PROGRAM PREDMETA METODOLOGIJA

ISTRAŽIVANJA

I Uvod u izučavanje metodologija istraživanja

1. Određenje nauke
1.1. Pojam nauke
1.2. Elementi nauke
1.3. Klasifikacija nauka
1.4. Kategorijalno-pojmovni aparat nauke
1.5. Postulati nauke
1.6. Odnos nauke i drugih sistema ideja, verovanja i
prakse
2. Pojam i predmet metodologije;
3. Izvori metodološkog saznanja;
4. Posebne metodologije.
5. Pojam, mesto i odnos Metoda naučnoistraživačkog
rada sa drugim naučnim disciplinama
 PROGRES I NAUKA
Suosnivač kompanije Majkrosoft Bil Gejts voli da čita i često podeli mišljenje o onome što
pročita. Pronašao je novu omiljenu knjigu „Prosvetljenje sada“ Stivena Pinkera. Rezultat je
holistička slika toga kako i zašto svet postaje bolji.
Ovo su Gejtsove omiljenje činjenice iz te knjige:

Imate 37 puta manje šanse da budete ubijeni gromom nego na prelazu vekova. Zbog toga
što imamo bolje vremenske prognoze, bolju edukaciju i više ljudi živi u gradu.

Vreme koje koristimo da operemo veš palo je sa 11 i po sati nedeljno 1920. godine na sat i
po u 2014. godini. To je ljudima obezbedilo mnogo više slobodnog vremena, naročito ženama.

Imate mnogo manje šansi da poginete na poslu. Svake godine u SAD na poslu umre 5.000
ljudi, ali 1929. godine umrlo je 20.000 ljudi. Danas se mnogo više pažnje posvećuje
bezbednosti na poslu.

Svetski IQ raste svake decenije za tri poena. Mozak dece se razvija bolje zahvaljujući
boljoj ishrani i čistijem okruženju. Pinker veruje u analitičko razmišljanje. Koliko simbola
pogledate samo kada proverite svoj Iphon. Današnji svet podstiče apstraktnu misao od mlađeg
doba i to nas čini pametnijim.

Rat je ilegalan. To bi trebalo biti normalno, ali pre osnivanja Ujedinjenih nacija 1945.
godine nije postojala institucija koja bi zaustavila dve zemlje da ratuju. Iako je bilo nekih
izuzetaka, pretnje međunarodnim sankcijama i intervencijama dokazala se kao efikasno
odvraćanje od ratova među narodima.
"Svet je sve bolji, čak i ako to ne vidimo uvek“. Ove Gejtsove omiljene činjenice iz knjige
koje govore o progresu, ustvari govore o tome koliko su naučnici i nauka učinili za progres
čovečanstva i koliko će još učiniti u 21. i narednim vekovima
 NAUČNI DUH, NAUČNIK
Proces kojim se svet saznaje naziva se naučno-istraživački rad.
Naučnikov princip je: uvek i svugde samo istina.

Naučni radnik nije genije, već osoba prosečne pameti, natprosečne

vrednoće i veoma koncentrisana na ono čime se bavi.

Naučni duh bez istine je isto kao svetlost bez sunca, tako i naučnici
ništa ne tvrde bez dokaza. Dokaz je jedini autoritet. Znači, u nauci je
poželjna sumnja.
Sumnja koja traži neprekidno sve novije i novije dokaze, sastavni je
deo naučnog duha. Zdrava sumnja (ne bolesno sumnjičenje), je
polazište i podsticaj za početak svakog istraživanja.
Naučni duh ima dve strane. Prvu čini: istraživanje, ispitivanje,
otkrivanje, pronalaženje, zamišljanje. Tako se dolazi do sirovine,
koja se dalje uobličava, prerađuje, premerava, testira i proverava.
Drugu stranu čini: kritičnost (prema rezultatima tuđeg i sopstvenog
rada). Kritikovati druge je poželjno, a sebe obavezno.

Nauka nije, niti će biti zavšna tvorevina. Ona se uvek menja na

osnovu neprekidnog ispitivanja novog i proveranja starog.
 Neki poznati naučnici koji promenili svet
R.b. Ime rođen Umro Naučna oblast
1. Tales 625 548 Filozof, Matematičar
2. Anaksimandar 611 546 Filozof; Astrolog
3. Pitagora 580 500 Filozof
4. Anaksagora 500 428 Filozof
5. Herodat 484 425 Istoričar
6. Sokrat 469 399 Filozof
7. Demokrit 460 370 Filozof
8. Hipokrat 460 377 Medicina
9. Platon 427 347 Filozof
10. Aristotel 384 322 Filozof
11. Euklid 330 275 Matematičar
12. Arhimed 287 212 Matematičar; Fizičar
13. Katon Stariji 234 149 Politička i vojnička aktivnost
Pre nove ere 600 Nova Od 500-1000 god. nije bilo
era razvoja nauke
14. Kolumbo K. 1415 1506 Moreplovac, Pronalazač
Amerike
 Neki poznati naučnici koji promenili svet
1. Leonardo V. 1452 1519 Slikar; Vajar; Arhitekt
2. Kopernik N. 1473 1543 Astronom
3. Mikelanđelo B. 1475 1564 Vajar; Slikar; Arhitekt
4. Bruno Đ. 1548 1600 Filozof; Fizičar
5. Galilej G. 1564 1642 Matematičar; Astronom
6. Kepler J. 1571 1630 Astronom; Matematičar; Fizičar
7. Dekart R. 1596 1650 Matematičar; Fizičar; Filozof
8. Spinoza B. 1632 1677 Holandski filozof
9. Lok Dž. 1632 1704 Engleski filozof
10. Robert Huk 1635 1703 Biolog
11. Levenhuk A. 1632 1723 Optičar, pronalazač
12. Njutn I. 1642 1727 Matematičar; Fizičar; Astronom
13. Bifon Ž. 1707 1788 Prirodnjak
14. Bošković R. 1711 1787 Matematičar; Fizičar; Astronom
15. Lomonosov M. 1711 1765 Hemičar; Fizičar
16. Ruso Ž. Ž. 1712 1778 Švajcarsko-francuski filozof
17. Kant I. 1724 1804 Filozof
18. Pritsli Džozef 1733 1804 Hemičar,
19. Galvani Luiđi 1737 1798 Biolog
20. Lavoazje A. 1743 1794 Hemičar
21. Lamark Ž. 1744 1829 Zoolog
22. Dalton J.č 1766 1844 Prirodnjak
23. Hegel G. 1770 1831 Filozof
24. Gej Lisak 1770 1831 Hemičar; Fizičar
25. Dejvi Hanfri 1778 1829 Hemičar, fizičar
26. Faradej Majkl 1791 1867 Fizičar
27. Darvin Čarls 1809 1882 Biolog
28. Marks Karl 1818 1883 Filozof
29. Paster Luj 1822 1895 Biolog
30. Mendel Gregor 1822 1884 Botaničar
31. Maskvel Dž. K. 1831 1879 Fizičar
32. Alfred Nobel 1833 1896 Hemičar i inovator
33. Mendeljejev D. 1834 1907 Hemičar
34. Rentgen K. 1845 1923 Fizičar
35. Bel Aleksander 1847 1922 Pronalazač
36. Remzi Viljam 1852 1916 Hemičar
37. Bekerel A. 1856 1943 Fizičar
38. Tomson, Dzozef Dzon 1856 1940 Fizičar
39. Tesla N. 1856 1943 Fizičar
40. Kiri P. 1859 1906 Fizičar
41. Herc Hajnrih Rudolf 1857 1894 Fizičar
 POZNATI SVETSKI NAUČNICI
I NJIHOVA OTKRIĆA
1. Plank Maks 1858 1947 Fizičar, kvantna teorija
, 2. Kiri-Sklodovski Marija 1867 1934 Hemičar, Radiolog
3. Gandi M. 1869 1948 Filozof
4. Rutenford Ernst 1871 1937 Hemičar, fizičar
5. Han Oto 1879 1968 Hemičar, fizičar
6. Ajnštajn A. 1879 1955 Fizičar; Matematičar
7. Fleming A. 1881 1955 Mikrobiolog i Farmakolog
8. Born Nils 1885 1962 Fizičar, atomistika
9. Čedvik Dzejms 1891 1974 Fizičar, neutron
10. Kiri-Žolio Irena 1897 1956 Fizičar
11. Žolio-Kiri F. 1900 1958 Fizičar
12. Sanger Frederik 1918 2013 Biohemičar
13. Mihajlo Pupin 1854 1935 Naučnik, pronalazač
14. Jovan Cvijić 1865 1927 Geograf, geolog, antropolog
15. Josif Pančić 1814 1888 Lekar, botaničar
16. Milutin Milanković 1879 1958 Geofizičar, klimatlog,
astron.
17. Mihailo Petrović 1868 1943 Matematičar, akademik
Alas
18. Fajnman Ričard 1918 1988 Fizičar
19. Dejan Ilić 1967 Fizičar, hemičar
20. Stiven Hoking 1942 Fizičar
 NAŠI MANJE POZNATI NAUČNICI I NJIHOVA
ZNAČAJNA OTKRIĆA
Atanasije Stojković (1773.- 1832.) - srpski pisac i naučnik, ruski akademik,
profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom
jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog
zveta na slavenoserbski. Na nagovor Dositeja Obradovića od 1801. do 1803. u
Budimu je pisao knjigu "Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-
serbskij" u tri toma, koja je prvo takvo delo na srpskom jeziku, i obuhvata ne
samo fiziku već i meteorologiju, astronomiju, minerologiju pa čak i botaniku i
zoologiju.

Nikola Bizumić (1823.–1906.) - pronalazač popularne “nularice”, konstruktor

mašine za šišanje, rodio se u Neradinu. Posle školovanja u rodnom mestu, odlazi
u Irig da uči berberski zanat. Još u Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu
koja bi unapredila berbersku delatnost. Gotovo praznog novčanika napušta svoj
zavičaj 1855., a samo deceniju kasnije, berbernice širom Evrope bile su
preplavljene mašinama za šišanje, izumiteljskim otkrićem našeg zemljaka. U
Londonu, gde se nastanio, našao je finansijere za svoj izum, a odmah je niklo i
nekoliko fabrika za proizvodnju. Uzeo je pseudonim John Smith kako bi lakše
uspeo u svetu biznisa, a kada je umro, njegova imovina je procenjena na 22
miliona funta.

Ljubomir Klerić (1844.–1910.) - poreklom Nemac, bio je srpski naučnik i

matematičar, zatim profesor mehanike na Velikoj školi, ministar prosvete i
privrede Srbije, pronalazač i akademik. Patentirao je više naprava sa primenom u
 NAŠI MANJE POZNATI NAUČNICI I NJIHOVA
ZNAČAJNA OTKRIĆA
Sima Lozanić (1847.-1935) – srpski hemičar, profesor, predsednik Akademije
nauka, prvi rektor Beogradskog univerziteta, političar i kraljevski poslanik u
Londonu, ministar inostranih dela i ministar narodne privrede. umro u 88. godini,
7. jula 1935. godine u Beogradu. U ime Srpske kraljevske akademije, od Lozanića
se oprostio Bogdan Gavrilović rečima: "Radniku bez sporednika i prvom vitezu
naše nauke.“

Ognjeslav Kostović Stepanović (1851.–1916.) - srpski pronalazač i naučnik, kao

i kapetan ruske vojske, po nacionalsti Srbin, živeo je prvo u Mađarskoj, a kasnije
se seli u Rusiju. Iako je rođen u istoj deceniji kao i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin i
pronalazač mnogih izuma, ostao je na marginama. Jedan od njegovih najpoznatijih
izuma je leteći čamac - prvi hidroavion na svetu, koji je napravio 1911. godine.
Treba pomenuti i da je 1879., tražeći novi materijal za izgradnju dirižabla,
izmislio arborit, po mnogima prvi veštački sintetički materijal, neku vrstu šper
ploče.

Dobrivoje Božić (1885.–1967.) – srpski pronalazač. Međunarodnoj uniji

železnica svoje rešenje kočnice železničkih vozila prijavio je preko železnice
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1925. godine. Posle niza testiranja na pruzi
Zagreb-Rijeka i nakon otpora njegovom rešenju od Nemaca i Francuza, 1928.
godine priznat je njegov patent sistema kočenja kao čuvena kočnica “Božić”.
Prvi je predložio kočenje putničkih vozova u funkciji brzine (kočnice sa dva radna
 II METODE NAUČNIH ISTRAŽIVANJA

Osnovne metode naučnog mišljenja i istraživanja;

Opštenaučne metode

Metode prikupljanja podataka;

III METODI I TEHNIKE ISKUSTVENOG
ISTRAŽIVANJA

METODA ISPITIVANJA (ANKETA i INTERVJU)

METODA ANALIZE SADRŽAJA DOKUMENATA

METOD POSMATRANJA

METODA STUDIJE SLUČAJA

BIOGRAFSKA METODA
IV KONCEPTUALIZACIJA IZRADE
PROJEKTA ISTRAŽIVANJA

Definicija konceptualizacije projekta

istraživanja

Projektovanje istraživanja;

I Nacrt naučne zamisli;

II Planovi istraživanja;
III Instrumenati istraživanja
 V IZVEŠTAJI O ISTRAŽIVANJU I
REZULTATIMA ISTRAŽIVANJA

1. Pojam izveštaja o istraživanju

1.1. Izveštaj o istraživanju
1.2. Izveštaj o rezultatima istraživanja
2. Klasifikacija izveštaja o istraživanju i rezultatima
istraživanja
3. Svodni, završni ili konačni izveštaj
3.1. Opšta pitanja izrade konačnog izveštaja
3.2. Sadržaj završnog - konačnog izveštaja
3.3. Izlaganje stavova izveštaja o rezultatima
istraživanja
3.4. Pitanja jezika i stila izlaganja rezultata u
izveštaju
 VI PRAVILA I PROCEDURE
AKADEMSKOG PISANJA

Sadržaj, forma i oblik seminarskih i završnih radova studenata:

1.1. izgled stranice teksta,

1.2. slova,
1.3. upućivanje na literaturu,
1.4. sačinjavanje spisaka literature,
1.5. izrada napomena, ilustracija, indeksa i priloga, i
1.6. vrednovanje i ocenjivanje pojedinih vrst publikacija

Pisanje stručnog i preglednog rada;

Pisanje referata za naučni skup;
Pisanje apstrakta naučnog rada;
Pisanje prikaza knjiga, prikaza naučnog rada i prikaza naučnog
skupa;
pisanje naučne kritike i recenzije naučnih radova;
usmeno izlaganje rada na naučnom skupu i izrazi zahvalnosti.
 VIII IZRADA IDEJNE SKICE
NAUČNOSISTRAŽIVAČKOG PROJEKTA

Formulacija problema istraživanja

Određivanje predmeta istraživanja
Formulisanje ciljeva istraživanja
Postavljanje hipoteza istraživanja
Određivanje načina istraživanja
-Izbor metoda za istraživanje
-Izrada instrumenata za istraživanje
-Izrada planova istraživanja
Utvrđivanje naučne i društvene opravdanosti
istraživanja
 OBLICI LJUDSKOG SAZNANJA

Nauka - podrazumeva ljudsko saznanje o prirodi, čoveku

i društvu koje relativno odgovara objektivnoj stvarnosti.

Zdrav razum - sadrži neke osnovne istine o svetu i

životu do kojih dolazi neposrednim životnim iskustvom.
Iskustvo.
Religija - nastaje iz iskustva i iskušenja ljudske
egzistencije, iz osećaja nesigurnosti i nemoći čoveka pred
silom i nasiljem, bolešću i smrću.

Ideologija - pored lažnih i pristrasnih stavova sadrži i

istinite iskaze o društvenoj stvarnosti.

Umetnost - preko vrednih umetničkih dela otkriva

mnogo dublje istine o životu, svetu i nama samima nego
što to čini nauka.
 ZDRAVORAZUMSKO vs NAUČNO
SAZNANJE

Naučni metod
“Nenaučni metod”- metod
zdravog razuma
Racionalnost – logičnost
Metod intuicije (samo-očevidnost, Objektivnost i deskripcija
vremenska bliskost, zdrav razum)

Oslanjanje na autoritet Sistematičnost

Istrajnost (“to znam čitavog Sumnja i kritičnost –

života”) preispitivanje

Empirijska provera
 APARAT NAUKE – OBLICI NAUČNOG MIŠLJENJA

Pojmovi (misao o nekom predmetu) U običnom govoru: „nema pojma“,

„pobrkao pojmove“, „on ima čudne pojmove na stvar“. U nauci: „Pojam
ljudske spoznaje“, „Pojam motivacije“, „Pojam ličnosti“. Neke naučimo u
ranom detinjstvu (“gore”, “dole”, “ranije”, “kasnije” i razne pojmove o
predmetima i bićima), neke kada smo u zrelijem dobu (na primer, pojmove
“relativno”, “apsolutno”, “objektivno”, “univerzalno”), a neke ako se
bavimo nekom određenom naukom (na primer, pojmove koji se sreću u
okviru biologije: vakuola, organela, plazma itd).
Termin, reč, simbol (govorni izraz pojma, akustična predstava) Termini su
reči koje imaju precizirano značenje u okviru neke oblasti izučavanja. Na
primer,“obim pojma” je termin u okviru tradicionalne logike, “Prvi svetski
rat” je termin iz istorije, “logaritam”, termin u okviru matematike.
Iskaz (sklop reči kojim se saopštava neka misao). Iskaz se u logici
definiše kao rečenica koja može biti istinita ili lažna,
Stav (smisaoni iskaz saznajne vrednosti) Stavovi i ubeđenja koja
preuzimamo od najranijeg detinjstva, od majke, porodice, okruženja...
ostaju u nama duboko utemeljeni, formiraju naš svet, odnose prema
ljudima, prijateljima, jednostavnije rečeno oblikuju naš život. Formiranje
stava zavisi od velikog broja različitih faktora, ali najveći uticaj ima grupa
kojoj pojedinac pripada, lično iskustvo i informisanost o pojavama ili
ljudima prema kojima se formira stav.
 APARAT NAUKE – OBLICI NAUČNOG MIŠLJENJA
Sud ( stav određene saznajne vrednosti). Sud se izriče u rečenicama. Ali nije svaka rečenica
sud. Pogledaj taj film obavezno!Kog je žanra?To je jedan klasični američki krimić.Prva
rečenica je preporuka, druga je pitanje, a treća je sud.
Zaključak (rezultat najvišeg oblika logičkog mišljenja). Zaključivanje je proces izvođenja
jednog stava iz jednog ili više drugih stavova. Na primer, kada u nekom tekstu imate par
tvrdnji i iza njih reč „dakle“, pa onda potom neki drugi iskaz, očigledno je da je po sredi
izvesno zaključivanje. Slično funkcionišu i izrazi: prema tome, stoga, znači, sledstveno,
konsekventno i mnogi drugi. Svako zaključivanje se sastoji od iskaza od kojih se polazi i
koje zovemo premise, i jednog, poslednjeg iskaza u nizu, koji zovemo zaključak.
Kategorija (najopštiji pojmovi kojima se označavaju pojedinačni predmeti) Kategorija
znači: odsek, vrsta, rod, klasa, red.
Aksiomi (pojmovni stavovi izvornog karaktera – očigledne istine). Aksiom predstavlja
istinu koja ne treba da se dokazuje i najčešće se upotrebljava kao osnova neke logičke ili
matematičke teorije, a kao pojam je zastupljena je i u naukama.
Postulati (pojmovni sudovi sadržajno i logički istiniti, kao kod aksioma njihova istinitost se
ne dokazuje) Prema rečnicima postulat je temeljna pretpostavka od koje se polazi, koja se ne
može dokazati, ali je neophodna.
Hipoteze (su naučni stavovi složene prirode koji se izvode na osnovu nekih jednostavnih
stavova). Svako istraživanje počinje pitanjem - problemom ili teškoćom, koji mogu biti
praktične ili teorijske prirode. Razmatranje problema vodi ka nekom pretpostavljenom
mogućem rešenju. Pre kretanja u ispitivanje i moguće rešenje – postoji fundamentalna
pretpostavka o tome da je svet logički uređen – odnosno da u njemu vladaju zakoni logike –
inače bi istraživanje bilo uzaludno.... Važno je imati precizno definisan problem istraživanja,
da bi mogli postaviti hipotezu.
Ljudi često grade na temeljima koji se mogu videti, nauka gradi na nevidljivim
temeljima.