САВРЕМЕНИ ОРУЖАНИ

СУКОБИ
17.10.2022
 “Мир је предах у вечном рату” (Тукидид)

 “Si vis pacem, intellege bellum”

 “занимање за рат формира традиционално језгро

студија безбедности” (Вилијамс)
 Дефинисање, класификација и трендови
савремених оружаних сукоба

 Савремено схватање оружаних сукоба

Појмовно одређење и врсте сукоба,
оружаног сукоба и рата
 Сукоб: борба око вредности; различити интереси;
неспојиви циљеви

 Оружани сукоб?

 Једнострано физичко насиље= смртоносни сукоби

 Међународно хуманитарно право: међународни
оружани сукоб и немеђународни оружани сукоб

 Агресија: Резолуција 3314

 Рат?
 Упсала Програм (Upssala Conflict Data Program):
сукоби од 1946. године

 Критеријуми за одређење сукоба и рата: узрок/циљ,

стране у сукобу, број погинулих

 Класификација: државни, недржавни, једнострано

насиље
Државни сукоби - Упсала
 Међудржавни сукоби

 Унутрашњи оружани сукоби

 Интернационализовани оружани сукоби

 Према интезитету: мањи оружани сукоб и рат

Недржавни сукоби - Упсала
 Сукоби између формално организовани група

 Сукоби између неформално организованих група

Једнострано насиље - Упсала
 Насиље над цивилима

 Геноцид
 Према истраживању Khorram-Manesh et. al у 19.
веку од укупног броја жртава 5% су били цивили,
у Првом светском рату 15%, Другом светском рату
60%, после Хладног рата више од 90%
 Према Петерсону и Обергу (Therese Pettersson,

Magnus Öberg) у 10 најсмртоноснијих сукоба у

периоду од 1989. до 2019. године страдало је 2.5
милиона људи
 Разлози већег страдања цивилног становништва?
Хајделбершки Институт за
истраживање сукоба
 Глобални барометар сукоба од 1992. године

 Спор
 Ненасилна криза
 Насилна криза
 Ограничени рат
 Рат
Критеријуми:

 Оружје које се користи;

 Распоређене снаге (број);
 Број жртава;
 Избеглице и интерно расељена лица;
 Разарање (инфраструктуре, економије...)
 „The global political conflict panorama in 2021 was
marked by an ongoing high number of highly violent
conflicts“ (2021)
 У 2021. години, Институт је регистровао 355 сукоба

широм света
 Око 60% сукоба било је насилно (204), док је 151

њих било ненасилно

 Регистровано је 20 сукоба у категорији рата
Корелати рата
 Од 1963. године

 Рат: континуиране борбе у којима учествују

организоване оружане снаге са најмање 1000
жртава страдалих у борбама

 Међународни ратови и грађански ратови

 Међународни ратови: међудржавни и вансистемски

Сукоби у доба пандемије?
 Према подацима базе података Локације и догађаји
у вези са оружаним сукобима: КОВИД-19 - праћење
нереда, након избијања пандемије дошло је
повећања ,,моб насиља”, насиља које врше
спонтано формиране групе. Подаци показују да су
сукоби између ових група и државних снага
безбедности порасли за 75% у периоду након
избијања пандемије
 Резолуција 2532 - УН резолуција о прекиду ватре на
глобалном нивоу (Resolution 2532 (2020))

 тренутни прекид непријатељстава и хуманитарна

пауза

 не односи се на војне операције против “Исламске

државе” и других терористичких група

 Видети на: https://undocs.org/en/S/RES/2532(2020)

 Иницијатива Глобално здравље за мир (Global
Health for Peace Initiative):

„не може бити здравља без мира, нити може бити

мира без здравља“ (генерални директор СЗО Tedros
Adhanom Ghebreyesus)
Рат у метафоричком смислу?
 Пример ХИВ/АИДС, Ебола, Covid-19

 Зашто су заразне болести претња међународном

миру и безбедности?
 заразне болести сматрају се једним од “најстаријих и најгорих
непријатеља човечанству” (Price-Smith, 2002:3)
 „победници протеклих ратова нису увек биле војске с најбољим
генералима и оружјем, већ су често то биле оне војске које су
носиле најгоре клице које се могу пренети непријатељима“
(Diamond, 1999:197)
 заразне болести чине највећи удео морбидитета и морталитета у
свету, “превазилазећи рат као највећу претњу људском животу и
просперитету” (Price-Smith, 2002:2)
 ако заразне болести посматрамо као нову претњу безбедности,
политичкој и економској стабилности, то је због тога што “наша
врста у великој мери показује тенденцију краткотрајног
колективног памћења” (Price-Smith, 2002:3)
 према подацима Светске здравствене организације
само у периоду између 2011. године и 2018. године
забележено је 1483 епидемија у 172 државе
 питање да ли ће се неки патоген сматрати претњом

безбедности, зависи од неколико критеријума:

морталитета, преносивости, страха и економских
губитака
 за ,,почетак третирања здравља као безбедносног
питања” узима се период краја деведесетих година
20. века, када се пажња са војних претњи
безбедности помера на ,,дифузније опасности”
 1990. године забележено 49.971,000 смртних
случајева, од који је 34.4% последица заразних
болести, а свега 0.64% последица ратних дешавања
ХИВ/АИДС
 Према подацима Светске здравствене организације
од појаве ХИВ-а (1981.) до 2020. године умрло је
32 милиона људи
 70% инфицираних живи у Африци
 Водећи узрок смрти у Африци, 10 пута
смртоноснији од конфликта
 пандемије могу значајно утицати на ефективност

оружаних снага, као и на спровођење војних

операција
 Истраживање преваленце ХИВ-а међу
припадницима оружаних снага у афричким
земљама, које је спровео Национални обавештајни
савет САД, показао је да се она креће од 10% у
Еритреји, до 60% у ДР Конго
 припадници оружаних снага могу допринети
ширењу заразе као учесници оружаног сукоба, али
и у својству припадника мировних мисија чиме се
отежава одржавање мира и безбедности
 Међу припадницима мировних снага из Нигерије
током трогодишњег служења у Сијера Леонеу
преваленца ХИВ-а повећала се са 7% на 15%
 Биолошко оружје ратовања
 Стварање нове генерације ратника: “new children of

war”
 1995. године Стратегија САД о ХИВ/АИДС:
угрожава економске и безбедносне основе
погођених држава; утиче на војно особље и
ефективност, регрутовање војника...
 Резолуција Савета безбедности УН 1308: пандемија

ХИВ/АИДС има ,,разарајући утицај на све секторе и

нивое друштва” и да ,,представља ризик по
стабилност и безбедност”
Ебола
 2014. нова резолуција, Резолуција 2177 – ебола је
проглашена претњом међународном миру и
бзбедности
 Процењени економски губици на 53 милијарде

долара
 2014. тадашњи председник САД, Обама, прогласио

је “рат” против еболе

 Послао 3000 војника у Либерију
 Формирана прва медицинска мисија УН - UNMEER

(UN Mission for Ebola Emergency Response)

COVID-19
 "Борба против COVID-19 је вероватно највећи невидљиви
рат у нашем животу. Рат који има велики утицај на здравље
и економску сигурност нације“ (Rajnath Singh, министар
одбране Индије)
 „Одлучивање (у Covid-19 кризи) не би требало да се
заснива само на стручњацима из области здравства, будући
да они виде само један аспект целокупне ситуације
(слике)... борба против пандемије захтева другачију
перцепцију и врсте активности. То је мешавина медицине и
рата...„ (Naftali Bennet, бивши министар одбране Израела)
 Covid-19 је нанео више штете Америци него иједан рат
који је водила (Colonel (Retired) Robert E. Hamilton, 2020)
 “COVID-19 криза променила је наше поимање претњи
безбедности” (EU Security Union Strategy, 2020)
 “војно особље је међу првима реаговало на пандемију
коронавируса” (European Parliament, 2020)
 “Иако је припадницима оружаних снага тешко да се
дистанцирају од онога што се сматра њиховом примарном
мисијом, пандемија коронавируса у великој мери доводи у
питање визију друштва о њиховој улози” (European Parliament,
2020)
https://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2020/649401/
EPRS_BRI(2020)649401_EN.pdf
 Француска је покренула Opération Résilience за пружање
помоћи цицилним властима у борби против пандемије
 Шпанија Operación Balmis
 Италија Operazione Strade Sicure
 Бундесвер је формирао привремени орган - Corona Mission
Contingent
 Велика Британија је формирала Covid Support Force, као и
Vaccination Quick Reaction Force teams
 Аустралија Operation COVID-19 ASSIST, Vaccine Delivery
Teams
 NATO Pandemic Response Trust Fund
 Швајцарска је мобилисала 5.000 војника
 Пољска 10.000 војника
 САД су разместиле Националну гарду у Калифорнији,
Њујорку и Вашингтону
 Кина 60.000 војника
Савремено схватање оружаних сукоба
 Стари ратови vs “Нови ратови”?

 Хибридни ратови
Калузевиц: О рату
 „Рат није ништа друго него проширен двобој... Рат
је, дакле, акт силе, да противника принудимо на
потчињавање нашој вољи“
 „сукоб великих интереса, који се решава крвљу“
 “акт силе да противника принудимо на
потчињавање нашој вољи”
 “продужетак политике другим средствима”
 “чудновато тројство”
 Да ли је Клаузевицево схватање рата застарело?
 Ратови се одвијају у оквирима “неуспелих држава”
 „најизраженији феномен из области безбедности у

периоду након Хладног рата повећање броја

оружаних сукоба унутар држава“
 сукоби који су обележни “повећаном рањивошћу и

намерним гађањем цивила”

„Трансформација рата“, ван Кревелд
(van Creveld)
 У свом делу ван Кревелд оспорава „Клаузевицев
универзум“ тезом да је тринитарно одређење рата
засновано на идеји државе и да је рат као такав био
непознат током већег дела историје, будући да су га
водили различити дрштвени ентитети (варварска
племена, Црква, слободни градови...)
 уместо, старих, тројствених ратова, јављају се

„радикално нови, који заузимају њихово место“

 сукоби ниског интензитета: воде се у мање
развијеним земљама, најчешће укључују недржавне
актере и углавном се воде употребом
малокалибарског и лаког наоружања
 Ове ратове ван Кревелд назива пост-
клаузевицевским ратовима и нетројственим
ратовима
Мери Калдор -“нови ратови”
 Мешавина рата (организованог насиља у политичке
сврхе”, криминала (организованог насиља у
приватне сврхе) и кршења људских права (насиље
над цивилима)
 Разлика између “старих и нових” ратова: актери,

циљеви и средства ратовања, начин финасирања

 Актери?
 Циљеви и средства ратовања?
 Начин финансирања?
 „...нови ратови подразумевају нејасне разлике
између рата (често дефинисаног као политички
мотивисано насиље између држава или
организованих политичких група), организованог
злочина (насиља које из личних разлога спроводе
тајно организоване групе, често због финансијске
добити) и великог кршења људских права (насиља
које над појединцима спроводе државе или
политички организоване групе)“
 Карактеристике нових ратова према Минклеру:

1. асиметричност?
2. приватизација рата?
3. демилитаризација рата?
 Према Минклеру, у 21. веку доминираће три типа
ратова: 1. ратови за ресурсе који ће се водити војном
контролом територије на којој се налазе ресурси
(нафта, дијаманти и други ресурси) и успостављањем
владавине терора над локалним становништвом; 2.
ратови за успостављање мира (wars of pacification),
који подразумевају интервенцију треће стране (ради
сопствених стратешких интереса, непролиферације,
геостратешких, економских, хуманитарних и других
разлога); и 3. деструктивни/смртоносни рат
(internecine war), односно тероризам
Рат као “наставак економије другим
средствима”
 Циљ учесника у рату није да победе, већ да
одржавају стање сукоба
 Пол Колијер узрок рата види у “укорењеном

сиромаштву и трговини природним ресурсима”

 Пр. Национална унија за потпуну независност

Анголе финансирала се илегалном трговином

дијаманата од средине 90-их до 2002. године
 „последњих 60 година најмање 40%
унутардржавних сукоба били су сукоби за
ресурсе“ (УН)
 Резолуција 1625 Савета безбедности, усвојена 2005. године којом се,
између осталог, „потврђује одлучност да се предузму мере против
илегалне експлоатације и трговине природним ресурсима и робама
високе вредности у областима у којима то доприноси избијању,
ескалацији или наставку оружаног сукоба“ (United Nations Security
Council, 2005)
 на 8372 састанку Савета безбедности 2018. године је истакнуто да је
од 90-их година 20. века, чак 75% процената грађанских ратова у
Африци финансирано приходима од природних ресурса
 илегална експолатација и трговина природним ресурсима основни је
узрок сукоба у Демократској Републици Конго (ДР Конго),
Централноафричкој Републици, Јужном Судану, Сомалији и Либији
(United Nations Security Council, 2018, 9)
 ЕУ 2014: “међународна трговина минералима који
се добијају из нестабилних светских региона може
допринети јачању и одржавању насилних сукоба”
 Оваквом трговином “обезбеђују се значајна
финансијска средства за одржавање борбене
спремности наоружаних група, што има тешке
последице за милионе људи који су захваћени
насиљем”
 Критика тезе о новим ратовима?

 Допринос тезе о новим ратовима?

 Едвард Њуман (Edward Newman) наводи да су „сви
елементи који карактеришу нове ратове били
присутни, у различитом степену, током последњих
100 година“
 Њуман наводи да су намерно гађање цивила и
насиље били обележје и неких ранијих ратова, као
што су сукоби у Слободној Држави Конго (1886-
1908) и током Мексичке револуције (1910-20).
 оно што недостаје концепту 'нових ратова' јесте
историјска перспектива и консултовање историјске
грађе
 Хендерсон и Сингер (Henderson & Singer) сматрају
да 'нови ратови'нису ништа друго до „амалгамација
различитих врста старих ратова“, који су сада
сврстани у једну категорију која представља праву
„папазјанију“
 Хофман (Hoffman) сматра да треба прихватити

Клаузевицево одређење сталне природе и

промењивог карактера рата, при чему је једна од
најзначајнијих промена у карактеру његова
„хибридизација“ (хибридни рат)
Допринос тезе
 истраживачи, аналитичари и политичари више
фокусирају на одређене аспекте рата, док медији
више извештавају о унутрашњим сукобима и о
насиљу над цивилним становништвом
 нагласак на људској безбедности
 Најмање 929.000 људи страдало је од директног
насиља у Ираку, Авганистану, Сирији, Јемену и
Пакистану
 Број оних који су индиректно страдали (због болести,
рањавања, загађења животне средине, рушења
инфраструктуре...) много већи...
 38 милиона људи присилно је расељено, што је
највећа бројка прислино расељених лица у свим
сукобима од 1900. године, изузев Другог светског
рата.
 (https://watson.brown.edu/costsofwar/costs/human)
 Јемен се суочава са најгором светском
хуманитарном кризом. Скоро 80% популације –
више од 24 милиона људи – је потребна нека врста
хуманитарне помоћи и заштите
 Према подацима СЗО скоро 2.3 милиона деце у

Јемену у узрасту до 5 година пати од

неухрањености, и процењује се да до 400.000 деце
може страдати због недостатка хране
 Стога се опет поставља питање, да ли у периоду
после Хладног рата има више војних или цивилних
жртава?!
Четврта генерација ратовања
 Вилијам Линд и Грегори Тил (2015):
1 генерација ратовања: од Вестфалског мира (1648)
до Америчког грађанског рата (1861-65); јасно бојно
поље, јасне границе између војника и цивила, сукоби
оружаних снага
2 генерација ратовања: пре и после Првог светског
рата; развој артиљерије, пешадије, авијације..
3 генерација ратовања: Други светски рат;
маневарски рат; заснива се на темпу и брзини
 4 генерација ратовања: како се води, ко води и
зашто се води рат? Не-државни актери, различити
циљеви, различита средства....
Хибридни рат- Conflict in the 21st Century:
The Rise of Hybrid Wars (Hoffman, 2007)
 Према Хофману „не постоји јасна разлика између
војника и цивила, као ни између организованог
насиља, терора, криминала и рата“. Хофман наводи
да „хибридне ратове могу водити како државе, тако
и не-државни актери. Овај вид рата уључује широк
дијапазон различитих начина ратовања,укључујући
конвенционалне способности, нерегуларне тактике
и формације, терористичке акте, укључујући
неселективно насиље и принуду, као и криминални
неред“
 „Оружани сукоб је почео да одражава збуњујућу
мешавину начина ратовања – интегрисане су
конвенционалне и неконвенционалне активности-
док су многи борци истовремено користе
модерно/савремено оружје (попут Калшњикова),
предмодерне мачете и постмодерне мобилне
телефоне“
 Један од примера који Хофман наводи као типичан
за “хибридни рат” јесте “фузија
различитих састава и средстава који су
употребљени у Доњецкој и Луганској
области (комбинација сепаратиста, специјалних
снага, руских регуларних трупа са напредним
војним капацитетима, електронским ратовањем,
дроновима, ракетним бацачима, и оклопном
техником” (Вуковић, 2018)
NATO: COUNTERING RUSSIA’S
HYBRID THREATS
 “утицај Кремља на изборе у САД 2016 године”
 “појединци повезани са руском владом украли су и
објавили на хиљаде електронских адреса америчких
политичара и куповали огласе на Facebook-у, док су
ботови и тролови које подржава Русија постављали
лажне приче на друштвеним мрежама и у
коментарима на објављене текстове ”
 “најочигледнији пример кинетичких операција је
употреба професионалних војника без војних ознака,
вероватно руских специјалних снага, у окупацији
Крима и Донбаса ”
 “присуство припадника руских приватних војних
компанија у афричким и арапским државама, укључујући
ЦАР, Судан и Либију”

 “WannaCry ransomware напад (2017) који се приписује

Северној Кореји парализовао је здравствени систем у
Великој Британији и другим савезничким државама.
Потом, NotPetya ransomware напад (2017), који се
приписује руским хакерима за мету је имао украјински
порески систем, али се проширио и на друге пословне
секторе у земљи. Настала штета процењује се у
стотинама милиона америчких долара”
 Документ доступан на:
https://www.nato-pa.int/download-file?filename=sites/de
fault/files/2018-12/166%20CDS%2018%20E%20fin%20
-%20HYBRID%20THREATS%20-%20JOPLING_0.pdf
Gibridnaya Voyna - “Хибридни рат: теорија и пракса”, Игор Николајевич
Панарин, 2019

 “скуп метода војног, политичко-дипломатског,

финансијско-економског, информационо-
психолошког и информационо-техничког притиска,
као и технологија обојених револуција, тероризма и
екстремизма, активности специјалних служби,
формирања снага за специјалне намене, снага за
специјалне операције и структура јавне
дипломатије, који према јединственом плану
реализују државни органи, војно-политичког блока
или транснационалних корпорација”
 Циљеви: “потпуна или делимична дезинтеграција
држава, квалитативна промена у њеној унутрашњој
или спољној политици, замена државног
руководства лојалним режимима, успостављање
спољне идолошке, финансијске и економске
контроле над земљом, њена хаотизација и
подчињавање диктату од стране других држава или
транснационалних корпорација”
 Инструменти: информационе операције,
психолошке информације, хакерски напади,
економске санкције, етничке тензије, тероризам,
дезинформације, миграције, подршка опозиционим
покретима
 “систем специјалних операција у различитим
областима, од економије, политике, информатике, уз
коришћење тероризма и обојених револуција које се
спроводе по јединственој замисли са циљем да се
дестабилизује нека земља”
 “према руском схватању хибридни рат је
инструмент за слабљене геополитичког статуса
Русије, као и за подривање политичке и економске
кохезије државе. Овај рат служи једном великом
циљу: одржавању хегемоније запада и уништавању
моћи Русије” (Pynnöniemi, Jokela, 2020)
 „У раном 21. веку, можда више него икад, контекст
одлучивања у домену ратовања тесно је
испреплетен са научним и технолошким
достигнућима тзв. четврте индустријске револуције,
утемељеној на плодовима дигиталне револуције, а
која означава пробоје у пољу биотехнологије,
нанотехнологије, вештачке интелигенције,
роботике, квантног рачунарства, 3D штампања,
итд.“ (Кораћ, С. 2019: 7)
Од аеростата до ројева дронова камиказа
(drone swarm kamikaze), односно, до..

18. век 21. век

... дронова убица.. (killer drone)
 Правне дилеме употребе
наоружаних беспилотних летелица
 сагледавање ратова у односу како се употребљава
војна сила
 spectator-sport militarism
 Виртуелни рат
 Ратови спектакли
 CNN ефекат
 Револуција у војним пословима
 ПИТАЊА?