 90%), a samo delimično iz
sopstvenih prihoda.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje (DZO)
Problem je u tome što se privatno zdravstveno osiguranje može
zaključiti samo na dobrovoljnoj osnovi, što znači da ukoliko je
lice vlasnik polise privatnog zdravstvenog osiguranja, ta ista
osoba je i dalje u obavezi da plaća doprinose za zdravstveno
osiguranje RFZO-u i da se osigurava u javnom sistemu
zdravstvene zaštite.
DZO u Srbiji i zemljama u regionu predstavljaju samo 2-3 % od
privatne potrošnje za zdravstvo, odnosno izdvajanja iz „džepa“
osiguranika, što je takođe povezano sa relativno niskim
životnim standardom stanovništva.
Digitalne tehnologije u zdravstvenom i
životnom osiguranju
• Primena digitalnih tehnologija (Internet stvari – Internet of
Things) u poslovanju osiguravajućih društava omogućava
bolju procenu rizika za svakog pojedinačnog osiguranika
prilikom ugovaranja zdravstvenog ili životnog osiguranja.
• Postoji obostrani interes osiguravajućih društava i
osiguranika
• Osiguranici se motivišu da korekcijom svog životnog stila i
uvođenjem zdravijih navika i načina života, ublaže rizike i
ostvare smanjenje premije životnog ili zdravstvenog
osiguranja
Digitalne tehnologije u zdravstvenom i
životnom osiguranju
• Pay As You Live model
• If insureds use devices such as smart watches and other
devices that monitor their movement, exercise, or physical
activity, better insurance conditions might be offered to
them.
• Some health insurers give their insureds a certain amount of
money to accomplish a specific goal (e.g. 10,000 steps a
day).
• Existence of an indicator of blood sugar levels in contact
lenses, which would indicate the quality of insured’s diet.
• Ping An, a Chinese insurer with more than one million
employees and agents, has included healthcare
consultations. Now more than 350 million online customers
can use different services through a single customer portal
One Account. Ping An Good Doctor has more than 77 million
registered users and more than 250,000 users need
consultations every day.
Centralizovane javne nabavke (CJN)
• ZU iz Plana mreže ZU koji donosi Vlada RS, snabdevaju se
lekovima i medicinskim sredstvima koji se propisuju i
izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja po sprovedenom postupku CJN koju sprovodi
RFZO u ime i za račun ZU iz Plana mreže.
• ZU takođe od dobavljača naručuju i lekove koji nisu na
listi lekova RFZOa, te RFZO za ova sredstva nema
obavezu da obezbeđuje finansijska sredstva, već ih ZU
same finansiraju iz sopstvenih sredstava.
• Svaka pojedinačna ZU ugovorom preuzima obavezu da
plati naručene lekove i medicinska sredstva, a na osnovu
ugovora o finansiranju zaključenog sa RFZO.
• U cilju planiranja CJN neophodno je da svaka ZU usvoji
plan potreba za medicinskim sredstvima za narednu
godinu. Ovaj plan se usvaja od strane UO ZU na predlog
direktora ZU
Plan potreba za med. sredstvima se radi na
osnovu:
• Plana rada ZU iz prethodne budžetske godine
• Potrošnje lekova i med. sred. u prethodnoj budžetskoj
godini, na osnovu fakturisanih usluga prema RFZO
• Konačnih finansijskih izveštaja ZU za prethodnu godinu
• Plana rada ZU za tekuću budžetsku godinu
• Planirane potrošnje dobara i usluga za koje se sprovodi
CJN za tekuću budžetsku godinu
• Finansijskih sredstava raspoloživih i planiranih za robe i
usluge za koje se sprovodi proces JN za tekuću budžetsku
godinu (RFZO treba da dostavi ove podatke ZU najkasnije
do 10. jula tekuće godine, na osnovu Nacrta budžeta
Republike i Fiskalne strategije za organizacije obaveznog
socijalnog osiguranja - OOSO za predstojeću budžetsku
godinu)
• ZU su u obavezi da dostave plan potreba za lekovima i
medic. sred. Institutu za javno zdravlje Republike Srbije
(IZJZRS) , najkasnije do 20. jula. Na osnovu svih
prikupljenih i analiziranih pojedinačnih planova IZJZRS
utvrđuje plan CJN i dostavlja ga RFZO-u najkasnije do 15.
avgusta za predstojeću godinu.
• RFZO počinje postupak CJN za predstojeću budžetsku
godinu najkasnije do 1. novembra ili ne kasnije od dana
kada Vlada usvoji predlog zakona kojim se uređuje
budžet Republike.