SISTEM ZA

CIRKULACIJU

Sonja Đukić
EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU

Jednoćelijski organizmi Sunđeri Dupljari Mekušci Zglavkari Plaštaši

Cirkulacija se dešava preko telesne

tečnosti- hidrolimfe, odnosno tečnosti
spoljašnje sredine sa kojom su u
neposrednom kontaktu

 Kod sunđera hidrolimfa dospeva do

ćelija preko sistema kanala, a hranljive
materije i gasovi koje ona nosi se zatim
difuzijom transportuju kroz membranu
EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU

Jednoćelijski organizmi Sunđeri Dupljari Mekušci Zglavkari Plaštaši

Lignje i glavonošci
prvi u evoluciji
Otvoren sistem za cirkulaciju
razvijaju zatvoreni
sistem za
Cirkulacija se dešava preko telesne
cirkulaciju
tečnosti- hemolimfe, koja teče
delom kroz sistem sudova, a
delom se izliva u lakune, prostore
među tkivima
 U lakunama se dešava razmena
hranljivih materija i gasova
ZATVORENI SISTEM ZA CIRKULACIJU
Nastaje zbog veće potrebe za energijom pokretljivijih organizama, naročito endotermnih
kičmenjaka
 Krv cirkuliše zatvorenim sistemom sudova zahvaljujući mišićima pulsirajućeg mišića- srca

 Stabilan krvni pritisak, veća brzina protoka krvi, odvojeni kanali za oksigenisanu i dezoksigenisanu krv
EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU
-RIBE-
 Najprostiji zatvoreni sistem za cirkulaciju
 1 pretkomora i 1 komora  4 odeljka:

Pretkomora Venozni sinus

Arterije koje vode (daje ritam srcu)
oksigenisanu krv Kapilari tela Arteriozni
sinus

 Kroz srce protiče

isključivo
Vene koje vode dezoksigenisana
Kapilari škrga oksigenisanu krv krv
Srce Komora
EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU
-VODOZEMCI-
 2 pretkomore i 1 komora

 Oksigenisana i dezoksigenisana krv su specifično raspoređene

kako ne bi došlo do mešanja:
oksigenisana krv ide u levu polovinu komore, a
dezoksigenisana u desnu

 Zbog prisustva pluća odvajaju se krvni sudovi koji odvode

dezoksigenisanu krv u pluća, a oksigenisanu u tkiva

 Usmeravanje krvi u odgovarajući krvni sud obavlja spiralni

zalistak

 Leva i desna polovina komore se ne grče istovremeno

EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU
-GMIZAVCI-
 2 pretkomore i 1 komora (gušteri, zmije i kornjače)

Krokodili- 2 pretkomore i 2 komore

EVOLUCIJA SISTEMA ZA CIRKULACIJU
-PTICE I SISARI-
 Četvorokomorno srce- 2 komore i 2 potpuno podeljene komore

 Leva i desna strana funkcionišu kao dve pumpe- leva pumpa isključivo oksigenisanu krv (u tkiva) , a desna isključivo
dezoksigenisanu krv (u pluća)

 Srce se zgrči i opusti skoro 3 milijarde puta tokom Плућна

артерија
Života čoveka i ispumpa 220 miliona litara krvi шупља

Плућна вена
 Zidovi pretkomora tanji od zidova komora

Дволисни
залистак

Полумесечасти
залистак аорте
Zalisci sprečavaju Тролисни
kretanje krvi u залистак

suprotnom smeru
Доња шупља
 KRVOTOK
Arterije odvode krv iz srca
Vene dovode krv u srce

Pluća
Pluća 4 plućne vene
Plućna arterija
4 plućne vene

Plućna arterija
AORT
A Desna komora Leva
pretkomora
Gornja i
donja šuplja
vena Desna
pretkomora Leva komora
Arterije,
kapilari
Gornja i donja AORT
Sitne,a
zatim sve šuplja vena A
vece vene Tkiva Arterije,
Sitne,a zatim kapilari
Tkiva sve vece vene
 KRVOTOK

Pluća 4 plućne vene

Plućni
Plućna arterija
krvotok

Desna komora Leva

pretkomora

Desna
pretkomora Leva komora
Sistemski
krvotok Gornja i donja AORT
šuplja vena A
Tkiva Arterije,
Sitne,a zatim kapilari
sve vece vene
 REGULACIJA SRČANOG RADA
 Srce se grči automatski i nastavlja da se grči još neko vreme i
kada se izoluje iz organizma
 Izolovano srce žabe natapano fiziološkim rastvorom može
spontano da se grči još nekoliko sati

 Autoritmičnost srcu daju predvodničke ćelije grupisane u

sinoatrijalnom (SA) čvoru u zidu desne pretkomore

 Predvodničke ćelije stvaraju akcioni potencijal i daju srcu

ritam, koji se prenosi u atrioventrikularni čvor između
pretkomora i komora, gde se on usporava da bi se prvo grčile
pretkomore, a tek onda komore

 Akcioni potencijali se iz AV čvora prenose sprovodnim

vlaknima Hisovog snopa
 REGULACIJA SRČANOG RADA
 Na rad srca utiče autonomni nervni sistem i endokrini
sistem

 Na predvodničkim ćelijama završavaju se vlakna simpatikusa  Hormon nadbubrežne

i parasimpatikusa
žlezde adrenalin i
 Centar za regulaciju rada srca nalazi se u mrežastoj strukturi
hormon štitne žlezde
produžene moždine i šalje impulse ka SA čvoru preko X tiroksin povećavaju
glavenog nerva vagusa snagu i učestalost
 Vagus spontano daje miran ton srcu – 75 otkucaja u minuti grčenja srca
 Centar reaguje na informaciju o svakoj promeni u vidu
promene pritiska ili koncentracije kiseonika u krvi
 Informacije dobila iz telašaca zida aorte i telašaca zida
karotide (krvni sudovi koji snabdevaju mozak)
REGULACIJA SRČANOG RADA
 SRČANI CIKLUS
 Obuhvata grčenje – sistolu
i opuštanje – dijastolu Otvoreni Sistola
komora i pretkomora zalisci pretkomora

 Srčani ciklus čoveka traje Dijastola

Zatvoreni
0,8 sekundi (kada je pretkomora
zalisci
frekvencija kontrakcija u
fiziološkim granicama) Pauza
Otvoreni Sistola komora
zalisci
 Pri svakom grčenju srce
ispumpa 70ml u arterije,
što je 5l u minuti Zatvoreni Dijastola
zalisci komora
 EKG i FKG
 Registrovanje električnih impulsa
koji se dobijaju usled prenošenja
akcionog potencijala u srcu
elektrodama postavljenim na
grudni koš i ekstremitete
 Dobija se zapis
elektrokardiogram (EKG)
 Kardiološka dijagnostika
 Registrovanje zvučnih
manifestacija koje nastaju
usled treperenja delova srca
tokom mehaničklih aktivnosti
stetoskopom ili mikrofonom sa
pojačivačem
 Dobija se zapis
fonokardiogram (FKG)
 Koristi se za određivanje stanja
srčanog mišića i zalistaka
 Sve više ga zamenjuje
ultrazvuk
 INFARKT SRCA
Nastaje usled naglog začepljenja krvnih sudova koji dovode oksigenisanu krv u mozak, što dovodi do
odumiranja ćelija usled nedostatka kiseonika i hrane

Nagomilavanje vezivnog tkiva, holesterola, makrofaga/monocita dovešće do stvaranja ugruška i

prekida protoka krvi kroz arterije

Faktori koji utiču na nagomilavanje su:

genetska predispozicija
visok krvni pritisak
visok nivo holesterola
pušenje
gojaznost
dijabetes
 KRVNI SUDOVI
ARTERIJE VENE KAPILARI

 Odvode krv iz srca pod velikim pritiskom

 Imaju debele, elastične zidove koji se

istegni pri primanju porcije krvi i vraaju u
prvobitni promer, čime potiskuju krv
dalje

 Svaka sledeća „porcija“ krvi potiskuje

prethodnu i to je ono što osetimo kad
opipamo puls
 Puls čine talasaste vibracije zidova
arterija koje nastaju grčenjem komora
 KRVNI SUDOVI
ARTERIJE VENE KAPILARI

 Dovode krv u srce

 Imaju tanje i manje
elastične zidove od arterija
 Mogu primiti veću
količinu krvi zbog širenja-
rezervoari krvi
 Imaju zaliske koji
obezbeđuju smer toka krvi
(čak i suprotno sili
gravitacije- vene donjih
ekstremiteta)
 KRVNI SUDOVI
ARTERIJE VENE KAPILARI

 Povezuju arterije i vene

 Sudovi razmenjivači-
zbog sporog protoka krvi
moguće je da se u
kapilarima izvrši razmena
materija

 Kod čoveka kapilarna

mreža ima površinu
fudbalskog terena
 PRITISAK KRVI
Pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova

Ove dve vrednosti beležimo

Najviši je tokom grčenja komora – 120mmHg
prilikom merenja pritiska
Najniži je tokom opuštanja komora – 80mmHg – gornja i donja granica
 LIMFA
 Posrednik između tkiva i krvi

 Bezbojna tečnost slična krvnoj 90% odlazi u vene

plazmi 10 % tečnosti iz
tkiva odlazi u
 Sadrži bela krvna zrnca i limfne kapilare Limfni kapilari Limfni čvorovi
proteine koji „cure“ iz iz krvnih
kapilara u tkiva
Kretanje omogućavaju zalisci U njima se
na zidovima limfnih sova sakupljaju bakterije
 Protiče kroz poseban sistem limfnih sudova, grčenje i bela krvna zrnca
sudova- limfotok zidova limfnih kapilara, (koja ubijaju
grčenje mišića i pulsiranje bakterije)
arterija
 Slezina je organ u kome se
stvaraju limfociti
HVALA NA PAŽNJI